Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A ona je Vlainja, a moj Miša je Srbljin k’o gođ i sam što sam, a i svi u našoj vamiliji, a imelo joj se Tinkuca, kasti: Tinka. Pa drži se š-njimekara već neki’ jedanaest godina, još onda kad je onu Toticu, što je pre nje tu bila, oter’o.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Čim su klavir izneli, gospođica Tinka, nekako kao ražalovani oficir, malaksala je u držanju, i prestala da krije da se saživela s jednim malim salašarem.