Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A ona je Vlainja, a moj Miša je Srbljin k’o gođ i sam što sam, a i svi u našoj vamiliji, a imelo joj se Tinkuca, kasti: Tinka.
— E, pa kad je čovek dobar, k’o ja što sam, pa sve mu na dobro izlazi... — ’Ajd’ baš da ti dam — smeje se Tinkuca, i daje mu fićok rakije i on ga iskapi namah.
— Táki napolje, da se istrezniš! — obrecnu se Tinkuca. — Vi’š ti to njega samo! — Hej — uzdahnu bojtar izlazeći, uzdahom punim melanholije, koji je tako običan kod sviju
I to ide sve tako, dokle ga Tinkuca ne istera da nahrani svinje koje grokću oko vrata i opominju ukućane. Sve je to Pera Tocilov sada prošao i ostavio iza