Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad bi pored mehane, zovnu ga ćir Trpko, zanoseći se malo po cincarski. — Gazda-Tiosave, što ti je to? — Malo voska, ćir-Trpko. — 'A'de, more, da popijemo 'ednu. — Nemam kad, ćir-Trpko.
— Ako ne prodam, lako je vratiti kući — odgovori Tiosav, pa ustade i maši se za torbu da ponese. — Znaš, Tiosave, što? — Šta, ćir-Trpko? — A'de, daj meni taj vosak. — More, batali! Nećeš ti da platiš.
Kad već zađe u selo — sustiže ga Vitomir, njegov prvi komšija. — A zar se vrati, Tiosave? — upita ga. — Ta vratih se — odgovori Tiosav zlovoljno. — Pa kamo ti vosak? — Dadoh onom gadu dole. — Zar opet?
— dodade Tiosav. — E 'oću, 'oću; 'a'de samo vi meni doterajte. Oni pođoše, a ćir Trpko IH zovnu: — Tiosave, Vitomire!
Sremac, Stevan - PROZA
(Maksim se uvek držao u predavanju postupnosti i išao u izlaganju polako od poznatijega nepoznatijem.) Kaži ti meni, Tiosave — ti, ti što povazdan duvaš u duduk po selu — kako se zove ono u tvojoj kući što je prekodan u polju, ujutru ode a
— To je, molim, gospodine, naša strina Ranđija! E, tu se učitelj malo nađe u zabuni. — Ta ono znaš, Tiosave, i to može da bude.
Ali nisam to mislio. Drugo sam čekao da mi odgovoriš, Tiosave, jer mi sad zoologiju učimo. No, neka; ajde, pogodiće koji drugi. Dakle, ko zna šta je to?