Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Iznese ćir Trpko dve čašice rakije na nekom šarenom služavniku, pa pruži Tiosavu i reče: — Ama što sega imam rakija! Pred pašina majka će se ne stidi!
— Ne može biti! Kakvih osam, bog s tobom? — Evo na! Osum, zdravla mi! — reče Trpko i podnese kantar Tiosavu. — Ama jutros sam merio na moj kantar, pa ak dvanaest oka. — Što tvoj kantar? Ne vide li to, a?
Osum, živ mi gospod! Na! — reče ćir Trpko i opet poteže torbu na kantar, pa je pruži zajedno s kantarom Tiosavu: — Na, vidigo, vidi! Izmeri i Tiosav, pa mahne glavom i učini: — Bog s nama! Osam odista! Ama aja — ne može biti!
Valjalo bi njega malo zavarčiti. — Valjalo bi, ali de, kmetuj ti kako? Vitomir sad ispriča Tiosavu kako je skrojio plan da podvale Cincarinu i da se uzgred naplate barem za ono što ih je ovda-onda prevario koje krivom
da podvale Cincarinu i da se uzgred naplate barem za ono što ih je ovda-onda prevario koje krivom merom, koje na ceni. Tiosavu bi po volji plan i pristade.
— Eto kako! sega sam u Romanija. — A što se ti oružaš? — Ne me pitaj, more! — pa ustade, priđe Tiosavu i sasvim šapćući reče mu: — Znaješ li, more, da ima 'ajduci? — Gde? — upita Tiosav, tokorse iznenađen.