Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Da li se taj blagi momak, tako čedan i bezazlen, može odupreti titrajima ženske puti, zar mu se neće u jednom trenutku zavrteti u glavi od njezine blizine, mirisa nene kože, mekog maznog
i pomešam se sa tom ludom ruljom, biće to zov trbuha, krčanje izdajničkih creva, koje je tako nesaglasno sa uzvišenim titrajima moje duše. U gornjem dvorištu, vlastelinskome gnezdu, vidim prizor pun milošte i dirljive nežnosti.