Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— kikotali su se podrugljivo, ali ptić nije obraćao pažnju na njihove reči. Samo je jeo i vežbao. Tako i leto dođe. Titrala je nad morem jara kao zlatna maglica, a trave ispuštale jake i omamljive mirise.
Onoga leta kad su se na ostrvu pojavili vilini glasnici, u selu su bila samo tri dečaka. Bilo je to vruće leto. Titrala je od žege morska plavet, a u njoj sjalo usamljeno belo ostrvo s predvečernjom pesmom ribara i kamenitim, tihim kućama,
Dečak se od straha okameni. Svuda oko njih titrala je vrela nebeska plavet. Gde tu da nađeš izvor? Da nađeš reku? — Daj vode!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, zašto su im sećanja drugačija? Sunce je nad pustinjom brzo raslo, titrala je jarica kao zlatna vatrica. Kapljica čvrsto prionu uz svoj Cvet.
Skloni se Varalica iza stene da uvreba prvu stražu. Peklo je sunce, žarilo, nad peskom je kao žuta vatrica jara titrala, pesak u varnice pretvarala. Ali ne zatvori Varalica oko, niti se mače da hlad nađe. Šta je, tu je: uzmaka nema!