Dučić, Jovan - PESME
ZVEZDAMA 181 STVARANjE 183 MIRNA PESMA 185 TRENUCI 187 NEPRIJATELj 189 KRILA 191 PESMA LjUBAVI 193 PESMA SUTONA 195 PESMA TIŠINE 197 PESMA UMIRANjA 199 POSLEDNjA PESMA 201 PESMA 203 ZABORAV 206 PESME SRCA 207 ĆUTANjE 209 PESMA
Teška je, beskrajna, večna tuga njena Na domaku noći, tišine i tame. Pred vrtovima okean se pruža, Razleće se modro jato galebova; Kroz bokore mrtvih docvetalih ruža Šumori
NOĆNI STIHOVI Kod Svetog Jakova u Dubrovniku Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
odnekud novu reč duboku, I dokle se dele svetlosti i tmine, I noć pada kao paučina meka: Sve nàtpēva hučna muzika tišine! Sve nadvisi nemi glas koji se čeka!...
Oči su joj mutne, čelične, studene, A usne zamrzle i obrazi bledi. Ne čuje se nikad da pomuti dahom Ni trenut tišine za to celo doba. Dan umire mirno: a moja je soba Ispunjena čudnim slutnjama i strahom.
PESMA TIŠINE Zborim ti nestaloj, dok žalosno plavi Mrtvi sjaj mesečev na planinskoj rti. Ti si još uza me; vrata su ljubavi Uvek
PESMA UMIRANjA Ljubavi umiru bez zbogom, sred njine Agonije duge, neme, nepristupne... Niču i mru u svoj lepoti tišine, I krišom zatvore svoje oči krupne. Zar večita nije ljubav, kao duša? Zar najlepši deo duše nije večan?
Tako jata zvezda što su prostor sekla, Mru u kapi rose na listiću plota. Od ljubavi naših veće su tišine... Tišina je mati ljubavi; i taka Kao golubice od sebe ih vine, I opet u ruke vraća joj se svaka.
Jer vaša večnost i vaša svetlost nisu drugo nego atributi ljubavi.“ Večernji sutoni govoriće ti o Smrti, a tišine o Zaboravu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Od varoši Gran, do Budima, putovao je mirno. Sam u kolima. Prilazeći Budimu, bio je željan odmora, tišine, posle svega što je u Vijeni bio doživeo. Bio se, u Vijeni, jako promenio!
Tek je pred zoru zaspao. A probudio se u nekoj, neobičnoj, velikoj, tišini, tako, da se od te tišine trgao. Sneg je bio zavejao sasvim, preko noć, Jaroslau. Tako se eto Isakoviču naslutilo da će u Rosiju otići po snegu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Seti se one nemoguće tišine što se u pola jedan spuštala nad uštirkani stolnjak, seti se zveckanja srebrnog pribora za jelo, svega.
Matavulj, Simo - USKOK
— Oprostite se sa svojim bratom i idite u miru božijem. Nasta trenutak nijeme tišine; svi izgledahu kao skamenjeni: Vladici se tresijahu brojanice u rukama; đakon bješe stavio ruku na srce; Janko bješe
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Prvi nauk pesnik je dobio od prirode: njene kružne kretnje, poleti i klonuća, oluje i tišine, elementarni su obrasci svih fizičkih i duševnih kretnji života.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
i noći ispod dosadnog vječitog žrvnja, a u meni nikako da iščili i ostari sjećanje na jedan sjenovit bogat tavan pun tišine, prepun iznenađenja, krcat smirenim tajnama. Nikad ga do kraja nisam istražio (možda je i bolje tako!
uz drugo tu trpeljivo ćute zgorele seljačke jeseni, zamorne večeri uz razboj, utihle uspavanke nad kolijevkama, mudre tišine knjigočataca i ratovi pomrli nad praznim limenim porcijama.
izgleda, nema u isto vrijeme mjesta i za bombardere i za opčinjene dječake, koji rone ispod sjenki i nešto traže kroz tišine opepeljene tugom nesmirenih predaka. A onaj moj trezveni, pametni rođak? Eno ga, opet se čuje.
Ukriveni zatoni naseliće se dječjim tajnama, mališan putnik ponijeće sa sobom predvečernje tišine jezera, njegov zimski okvir od inja i, možda, sliku ribareve djevojčice koja mu oproštajno domahuje iz uskolebana čamca.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Sedi kao da senka čempresa sedi međ nama na divanahani. Oko njega uvek neka tišina. A iz te tišine prsten mu na ruci, kao zvezda! A ima i izgled! Visok, vitak, oči čelično plave... HASANAGINICA: To su moje reči!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I usred ove blagote, tišine i nekog poludremeža iskrsne on, Dimitrija, iz ma koje kapije. Kad njega spaze svi se pokrenu, nasmeju i uzviknu.
Strah od ove gluve samoće, mrtve tišine i ovog tihog žuborenja i belaskanja vode spram mesečine. Sedoh. Drhtao sam kao prut. Odjednom čuh laki šušanj.
Ne da spava, već da kao i pre i dalje tako produži da leži. Da tako leži, da još više umorna od noćne tišine, s potajnim, ali već otupelim strahom, sluša kako noć prolazi, kako joj mati sve lakše i osetljivije spava, i čisto kao
Kostić, Laza - PESME
Bogu tišine živoga groblja, bogu poretka večnoga sna, bogu gospode, gospodu roblja, nemome bogu mukloga strâ, ti, kletvo zemne omane,
Lalić, Ivan V. - PISMO
tek svedoči umor Neprevladanog, što zovemo sveto — Govorim, ne na prečac; neki šumor Anđelskih krila usijanje hladi Tišine što bi da buja u tumor, U brtvu slova, u beznadni nadir Iskaza; moram da greznem u reči, Jer govor, to je opstanak u
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Započinje konverzacija. I baš onda kad anđeo tišine proleti kroz našu trpezariju, a maman i njene veštice iscrpu prvi deo večernje teme — nas decu, na vratima se začuje
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
taj impuls tvorben, porfir ništine, čiji odsjaji lik mi rasture po iluziji refren-aure te strošen trusim sluhom tišine. A lirski udes, mogranj ludila, čaškama zaspe ruža Budima.
Kako se ptiće, kako se množe stooke cvasti napast-narkoze! Nedelo blaga, biljko tišine, jesi li živa? - Petak se muti, Utorak grakće, klica gnjiline Subotu šarka, Sreda već žuti, kleca Četvrtak - zamor
A misli gde su, šta su osećanja? III Rastrojstvo zvučno puni se ozonom. S tišine slušam preslicu slobode. To nije doziv vikom ni parolom da pridev sazri, glagoli da rode već pljusak to je dodole
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
I odjednom, apsolutna čarobnost i sreća ovoga trenutka uđoše u mene. Učini mi se da jedan deo te sreće, kao noćne tišine. mora preći i na nju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ljudi se nevoljno okreću, sećaju se rodnog kraja i tišine domaćeg ognjišta. Još čisto ne veruju. Sve misle da će nas ipak ova čaša na nekoji način mimoići... Tamo se gine...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Umor mi samo u očima sja, i sve što ištem od tebe to je: časak‑dva tišine, tišine. USPAVANKA Kad šuma svene ostaće nad njom zvezde rumene. Ponećeš svud, pošla ma kud, samo srce svoje gorko.
Umor mi samo u očima sja, i sve što ištem od tebe to je: časak‑dva tišine, tišine. USPAVANKA Kad šuma svene ostaće nad njom zvezde rumene. Ponećeš svud, pošla ma kud, samo srce svoje gorko.
Skoro će razneti dim i ovo što ovde zbivah. No da l će i tad svitati zora iz zimske tišine, životu mom, da ga zlim ne mutim? Tla davno nestaje. I već trne, u telu mom, bezbrižnost mladosti, pre vanredna.
Odosmo po ćilimovima dragih tela u nebesa, što nas izmeniše. U blage žalosti pređe zanos ludi, u tišine jutarnjih oblaka, razočarano telo, vitko od žudi.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Tama je pala... Sumorno ćute troja vešala U gluho doba tišine mrtve— Prazna i crna— S njih su nedavno skinute žrtve: Dva razbojnika i Božiji sin— Dva trna I jedan krin...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ah, niko ne zna šta čoveka U Žagubici može da čeka! Kad je januar i kad je zima, Tišine tamo mnogo ima; U glavnoj ulici, u krotko veče, Možeš gledati kako sve teče: Dva milicajca, kao dva brata,
” Kad pogledaš u pravcu Neptuna, Učini ti se puna, prepuna Svetlosnih šljokica i ukrasa, Tišine, jeze i užasa... A sve te zvezde u beskraju, Od prestrašenosti noću bleskaju!
Rakić, Milan - PESME
I u duge noći, sred tišine gluhe, Nad poljima mrtvim punim svetog mira, Kroz predele puste i kroz grane suhe, Samo zvone zvona s tužnog manastira.
Pandurović, Sima - PESME
Sećam se uvek sumorne tišine Oblaka, lišća, nečujnih vetrova, Gled’o sam širok izraz tuge njine Kad su te dali mestu mrtvih snova.
Malo noći Kad, s muzikom granja U samoći Mir za nas prijanja; I tišine, Kad se zvezde čine Još jedini prijatelji verni; I slobode, Kad nas misli vode, Kroz začaran prostor neizmerni; I
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Gde je ta kišna noć tišine, pa nanula Hod kroz pusti hodnik dok ne staše? Kud nesta davni zvuk od pada čaše?... Ne samo kosti pod zemljom: i
Taj krik — da nije vrh tišine Što se ko usov u nas ruši Il neki bat u našoj duši Kad bol se vine? O miso rije Moj duh i kao smrt me gleda: Sve to
Ćosić, Dobrica - KORENI
bole ga ruke, muti mu se u glavi, tutnji, zvono je u njegovoj glavi, velikoj kao nebo, a strah vuče konopac plašeći se tišine, neko ga ščepa za ruke otimajući mu konopac, tučana maljica preplašeno zatreska po bronzanoj čaši, pa se umiri.
“ Sveće su u kapanju dogorevale. Petao se nekoliko puta javio u strahu od tišine, njoj nije bila tišina, krckao je kamen, sveci sa zidova zamahivali su mačevima na nju, ona se grčila, nije mogla da
Kad ostade sama, na nju nagrnu meka gomila tišine. Lice joj smireno i zamišljeno, a smeh potmulo odjekuje u njoj. Nisam smela to da učinim. Još ne treba ništa da znaju.
A šta sam sada? Šta ću ove noći postati kad mi se tuđe rađa? reče glasno u Vir tišine. Stoji kraj prozora i gleda u žućkastu mrlju svetlosti iz Simkine sobe.
Onda je kuću osvojila tišina. Nekoliko dana kasnije, sećajući se te tišine, Aćim je zaključio da se Vukašin u kući strogo i domaćinski ponaša. Nije se tome ni obradovao.
Ne misli. To čuje. Vrzina zapuca pod njim, i on pođe poljem preko neobranih kukuruza i nepokošenih otava. Beži od tišine u selu. Beži da ne sazna da je Adam umro.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Dečak okrete lice nebu i od silnoga sjaja, od neke prozračne tišine koja je kapala sa zvezda zavrte mu se u glavi. »Da ne sanjam?« pomisli, ali onaj glas se ponovo javi.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
kroz nedohode, prolaze sitni životi i slušao stablo kako ćuti i kako mu sok, kao i GospodarJovanova krv, odudara od tišine. Nije se bojao: pod rukom, na kori, ocećao je bilo drveta a na sebi njegovu senku. Drvo ga je zaklanjalo.
Bilo je hladno pretproleće, još su, pod zemljom, trajale zimske tišine, košava je promicala bez svetlosti, Vasa je nosio odsečenu glavu Marka Čarapića da je sahrani i, prvi put, primetio
Šeih-Mustafinog turbeta, Višnjić razaznaje kako se tu, nešto niže, ispred Vukovog i Dositejevog muzeja, prostiru male tišine što uvek preostanu posle noći.
Sva od drveta i sa doksatom kuća je, izgleda, čuvala nešto od iskonske tišine. Ako je iz doma ruskog izaslanika izašao sa nekom tminom u sebi, Dositej je, čim je ušao u svoj dom, opazio kako se u
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Teška je, beskrajna večna tuga njena Na domaku noći, tišine, i tame. Pred vrtovima okean se pruža; Razleće se modro jato golubova; U bokoru mrtvih, docvetalih ruža Šumori vetar
U prozoru jednom, Kroz vreže ruža, i za zavesama, To gori svetlost. Sred tišine neme, U toploj sobi, krevetu od kedra, I pod jorganima, kud su krizanteme Rascvale bujno - mlada, golih nedra, Tu
I u duge noći, sred tišine gluhe, Nad poljima mrtvim punim svetog mira, Kroz predele puste i kroz grane suhe, Samo zvona zvone s tužnog manastira..
Tama je pala... Sumorno ćute troja vešala U gluho doba tišine mrtve, Prazna i crna. S njih su nedavno skinute žrtve: Dva razbojnika i Božji sin Dva divlja trna I jedan krin...
“ - ja rekoh; a srce Tada mi je bilo, da prsa raskine! Jedan je slavuj baš tad priželjkiv'o, u tome času večernje tišine; A Timok jec'o, teško zaogrnut Mrakom, k'o adskom zlokobnom haljinom... „Nad čim uzdišeš?“ - upita me ona.
“ ...A sunce žeže... Spavaju doline... Tegobne snove sva priroda snuje. Samo, u času te mrtve tišine, Dosadni cvrčak odnekud se čuje. I gle! moj čuvar skide kapu s glave! Kud ga to misli daleko odnose?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Od udara ovog svevišnjega bezdne hladne zasute atomom, koje dosad ime ne poznaše do sna hladna i tišine mrtve, ne zefira, ne luče, ne glasa - sad ih moćna potrese desnica, te joj n'jeme iz mračne utrobe podjeknuše
i premnoge hiljade sjajnijeh heruvimah i pak serafimah blagodare tvorcu mogućemu rad povratka blažene tišine, za svijetlu njegovu pobjedu nad vladalcem zlosti i nesreće.
Popa, Vasko - KORA
plamenova Plavooke daljine Savile se u klupče Podne mirno sazreva U samom srcu ponoći Gromovi pitomi zuje Na vlatima tišine (1951) SPISAK PATKA Gega se prašinom U kojoj se ne smeju ribe U bokovima svojim nosi Nemir voda Nespretna Gega se
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ U jednom trenutku uzbudljive svečane tišine jedan puša u naručju svoga oca kliknu: „3ivio srpska vojska, i prozori se zatresoše od manitog odobravanja tapšanjem.
Pa je posle usporio i koračao lakše i promicao malim nekim uličicama gde je više tišine bilo i vazduha i gde su ga manje podsmešljivo posmatrali prolaznici.
znam da i oni imaju smisla za meru, čak i ti apotekarski pomoćnici, i da beskrajna, iako letnja, noć ima suviše mrtve tišine i za mene.
Tada usred one mrtve tišine, jedne od najsvečanijih noći koju je ljubav mogla da doživi, zadrhtaše najedanput pa se kao neki talasi nada mnom
Tu skoro održan je parastos izginulim borcima iz prošlih ratova. Crkva puna ožalošćenog sveta i svečane tišine. Kao najstarije vojno lice major Tasa kod desne pevnice menja naizmenično noge i odmara ih.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I sad mi je u ušima iznenadan plač rascviljene djece i Aničin kreštavi glas sred tišine ljetnog popodneva: — Aždrubaleee...! Až-dru-ba-leeee...! Što si to opet učinio, morija te odnijela!...
U sat kad sanjivo šute povijena žita i nijemo bujaju oteščali grozdovi, u sat vrele popodnevne tišine. Plaši me smrt u predvečerje, smrt u jesen, smrt iza kosih zavjesa kiše.
Zamišljena djetinjska popodneva širom raskolačenih očiju — gnijezda sabrane tišine. Primiješo sam da me prate dva okrugla, dobroćudna oka: jedan neslućeni mještanin.
Petar je iščekivao. Najzad bih, sred tišine, izrekao: — Aaaa!... Ovome svaka čast! Ovo se zove vino! — Je li?... Je li?... — pritiskao je Petar. — Što kažeš, a?.
A tamo — čistota snjegova od kojih žare oči. Alpe, velike vjekovite bijele tišine u dolinama. Egzotična beskrvna poznanstva. (Ona je, dakako, starija od nas, i jako, jako bolesna.
Misao nam odnekud ide na gluhu antidiluvijalnu pustoš kad su na Zemlji vladale velike jezive tišine, tek tu i tamo prekidane golemim pljuskanjem vode kad se u mračne močvare spusti grdan pretpotopni gmaz.
Ničega, do ravne plohe zida pred mojim očima i beskrajne pučine noći preda mnom. Hrana je mome uhu disanje tišine, hrana je mome oku nijema bjelina zida, hrana je mome srcu samoća. Svemu sam dao sebe.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
se tako iznenadio ni tako detinjski uplašio, kao što se uplaši od ovog običnog otvaranja vrata; usred neme i dugotrajne tišine, kojoj se beše sav predao.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I STID 54 PRVI ZAGRLjAJ 55 SEĆANjE 58 PLAVE MISLI 64 POD PROZOROM 70 POD DUDOM 72 UTEHA 74 PRIČA 76 NA KALEMEGDANU 78 TIŠINE 80 ORGIJE 81 SLUTNjA 83 PREDGRAĐE TIŠINE 85 JESEN 87 VOLEO SAM, VIŠE NEĆU 88 PESMA BEZ REČI 92 NIRVANA 94 PRESTANAK
MISLI 64 POD PROZOROM 70 POD DUDOM 72 UTEHA 74 PRIČA 76 NA KALEMEGDANU 78 TIŠINE 80 ORGIJE 81 SLUTNjA 83 PREDGRAĐE TIŠINE 85 JESEN 87 VOLEO SAM, VIŠE NEĆU 88 PESMA BEZ REČI 92 NIRVANA 94 PRESTANAK JAVE 96 SA ZAKLOPLjENIM
Sreća mi je s tvojim grobom; Tvoja cura naglo vene. OGLEDALO Kroz svest i nerve čujem da korača Senka tišine i nejasna mira, I gusta magla lagano se zbira U pokrov bola, u zavesu plača.
To noć u spokojstvu tišinom miriše. A bol širi krila... Ti si divna bila. TIŠINE ORGIJE Pijemo nas nekoliko propalih ludi I polusvet: Bez svega, i bez radosti; mada nam grudi Čeznu za cvet.
i da magle sinje Obaviju: na časove bone I na ljubav da popada inje I zaborav... I da sve potone. PREDGRAĐE TIŠINE Ja vidim, zbilja, da već nemam snage Da volim, patim i da išta želim; I ne znam više za spomene drage, Za pali život
Po mrtvom danu mesečina bela I hod tišine preliva se u ton Tajanstvenosti, u razuma suton, Svet iluzija do samog opela. I gledam.
Kad spuste glavu u grob, da se smiri I srce moje, živeću u banji Tišine mirno: po mojoj lubanji Praznina će se k'o večnost da širi.
rada i ideja i poleta Popadali po mladosti, te se čine K'o predeo mrtvih gora, kojim šeta I lagano i svečano duh tišine.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I zbog toga sam se osećao kao da se nalazim u dolini tišine, iako je sve brujalo od zvukova insekata raznih vrsta i mnogobrojnih vodozemaca.
mi govorile onih divnih avgustovskih noći kada sam, pokriven ovčijom kožom, ležao u majčinom vinotadu i usred duboke tišine uspavane zemlje, slušao nebeske priče zvezda.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
slomljenim brodovima o ove sure hridi: ovdje more napada svoje žrtve da ih uništi, proždre; a u odmacima, i za najbolje tišine, iznenada val pljusne o hridi, i morska ptica, iz tmice što se po gudurama od sunca krije, u dubokoj noći javi se, kao
Išao je bez cilja kroz prostrana predgrađa raznih vera i narodnosti. Kroz neke mirne ulice, pune tišine, prolazio je kao kroz arkade koga hrama. Samo šum usamljenih česama blaži tišinu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
samo jednu, inače izvanrednu strofu, s kadenciranjem na njenom kraju: Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
je zbunjivao savremenike56, jednostavno nastavlja, razvija u šestoj strofi „Vuka II“: Po večeri jednoj ipak izađoh iz tišine, Iđah još jednom gorući istome prijatelju, S kim slušah toliko mladački lik istine, I koji me zalud, sa tugom,
sintaksičku i semantičku ravan; dakle, imaju isti strukturni obrazac: (1a) šta su htele te reči bez težine (2a) bez tišine (3a) iste a druge (4a) na tragu gde niko nikog ne čeka (1b) šta su mogle te reči bez tišine (2b) bez
bez težine (2a) bez tišine (3a) iste a druge (4a) na tragu gde niko nikog ne čeka (1b) šta su mogle te reči bez tišine (2b) bez težine (3b) druge a iste (4b) na pragu gde svako svakog ne prestaje da čeka („Protokol prolaznosti.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Odvojenosti od spoljnjeg sveta, zatvorenog prostora i tišine Sofka se u stvari i ne boji, naprotiv; kao što se ne boji ni svežine, vlažnog a jakog mirisa koji do nje dopire iz
Isakovič stoga, po zakonu kontrasta, pojačano oseća tišinu ili, tačnije, razliku između buke i tišine. Ta je razlika i došla u samu žižu njegovoga opažanja.
Miljković, Branko - PESME
Zaboravimo mračno poverenje sebe sa sobom, u strašno podozrenje prostori se ruše i crna nailazi plima. U škrtosti tišine bez sebe i imetka mi smo poslednji zatočnici početka pod kamenom što ime ima.
Podzemni vetar uspava zaspale Ulaz čuvaju dve tišine i hrid To nije ljubav to je patnja i zid Od lobanja gde trunu zvezde što su sjale.
grobova joj na kordunu oblaci su uzeli cvet vatre iz njihovih ruku koje su poslednjim pokretom podelile predeo na dve tišine gde plaču ptice od pepela poѕt ѕcrіptum U zemlji gde se poštuju suncokreti pali su licem prema istoku čini mi se da
Dan će da me zaboravi, tajno dovršena u sebi kaži se. Kada prelazim iz jedne tišine u drugu pod veliku senku sunca je li to drveće na tvojim obalama okoštali mlaz gorkoga soka, vodoskoci koji se bude
Krakov, Stanislav - KRILA
Umorili se od mozaika, poljubaca, tišine crkava i prljavih čuvara, koji su jednako pružali ruku, pa su bežali na ulicu, duž kojih su Turci gonili veselu
Bojić, Milutin - PESME
'' A Grad Sveti spava pod velom tišine. Strast je zakliktala na lešini Vere. (1911) SALOMA Iznemogoh i veoma oslabih, ričem od trzanja srca mojega...
Oči, ja u vas tonem prepun snova, Mir pružate mi, dokle iz daljine, Preko grobova, kroz svetost tišine, Kô poziv čujem novi zvuk vetrova.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Treći podjednako značajan pesnik Stevan Raičković (1928) ni u prvim knjigama Pesma tišine (1952) i Balada o predvečerju (1955) nije stavljao pred nedoumice čitaoce i kritičare.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1883. NEBESNI ZVUCI Na krilu rajskih snova, u času tišine bajne, Pobožnu dušu diže lahora blagi let, Kô miris ruže majske na krilu zorice sjajne, I smerna duša vidi nebeski,
Proletnji danak se skrivô, I cvetno stresajuć granje vetar je hladniji bivô. Od svuda proveja struja tišine, mile i blage, Umornu pojeću dušu melemom ljubavi drage.
I jednoliko, sred tišine, Udvajajući noći kras, 3agrmi pesma iz daljine I tamburine zvučni glas; Duša mi čudne snove sneva, I ove pesme sva je
“ Tako despot svrši. A kad treće noći Počivaše Rudnik u krilu tišine, Gluv nekakav šum se razli po samoći, Kao val ogromni na sinjoj pučini I potonu u noć...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
koje se tako reći kroz prozore nadviruju ljudma; grad s mnogo jeseni i kiše, i grad one stroge brđanske katoličke tišine koja strah uliva. Milan leži. Njegova pluća pod jednom strahovitom infekcijom, propadaju iz minuta u minut.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I ja sam otrovan! — rekoh svečano, kao što u takvome trenutku treba reći. Nastade zatim jedan trenutak mukle tišine, pri kome sam ja razmišljao koliko je četiri puta sedam i nikako nisam mogao da se setim, a ona, ne znam šta je
Petrović, Rastko - PESME
O, strašna, ti! Po večeri jednoj ipak iziđoh iz tišine, Iđah još jednom gorući istome prijatelju, S kim slušah toliko mladački lik istine, I koji me zalud, sa tugom, čekaše u
I neka umrem već jednom, nek prevaziđe ta misao, Suviše žedna da zna koji bi nov san da ustavi Toliko dobre tišine dođe iz noći koju sam disao, Mir, srce; i taj Čas daću, za jedan još čas ljubavi!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Da nije nje, onemeo bi od ćutanja, ogluveo od tišine. Tako su i godine prolazile, smenjivala se leta i zime, rasli snegovi i borovi, a orah postajao sve samotiji, sve
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
ga noge nose, i tek kad natrapa na Pašin Čair, i kad jedini obitnici pašačairski, preplašeni od narušitelja ove njihove tišine, žapci, kao po nekoj komandi, u gustim redovima poskaču i glavački bućnu u vodu, — tek tada trza se Mane i gleda oko
Željni domaćeg kruga, one domaće i tišine i razgovora, oni neće što više vremena da provedu na poslu, nego otkidaju od toga vremena i hitaju kućama da u
Išao je tako celo posle podne. dan bio lep, topal i vedar septembarski dan, sumoran ipak malo zbog one tišine koja je obična već ranih jesenjih dana kada nas većina ptica selica ostavlja.