Dučić, Jovan - PESME
TIŠINA Zaboravljen predeo u proplanku dugom, Obale pod teškom tišinom i travom. Tu večernje vode huje tihom tugom, A žalosne vrbe šume zaboravom.
“ MOJA LjUBAV Sva je moja duša ispunjena tobom, Kao tamna gora studenom tišinom; Kao morsko bezdno neprovidnom tminom; Kao večni pokret nevidljivim dobom.
Afrika
Istim ritmom, ujednačeno, i grudni koš mladića i grudni koš devojke širio se i skupljao. Oboje su izgledali tom tišinom i tim mirnim ritmom tako prostrani i tako večiti, da bi čovek i nesvesno zamislio kako se njine tamne pleći produžuju u
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA SVRGNUTE Za svrgnuta vlastelina što sam sedi od zore rane, za stolove tišinom zavejane, za bokale i za kupe gde vetre u ocat pretvorena stara vina, za slanike netaknute kao celac januarski, za
Radičević, Branko - PESME
Tako, braćo, mi stajali puta, Sećali se prelepe starine, Proklinjali sad vremena ljuta, Pa se kleli noćom i tišinom, Kleli, braćo, Bogom i istinom, Udariti teškoj magluštini, Magluštini, teškoj oblačini, Udariti onoj strašnoj
Ode nojca, dođe zora bela, Vojno već se dovatio ždrela, Pa silazi jutrom i tišinom Sa ostalom junačkom družinom, Te razgleda grmove i krše, De će turske kosti da se skrše. Eto Turak'!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Vidi vraga, svemu li se ovaj Veselica dosjeti. Zaista, te iste večeri, na pojilu, stric Nidžo, opsjednut svečanom tišinom i sjetnim bljeskom večernje vode, zausti da zapjeva, ali tek što ispotiha otegnu „Ma-ri-ja . . .
Tako je to bilo po danu, dok prlji sunce i jesenji vjetar, a uveče, kad starci odoše u djedov sobičak, potrpan mrakom i tišinom, tu poteče druga priča nevesela tamna ponornica čiji se žubor samo noću čuje.
Lalić, Ivan V. - PISMO
prostor između dva znaka; Najbliži svetu onda kad smo sami, Kad duša sveta šapuće iz mraka, Učimo mudrost druženja s tišinom — I ljubav naša stari kao vino. (25—27.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Čuje se šum vazduha i vode, a iz daljine dopire lavež. Pored svega toga, nazivam opet, po navici, to noćnim ćutanjem i tišinom. A ipak razaznajem da nikada priroda nije bila u življem, u opštijem šumu i razgovoru, u žuborenju.
Čujem životinju kroz ševar, čujem šuštanje grančica u drveću. I ceo bi svet to nazvao tišinom. Jedino zato što se ništa ljudsko ne meša svojim glasovima u žuborenje predela u noći.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kad su ruke tople, kad se oči slede, preletajući one kutove blede, oko usana... Što drhte, protkani, mutnom tišinom, u kojoj su osmeh i tuga pomešani nesigurno i tamno. Klatno zvona teško i tmurno u grudi udari me.
Ali tihi, mokri zidovi, jedna modra dolina, koja se spuštala u more, pokriše me senkama i tišinom, tako da sam zaboravio sve poznato i gorko, i lagano ispravio se da vidim more.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Zato se Sofka i trže, jer, uznemirena baš tom tišinom, mirnoćom, predvečerjem, kroz | raširene nozdrve poče osećati kako se iz dvorišta pokreće i počinje da osvaja onaj
Pandurović, Sima - PESME
Ali jutrom, kad se čudno deli Svet mraka i zore, završen je pir. Ceo grad je mržnje pokrio sneg beli Bezglasnom tišinom što teši i cêli. Tájac prolaznosti. Sneg... I beli mir.
RONDO Ko nam stare rane još može da vida? Možda tiho, plavo, razneženo veče, I dah što ponoćnom tišinom poteče Preko gora, polja, urvina i hrida. Dosta nam je igre nepotrebnog stida. Šta se najzad njime i na kraju steče?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Cijela soba disaše nekom vanrednom tišinom i zbiljom. Taj njen svečani izgled, začinja je miris od tamjana što je napunaše. To je bila prijemna soba Gospodareva.
Ćosić, Dobrica - KORENI
je to onda kad je na konju pojurio kroz selo i stao u polju, daleko od sela, ne, sam je konj odjednom zastao, uplašen tišinom između zvezda i sleđene beline. Zebu mu ruke i oseća da su mokre i lepljive.
padaju po njoj koja stoji više njihovih glava, visoka i uspravna, sleđena duguljasta lica, odjednom postiđena i smehom i Tišinom posle njega. Oslanjajući se o kolena, Nikola se polako podiže i, pogurenih leđa, iziđe napolje.
Bogom svemogućim, krsti se brzo i ne do kraja, desna ruka mota krug po tmini dok se ne umori, pred bogom mrakom, bogom tišinom, bogom crnim jabukama. U mislima između njega i Boga stoji samo Simka. Ne Simka, njegova žena, i ne žena.
Otvorena usta kao da mu se smeju. Čikaju ga tišinom. Svete mu se. Modrikaste usne. Otišla? Šakom poklapa levu dojku i blago je pritiska da čuje...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić LXXXIX TIŠINA Zaboravljen predeo u proplanku dugom, Obale pod teškom tišinom i travom. Tu večernje vode huje tihom tugom, A žalosne vrbe šume zaboravom.
smerna Što s pobožnošću meće za ikonu Duša pobožna, odana, i verna, Pred slikom tvojom padoh na kolena, Od svud tišinom okružena gluhom; I okitih je, bolom satrvena, Ivanjskog cveća rukoveti suhom.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
pčele kad im ruka blagodatna tvorca sa štedrošću prospe manu slatku, te uzavru tamo i ovamo na vjenčano sa tišinom jutro.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Je li, a? Ima li žaba rep? A zašto žaba nema rep? Ali sad je pukovnik malo umiren tišinom, trepće zadovoljnije i šmiče, samo mu je lice i dalje zvanično-ozbiljno, jer zna da ga pogledaju sa raznih strana
Petković, Vladislav Dis - PESME
U baštama mirnog zaborava, U podneblju umrlih opela Ženska kosa i lepota spava Sa tišinom i šapatom jela. I dok lišće izumire s grana, Pesma tica i vedrina stvari, Prilazi mi sen minulih dana, Prazan izgled
I dva oka k'o dva crna mora, Obasjana snagom i životom, K'o tišinom govor drevnih gora, Kao cveće bojom i lepotom. Otvarahu oči pune sjaja, Pune misli što dan jedan žive, Pune sreće
I dok šušti lišće sve više i više Tame, mraka, mira po parku dolazi. To noć u spokojstvu tišinom miriše. A bol širi krila... Ti si divna bila.
ne znam za noći umorne, K'o ni za dane pokrivene splinom; Ja danas ne znam za misli sumorne, K'o ni potrebu za trajnom tišinom. Ja danas ne znam za noći umorne.
Draga moja, ja ne umem više Nositi suze što ti radost krije, Al' u noć mesec kad siđe ubavi, Tišinom sreće kad bol zamiriše, Odmori oko: nek se duša slije U pozni šapat velike ljubavi. 1908.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zato se Sofka i trže [. . . ]”. 114 Očigledno je da su svetlost i dnevni žagor napolju oponirani sa tišinom, tamom, vlagom i jakim mirisom unutra u kući i dvorištu.
i hoće, u erotski doživljaj, koji ona isto toliko želi koliko izbegava: „Zato se Sofka i trže, jer, uznemirena baš tom tišinom, mirnoćom, predvečerjem, kroz raširene nozdrve poče osećati kako se iz dvorišta pokreće i počinje da osvaja onaj sveži
Krakov, Stanislav - KRILA
Hteo je da otera debelu pevačicu sa bine. Uzalud se ona već treći put povraćala prevarena trenutnom tišinom. Sklapala je ruke, i počinjala pesmu. Na licu joj je visio osmejak, ali su mišići na golim listovima igrali od besa.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Istim ritmom, ujednačeno, i grudni koš mladića i grudni koš devojke širio se i skupljao. Oboje su izgledali tom tišinom i tim mirnim ritmom tako prostrani i tako večiti, da bi čovek i nesvesno zamislio kako se njine tamne pleći produžuju u
Nastasijević, Momčilo - PESME
I kad umiru drveta, ni tuga ni opomena, te suhi list čudno tišinom omiluje patniku čelo. GROBNOJ Oh, to je, otežava noga. Grobom pjan.
5 Muklo to nečuj neki u meni sluči. Prsnuv zanemela srću dâ glasa struna. MISAO 1 Tišinom čudno sve mi zasvetli — krilata pohodi me ona.
Duši to, svetli za let, tajno izrastaju krila. 7 Tišinom čudno sve mi zasvetli — krilata pohodi me ona. Nerođenih zora zapoju mi petli; sa dna iskon-mora potonula,
2 Dublje, sve dublje — ploda se ne zače ovde da utoli ovu glad. Tišinom sebe zatrubiti u trublje; plavetnilu kô Ikar vinuti žarko u pad.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Začas je Dadara bio probuđen, tišinom noći je urliknuo zvuk roga, poskakali su na noge bunovni vojnici. Zgomilali se uz stepenice na bedem, sudarali su se u
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nijedan dječiji trag ne odvaja se više prema Prokinu gaju. Tamo u dubini šume, zavijan snijegom, potopljen tišinom, ćuti ispod otežalih bukava razbijeni logor Tepsija. U ruševinama Žujine kućice nastanio se stari zec.