Jakšić, Đura - PROZA
Izdaleka se čuo lavež pasa, sve se drugo umirilo, samo poneka vrulica svojim setnim zvucima proseca nemu tišinu. Posle toga zanemi sve, i čovek i životinja; samo što se vetar kakvim uvelim listom igra!...
đaci sede po skamijama, pa tek onako poluglasno nešto bumbaraju, a prvi đak stoji kod table, pa ih jednako opominje na tišinu.
Kroz noćnu tišinu slušao je kako direci pršte; čuo je jauk i pisku žena i dece. — Nek se uguše, — reče u divljoj jarosti, — neka izginu!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
koji će poći na Vračar, koji li će ostati oko nahije straže čuvati, i da ostavimo ko će u nahiji u odsustviju našem tišinu nabljudavati.
], preduzeo obdržavati među narodom mir i tišinu, a kako je valjevska nahija pod zaštitom od vojske naše, koja je stanovala kod Valjeva u Kličevcu šancu, tukla se po
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali ranjenici pospaše tako slatko i tako mirno kao da im sve po kući peva od zadovoljstva... Tišinu noćnu narušio bi samo poneki teški uzdah, koji bi se izvio iz grudi nesrećne majke... 11.
Dučić, Jovan - PESME
Sve je utonulo u tišinu večnu. Ni šuma, ni glasa; samo jednoliko Izbija časovnik kog ne čuje niko. LETO Iz dubrovačke Župe Okićenu lozom
MIR Hteo bih da znadem ljubim li i sada — I da dobra neka svetlost prodre seni, I tišinu ovog umirenog jada, I padne na tamne puteve u meni.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mnogo sam o tome mislio, i sad mi se tek čini da sam tada i na njoj video onaj isti izraz lica, onu istu tišinu duše, ono pouzdanje, pouzdanje u — Boga! — Otidi opet kad stigneš! — kaže mi mama.
Po koja reč jasno zazvoni kroz večernju tišinu. Jedan se miš usudio već da otpočne grickanje baš ispod panja na kome je Arsen sedeo. Njemu se poče vrteti u glavi.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
predrasudama, konfliktima, interesima, društvenim porecima i filosofijama, pa zaurlam divljim krikom kroz najcrnju tišinu večne smrti. Hteo bih, ali se bojim. O, kako se bojim, kako se grozno ludački bojim.
Afrika
Ne mogu evocirati svečanu, skoro patetičnu, tišinu tropskoga mora uveče. To bi dalo svu veličanstvenost viziji arhipelaga na njemu.
Svu drevnost, nerazumljivost i tragičnost Afrike one nose na sebi. One prostiru oko sebe onu tišinu i svečanost koju prostiru naše katedrale.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Da čuje njihov smeh, veseo. Kao da ga stotine po imenu iz daljine dozivaju. U odjeku je, sad, međutim, čuo samo tišinu, jutarnju, u kojoj su kokoti pevali, iz tih rupa, gde su bile kuće, niz brdo, prema Dunavu.
A Pavle je ušao u tišinu svoje odaje, kao da će noćiti u grobnici. Sa osećanjem da je opet stigao nekud, kud nije nameravao ići, a otkuda nije
Kad mu se oči naviknuše na polumrak i uši na tu čudnu tišinu, Isakovič ču da se ti ljudi razgovaraju, ali sa odstojanja, kao da se, jedva još čujno, dovikuju, sa nekih brda i stena,
Nestali su svi, u Rosiju, u sneg, u tišinu, kao u nekom velikom, zavejanom, grobu. Dosadilo mu je da gleda to. Da li Isakovič zamišlja, kako je to tužno?
Sedeo je, pred njima, pognute glave, i nije ništa više pitao. Da bi valjda prekinula to ćutanje, tu tešku tišinu, u kojoj se svima činilo da čuju jauk jednog mladog stvorenja, što samo sebi uzima život, Varvara poče, prigušeno, da
Kad bi se vraćao kući, pretrnuo bi, kad bi neka kola zašla u tišinu jesenju i stala u blizini. Pomislio bi: da to nije ona? Činilo mu se da su kola stala pred kućom.
Čak je i brk pogladio. Međutim, kad je to izgovorio, za trenut ču potpunu tišinu, zatim vide Kostjurina, pobesnelog, kako udara pesnicom, po nekom papiru, na stolu, pa ču i to, kako Kostjurin urla da
Teodosije - ŽITIJA
Zapovedi sada vetrovima da uđu y cvoja ckpovišta, i vodama morskim da se u tišinu sastave!“ Sa verom i velikom smelošću ka Bogu čineći sliku krsta na protivne vetrove i na morske vale koji se visoko
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Šta mislite, deco, gde spava vrana? - upitao je, a oštri dečji glasovi počeli su da seckaju tišinu na rezance. Ona mala još je mlatarala nogom po vodi, iako je Tisa bila hladna i muljevita ispod svetle, drhtave kože,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vezani za stare vrbe i stubove u blatu, čamci su se crneli izdaleka, kraj vatre. Kad podiže glavu, vide potpunu tišinu u sivom nebu i vrane, u daljini, koje se nisu čule.
Pesma onih u čamcima, kroz bezmernu tišinu, tamo dole, dopirala je do njega jedva čujno, kao ispod zemlje. Nad brdima i šumama međutim, što se ljubičasta ukazaše,
praćeno šumom vode što je proticala, da je gospoži Dafini došlo da viče, samo da bi prekinula svojim glasom tišinu, koja je, u mirisu i prašini ustajale pšenice i raži, bila zagušljiva.
Osetio on, ne osetio, najnežnije buđenje proleća, pre dvadeset godina, kad je prebivao pod tvrđavom Oseka, ili najtišu tišinu večeri, pod gradom Varadinom, gde se beše naselio, niko ga za to nije pitao.
drveta, tuja, svile i kamenja, tako da je za večernje nebo, za najlepše nakite, za božanski zaokrugljene grudi, za tišinu, zaborav, dovoljno samo ispružiti ruku, među tim mesečinom obasjanim ogledalima.
Ubrzo zatim pade sneg i gomila tih stranih i obesnih vojnika utonu u tišinu i zavejanu zemlju, tako da ih svet pomalo i zaboravi.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
onih koje su carevi u neznane zemlje slali da ginu, za vojnička groblja u čas večernji, za njihovu podzemnu i nadzemnu tišinu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Azra! To sam ja, zar me se ne sećaš? Osluškivao je napregnuto tišinu. Nakon izvesnog vremena začu duboki uzdah: —Ti si? —Nisi se onesvestila ili nešto slično? —Odakle ti moj broj?
— Šta to radite? Ipak je san. Jedan razuman i odmeren muški glas preseče tišinu punu napregnutosti. U blesku farova Nina ugleda mršavog intelektualca s naočarima kako stoji napet kao luk i drži ruke
Matavulj, Simo - USKOK
Kad Janko ispali svoju, počeše se odzivati iz najbližega brastva, pa iz ostalijeh, te kroz tišinu i vlagu, razlijegaše se silna grmljavina. Knez se vrati u kuću vičući: — Oro, đeco! Oro! Svi nagrnuše za njim.
Ponjekad zvjerad uznemiruje tišinu. Vukovi se izvlače iz skrovišta svojih, te se primiču ka torovima; psi bude pastire, a ovi siplju oganj iz pušaka.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Njeno je srce meko pa se lomi često. Belika školska klupa za olovku je presto, tu nađe, ponekad, tišinu i mir, kraj nje je uvek rezač sa oštrom sabljom njen ađutant-oficir.
Milićević, Vuk - Bespuće
debelim dušcima i voz se ponovo kretao u tamu, u nepoznatu daljinu, punu mraka, buneći svojom tupom lomljavinom mrtvačku tišinu zaspalih polja; naličio na nemirnu i nesrećnu životinju koja juri preko mrtvih predjela, kroz jednu vazda istu noć, kao
U kući se hodilo na prstima i govorilo šapatom; tek on prolamaše pokatkad tu tišinu svojim ječanjem, kad bi ga pekle , u kišovite dane njegove rane koje teško zacjeljivahu.
jednog polutrulog drvenog mosta, punog šupljina, kroz koje se providi blistava voda koja blago šumi ne remeteći krotku tišinu svečanog dana, koga ne buni bučno okretanje vitlova s vodom, koja pršti i rasipa se u pjeni na sve strane, ni puckanje s
Radičević, Branko - PESME
Fata, Na srdašcu one ljute jade, Oh eno je, eno cure jadne, Ona gleda s visokog čardaka, Gleda mlada u mrak i tišinu, Misli jade, misli hudu sreću, Misli svate, misli đuvegiju, Jošte malo pa evo ga starog — „Strašni Ala, što učini
već sam ja opredelno došô, Ja taki gleda njegovu okolinu, Na desno, levo nju sam taki prošô, Dikoju nađo gaja tu tišinu, I malo sam još dalje ošô, I otkrio sam vrela tu bistrinu; To srcu mome dopalo se je oma, Jer beše skoro kâ enonaj
Pa ka zemlji sve strašivo Oboriše oči svoje... Zaman, zaman, zvezde moje! 93. Gleda junak u tišinu, Gleda gore nebesima, Gleda dole u gradinu, A tuga mu srce prima, Tuga neka slatka, tija, Kô taj vetrić što
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— evo ga, gotov samar! E, moj brate ... Tek mnogo kasnije, kad se samardžija odavna rasplinuo u sjaj i tišinu babljeg ljeta, ja se iznenada nečeg prisjetih i bubnuh pred svojim djedom: — Đede, jesam li ja nalik na konja?
Nošeni zelenom poplavom ljeta, mi smo jedrili niz potoke, šume i sjenokose, ostavljajući naš tavan potopljen u sjenke i tišinu, ali s prvim jesenjim kišama, evo nas, istraživača, da ponovimo pređene puteve naših starih.
Zastao je, čekao i — tišina. — Nisu me, valjda, još primijetili — dosjeti se on, pa zakorači dalje, ali opet kroz tišinu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Po neko zapeva, glas mu se prostre, razastre na sve strane i polako, dršćući, utone u ovu slatku, letnju, tihu, večernju tišinu!... U ranu zoru budi me mati. Onako sanan i razdragan jutarnjom svežinom idem u baštu.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Sve se na jednu čistu svede crtu Obzora, kada slegne se bonaca I more raste ko nokti mrtvaca, U nepokretu; sve se na tišinu Nasušnu svede, u odjeku njenom Na šaptanje u Getsimanskom vrtu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Ja znam, srce, da si ti briljantna devojčica preseče on najzad tišinu — da si, tako reći, vunderkind, ali zar ne bi mogla da budeš za nijansu manje duhovita, baš sada, kad dobijam sede zbog
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
I mereći stvarno stanje, gubim žicu, gubim tkanje i promećem kroz prazninu prazan čunak i tišinu. ІІІ Skrunjuje se u rezime Roѕa alba mesto rime, a uz refren plamen liže: tek je duša zrnce riže.
Grabovac je negrabovac. Po nečuju šta leluja? Oživljuje slovotvorac šum Šumberka, sev Sečuja: pa se surva kroz tišinu, s limskih međa, s pivskih strana, s gornje Drine u Medinu, reč trešnjeva, rascvetana.
od metala, od čije struje slogovi se drobe u mutnu plazmu jezičkih korala, kroz koju tečem jednu krhku struku, Tišinu njenu, buket belih ruku.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Svud spokojstvo tiho vlada, Lahor šumi, rosa pada, Laku noć! K'o šuštanje mirnog mora Kroz tišinu bruji glas, To anđeo povrh gora Tiho slazi među nas... Laku noć, laku noć!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ljudi su se leno protezali i jedva vukli umorne noge. Noć je bila mirna i puna zvezda. Tišinu njenu narušavali su rzanje konja i zveket lanaca...
Bolni i teški uzvici ili samrtni krici umirućih prekidali su noćnu tišinu. Onda ljudi zapnu još jačom žestinom, kao da bi hteli da zagluše svoja čula potmulim udarima pijuka.
Još odjeknuše dva pucnja... Kao iz neke dubine, začu se drhtav glas trube... Zvuci su jezivo parali noćnu tišinu. Zanemeli vojnici stoje nepomično i slušaju... — Šta je ovo? — pitamo Jovu, starog štabznačara.
Cela ravnica je nepomična i ukočena. Nigde se ne vidi živ stvor. Jezivu tišinu prekida udaljena topovska paljba. Komandir nam tek tada objasni cilj našega puta.
Sava je tiho šumorila, dok su gavrani graktali pozadi krvavog razbojišta. Tišinu prekide glas desnog osmatrača: — U pravcu sela Šašinci vidi se neko kretanje. — Posluga na svoja mesta!
Zvek naših mamuza je skvrnavio ovu pobožnu tišinu. — Gospodine naredniče, zaključano je! — reče Tanasije, pokušavajući da otvori vrata za ulaz u toranj. — Razvaljuj!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gost se namesti vrlo oprezno, starajući se da ne poremeti ovu tišinu, koja vladaše u školi. Sede i stade razgledati decu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Urlah, sred ludog skakanja mora i mehura, da tišinu vanrednu nad zavičajem vidim. Nadah se da ću na brdu umoran da duhnem, začeće i veselje poljupcem da potpirim.
Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni, na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu, stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah?
Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni, na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu, stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah? U Danskoj, 1929.
On je dugo, i blago, opisivao taj kraj na Uralu. Osetih tako svu tu belu, neizmernu tišinu, tamo u daljini. Polako sam se nasmehnuo. Gde sve taj čovek nije bio! Sećam se da mi je pričao i o nekoj ženi.
Bezgranična pustinja, pred kišom, kad čun na reci, kola drumom, mile, kroz jezovitu tišinu i dosadu što se nadnela nad zemlju.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Noćnu tišinu ne remeti ništa, Ko mrtva avet pustinja se čini — Samo njen uzdah sa tiha noćišta, Daleko od svog doma, u tuđini.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Kako se zove? — Kleard. Učiniše mu počasno mesto. — Ja mislim — prekide Kolb tišinu — da nam boljeg čoveka za ovo mesto ne treba tražiti od Klearda. Mlad je, ali mi stariji ni izbliza nismo mu ravni.
Glas mu je trepereo, a u očima se svetle suze. — Kleard. Učiniše mu počasno mesto. — Ja mislim — prekide Kolb tišinu — da nam boljeg čoveka za ovo mesto ne treba tražiti od Klearda. Mlad je, ali mi stariji ni izbliza nismo mu ravni.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kapetan se još koji put ljutne, povikne, pa se polagano navikne na našu tišinu i naš rad, te mu posle i ne pada na um da što menja. Tako smo posle i s njim mnogo lepo živeli.
Cela varoš zaustavi dah. Izgleda kao da se ljudi boje i da trepću, da time ne poremete opštu tišinu... Vidiš ponekog kako se provlači ulicom, vukući papuče niz kamenje, ne smejući koračati, da ne bi papuče lupale...
Tajac!... Odjednom se kroz njenu tišinu prolomi onaj gromoviti glas velikog zvona, od koga se vazduh zatrese, a ljudi, makar bili u najvećem poslu, zastanu za
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
(Tako on zgodno nazva i u dopisu ovu idilsku tišinu koju pre nekoliko nedelja beše zatekao u ovom selu.) No, hvala bogu, sad nije tako!
Moli za tišinu i čita dalje: »Iz Rio Žaneira javlja 4. novembra »Agenѕ Havaѕ«: privremeno ministarstvo ovako je sastavljeno: Todor
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
deca nisu kriva što su živa. — Bog ubio, lopto, ko te izmislio! Korača sedi profesor kroz tišinu bez kraja, Nogu pred nogu, niz dugu ulicu, peške, Kad, gle, pored crkve: Dečaci, gužva, graja, Utakmica!
slepa i soptava Krtica se ukopava, Roni u tlo kao u vodu Srlja, jadna, da porodu Obezbedi krtičja prava: Mrak, tišinu i slobodu. Ko đak kad zabije nos u svesku, Noj traži svoj spas u pesku, Samozaborav voli noj!
Noć, odrana koža na raspeću. U mraku se sakrila kiša, Dok kroz tišinu pljuskovi reči Povremeno, s vetrom, na sluh naleću.
) KAKO SE RODILA LjUDSKA MISAO Bejah u Krapini, i tamo snih Vreme pre vremenâ svih, Mir i tišinu davnoga sveta, Onog od pre milion leta; Bila je jesen, kišna ko sada, Al nigde kuće, sela ni grada...
Rakić, Milan - PESME
O hajdmo, u svetlost, u polja, u cveće, U čednu tišinu uspavane noći, U miloštu tajnu iz zvezda sleće I svečano struji po vedroj samoći!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
U nebu sam, u moru, gledao tvoje kule i ostre munare, s kojih su se k nebu podizali u svanuće, u divnu tišinu, hiljadama svešteni glasovi, glaseć nebu ime svemoguće, zemlji ime strašnoga proroka. Kakva vjera da se s ovom mjeri?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A znala je kako će se to sve više odvajati, snažiti i otuda kroz tu tišinu ovamo do nje prodirati. A ta će se tišina sve više, sve jače širiti.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Nebeskijem svodom šetaše pun mjesec, rasipljući kroza tišinu svoje blijede zrake. Kao dječica kad umaknu domaćem zaptu i oku starijih, pa se na osami gdje razasnu i maha daju
Kad ona dvojica zaspaše, Janko se lagano diže, odškrinu vrata, pa naperi uho. Kroz nijemu tišinu doprije mu do uha snažno hrkanje serdarevo, koji ležaše pred kućom. Janko promoli glavu.
da je i ugrabe, stigli bi je zaista, te donijeli njihove glave, za jabuke, tebi majci!“ Te riječi naniješe tišinu. Svak je za sebe nešto promišljao. Janko diže Miluna sa svoga krila, pa ga postavi kraj sebe i htjede da izađe.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I potpomaganjem Božijim mir i tišinu primi vladavina njegova odasvud, jer zaista ovaj divan i strašan bi svima koji su okolo njega živeli, pošto vladavina
I Božijom pomoću i svojim trudom to sve steče. I potpomaganjem Božijim mir i tišinu dobi vladavina njegova odasvud. I ushte i orodi se sa velikim carem grčkim, Bogom venčanim kir Aleksom Komnenom, i uze
Boga sve tvari i Tvorca u svojoj utrobi smestivši, njemu pomoli se milostivo, jedinstvom mira dobro ustrojstvo i tišinu crkvama da pošalje i da se sačuvamo od svake bede i tuge! Svetilan.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
prijatelja tajne nimalo nisam mario znati i ovo nije mi ni dlake mučno bilo, ibo, spokojstvo srca i vnutrenju duha tišinu vesma želeći i ljubeći, na ljubopitstva, podozriteljstva i na intrige mrzio sam kako god na otrov.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
KNjIŽEVNOSTI Stevan Raičković KAMENA USPAVANKA Sadržaj SAMO JE BUDILA MIR 2 RUKE BOLA 3 OTVORI SVU TIŠINU 4 OPROSTI KAMENU ŠTO ĆUTI 5 O VRATI SE 6 BUKET 7 O DAJ MI 8 PESMA I SMRT 9 JEDNO SIGURNO VEČE 10 TUGOVANKA NAD VELIKIM
Daj reči gorde ko mač topola Za naše prazne ruke bola. OTVORI SVU TIŠINU Otvori drhtavu svetiljku Dva oka uplašena ko laste Da otkrivam glas — tu biljku Što iz belog mesa raste I treperi:
Otvori belo jezero šake Da ruke nisu mi dva krsta Da oči nisu mi dve rake. Otvori svu tišinu — nagni san Da otkrivam tajnu noć i dan.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Soba mu postaje tesna i puna krckanja Simkinih zglobova. Mora da iziđe napolje. Sneg, sitan i gust, zasipa tišinu na sredini noći. Đorđe zagazi nekoliko koraka u celac, pa se naglo vrati pod strehu kuće i nasloni na zid.
groblja stade, kao umoren tiskanjem kroz mrtve komšije i zemljake, i okrenu se ka selu, uzimajući očima njegovu jutarnju tišinu pritisnutu magluštinom. Kroz brestove i dudove, u nisko nebo, kuće pružaju crne kljunove, dimeći modro.
Put je vodio uz rečicu, uz njenu ledom okovanu monotonu i bistru brbljivost, čineći još pritvornijom i tajanstvenijom tišinu nad kojom su se nadnosili kvrgavi klenovi i vitke bukve.
u naletima smenjivale kao veliko i malo zvono, da ga zauvek nestane, da zajedno nestanu radi sina, da se zvona istope u tišinu... Strese se: soba je i sada puna guste i sulude zvonjave. Dlanovi joj pobegoše s lica.
U njega se zari još nekoliko vriskova žena, galama se odmače, pa večernju tišinu iscepaše otegnuta naricanja udovica. A njemu se čini da svi kukaju nad njegovom sudbinom. On je najnesrećniji u Prerovu.
Babica Roza je i Milunki zabranila da ulazi u sobu kod Simke, pa je morao u jabučar. Njegov strah pred Bogom tražio je tišinu, odlazio je do staje i grdio Mijata što galami na telad, ljutila ga vika seljaka po sokacima, vraćali su se s njiva,
Sveta slavo i bože, oprosti mi. Ruka mu se trza u krst po pomrčini, strah je gomila nad njim, a kroz njega, tišinu i maljavo šuškanje lišća vuče se dug jauk, onaj iz Simkine sobe.
mu se oči, mrtvo lišće kukuruza seče ga po licu i rukama, skida i gunj, mlatara rukama i teško gazi, da ne bi čuo tišinu u selu u kome pomor satire decu. O suve tikvine vreže sapliću mu se noge, često padne, ustane i požuri.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ipak se iskradao, i lutao. Uvlačio se, sav ponesen, u jezu šumskih bogaza i čikao tišinu, punu pritajenih zvukova. Najviše je voleo da utekne pred zoru, kad je vazduh kao sečivo a daje snagu, i kad svaki
Kad ovamo dođe, Višnjić ide pravo ka turbetu: naslanja se na zid i, nepomičan, oceća opustelu svetlost kao tišinu iščezavanja. U toj tišini koja mu je neophodna on je slobodan, kao što je slobodan i u svojoj tami.
Penje se polako uzbrdicom, kroz bušnu i dotrajalu tišinu što se u ovo doba dana sleže nad padinom. U taj tišini gasnu, u prostorima nad Dunavom, poslednje istočne svetlosti,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I samo dotle, do tog kamena, Do tog bedema Nogom ćeš stupit', možda, poganom; Drzneš li dalje?... Čućeš gromove Kako tišinu zemlje slobodne Sa grmljavinom strašnom kidaju; Razumećeš ih srcem strašljivim Šta ti sa smelim glasom govore, Pa ćeš o
A kad poslednji udar oglasi svodove hladne, Ženski, očajni vrisak prolomi tišinu nemu; Korintska Hetera lepa ugleda svirača bledog I po stepenicama svetim bezumno polete k njemu. Hiponik poznade Helu.
O hajd'mo u svetlost, u polja, u cveće, U čednu tišinu uspavane noći, U miloštu tajnu što iz zvezda sleće, I svečano struji po vedroj samoći!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Međutim bilo mi je lakše i ja sam molio za tišinu da nastavim zdravicu. Nikola se klatio, bečio i trabunjao: — Pobratime, bravos;...
I ćutali su i činilo se da ne dišu da ne bi narušili tišinu. Ozdo, iz potpune tame, podizale se gore ka svetlosti mutne noćne magle, zgužvane u besformne mase, pa se vukle,
Priznajem to: da se nikad u Beogradu nisam dobro osećao. Srbenda, palančanin, ja sam bio zaljubljen u onu tamo tišinu palanke, u onaj miran i redovan tok njenih sporih minuta.
seizi vodili pozadi nas i koji nas ljuti i lavež po koga od patrole uznemirenog psa u selu, prekida povremeno potpunu tišinu letnje noći.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I ne znadoh da mi krv struji i teče, I da nosim oblik što se mirno menja; I da nosim oblik, san lepote, veče I tišinu blagu k'o dah otkrovenja.
Gle, kako se nija I ide boja preko vetra, granja, Ustavlja nered i tišinu svija I dugu vuče! Otkud ove zore U času kada kob i očaj sanja? Da kletva nije, ili nešto gore? Nemoćnom podsmeh?
Katkad samo u tišinu ravnu Vetar stresa šum i šapat s granja; Vidim neku siluetu tavnu, Trag prošlosti, zalazak sećanja I sve reči da s
Još ostala želja mi, na prošle oluje, Da umornu glavu spustim k'o oboren cvet, I da slušam tišinu i mrtve slavuje. I nečujno da sve prođe k'o tičiji let Bez trzanja i misli; niti da me dira Hod prošlosti i sutona,
vam se vraćam, moje noći crne, K'o umorno dete krilu majke stare, Kao gustoj šumi izranjene srne, Dok daleke zvezde tišinu ne kvare. O, kako je drago tu, pod vašim plaštom, Velikim i dobrim k'o moje stradanje.
Odaje se kreću u tišinu samu. Na kolevci praznoj mir duboki spava. Na zidu još pati u crnome ramu I očiju crnih jedna lepa glava.
Kod vas je proleće. Došle su vam laste. Oživele vode, đurđevak i ruže. I miriše zemlja koja stalno raste U grob i tišinu, moj daleki druže. Jedno tvoje veče. ideš kući sporo Ulicama straha, i duša ti jeca.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Osećao sam jasno da kroz ovu noćnu tišinu struji zanosna pesma o ljubavi, o ljubavi prema nekoj devojci koja se nalazi pod nekim idvorskim krovom i misli na njega.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
boravka uspeo je da upije u se i oseti i mistiku njegovih džamija mesečinom oblivenih, i blagi šum vode iz česama, i tišinu stambolskih ulica krcatih mirisa pitomih jagoda, i rađanje njegovih ružičastih zora, i slatku melanholiju njegovih
Kroz neke mirne ulice, pune tišine, prolazio je kao kroz arkade koga hrama. Samo šum usamljenih česama blaži tišinu. Nigde nikoga dokle oko dopire, a iza rešetaka kuća svih oblika i svih boja gledaju ga stotinu radoznalih očiju
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Neka kao primer za sinesteziju u Seobama posluži ovaj slučaj: „vide potpunu tišinu”. Na prvi pogled, to je čista, po nečem se čini i ne odveć neočekivana sinestezija.
Isakovič stoga, po zakonu kontrasta, pojačano oseća tišinu ili, tačnije, razliku između buke i tišine. Ta je razlika i došla u samu žižu njegovoga opažanja.
Vezani za stare vrbe i stubove u blatu, čamci su se crnili izdaleka, kraj vatre. Kad podiže glavu, vide potpunu tišinu u sivom nebu i vrane, u daljini, koje se nisi čule.
„Osetio on, ne osetio, najnežnije buđenje proleća, pre dvadeset godina, kad je prebivao pod tvrđavom Oseka, ili najtišu tišinu večeri, pod gradom Varadinom, gde se beše naselio, niko ga za to nije pitao.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
ili željo... Il’ spomene... šta l’ bijade? A ona mi kanda šapće Kroz tišinu blage noći: „Neću ti se nikad vratit’, — Ti ćeš k meni doći.“ VOLEO BIH LEŽAT’ MIRNO...
Krakov, Stanislav - KRILA
Noć je mirna. Ni jednog pucnja. Samo dole kraj jezera potmulo tutnji. — Ne volim ovu tišinu. — šapće okrugli kapetan Buda ađutantu, koji kraj njega leži. — Ovo nešto znači. Ne sluti na dobro. A, šta veliš, Duško?
Samo su ruke grčevito stiskale oružje uz sebe. Nad mračnom šumom je ponoć naišla, kada odjednom ovu uspalu tišinu rastrže neljudski krik: — Na oružje... Bugari...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ne mogu evocirati svečanu, skoro patetičnu, tišinu tropskoga mora uveče. To bi dalo svu veličanstvenost viziji arhipelaga na njemu.
Svu drevnost, nerazumljivost i tragičnost Afrike one nose na sebi. One prostiru oko sebe onu tišinu i svečanost koju prostiru naše katedrale.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
se razlila neka prozračna svetlost, neka blaga tišina, neiskazano sveža, veličanstvena i zanošljiva, a kroz ovu tišinu prolamala se tutnjava topova, kao zvuci udaljene grmljavine.
— Daj Bože, ali misli li vaše visokoblagorodstvo da ovu tišinu može doveče zameniti borba na ovome samom mostobranu? — Hm, hm... Ne, ne, to nije moguće!
u ruci, sa bajonetima okrenutim u vis onim sjajnim zvezdama, što onako nežno trepere i šalu ozgo neku meku, blagu tišinu i pokoj ovoj jadnoj zemlji, čiji se stanovnici ovako krvnički tamane.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XI Bežeć’ nekud — dođoh, stigoh U tišinu gore svete, Pa dozivah bele vile, Što ih snivah kao dete. Zaćutaše gorske ptice, Samo drva lišćem tresu, A taj
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zapeva Pera „Đevrek“ popularnu englesku pesmu. Ostali prihvatiše i odjeknu pesma kroz noćnu tišinu čak do paviljona gde su spavali reumatični pukovnici i đenerali sa bolesnim bubrezima.
Posle datog znaka svi potporučnici ležu, šapću, čisto se plaše da ne poremete svečanu tišinu. Tajac. Najednom se u paviljonu razleže neko urlikanje, kavlikanje, lajanje. Svi skaču, okreću se.
Vojin sedi na tronožnoj stoličici pred zemunicom i čita „Ponor“ od Gončarova. Luka prekide ovu tišinu. — Što pljuješ toliko u prste kad prevrćeš list? — To su moje stvari — odgovara Vojin mrzovoljno — Prostak!
A sunce zalazi lagano iza Dobrog Polja, kao da nam pokazuje put... Nekada su tamo bile bačije. Nebesku tišinu narušavalo je samo blejanje ovaca i jaganjaca, i čula se jeka zvonaca. Sada vlada tamo grozna pustoš.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1816. Eustahija Arsić MIHAILO VITKOVIĆ LjUBOVI Pusta ljubov šta učini, Po mom sercu šta počini! Svu tišinu izgna, progna, I veselost moju popra do dna.
1852. Jovan St. Popović GROBLjE Sladak je zaklon, kada vetar ljuti Mora tišinu pakosno uzmuti, I trošna lađa u najvećoj bedi Gibelj pobedi.
Bojić, Milutin - PESME
Sve je pusto, kao da kletva pristupa. Kroz tišinu grobnu hrastova i iva Ni pogrebno zvono ne čujem da lupa. Kô nadgrobne ploče strče brda siva I glečere gusta
Jakšić, Đura - PESME
Drzneš li dalje?... Čućeš gromove Kako tišinu zemlje slobodne Sa grmljavinom strašnom kidaju; Razumećeš ih srcem strašljivim Šta ti sa smelim glasom govore, Pa ćeš
Nastasijević, Momčilo - PESME
Dnevi svoje zamračim, blesne videlo Boga. 2 U tišinu se oblačim, tajnom progovara tvar. Pepeo vetri me veju, ostane žar. 3 Bezdoman, topli nudim kut.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
mirna i tiha, otuda iz ulice, njihne kuće, kao god sa svake svadbe, dopiranje svirke, meko, kroz noćnu hladovinu i tišinu grotanje, izvijanje grneta, udaranje dahira, pesme Ciganaka.
Ćipiko, Ivo - Pauci
U svoj nevolji činilo se spokojno... — Brzo će podne, — prekide tišinu Jure. — Nije još zvonilo, — odgovori Marija. Ivo naumi da iziđe, nu nije znao šta da reče starome; stoga se skanjivao.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mi nismo izdržali, dakle, takođe nismo izdržali: grohot je rasparao manastirsku tišinu. Njegovo ogorčenje je raslo. Bio je ismejan i poražen.
Ali ništa. Ona je i dalje bila mirna, kao stub, vitka, krasna, prelepa u svojoj uzdržanosti. Nisam mogao da izdržim tu tišinu pa sam nastavio da govorim koješta, da ponavljam ono što sam već rekao. Bio sam prosto nespokojan i uplašen.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A kada poslednji udar oglasi svodove hladne, Ženski, očajni vrisak prolomi tišinu nemu; Korintska hetera lepa ugleda svirača bledog, I po stepenicama svetlim bezumno polete k njemu.
Klisar je još jutros zorom otišô do bliskog grada, A namiguša žena sama je ostala sada, I sad provodi šalu. Ubrzo tišinu celu Prekide đermova škripa.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ova lepa varoš je kao stvorena za to, jer ko želi tišinu, može je naći usred varoši, gde se oko njenog dvorskog brežuljka prostro veliki hladoviti park sa ravnim stazama pored
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
s jednim parastosom, godišnjim, dosta veselim, čiji su priređivači već poodavno preturili vraćanje iz sanatoriuma, tišinu i ostalo.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Najzad, ona prekine tu svečanu tišinu pitanjem: — Pa šta ćemo sad? To me pitanje dovede u užasnu zabunu, jer, odista, pošto smo trovanje kao glavni posao
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Brže, neka dođu zaprege! — naredi komandir nervozno. — Osetio sam ja neku tišinu i sad sam baš pratio podnarednika da uhvati vezu sa pešadijom... Bez larme!
Negde desno svitnu nešto. Ne znam da li je blizu, ili daleko... Noć je stigla, neprozirna i gusta. Kroz tišinu nečujno odmiče zanemela baterija.
— Ordonansi, s puškama na začele! — komanduje poručnik Kosta. — Baterija, sto-oj! Vojnici se pritajili. Gluvu tišinu prekidalo je samo brektanje konja. Komandir je jahao duž baterije, pitajući da li su svi ljudi stigli.
A nebo plavo kao spomenak, čisto kao oko devojačko, a beskrajno kao misao. Svečanu tišinu visine narušava ta grozna naprava, kao urlik pobesnele zveri. Kako bismo rado želeli da se strmoglavi u ognju i plamenu.
Kome?... Sigurno ljudima, koji su došli da poremete iskonsku tišinu. Još više levo je kočoperni Katunac, koji se iz ravnice naglo izvija i podseća na neki ogroman plast sena.
Petrović, Rastko - PESME
I spusti, evo, matica do zore tajnog života: Tišinu gde, mir i greh, ubrzga raspuklost gusta I neki strah bez smisla; galije gladnih sramota, Vi nećete poteći nikad kroz
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Gomila se, najednom utiša i čitav jedan dugi trenutak ljudi su osluškivali tišinu, ne usuđujući se da otvore usta, kao da su se plašili da bi svojim glasovima mogli probuditi zvono.
Nije se još rodila zvezda koja bi imala ljudsko srce... — Nebeski Vidar prepisa zvezdi mirovanje i tišinu, pa ode, a Velika Zvezdana Majka naže se nad krevet svoje najnežnije kćeri. Zatim zaključa nebesku baštu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ta tragedija dostiže vrhunac u pojavi Kosovke devojke i majke Jugovića. Pole je pokriveno mrtvim junacima. U tu tišinu verenica i majka unose nemir svoga srca i mere njime veličinu gubitka.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Uprav toga trenutka s najdeblje od tih svijeća otkide se teška vodena kaplja i s čudnim zvukom probi tajanstvenu tišinu: štrop! — Šta je to? — lecnu se Mačak. — Kaplje! — izreče Jovanče svečanim šapatom.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kelner meće pred svakoga šaku kukuruza. Nacko seda za jedan sto u sredini, mućnu kesom i viknu: „Počinje; molim za tišinu!“ Mućnu opet kesom i stade izvlačiti brojeve i vikati ih, a cela kafana sluša i meće zrno na tablu.