Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali ga Stanko nije slušao. Drugo je njega tištalo. Srećko baci na nj toliku brigu; a da li će on umeti odgovoriti, da li će moći ispuniti nade koje su na njega pale?
Samo je jedno tištalo duše ranjenika. Stanko bi vazda, čim bi oči otvorio, pitao majku ili Jelicu: eda kakvog glasa od pobratima?...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ovo poslednje Belkića je nešto malo tištalo, ali ništa, mlad je čovek, sve to može u red doći. Belkić kaže čika-Gavri da mu se Ljuba vrlo dopada i rad bi ga za
Radičević, Branko - PESME
mog života maj, I ostaviti srca svu milinu, Života moga dragoceni raj, Ah ostaviti sjajno verno oko, A to je mene tištalo duboko. 24. U meni mišlja: „Tako mora biti,“ I ode te potraži drago moje, Od nje ja ovo nisam mogô kriti.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Prošlo je od tada nekoliko dugih meseca, a ja ni o čemu drugom i ne mislim. Sve što me tištalo to je: da pronađem kakav bilo posao ili izmislim kakav mu drago razlog pa da ponova odem u Vujanovac.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
društvo na iseljeničkom brodu pre odbijalo nego prihvaćalo i među kojima mi se činilo da ima mnogo duševno zakržljalih. Tištalo me je što su me izuzetno propustili, a nisam ni shvatao zašto su tako postupili.