Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” „Utom dođe s onim oficirom i Mijuško. Pita ga car: tko je on i šta je tamo radio i ko ga je na to poslao. — Zamuca moj g. Mijuško: ,Vaše Veličestvo... Vaše Veličestvo...
no ću ići od manastira do manastira i kazivati svakom kaluđeru i popu, da u svakom manastiru zapišu, da više nikad tko je Srbin Nemcu ne veruje.” — Mihaljević: „Ćuti, Aleksa, da od Boga nađeš, čuće Nemci pa će te olovom zaliti.
Dobismo top, sad tko jako mi Srbi! Kažemo našoj vojsci da nam je ćesar iz Beča poslao, ali da svaki ćuti i taji. Veće narod uveri se, da mi
Sutradan pozove nas kijevski gubernator, pita nas tko smo i kuda ćemo. Kažemo mi tko smo i kuda hoćemo. On kaže: „A zašto ćete vi na Harkov, kad je vama preči put bio od
Sutradan pozove nas kijevski gubernator, pita nas tko smo i kuda ćemo. Kažemo mi tko smo i kuda hoćemo. On kaže: „A zašto ćete vi na Harkov, kad je vama preči put bio od Kamenc-Podolska?
” — i stade. On zaviri u naše karuce i zapita tko smo. Mi kažemo, da smo ruski podanici a moldovanski kupci (jerbo smo pod takim imenom od Jaša donde putovali, kako nam
Uveče jošte dođe nam jedan oficir, ne znam kako mu je ime, pozdravi nas srećnim prišestvijem, sedne i on raspita tko smo i imamo li pašport, mi mu ga pokažemo, i on ga uzme sa sobom po pročitaniju, i reče: „Mi za vas imamo preporuku od
Rekne, uđo̓, skinem kapu; vidi golem perčin a malu bradu (jerbo je bila mlada). Tekelija: „Molim, tko ste i odakle?” — „Ja sam Srbin iz Srbije”. — Odma dunu, ugasi sveću, i reče: „Vi ste Nenadović?” — Kažem: „Jesam”.
Pitate me: kad je valjevska vojska kod Šapca bila, tko te Turke razbi? — Eto ̓vako je bilo: Jakov i pop Luka i Živko Dabić, kako čuju da su Turci u Svileuvu došli, krenu se
Turci vikali: „tko si?” i „natrag!” — Đuša šta je govorio, ne znam, i nije hteo odstupiti. Najposle Turci opale iz pušaka i ubiju ga.
” Grof: „A tko jemu branit, ježeli on sam hoščet?!” 28. maja s g. Pavkovićem odem generalu Otu, moliti, da bi on i poslanik kod ovog
Obače tko im je kriv, to su sve tomu oni uzrok”. — Ja: „Molim Vaše Sijatelstvo, nije prosti narod tomu ništa kriv. Narod je prost
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I Kruška staješe preneražen, ali brzo dođe k sebi te polete vratima. — Meho! Aso! Ibro!... Brzo napolje! Vidite tko je tamo!... Momci istrčaše u pomrčinu. Ali pomrčina kao testo. Obilaziše oko hana — nigde nikog. — Dalje! Dalje!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Naposledak, da ne pomisli tko da je moje namjerenije s kir Janjom narod grčki na poruganije izvoditi. Ja imam dovoljno uzroka grčki rod ne inače nego
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
). Tko me vidi — da mi zavidi, tko me srete — da mi se pokloni; tko me čuje — da mi se začudi.“¹⁶ U Šapcu devojke nose travu
). Tko me vidi — da mi zavidi, tko me srete — da mi se pokloni; tko me čuje — da mi se začudi.“¹⁶ U Šapcu devojke nose travu „zlatnoglav“ da se dopadnu
). Tko me vidi — da mi zavidi, tko me srete — da mi se pokloni; tko me čuje — da mi se začudi.“¹⁶ U Šapcu devojke nose travu „zlatnoglav“ da se dopadnu momcima.
(Vuk, br. 2429) — Ako Bog ne čuva grada, uzalud je ograda. (LMS, 1860, knj. 102, br. 1) — Tko se rodio za vješala, od puške ne gine (tj.
(A. Š., NP, 1976) — U stara glava, u mlada snaga. (L. Š., NP, 1976) — Tko je mlad lagao, ne vjeruj mu ni kad ostari. (K-Lj, NB, br. 118) — Ostario, igru ostavio. (K—Lj, NB, str.
tok našeg života, samo je privid jer, suštinski gledano, on je već određen („Muka duše ne vadi, no suđeni dan“; „Tko se rodio za vješala, od puške ne gine“; „Ako vrag nije razbio kolijevku, razbiće grob“).
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda zec reče: — Hajdemo nas dvoje da vidimo tko bi to bio. I tako pođu. Kad dođu pred jamu, poviče zec: — Tko je u tetinoj jami?
Onda zec reče: — Hajdemo nas dvoje da vidimo tko bi to bio. I tako pođu. Kad dođu pred jamu, poviče zec: — Tko je u tetinoj jami?
Onda reče jež: — Hajde da i ja sreću pokušam, da vidim tko je to. Kad dođu pred jamu, poviče jež: — Tko je to u tetinoj kući?
Onda reče jež: — Hajde da i ja sreću pokušam, da vidim tko je to. Kad dođu pred jamu, poviče jež: — Tko je to u tetinoj kući?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
) SVETOZAR: E, sad da idem. (Sofiji) Želim da kocka na vas padne. SOFIJA: Kad nisam lepo obučena. SVETOZAR: Tko zna. Zbogom! (Odlazi.) MAKSIM: E, kume, bar ćemo i to čudo doživiti da vidimo dobru ženu.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
TRIFIĆ: Tebe jošt niko nije obeščestio. SULTANA: Nije, čekaš dok me tko ne popljuje, pak će onda dobro biti! Sram te budi! Ti si muž!
Uzeću ja. SULTANA: Dobro, de? Dobro, de? Samo mi donesi, pak ću ij sve izgaziti! TRIFIĆ: Sad kaži mi tko ti može ugoditi? SULTANA (plače): Ko mi može ugoditi? Oćeš da se najpre živa iskidam, pak onda da mi kupiš štogod?
PELA: Ja ne znam. SULTANA: Da obučeš moje aljine, a meni daj tvoje. PELA: Milostiva gospođo... SULTANA: Ti ne znaš tko sam ja tebi? da nijednu reč ne čujem! Ja znam što radim. Ti si jednakog lica i moga stasa.
SULTANA: Šta, trista te vraga odnelo, sad ću ti oči iskopati, ugursuz, i da bi li harsuzine, tko ti je dao slobodu dirati me? SRETA: More ti, misliš da sam ja pijan, ajd, ajd! SULTANA: Šta? (Pogledi oko sebe.
Deder, jesi li naviksovala čizme? SULTANA: Viksovali te pred varoškom kućom, psino jedan, ne vidiš ti tko sam ja? SRETA: More ženo, a vidiš li ti tko sam ja? Oćeš i ti da pobesniš kao ona aspida.
SULTANA: Viksovali te pred varoškom kućom, psino jedan, ne vidiš ti tko sam ja? SRETA: More ženo, a vidiš li ti tko sam ja? Oćeš i ti da pobesniš kao ona aspida. SULTANA: Pobesnio ti, kad niko ne besni.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— samo sada on — portir, po sistemu: „Kolo sreće naokolo vrteći se ne prestaje, tko bi gori, eto ga doli ... itd“. Amortizovan i sa generalnom opravkom, razume se, ali karoserija još očuvana — baš viđen
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ne tajim da vašu kćer ljubim, a i tko ne bi takovago angela ljubio; no najprežde moram mojemu roditelju javiti i od njega dozvolenije prositi.
ALEKSA: O, Dimitrije, ti znaš tko je on! MITA: Ja znam, oprostite: vami je dosadno što veksla nije stigla. No gospodin će (na Marka) sve učiniti.
Svirjepi, na kraj sveta idi, svuda ću te sljedovati! ALEKSA: (ohrabrivši se, Marku): Tko je ova persona? MARIJA: O, sad me ne poznaješ; a dok mi nisi izvarao novce, donde si me dobro poznavao; obećavao si
JELICA (uvati ga za ruku): Um Gotteswillen, gospodin baron, nemojte ostaviti da vam se čest gazi! ALEKSA: Tko će svetu usta zapušiti? MARKO: Ovo je devojče jošt jedanput kod mene bilo.
MARIJA: Evo, i ovaj je s njim zajedno oko mene obletao; sad me neće ni on poznati. MITA: Ja? Gospodin baron, tko je ova persona? ALEKSA: Ostavi je, molim te, devojka sišla s uma, pak govori i sama ne zna šta.
) Sad taki da mi obrečeš da nećeš nikada više te knjige čitati. JELICA: O, tatice? MARKO: Taki, velim; jer ti znaš tko sam ja kad se rasrdim. JELICA: Ali, zaboga, tatice, ja ne znam, kakvo je vaše srce! MARKO: Jošt govoriš?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ “O djevojko, lijepa ljepoto, Da vidimo tko j’ od koga ljepši! Ti izađi u polje zeleno, Ja ću izać na brdo visoko.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada. — Ugljen, ako ne ožeže, on ogari. — Tko zlo čini, zlo i čeka. — U rđavu čitluku vazda rđava godina. — Zlim zlo, bez zla još gore.
— Tko zlo čini, zlo i čeka. — U rđavu čitluku vazda rđava godina. — Zlim zlo, bez zla još gore. — Tko se tuđem zlu veseli, neka se svome nada. — Sve što je zlo — u nevreme dođe. — Zlo se lako ne zaboravlja.
— Brat mi nije kog mi mati rodi, nego koji mi dobra čini. — Sebi pomoć krati, tko je drugom niječe. — Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati. — Tko zlo čini, dobru se ne nada.
— Sebi pomoć krati, tko je drugom niječe. — Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati. — Tko zlo čini, dobru se ne nada. — Tko zlo čini, goremu se nada. — Vrag i sam sebe nije dobro učinio.
— Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati. — Tko zlo čini, dobru se ne nada. — Tko zlo čini, goremu se nada. — Vrag i sam sebe nije dobro učinio. — Ne boj se onog kom nisi dobro učinio.
— Ispuštenu reč ne stiže. — Što prođe preko devet zuba, ode preko devet brda. — Jedna riječ, sto riječi. — Tko puno govori, malo mu se čuje. — Ne vjeruj onome koji se mnogo kune. — Buči većma tko manje razloga ima.
— Jedna riječ, sto riječi. — Tko puno govori, malo mu se čuje. — Ne vjeruj onome koji se mnogo kune. — Buči većma tko manje razloga ima. — Bolje se pokliznuti nogom nego jezikom. — Da se riječi kupuju, manje bi ih bilo.
— Prazna tikva na vjetru svira. — Lajavoj seki celini rijetki. — Pas koji laje ne ujeda. — Tko mnogo drobi, malo vredi. — Lonac ćeš poznati zvoneći, a čovjeka govoreći. — Lijepa riječ gvozdena vrata otvara.
— Svačiju slušaj, a svoju smatraj. — Reci makar i jednu, ali vrijednu (riječ). — Ne reci zlo da zlo ne čuješ. — Tko govori što hoće, valja da sluša i što neće. — Ne kaži sve što znaš, ne čini sve što možeš, ne vjeruj sve što čuješ.
— Blago onom ko zna da ne zna, a hoće da zna. — Bolje je ništa ne znati, nego kojekako. — Tko više zna, taj bolje vidi. — Što čovek više živi, više i zna. — Mudrost svijetom vlada.
— Što čovek više živi, više i zna. — Mudrost svijetom vlada. O VEŠTINI — Bolje je umeti, nego imati. — Što tko uči, to umije. — Toga je polje, tko umije bolje. — Riba ribu — a ribar obe. — Ko umije tomu dvije.
— Mudrost svijetom vlada. O VEŠTINI — Bolje je umeti, nego imati. — Što tko uči, to umije. — Toga je polje, tko umije bolje. — Riba ribu — a ribar obe. — Ko umije tomu dvije. — Prava prelja i na krivo vreteno zna presti.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onda zec reče: „Hajdemo nas dvoje, da vidimo, tko bi to bio.“ I tako pođu. Kad dođu pred jamu, poviče zec: „Tko je u tetinoj jami?
Onda zec reče: „Hajdemo nas dvoje, da vidimo, tko bi to bio.“ I tako pođu. Kad dođu pred jamu, poviče zec: „Tko je u tetinoj jami?
Onda reče jež: „Hajde da i ja sreću pokušam, da vidim tko je to.“ Kad dođu pred jamu, poviče jež: „Tko je to u tetinoj kući?
Onda reče jež: „Hajde da i ja sreću pokušam, da vidim tko je to.“ Kad dođu pred jamu, poviče jež: „Tko je to u tetinoj kući?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A ova mu kaže da se netko uvukao u njezinu kuću, pa sad ne smije unutra. Onda zec reče: — Hajdemo nas dvoje da vidimo tko bi to bio. — I tako pođu. Kad dođu pred jamu, poviče zec: — Tko je u tetinoj jami?
Onda zec reče: — Hajdemo nas dvoje da vidimo tko bi to bio. — I tako pođu. Kad dođu pred jamu, poviče zec: — Tko je u tetinoj jami?
Onda reče jež: — Hajde da i ja sreću pokušam, da vidim tko je to. — Kad dođu pred jamu, poviče jež: — Tko je to u tetinoj kući?
Onda reče jež: — Hajde da i ja sreću pokušam, da vidim tko je to. — Kad dođu pred jamu, poviče jež: — Tko je to u tetinoj kući?
Medvjed se probudi na tu njezinu viku i upita je: — Tko te to zove? — Eno u selu rodila jedna žena, pa me zovu da budem baba, a ja ne znam šta bih joj ponijela.
Medvjeda probudi ta njena vika, i upita je: — Tko te to opet zove? — Eno u selu — reče mu lisica — porodila se druga jedna žena, pa me zovu da budem djetetu baba, a ja
Medvjed se opet na to probudi i vikne joj ljutito: — Ama, tko te to opet zove? — Eno u selu porodila se još jedna žena, pa me zovu da budem baba djetetu, nego bih li joj ponijela
Medvjed pođe da lisicu razdere, a ona mu reče: — Hajdemo ovamo, ima jedno pravdalo, pa ćemo vidjeti tko je izio med.
Kad osvanulo jutro, imadu Turci šta i vidjeti. Nova vojska, nova posada. Tko da još duže krha vratove o te proklete zidine, tko da udara na ta proždrla ždrijela krajiških kremenjača!
Nova vojska, nova posada. Tko da još duže krha vratove o te proklete zidine, tko da udara na ta proždrla ždrijela krajiških kremenjača!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Tako ste nas u pređašnjem vašem djelu napali s Jelicom, a sad nam opet Femu predstavljate. Tko vas je postavio arendatorom? Vi znate kako je i vama kad vam ko vaša suvoparna sočinenija kritizira.
Najposle, da ne pomisli tko da mi je scena, koja se u Rodoljupcu od G. Čokerljana izdatom šečatana naodi, ko izmeni ovoj povod dala, jer je i ona iz
Ja se na to probudim i taki se setim sna, jer tko bi na tvoje poljupce zaboravio? No kad dalje razmislim, padne mi na um da metnem na lutriju na tvoju sreću.
EVICA: A kad ogladnite? RUŽIČIĆ: Heleno, Heleno, ti jošt ne znaš s kim govoriš! EVICA: Molim, tko ste vi? RUŽIČIĆ: Ja sam onaj koji u romanma ljude po sto godina u životu obdržavam, bez da štogod jedu.
SARA: Mi ćemo se svaki dan na četiri konja voziti. FEMA: Neću se ja mešati s kojekakvima. Tko si ti? — Ja sam vaš brat, ja sam vaš ujak, stric. Jesi li i ti vilozov? Jesi li nemeš? — Nisam.
FEMA (skoči): To je bezobrazluk! Taki mi se vuci ispred očiju, jer ću ti svu kosu počupati, nitkov jedan, tko te pita za to? JOVAN: E, lako je vama, jer ste utekli u podrum, ali ja siroma!
RUŽIČIĆ: Kolero zemli, lice tvoje jest predjel rugoti. SARA: Moj gospodin rođak ima volju sve visoko govoriti. Tko vas je sad razumeo? RUŽIČIĆ: Kažem za gospoju Mirič kako izgleda, kanda dvadeset prvo dete doji.
JOVAN: Ja ne smem da kažem. MITAR: Ne smeš (ćuši ga), tko ti je gospodar? Govori kad te pitam! JOVAN (uvaši se za uvo): dao mi je gospodin filozof.
Eto šta čini moda. JOVAN: Majstorice, sad imamo mi dvoje proces. Kažite vi meni tko će mi platiti što sam bio kod vas pedinter, jer kako vidim, majstor Mitar neće me više ovakvog trpiti.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Slavna moja sva hrabrost na Kosovu pade, a tko će me utješit, nejma toga sade. Strele svoje na mene vrazi napregoše, oči moje i srce najpre izbodoše; pokraj mene
Strele svoje na mene vrazi napregoše, oči moje i srce najpre izbodoše; pokraj mene tko hodi slobodno me strelja, škripe zubi na mene, — to je svima želja.
nagu me deržavnim na sram objaviše; sebi slave tražeći, mene udručajut, samo čto deržavnije ješče m' zaščiščajut. Tko mi može dovoljno žarkih suza dati ovu moju nesreću dovjeka plakati?
Pita l' tebe tko za mnje: „Znaš li ono tko je?“ — „Dosad“ reci, „nije g' vid'lo oko moje; Neverno, čula sam, njegovo je srce.
Pita l' tebe tko za mnje: „Znaš li ono tko je?“ — „Dosad“ reci, „nije g' vid'lo oko moje; Neverno, čula sam, njegovo je srce.
Hvali l mene tko, nevešta se čini, Uzmi drugi razgovor, drugo što započni; Kudi l' mene tko, i ti š njime hodi, — Tako ćeš zlu sumnju
Hvali l mene tko, nevešta se čini, Uzmi drugi razgovor, drugo što započni; Kudi l' mene tko, i ti š njime hodi, — Tako ćeš zlu sumnju izvesti ot ljudi.
I tko grli i cjeluje svoju lepu snašu! Ovako sedeći, misleći o zimi, Sad se, rekoh, vije cv'jeća baši Dimi, Koj' u teploj Gr
Sad nek' sudi tko mu drago i na koju stranu, Ljubov mora sve pobjede održati granu; Više ima koji ljube mlada i junaka Nego djece s
pečalno, Al’ preskorbne spomen bede promenit ne znaš; Žarom reke tvoje zasušuju obraze vlažne, — Potoke suza naših tko će osušit igda? — — — — — — — — — — — 9. Besna, pusta neslogo, Kćeri adske zmije, Gdi bi znala živiti Da Srbina nije?
gospodu, i staru i mladu, Gdi zajedno za astalom sede, I po danu i u zimnoj noći, Rekao bih da nemaju moći (Nit, tko zbori, nit’ pije, nit’ jede), Već ti tako neprestano čame Zamišljeni, namrđeni, ružni, Ukočeni, zaslepljeni, tužni, Kao
Nestrpljivo, znam, želiš čuti tko je Taj retki junak kog’ mi pesma slavi, Razberi samo sve srpske heroje, Ah’ tko će brati sve cveće po travi Od
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Muzu? — Nit joj znam kuću ni kućište, ni tko joj je otac bio, ni šta joj je mati. — »Oho, g. spisatelj, šta je to? Toliko ste knjiga izdali, pa se ne stidite kazati
Pripovedite nam najpre tko je on i otkuda je, je l’ od velike familije, koliko mu otac ostavio novaca, kakvog je stasa, oće li se moći oženiti i
selo, metne svilen prusluk na sebe, ugladi kosu, uzme bič u ruku i zviždući pođe sokakom, na svaki prozor zavirivajući tko tamo sedi. Slučajno opazi Roksandu i sasvim se voshiti lepotom njenom.
A kakve su lepe ogrižine kad tko koga u računu omane, kad ko lažljivu obligaciju načini i drugog do kostiju oglobi, ili tuđe imanje sebi prisvoji, ili
to mu isto s interesom vraćaju; uče ga tužiti se na rđava vremena, uveravati da je stvar crna koja je bela, i proče. Tko može posumnjati da od ovakog neće biti dobar trgovac?
mačevi sevaju, kako štitovi ječe, brda se tresu, a on na konju i peške leti, kako neprijatelji pred njim kao muve padaju! Tko će njegovo položenije opisati?
Čudiš se tko sam? Ja sam! Dobro pazi što ti reko.« No, gospože, oćete li mali trud na sebe primiti, da ovu zagonetku u prisustviju
Kako bi ga mi opisali za one koji nemaju sreće viditi ga! Da kažem da je lep, je l’ to dovoljno? Tko ne zna šta je lepota? Roman, pa samo lep, i više ništa!
Da je pobeda ovde na Romanovu stranu pritezala, tko se može sumnjati? No on nije zadovoljan bio samo s obraščenijem neprijatelja u bekstvo; pravog je viteza po njegovom,
mala čast čitaju, a još manje razumedu, trebalo bi mojim čitateljma pokazati otkud ove palate u tako usamljenoj šumi, tko je nju zidao i navlastito kakva lica u njoj obitavaju; no budući da unutra nikom nije dopušteno bilo ulaziti, zato sam
U palati bilo je ponajviše takovi ljudi koji su za najglavniju dužnost počitovali jesti i piti. Ovde bi mogao tko reći da takovi jesu na škodu opštestvu, no ja se dobro opominjem reči prilj-Rabenera, da lenštine osim druge polze i
— Tko [se] neće tronuti na ovakovu besedu? Gimnosofist je uvati za ruku i bez oklevanja potvrde ugovor, koje kod nas bračni ko
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
L'jepo su ga braća sjetovala: „Kad, Milošu, dostigneš svatove, pitaće te tko si i otkud si; ti se kaži zemlje Karavlaške: „Služio sam bega Radul-bega, ne šće mene službu da isplati, pak ja pođoh u
Car Miloša među oči ljubi, al' još ne zna tko je i otkud je. Povikaše kićeni čauši: „Spremajte se, kićeni svatovi, vrijeme je dvoru putovati!
To začula Jevrosima majka, pa doziva svoga sina Marka: „Sine Marko, moje čedo drago, tko udara zvekirom na vrata? Baš kâ da su babovi čauši“.
Kad su bili ispred Nova hana, opet hanska vrata otvorena; Arap nagna tanku bedeviju, da pogleda tko ima u hanu: Marko sjedi nasred Novog hana, te on pije crveniku vino; ne pije ga čim se vino pije, već leđenom od
uza se privlačim i što sablju na krilo namičem, ja se bojim da ne bude kavge; ako bi se zametnula kavga, teško onom tko j' najbliže Marka!
“ Gledi care na četiri strane, ne ima li tko bliže do Marka: al' kod Marka nigdi nikog nema, već najbliže care Sulemane.
Stade care mejdandžije tražit, obećava nebrojeno blago, tko pogubi Musu Kesedžiju. Kako koji tamo odlazaše, već Stambolu on ne dolazaše.
Po jednom se vatrom preturiše, od Turaka malo tko uteče, od hajduka malo tko pogibe, osim jedan Lazo barjaktare, a rani se Daničiću Vide.
Po jednom se vatrom preturiše, od Turaka malo tko uteče, od hajduka malo tko pogibe, osim jedan Lazo barjaktare, a rani se Daničiću Vide.
I mi smo se i uzdali u te da ćeš ti nas kadgođ izbaviti, eto i ti sade k nama dođe! Tko li će nas junak izbaviti?“ Veli njima Mali Radojica: „Ne bojte se, braćo moja draga, već ujutru, kad danak osvane, vi
“ Kad je Predrag reči saslušao, iza jele njega zapituje: „Tko si junak, i čijeg si roda?“ Ranjen Nenad njemu odgovara: „Što me, more, ti za roda pitaš?
“ Veli njemu Fočić-Memed-aga: „Ne budali, Birčanin-Ilija! Tko bi gorskog upustio vuka?“ Memed-aga viknu na dželata, dželat trže sablju ispod skuta, te Iliji odsiječe glavu; a Aleksa
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
MORE 121 POHVALA BESEDNIKU 122 FINIK 123 ŠTAPOVI 124 PESMA POSLEDNjEG PROROKA 125 EPITAF HRISTU 126 TKO?
PUTOVI A da tko li bi taj u sadanje dobi bistrouman i hitlen bio, da se o tom može uvavestiti i doznati se svojim putinam!
Ko bi pretekao toga brza hrta, i uhvatio bi nebesnoga visokoletuštoga orla? Da tko god stojanje kano bežanje razmisli? Tko za pouzdano ka stojeće?
Da tko god stojanje kano bežanje razmisli? Tko za pouzdano ka stojeće? Ko će razdeliti ova i ona, što se napred ukazuju i pomiljaju se?
Ko će razdeliti ova i ona, što se napred ukazuju i pomiljaju se? I ovim eto, ustopce da ide, a na ove da i ne gleda? Tko mrtvu živu li reč prima? A da tko li voli u kolibi ili u gradu velikom boraviti, i naseobu, ili iz sela beg i krijenje?
I ovim eto, ustopce da ide, a na ove da i ne gleda? Tko mrtvu živu li reč prima? A da tko li voli u kolibi ili u gradu velikom boraviti, i naseobu, ili iz sela beg i krijenje? Ko mrak negoli svet?
A mi sad nismo od robinje deca, nego samo Velike Gospe Domaće. VINO I ŽENA Razgoneći tugu ti sa srdca, Tko bi te tuđin I s tuštenim maznim rečma Mogao razblažiti i potešiti, — Već ako dobro vino I lepozračna, smešljiva žena?
NAŠE MISLI Naše misli nigde s mirom ne stoje, sve durma prhaju i lete, kano male ptice. Tko bi to dao našem smišljivanju takva krila ka golubinja, da polete na dobro i tu otpočinu!
Daj nam tvoju pomoć da nam odlagne Ot staranja srdce naše. POHVALA BESEDNIKU Tko ljude urazumljuje, Tome razumu njegovu nejma kraja; Ko zna potajnu Što leži u čijem srdcu, Kako taj knjige ne bi znao?...
Sad već valjalo počiva Hristos, prvi sveštenik, Na krstu, s pruženim svojim U vis rukama. Večernji Bogu prinos donese. TKO?
ako gospodinom, Hristom li, ili ocem, tvorcem, zidarom li, vladikom, carem li, ili onim, koji je nedoznat ko je on. Tko te urazumi, i dade ti videti nebo, sunčani hod, i rasmotrivati mnoge zvezde, i u svem tomu, ka u nekom mnogom
Obazre se on natrag da vidi Što je, i tko li je taj, Što mu tako podviknu, Al' čudno čudo viđe: Stajaše sedam zlatnih svećnjaka S gorućim svećama, — i usred