Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Zimnja ih je noć zatekla u putu; rosa vlažila i sledila obraze, a kad zađoše u brda, zaokupi ih pustoš i tmica. Kasno u noć iznemogli padoše na konak kod prijatelja Ilije. Polegoše.
— pomilova je i gospodarica. — Sad valja da se na put spremaš. Preko objeda o tomu se već nije govorilo, i po objedu tmica i neprestano monotono padanje kiše po kaldrmi i staklima uspavljuje ih, pa je u kući, za malo vrijeme, pravi tajac.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Sagni se! — veli joj i, uhvativši je za ruke, povuče je za sobom u pećinu. Unutra je tmica; na prvi mah ne vidi jedno drugo. Maša se priljubi bolje uz Radu.