Dučić, Jovan - PESME
Najzad, mnogoglasno, Dole, pod zemljom! Negde u dubini Jednakim ritmom, kao muklo zvono, Ogromno srce začu se u tmini: Udari mirno, tiho, monotono.
Mir je da se čuje Gde prolazi tiho minut za minutom. Ali s crne kule koban i potmuo Glas ponoćnog zvona odjeknu u tmini — Negde iz dvorane dug se uzdah čuo U mraku, u nemoj studenoj tišini.
Ne čujem da prska Ni talasić izmeđ gustih trska, Ni ptić rečni gdegod u vrbaku. Samo drhte u providnoj tmini Dve-tri zvezde bele u dnu svoda; I diže se iznad nemih voda Crn siluet šume u visini.
granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde Kô da rosa pada u srebrnoj tmini. U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže.
Kako strašno ćuti Proleće u noći, proleće što spava... A iz bledog neba u toj nemoj tmini, Često kô da tiho crni sneg povrvi. Kakvo kobno veče! U bolnoj tišini Čini mi se čujem huku svoje krvi.
što se gnuša, Sve je samo pesma: dok mre u dubini Sva u čudnu svetlost obučena duša — Kao zvezda što se raspada u tmini.
hor kojim te slave, Moj slabi glas sumnje; i čim da pojača Sjaj sunaca što te neprekidno plave, Žižak onog koji u tmini korača? Gospode, koji me poseja i zali, Zašto bejah nužan u svetu i puku? Prođoh put i videh sve sem tebe.
JEDNE VEDRE NOĆI Bili su zašli vlašići i mesec, i bila je ponoć. Grob Spasiteljev belio se u providnoj tmini, i oko njega su ležali rimski vojnici. U vrtu, u kome je bilo puno sikomora i tamarisa, bilo je mirno.
Za svaku svetlost vi ste slepi, Samo u tmini progledate; Od svega su vam duži džepi, Tačni ste svi u crne sate. Svojih rešenja i ideja, Svojih načela imate i vi
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
u isti mah, ta varoš, u nekim žutim baruštinama Dunava, sa brdom koje se plavelo i koje je, posle, nestalo, u večernjoj tmini, Isakoviču se činila samo kao neka luda igra zrakova Sunca, svetlosti večernje, oblaka, nebesa – neka omama ljudskih
Sav je Herrenhaus treperio, kao da plovi, po nekoj vodi, u večernjoj svetlosti i tmini. Putnici su bili srdačno dočekani. Isakovič još bolje, kao što su to, obično, oni koji su nepoznati.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Evo nas, druže Ilija! Lakše mu je sad i u najvećoj tmini. Pogleda samo u sat, a fosforne cifre pulsiraju kao živi putokazi i spremno najavljuju koje je doba.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Oprosti mi to šaptanje u tmini, U sozercanju taštine, što ište Nasušno čudo koje svetlost čini Kad usred mraka stvara utočište; Oprosti, ali boli ova
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Stoji naša jedinica na drumu, pa nam izgleda kao maleni trunak prema beskrajnoj tmini, kroz koju nečujno gamižu utvari sa svih strana, hiljade ih je... milioni, da nas staru, unište.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Desna ruka odloži pušku, iz džepa izvadi nisku đinđuva i poče da je valja među prstima. Ne može da je baci u sneg. U tmini bez obala trnu vatreni svici što skaču iz očiju, iz glave lune sve glasnijeg cvokota. Žensko se za drugoga rađa.
Mokri stolovi dremaju u žućkastoj tmini, ostareli od pesnica, pesmi i psovki. Takve suve i crne noge imaju bubašvabe u kelneraju na koji se često naslanja
Nikola, zgađen, ustade i pljunu: — I ti si čovek!... Mišu! — strese se i izjuri napolje. U gustoj tmini podruma duboko jauknu prazna kaca, jauknu čovek s nožem zarivenim u prsa, prvi put u slabine, osetio je To po brzom i
U beračkoj večeri, Simkin smeh, zloban i radostan, dugo se vije i belasa u žućkastoj tmini velike kuhinje, nad okruglom sofrom okićenom pogurenim nadničarima, a grube ruke spuštaju kašike pored zagrizaka proje
Opruži se na stomak i pritište lice na dlanove. Tako osta, plašeći se niskog sunca. Lakše mu je u žućkastoj tmini prignječenih zenica. Moje je! Moje!
i mučniji od smrti, Đorđe, i sâm strah pred Bogom svemogućim, krsti se brzo i ne do kraja, desna ruka mota krug po tmini dok se ne umori, pred bogom mrakom, bogom tišinom, bogom crnim jabukama. U mislima između njega i Boga stoji samo Simka.
vrše samo da bi Đorđe saznao i uverio sebe da i on ima sina, pa da kaže nekome ko ga nije čuo u znojavoj i plačljivoj tmini pred svitanje: „Moj će Adam iduće godine u školu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
ili nema sveta, Nema sunca, ni rose, ni cveta, Već sve tmina što je pak'o mesi, A po tmini vitlaju se besi, A međ' njima prabesina spava Moju ljubav u snu izmišljava! J.
Kamene balkone Kentavri drže, i noć duga ova Bezglasno, nemo, neosetno tone Alejom crnih, golih kestenova. Samo, - u tmini, polumraku lednom Vidi se negde slabi zračak plama u tihoj vili.
u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde K'o da rosa pada u srebrnoj tmini. U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Što za ljubav da imaš pogleda? Ljubav rađa i donosi sobom Lik večnosti i prolaznost beda. Noć u tmini nek služi za dane, Za uzdahe nisu samo usta, I mrak ima svoje svetle strane, Mis'o s' rađa kad je sreća pusta.
u dane, bez sunca, i sive, Što behu nalik ružnoj mesečini, Umro k'o dete: smrti perspektive Izgubiše se van mene, po tmini, I moje zvezde što više ne žive. Sve mi se čini grob moj nije ovo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Oh, noć je bila crna, tama je bila gusta, Ni od kud jedan zračak ni putokazni sjaj. Tapajuć’ po toj tmini, kolebi jednoj priđe, Otvori trošna vrata, uniđe uzdrhtan: Ovde je malen žižak tinjao jedva, jedva, — Anđelku se
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
ili nema sveta, Nema sunca, ni rose, ni cveta, Već sve tmina, što je pakô mesi, A po tmini vitlaju se besi, A međ njima prabesina spava — Moju ljubav u snu izmišljava.
Pa iz pakla mune sumnja, A kad ona na što sine — Strahota je onda videt’ Ljubav, veru i vrline. U toj tmini, grozotini, I tebe bi boli stisli; A ja možda, što još nikad, Izrekô bih crne misli, Izrekô bih, gde se očaj,
— Čuj me lane, moje milo cveće, Jer mi drugi verovati neće. U daljini, maglovitoj tmini, Starih doba u mutnom oblaku, Davnih leta pepeljastom zraku — U davnini, tako mi se čini, Živeli smo i nas dvoje,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Međ gorama u dolini, Pokraj puta netrvena, U lisnatih drva tmini Uzdigla se siva stena Dvorca mala, čudnovata. U šušnjakma okol’ njega Od slavuja gusta jata Pesama im slatka nega
Ćipiko, Ivo - Pauci
Njegovoj osjetljivoj ćudi godilo je hukanje vjetra i šum nemirna mora. Zagledao se neodređeno u noć, u, čijoj se tmini ujedno stapahu i kuće i drveće i sama zemlja... Nad njim katkad zasine pokoja zvijezda i mahom se zakloni iza oblaka.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mrak je očigledno otežavao posao napadačima, kretali su se nasumice u tmini i nikako im nije polazilo za rukom da se bešumno približe bedemu.
Zverali su razrogačenih očiju po tmini i to je za sve nas bilo spasonosno. Bogdan Naše zalihe vode i hrane polako se tope.
potamnelim beonjačama, pokazivao im kako ipak u tome opakom ljudskom svetu ima nečega od božanske svetlosti, iskreći u tmini kao sunčev zračak. A onda je otišao razbojnicima, tim šumskim zverovima, da i na njih rasipa svoju ljubav.
i jer je mesec već pojeden, ostala je od njega samo jedna žućkasta tačkica koja će se u sledećem trenu izgubiti u tmini i huku divljeg nebeskog vrtloga. Niko nije došao na prozor. Došle su kišne kaplje raspršene u fijukanju vetra.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Noć više nije bila strašna, bila je samo zamišljena, tiha, a ponekad i tužna. Nepoznati Neko nije mu više u tmini bio za petama. Đoko je sad imao svoju četu i pred sobom i za leđima. — Ehe, doći sad, strašni starče!