Radičević, Branko - PESME
Gle grad turski — mrko l' kroza tminu Na srbinjsku gleda pokrajinu, Mrko gleda, ali zalud mu je, Loše su mu za kamenom guje.
Strašni Bože, al' kroz tminu Da l' to oganj amo sinu? I gle opet, samo preko, A baš nije ni daleko. I deca su za čas tili Pred vratima jednim
Kostić, Laza - PESME
u povorci; u ponoći hladne groze gomilina nehajanja zanesenom dušom nose sanovanje svetlij' dana, da prosvetle svetsku tminu; al' umesto sevlju nji'nu da uteče svetski mrak: munjsko umlje kako sinu, te obasja priokolje.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Iz noći gluve sova se javi: „U šumi žive divovi pravi, junače, budi čvrst!“ Putuje Ćosa kroz mrklu tminu, uz divlji klanac, pustome mlinu i pjeva gromkim glasom: „Niti se bojim lava ni vuka, da nekog bijem svrbi me ruka,
Bježati treba pred ovom bijedom, jer će nas ždera pojesti redom.“ Divova grupa natisnu trkom kroz tminu gustu za svojim Brkom, pobjegli tako gorućih peta u budžak neki na kraju svijeta.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kod kreveta bdi mama; svetiljka drhti kroz tminu, I vetar, oko zidina, kao pas ljutit kevće. Došao i Džon Hohohond, otpasao revolver, skinuo šeširčinu Stao uz krevet,
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ova pesma možda liči na dolinu U kojoj se bolno skamenio vuk. Ova pesma sporo ulazi u tminu: Ja ne vidim više od nje pomrčinu I osećam samo teški tamni zvuk Kako moje ruke vuče u daljinu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Bolna već tako samo po sebi, bez ikakvog daljeg dometka. Ona udara crne naočnjake na naše oči, ona spušta neprobojnu tminu oko nas. Ima još takvih ljudskih riječi koje su bolne već same po sebi, bez obzira što sobom zahvataju.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I tu tamu, i tu pomrčinu Svetlost zvezde polako raskloni I sa mesta onu gustu tminu, Gde je ona, gde stajahu oni. I kad zvezda njima se pokaza, Videli su svi da nema više Nje, devojke: iz ovog
Ulica je bila pokrivena mrakom, Krovovi i kuće tonuli u tminu. I ja sam se kret'o laganim ,korakom Kao čuvar mrtvih kroz aleju njinu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
za ovakav doček kuma i pobratima, zakloniše ga leđima i ostaše kod vratnica sve dotle dokle on ne umače kroz gustu tminu...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kroz tminu jezdi jahač brz I lov će stići svoj, Čujemo škripat zuba mu, A ne znamo ga ko j’. Mesec se strepeć’ promoli Kroz
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Naš puškomitraljez poče da štekće. Raznobojne raketle naše i bugarske rinuše u gustu tminu. Merzer grunu. Naš rovovac desno kao da zaurla. Iz objavnice bugarske dopire jauk ranjenika.
— Gospodine kapetane, neki od naših zapomaže. — Sad ćemo videti. Raketla je probijala tminu i u visini se rasprsnu. Svetlost se razli. Komandir razmače ciglu kojom je bila zatvorena puškarnica i pogleda.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tako cijele sate otvorenih očiju gledaju oboje u tminu, a osjećaju da ih jedna briga bije. Pred zoru Rade ne diže se, kao obično, da od stare uzme starijega sina k sebi u
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
mrk i natušten, njega nije kao Dimitrija vodio oštri um koji tako često skreće izvan dozvoljenog i svetog u nedođin i tminu. Bio je površan i to je sve. Možda čak i pijan, što me ne bi začudilo.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Temperatura je prekoračila nulu, mi ulazimo u sve gušće i gušće oblake Zemljine atmosfere i u tminu. Na oknu prozora staložila se rosa. Ona se brzo isparila, jer termometar pokazuje već 55 gradi iznad nule.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
MATI JOVAN SUNDEČIĆ Djetinjstva nježnog u prvom cvijetu, Kad ne znah da li živim na svijetu; Pa kad mi najpre ko kroz tminu Poznanja iskra u duhu sinu: Čim li riječ stekoh zaupih zvati, Najprvo Mati, – najprvo Mati!