Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i da vezir ište od svake nahije poveliko čislo ljudi, pod imenom da šanac oko Beograda kopaju, i to sve da moraju doći: tobdžije, dobošari, kaplari, kapetani i vojvode i najmanji koji je bio činovnik serpski ili momak vojvodinski; a osobito da je
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
prošla su bila, jednog dana, u proleće godine 1752, crna, putnička kola i ušla u grad, kroz kapije, koje su čuvale tobdžije.
Za tili čas stigli su do kapije Evgenija Savojskoga. A kod te kapije, bili su već počeli da se razmeštaju tobdžije, sa upaljenim luntama u dršćućim rukama.
Oko trideset ljudi išlo je bez puške, sa vezanim rukama, na leđa. Garsuli se beše uklonio u vrata kasarne gde su tobdžije stajale, zaprepašćene, sa ugašenim luntama i nebranjenim topovima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Čim su ih, uostalom, izveli tu na utrinu, opkoliše ih nemačke tobdžije, koje su se posle, kraj svojih topova, u mraku, videli kako stoje, sa zapaljenim luntama u ruci.
Raznosili su glavice kupusa, bundeve, pune šake pasulja, od jarka do jarka, sve dok ih francuske tobdžije ne bi zaokupile bombama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Milisave! Na ulazu se pomoli zgužvana prilika jednoga vojnika. — Ima li, bre, gdegod duvana? — Ima kod ovoga tobdžije... što je večeras došao... — Kod moga Tase! — setih se odmah i pozvah ga. — Imaš li duvana?
Zagalamiše pešaci kada naiđoše pored baterije. — Hajdete i vi sa nama, ne bojte se, tobdžije! — Gurajte vi samo, stići ćemo vas... — Pa bre, nemoj da vi se zaglavi metak u cev kad mi jurišamo.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Valjda su ga zato, pokatkad, turske tobdžije uzimale na nišan: đulad se rasprskavala oko njega a on se, u sebi, smejao: uzaman tobdžije pokušavaju, ako ga i pogode,
su ga zato, pokatkad, turske tobdžije uzimale na nišan: đulad se rasprskavala oko njega a on se, u sebi, smejao: uzaman tobdžije pokušavaju, ako ga i pogode, njegovo je pevanje dovoljno trajalo nad Loznicom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ona gomila vojnika i oficira poče da se zbija; komordžije priđoše svojim kolima; tobdžije sedoše na svoja mesta, kao da je neko komandovao; oficiri oborili glave i pokunjeno ćute.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Tu su ti vojnici od sviju rodova oružja: pešaci, konjanici, tobdžije, pijoneri, bolničari. A kroz ovo more od ljudi snuju na sve strane komordžiska i bolnička kola, tobdžijske kare, senom
Jakšić, Đura - JELISAVETA
RADOŠ: Golem je poklon, kneže, Sirotinju će našu ubiti. KAP. ĐURAŠKO: I kopljem bismo Turke tobdžije, I sabljama im ruke sekosmo, Kojimano su silni tirani Garave puške često grlili. SVI: Živeo dužd!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
No kako si mene starješina i pošao đever uz đevojku, nu nabrekni na kamenu gradu, nu nabrekni, prizovi tobdžije, neka tope pune i napune, nek napune trideset topova; pa prizovi starca Nedijeljka, što mu b’jela prošla pojas
Posluša ga Jovan kapetane, te priviknu na gradu tobdžije, i priziva stara Nedijeljka: napuniše trideset topova, napuniše Krnja i Zelenka, napuniše, pa ih prepuniše, prodadoše