Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
, vera DLjA, rus., zbog, radi DOROGA, rus., put DRAMLIJA, tur., sačma DUMENDžIJA, tur., krmar, kormilar ĆOJA, tobože EGZERCIRATI, nem., vojnički vežbati EKMEDžINICA, tur., hlebarnica ELČIJA, tur., poslanik, predstavnik ERLIJA, tur.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
prtljaga na konjskom sedlu teslimiti — darovati terc — trećina, troje tija — ti tobolac — kožna torba tokorse — tobože triod — jedna crkvena knjiga Ćeif — dobro raspoloženje ćefnuti — biti malo pijan ćilerić — ostava ćutajka — vrsta
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Sam sebi sam provodadžija; hoćete li mi Micu dati? Mati tobože kao iznenađena. — Sve bi lepo bilo, svi kažu da imate talenat; no ja moju Micu ne mogu na nesigurno dati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Adoptiran, Pavel je tobože bio dupli Isakovič i naročito ga treba pomilovati, ako je to moguće. Pošto ih je neko vreme, tako, odmeravao pogledom,
Major je, nekoliko puta, tobože slučajno, ispustio na pod svoje rukavice i svoju šnuftihlu, a udavača je, hitro, skočila, i to, sa patosa, ćutke,
Dvora, on, obično, te oficire – ako su bili zadržani, ili arestovani – nije tražio kao austrijske oficire, nego, tobože, kao već rosijske oficire. Tu praksu je nastavio, neko vreme, i grof Kajzerling.
Šest rosijskih oficira, koji su bili Srbi, a koji su bili iz Rosije – tobože poslom – u Beč došli, pohapšeni su i, krajem maja, te godine, proterani.
Čitava jedna banda zarađivala je lepu paru, sa Črnogorcima, koji su, tobože, prelazili, u Mitrovicu, iz Turske, za u Rosiju odselitsja.
One su mu rado mrsile kosu. Lađevič je imao glas kurjaka i podsmevao se Isakovičevom trikornu, na koji je bio, tobože slučajno, seo.
Prvu je kupio – kupio – od muža, koji je bio na putu u Kijev. A druga je, tobože, gospožica, ali sobarica njena kaže da je i ona zatrudnila. Je li primetio koliko je Višnjevski lep?
Tražila bi samo – tobože stidljivo – da se muškarci okrenu, i ne gledaju. Kad bi igrala, grudi bi joj se tresle u korzetu, a imale su, kao i
Uzimao bi Varvaru, nežno, pod ruku, da joj, tobože, priča kako je za nju pripremio dočeke po selima, u brdovitom predelu, kud ima da odu, u Duklji, u Komarniku, i kvartir
Ti mladi lajtnanti, i sekundmajori, dolaziće, tobože, da se za svoga joldaša, Đurđa, raspituju, ali, u istinu, da malo senatorku potpale i zagreju.
Oduzeše im zastave, koje su, tobože, bile crkvene, oduzeše koplja, jer su u Evropi bila zastarela, oduzeše serbske komande, jer je nemecki jezik postao
Bila je otišla u izbu, u kojoj je Pavle stanovao, tobože da vidi, kako Isakoviči stanuju, u kući, koju bi, kaže, iznajmila, za Višnjevskog, rado – kad Isakoviči odu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Uzalud sam se smrzavao na simsu kucajući spolja u prozor, kao, tobože, deda-Mraz, uzalud sam gutao baterijske lampe da postignem onu čarobnu unutrašnju svetlost — ništa nije vredelo!
Matavulj, Simo - USKOK
— A znaš li, Janko, da ovaj pikolo grdov hoće da se ženi? — zapita djed. — Tako! — reče Janko i na licu pokaza tobože veliko iznenađenje. — Ja mnim ne bi ni jedna pošla za njega! — doda njeko. — E, da! — prihvati Milica. — Ti to kažeš!
Sunce bješe odskočilo, kad se sukobiše prednje čete. Francuzi počeše tobože prodirati, a mi se počesmo širiti oko njih, dok odjednom, oko podne, svi složno sa sviju strana, osim jedne, za njima,
Konzul dođe, te ovamo, onamo, zabašuri stvar i još tobože izmiri vladiku sa Ivelićem i Vučetićem, ali, tajno od vladike, nesrećnog pisara smakoše!
Ko ga vara? — Vaistinu, nijesi li ga tro rumom? Nijesi li naveo starca da potroši dvije plete za rum, pa si ga tobože trljao, jednu čašicu na dlan, drugu kroz pjevalo, pa dok bi dlan o dlan, nestade ruma!
Sam bog zna koliko se puta, tobože, topio i uvijek, čudom njekim, spasavao i šta sve po svijetu nije vidio, čega se ni u snu ne priviđa!
maha sjedeći protezao dignuv ruke u vis, Krcun dopade, obori ga na leđa i ruke mu složi, pa ga poče raspasivati, da ga tobože veže. Janko pritrča da odbrani Markišu. To je bivalo usred velika smijeha.
? Ja zebem e će se zbog nje krv proliti i jedva čekam da je udomim, a ti pronađe novo zlo, zato, tobože, što su se oni jedno u drugo zagledali! Ti znaš što će Crnogorci reći kad čuju da je knez Drago uzeo u kuću zeta!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Dečja pesma uvek naglašava da ne postoji zbog sebe, već, tobože, zbog predmeta koji opeva; do te samoobmane njoj je veoma stalo.
društveno prihvatljivom, „pristojnom“ mišljenju; u dečjoj pesmi ona je, takoreći nešto što se samo od sebe uključuje u tobože logičnu priču.
Njenu čast i dalje spasavaju retka delca pisaca koji se samo tobože obraćaju deci, da bi našli neko opravdanje za laku formu koja organski odgovara prirodi njihova dara.
(Konjska ikona) U ovom odeljku sve je muzika putovanja, da se razigranost završi tobože dramatičnim, humornim akcentom („vuk, a?“).
književnost, ili, ako hoćete, književnost za decu (nema smisla raspredati ovu profesorsku besposlicu kojom se, tobože, izbegava terminološka zbrka, kad je svakom jasno o čemu je reč) — okvir je u koji se ovakvi, ovako nastali tekstovi
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— ’Bro veče! Radite li? — upita on tiho i nekako plašljivo. Cveta na pozdrav ništa ne odgovori. Tobože, zaneta poslom, Nije čula.
Odjednom svi mi nehotice počesmo da je gledamo, pratimo njene pokrete. Ona to opazi. Bi joj neprijatno, te, zbunjeno, tobože nekim poslom, iziđe u kujnu. Uto se pred vratima čuše laki, veliki koraci. Majka mu đipi. — Otac ti!
— A u glasu joj se oseti prekoran plač. — Uzmi, okusi nešto. Još otkad nisi ništa okusio, a ovamo tobože hoćeš da ozdraviš, da se izlečiš?
Obično su ručavali otac mu i majka, ali većinom sâm otac, onda mati mu, a posle njih on, tobože da jede što od njih ostane, a ovamo krišom, da on ne vidi, sami su mu probirali i ostavljali što je najlepše.
— Šta? — upita Ariton čineći se svemu nevešt, i tobože ne znajući zašto je Marika onako skočila i otišla. — Ništa, ništa. — Opet zaćuta Mita. Ubrzo ustadoh i ja.
sad glave u duboke, crne šamije, pa, sustale od plača, čas idu k njemu u sobu, čas izlaze u kujnu, švrljaju po dvorištu tobože nekim poslom, pa se odjednom trgnu, uplaše, sete šta je i, kao još ne verujući da je on zaista mrtav, pojure k njemu, u
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sem toga, čak i kod nas, neki su od Principa bili načinili Srbina – provincijalca, fanatika, šovena, koji je, tobože, bio samo igračka u rukama šefa Obaveštajnog odseka srbijanskog generalštaba, pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa.
Kao što je poznato, atentator je držan u tamnici Terezijenštata i tamo mu je, tobože zbog tuberkuloze kostiju, lagano amputirana desna ruka.
Političkom delinkventu bi se suđenje tobože odložilo na doba posle rata, a pacijent bi, u međuvremenu, odmah, bez vojne obuke, kao prost vojnik, bio upućen na
Posle pobede njihovih ideja, umorni su i pojedinci. Post coitum omne animal triste. Vojska nove Austrije, tobože republikanska, pojavljuje se, na ulici, pod zastavama novim, crveno‑belim, srednjovekovnim.
Niko nas književnike nije uzimao ozbiljno. Sasvim je drugo bilo, pre rata, doba Skerlića, koji je, tobože, tako isto bio socijalista.
Međutim, jedan bivši ministar, koji je tobože bio republikanac, bio je predsednik Opštine, pod okupatorom, u Beogradu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I da se ne bi sam seljak dosetio zašta ga šalju, udesila je da ga ne ona, nego Magda, tobože na svoju ruku, šalje. Naravno da on nije smeo, kad tamo ode, pređe u Tursku i nađe ga, ni da mu se javi.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Pozdravio ti se, Gospodaru, i poslao ti je ovo pismo!“ „A da nije bolestan?“ zapitaše mnogi. „Nije, no... tobože poslovi ga smetaju.
Neki ljudi, zadriglijeh šijâ, zabrijani, u crnim mantijama dođoše u tamnicu. Dugo su mu nešto govorili, tobože blago, ali je on vidio da mržnjom dišu...
“ „Da se kladimo e ne zna! Otkud da zna! Ako je brojio tuđe, svoje nije!“ „Nekate djeco!“ prekide ih medik, tobože oštro, „ne prebirajte moje kosti. Koliko ih je, da je, sve su na mjestu; izgubiti se neće nijedna!
Mali Milun uhvatio rese od petrahilja, pa malo začuđen gleda oko sebe. I on tobože hoće da se krsti a ne umije, pa mrsi prstićima po grudima. Pošto se „odužiše Bogu“, posjedaše. „Daj, Stake!...
On mi sad piše šta je radio, koliko li ga je jada ubilo trčući tamo-amo, tobože da mi pomože. Išao je i u Beč, pa najzad veli izradio mi je oproštenje.“ „Dakle, sad bi ti mogao doma?“ zapita serdar.
„A jesi li ti to, Janko?“ zapita ona, tobože začuđena. Glas joj je malo drhtao. On ništa ne odgovori, no je gledaše. „Što ti je, Janko? Šta radiš tu?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ne žali bunjevačko.“ Tako barem govore, pa si barem načisto s njima! A naše rđe kad spomenu ime sv. Frane, tope se, tobože, od bogoljudnosti, a ovamo, kad god što mogu očapre nam, i kožu bi nam zderali...
Čekaj da te tetka poljubi (cjeliva zablenuta Bakonju). I ti ćeš se tako lip i šestan, zafratriti? Tešto najposli, tobože će ti faliti nevista! Sve će se za tobom mamiti kad budeš na parokiji. — A begenišeš našega dijaka?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ovo je veselo, živo — čuješ li! Ovo nije baš nimalo tužno! Zaludu! Nastojao sam da suspregnem suze i da se tobože razvedrim, kako ne bih pozlijedio njenu dobru namjeru. Ali nisam uspijevao.
Kad bi ko naišao, on je ulazio ili silazio, pravio zaposleno lice i zavirivao u tablice na vratima — čovjek tobože nekoga traži.
Tek ovdje-ondje, u svakom petom ili desetom poglavlju, malo bih zašarao kao da se tobože nešto događa ili kao da će se tobože nešto dogoditi, toliko da bih ga obmanuo pa da me ne napusti, kao što obmanjujemo
Tek ovdje-ondje, u svakom petom ili desetom poglavlju, malo bih zašarao kao da se tobože nešto događa ili kao da će se tobože nešto dogoditi, toliko da bih ga obmanuo pa da me ne napusti, kao što obmanjujemo dijete koje smo protiv njegove volje
” Kao da iz tuđih usta čujem svoj vlastiti uzdah!) Neumorno ponavljaju kako umjetnik tobože uvijek „daje sebe”, ništa nego sebe, kako on, o ma čemu pričao, u stvari uvijek i samo priča o sebi, „ispoljava svoju
Pa zašto je onda potrebno da se igramo žmurke, da se skrivamo iza tih paravana, da pričamo tobože o drugima, da ljude gnjavimo pričom kako je dobrom Kimu jaguar rastrgao mazgu hraniteljicu na rubu prašume, ili kako je
Na rtu sučelice njemu bilo je staro napušteno groblje. Ta je građevina u pučkom predanju vezivana za Maure, koji su tobože nekad tu čamili u sužanjstvu.
— Zbilja, što se to desilo našem Ivanu? Što to biva s njim? — Kažu: kompleks. Ili možda čitav kompleks kompleksa. Tobože, to je nastalo odatle što je morao bataliti svoje više ambicije i pomiriti se s praktičnom farmaceutikom.
— Ivane, nemoj se praviti smiješan! Čisto je djetinjast način kojim harangiraš na krstaški rat u odbranu tobože uvrijeđenog špajzecimera!... A nije ni naročito lojalno!... — Ha-ha-ha! Lojalno! Odavna nisam čuo tu riječ!
od jedne vulgarne konfuzije: naime, da tu nije riječ o onom momentu fikcije, momentu iluzije realnosti koji je, tobože, svojstven teatru. Ne, riječ je o momentu fikcije umjetnosti, shvaćene kao autentične liričnosti.
I sutra dođi opet. Za večerom se domaćica izvinjavala bez kraja i konca zbog tobože skromnog ugošćenja. Znao sam da ne valja odveć kratko presijecati to izvinjavanje, lišavajući je na taj način njene gotovo
A kad se ljudi sa suvljim čuvstvovanjem i oskudnijom fantazijom nabacuju tom riječju, pozivajući se na svoje tobože „dublje”, „unutrašnjije“ osjećanje i na svoje „suzdržanije ispoljavanje” tog osjećanja, pobuđuju u nama opravdanu sumnju:
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I, tobože, vrti se po kući, kao da se nekamo oprema. Pa proviruje na odškrinuta vrata i videvši da je Ilija iz kuće zagrnut kaban
Kad se Ilija povratio iz varoši, pričinja se nastajnih dana da ne čuje ni ono što je dosada čuo, i tobože je nevešt, kada ga žena štogod pita, na što mu se ne sviđa da odgovori.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I, časomice, od neke pesme u kafani učinilo joj se da čuje Razviše ružu vetrovi, što je tobože naručio Ita, njena nepregorela ljubav: ona, ovamo u bašti, od straha, počela da skuplja oko sebe odelo, kao krije prsa,
sećanja, iz „priča i pesama” koje je valjda u detinjstvu slušala, dolaze na pamet oni zli ljudi što haraju i grabe, pa su tobože i nju sada evo ugrabili: „[. . . ] tako da se Sofki ne tek poče nego sasvim učini sve ovo kao logor.
odakle je, kakav je: tetka - „kao što je red i običaj” - uopšte se njoj ne obraća, nego poziva još jednu rođaku da tobože u kuhinji zajedno spremaju večeru, a zapravo da u glasnom razgovoru kažu sve što Sofka čak u drugoj sobi treba da čuje.
Čitalac tu lako podlegne jednom varljivom utisku da tobože o sebi, o svojim povremenim noćnim snovima, pripoveda junak, a uistinu mesto njega pripoveda autor.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— potresno zavapio knez i klekao pokraj njega. — Ti ćeš se tobože poturčiti — prihvatio je na ovo prota — a nas dvojica dajemo ti jemce Gospoda Boga i Svetoga Petra da ćemo tajnu
vojničko odelo uzeli za domaćinova sina, a njemu dali neke stare drehe arnautske, uzeli mu pušku i časovnik — da mu to tobože sačuvaju od Austrijanaca...
Nahije, koji kesama po okolini daju novac na kamatu, kad dođu u Prištinu, potraže po, makar, i belu medžediju, da plate tobože konak u hanu. Kolašinac, kad mu dogori, opali pušku, pa pobegne preko granice. Rogožnjanin skrsti ruke, pa trpi zulum.
Gosti kao da osetiše žaoku, pa se jedan za drugim počeše uspravljati i sedati, okrećući se popu kao da su tobože dosle spavali i tek sad ga primetili: — Dobro došao, pope! — Kako si, pope? — Jeste li svi zdravo, pope?
Ali čudan je čovek Anadolac: pilji tuđim ženama u oči grđe no kakav zadrigli kaluđer kad u rano doba zađe po selu tobože da sveti vodicu. I malo-malo pa šapnu: „Ovaj Arnaud ima dve žene!..
Imao je još nešto zlata kod sebe, otijšao u grad s babom i prijavio se vlastima za povratak, jer mu tobože podneblje ne prija. A Turci su se i uverili, jer su i mrtvi po Anadolu bolje od njega izgledali.
žara i tamnjana, pa da pođe ispred njega i kadi oko smetlišta u dvorištu, koje je on triput obišao, mrmo– leći neke reči tobože da ga osveti. E, to prota Dejan Popović nije mogao ni da zaboravi, ni da oprosti. Onda...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Već pred Brankov dolazak, u osećanju kajanja, užurbano će se osvešćivati, pa će čak i sonet zvati svojom, tobože srpskom reči, čas saglasnicom čas zvukovezom.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
prostorija na spratu, u starim bosanskim kućama, namenjena sastancima, dogovorima i pušenju“: zatvoren trem đoja — tobože eglen —— razgovor; zabava eškija —— odmetnici, hajduci, ustanici, odmetništvo živolazan —— živahan zadoligati —
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
mu, iza njega, išla bi, pratila ga gore, na gornji boj, kuda bi on, izišav iz kujne u koju bi ušao tek običaja radi, tobože mater i brata da vidi, da pregleda da li je sve u redu — pravo se onda peo na stepenice i išao gore.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
To isto čini se, u celom srpskom narodu, i na Lazarevu subotu (to bi tobože odgovaralo grančicama finike u NT, Jo. 12, 13); toga se dana one, »kao svetinja«, meću za ogledalo i ikonu (Begović,
s., 223 idd). Još jedna interesantna žrtva zabeležena je kod bosanskih muhamedanaca: oni bacaju ljuske od j. u vatru »tobože za pticu, koja živi u vazduhu i hrani se samo ovakvim mirom« (GZM, b, 270).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Petar ih dočekao i uvede u dućan. Napoji ih rakijom. Pa ih povede kroz čaršiju, tobože u šetnju. —Evo, — ljutito veli, — ja ću kupiti vaše dijelove; znam da bacam novac na put, — i ustavi se, taman kao da
— Ali ja ne smijem reći ocu, a ni majci. Ocu, vele mi, bilo bi žao grđe pop—Vrani hator išteti... tobože prevjeriću; a i majci kao da je žao... —Ta i ona je od hrišćanskoga soja, — opazi Rade, — pa što joj bijaše?
šumske globe; njegov otac jedne godine platio preko pedeset talijera, kako on veli, što globa, što nekakovih odšteta, tobože za počinjenu štetu koju oni što sude na svoju računaju, a na koji način to rade, niko u selu ne razumije.
Rade se lako odljutio: on je povratit, a i sjetit se, i drugi ga time tobože prekaraju, vele: —Pop je pizmen na te, radi Maše.
Priljubio se uza nj i zavolio svoje sumješćane. Družio se s mlađarijom, ne s ljubopitnosti ili da ih upozna ili tobože proučava, no jednostavno zato što se je među njima rodio, s njima živio — i on je ono što i oni.
Radi tobože po zakonu i — čist posao! K'o da svi ljudi živu u jednakim okolnostima, jednako su obezbijeđeni, jednako su pametni i
Pa nastavi: — Čuo sam iz usta onih koje je ljuto ucvijelio, a ima ih dosta... Tobože on služi mukte, a načelnička čast iznaša mu više od dobre činovničke plaće.
Koliko samo dobiva svake godine da očevima tobože isposluje da im sinovi ne budu uzeti u vojnike! — Ja sam čuo hiljadu najružnijih stvari, — navaljuje doktor.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
dovde dopre, razdvajao ono što je verovatno od onoga što je zlobna izmišljotina ili puko preterivanje, slao i sam uhode, tobože bolesnike da onde ispitaju ovo ili ono, a sve zato da bih doznao da li su suviše ogorčeni na manastir, da li je ta
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ne boj se ti mene, i ne gledaj u meni svoga nekadašnjega Stanka, tvoga druga, tvoga komšiju, koji je tebe tobože voleo i zbog tebe u svet otumarao. TAŠANA (kao izvinjavajući se): Nisam, dedo, za to ni znala.
(Gorko): Oh, ne da me utešiš, no bar da me sažališ i da vidiš kako mi je. Da vidiš Tašanu koju si tobože sestrom nazivao, koja te je, kada si sa pokojnikom dolazio, kao brata pazila.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Srećko sad i kuva. A majstor Kosta uzeo da radi povrtnjak iza kuće. Najmili su momka, tobože baštovana, i proizvode povrće i prodaju ga. „Kosta Zemljotres piljari”. „Kosta Zemljotres postao vegeterijanac.
Još te noći je spavao u svojoj kući, a sutradan pređe u staračko blagodejanje. Metnuli su ga tobože u bolju klasu, jer će plaćati. Ali je to bilo tako strašno i neobično, da se stari drugog dana vratio kući.
Sem svega drugog, filijala tamo dole nije dobro stojala. Talijanka se vratila, tobože obolelom mužu, a stvarno, posle potrošenog „miraza”, vratila se na računovodstvo svoje pastorke.
Gospa Nola je morala skloniti zeta, poslati ga za neko vreme, tobože nekim njenim poslom, na put. A zet je upotrebio to vreme da pročita još neke ateističke knjige, i kad se vratio,
— Braćo, da uradimo još jednu i poslednju našu „filharmoniju” — ču se nečiji tobože veseli glas. Reč „poslednju”, preseče kao nož i ohladi. Jeza. Svi zakopčali kapute i došli tanji, i tanki kao senke.
Ta se ne boji ni komšiluka, ni muža ni sina, nikoga. Rabin joj ništa ne može, jer se tobože pokrstila; a protestansku crkvu nemamo.
Pa je onda jednog dana rešio da će da se ženi. Ali o devojci koja će tobože postati njegova žena, govorio je sasvim nerazborito i fantastično.
žena, i prvo njegovo dete, sin, koji je umro kao malo dete, nego ga je položila u novu grobnicu, njegovu i svoju — tobože. Jer, tu, vidite, on opet nije dočekao svoju drugu ženu... A šta će sad dalje da bude? Evo.
Otac naš slao je nas dve u Grčku kod jednog svog poslovnog prijatelja, tobože vaspitanja radi. Nismo se ni jedna onde udale. A ja sam bila gotova i za amalina da odem, samo da tamo ostanem.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Teško je reći da li je to više pokornost ili nepokornost. Marko je tobože u nekakvom rođačkom odnosu prema caru, kao posinak prema poočimu. Ali to je više na reči nego na delu.
Ali da pregledamo redom one tobože prvobitne, čisto feudalne oznake naše epske poezije. Uzoran verni sluga, uošpte uzevši, može da bude odraz zavisnosti
Kao čisto feudalne oznake naše epske poezije isto se tako slabo drže: profesionalno vojevanje, neki tobože tipični za feudalizam sižei i tobožnja feudalna tendencioznost postojanih stilskih sredstava.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Lepo seme u njoj zasej. Tako i naša ova zemlja izdaće ovoj porod. SRCE ZARASLO TRNjEM Ta se tobože nadah i čekah moj vinograd da iznese grožđe, a međer, po njemu je trnje!
Dvanaist godina što u šancovi ležaše pod njim tobože za inat, a za ljutu nevolju kroz božiju zapovest valjalo im je to podnositi.
O tomu i mnogo podizaše se s trudom oci sveti saborno se skupljajući, tobože da pak smire zloćude one ocepne se na stranu sveštenike, i narod opet sav prikupe u jednu crkvu i zakon pravoslavni.
« I prestupi svoju zakletvu, te veru pod noge udari. Dozva barbira tobože da se obriju i tako da idu doma, a zapovedi barbiru preseći im očne žile te tako ih obojicu poslepi.
I oni što su tobože pobliži i ponajbolji i mili prijatelji kostreše se i rastresaju te ustaju skačući na zlo druževlje, jerno bili smo jošte
ne svi baš tako, nego ti kojino se na glasu poizboriti i imoviti drže se da su, — najnevaljalci su: boljari i gospodari, tobože kmetovi pošteni i sudije, tanačnici — suproć zakona hode i staju.
Prilično je to svadbi, a ne tuženju plačnom. Prazna dika štono neke studena srdca žene za mužem zapevajući stenju tobože plačući s munitvom na očigled pred ljudma, al' suza nejma! Takvo žaljenje je nevaljalo i dvoobrazno.
dobitka čine koje podužbine, oni su tima pravo sadružni što prnje babe po seli, i razbijaju crkve kradući, pak iz toga tobože i za svoju dušu prosjakom dele i u manastire pišu na spomen milostinju! Eda im je prihvatno pred Bogom to?
nekoji, budavši tajat se sa svojim nečoveštvom ne mogu, zaštono prednji su, i svima ljudma na očiju i čuveno zgledni su. Tobože serafimske brojeći se nalike! Pred oltarem bliže Boga stojeći! A od Boga se ne boje, ni za njega mare!
O CRKVI I KRČMI Tobože došli smo u božiji sveti hram na bogomoljstvo, sastali se da s Bogom probesedimo, pojati mu i čatiti...
A kad se probudiš, al' ka u grobu s telom na jednom mestu tobože otpočivaš. A muke si dosta proteglio. Tako ti je baš i na jave: kuda svoju pamet pustiš sav si onamo.
Al' posle s telesnom raslabom e pometnuh i ne mogoh više takav biti. Tobože rekoh, ipak ću se umudriti malo se o njoj baveći. Ali ah, što jedanput iz glave mi ode, ode!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
bajađim — tobože banćer — bankar bataljen — napušten batisati — uništiti begenisati — zavoleti belenzuka — narukvica belkim —
stid rodljaci — rođaci rodnina — rodbina rospija — žena propalica sag — sad sakati — voleti sal — samo sankim — tobože saraj — dvor saraf — menjač sas — s, sa sahan — bakarni tanjir svetak — praznik sejmen — stražar selamet —