Jakšić, Đura - PROZA
sumnji nema političkih osnova, onda, gospodo, da se ne zovem više rođak Mate klozera i njegovog brata, presvetloga cara Todora iz Abisinije. — Ko zna, možda je baš i od samoga Gambete? — Možda je i od Rošfora? Ili od Marksa iz Londona? . . . .
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Ručaše pobrzo, pak onda uzeše moga brata Nikolu i našega slugu Todora među se, i odvedoše sa sobom do u selo Jasenicu do one česme, pak i̓ vrate oba natrag.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
a koje je sad, u kolima, bila uzela dadilja Trifunove dece, Stamenka, žena Cvetka Vucaniča, crkvenjaka Trifunovog popa, Todora.
se nesretni nacion njihov digao iz onog jada i mraka, ili je utonuo u ona blatišta u Bačkoj, u Sirk-bari, kud su popa Todora naselili?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Čisto književni listovi su: Srbadija Stevana Đurčića, koja će u Beču izlaziti od 1874. do 1877, i Srpska zora Todora St. Vilovskog, koja će, takođe u Beču, izlaziti od 1876. do 1881. Glavni književni časopis toga vremena je Otadžbina.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
grmečke čobanice koja, onako trtasta i dućkasta, jedva zna izmucati kako joj se zove ćaća i mater, a već kod strica Todora zapinje u grdnoj neprilici: — Ćić Todor? ...E, ne znam kako je njemu ime.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Putnici, porodica moje babe Jule, kažu, prema svojim čituljama, da vode poreklo od Jelice, sestre Todora od Stalaća. Ona je bila udata za Jovana Putnika, čiji je sin, Gavrilo, bio general u vojsci Marije Terezije, a
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Čuje se da je u Braziliji proklamovana republika pod predsedništvom maršala Todora Fonseke. Nova privremena vlada garantovala je bezbednost carskoj porodici.« Eh, slabotinje jedne.
Svet ih hvali. — K’i dve polutine od jabuke! reče jedna. Krasan par! reče Todora. — »Za koga ja gazim blato svaki dan!« dere se Mića, a gazda-Đorđu već prekipelo!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
to nekadašnje bogastvo prežalile i poudavale se za sitne trgovce, bakale, većinom skorotečnike, dok se Sofkina mati, Todora, od svih tih sestara odvajala. Bila više muško nego žensko. Vižljasta, suva i crnomanjasta.
I zaista, nije se prevario. Kao iz vode, posle godinu dana udadbe, Todora se razvila i prolepšala u prvu lepotu. Ali njega to brzo zasitilo, te opet nastavio svoj stari način života.
Ono malo novaca, što joj počeo da broji, htela u lice da mu baci. Ali zar ona, Todora, pred njime da se pokaže! Jedino, kada Tone, praštajući se od nje i kao tražeći blagoslova i izvinjavajući se što sad
kapiji, sav srećan, ponizan, čisteći oko sebe po svojim haljinama, a naročito cipele, i nameštajući jaku oko vrata, — Todora tresući se od bola, jada, srama i nesreće, okrenula se i, pre | no što je on izašao, ona ušla u kuću, i tamo, ko zna
Neke prolazeći pored Magde zapitkuju je: — Hajde, Magdo! Ode li i snaška Todora? | — Nije, nije! Sad će — odgovara im Magda, tupkajući papučama.
— Zdrav je, ,zdrav, dedo! — dovikivala bi mu Todora oko ušiju. — Eto pre tri dana poslao Arnautina. Sve pozdravio, nama poslao nešto novaca, da nam se nađu za ovaj dan, a
A po tome odmah su Sofka i Todora znale da naročito rakijom ne treba više da ga nude, da su njegovi iz kuće zato tog dečka i poslali da ga on vodi, a u
Siđe gotovo sam. Sofka i Todora ispratiše ga do kapije, i odgledaše kako poštapajući se, presamićen, ide sâm, ne dajući da ga dete vodi, već
Svirači zasviraše. Todora poče... Ali, da li kao od radosti, ili od zbunjenosti što je sve u nju gledalo, pomete se. Poče da greši.
koliko oni vole i cene svoga novog prijatelja, tog njihovog „batu“, svi su se utrkivali u služenju, obletanju oko Marka. Todora ga je jednako služila, svojom rukom dodavala čaše, meze. Morao da joj dopusti da mu sama ona skine koliju.
Morao da joj dopusti da mu sama ona skine koliju. Počeše već i da je peckaju. — A, Todora, babo, babo, mnogo ti oko novoga prijatelja!
Poniknu grnetom dodirujući njime pod, tako da kao ispod zemlje poče da se razleva svirka, čuveno „teško oro“. — Todora, Todora! — povikaše svi.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
koja je drugojače sa mnom naumila bila, po mesecu dana donese iz Srema u Tamišvar nekoga momka kalpagdžiju, imenom Todora. Ovi postane kalfom pri jednom majstoru istoga zanata, koga je dućan baš do | našeg dućana bio.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
izradio naš stari slikar Jovan Isajlović, mlađi, koji se rodio i živeo u dalju i bio prijatelj naše porodice, predstavlja Todora u njegovom „bidermajerskom“ odelu, sa uskim okovratnikom, belim svilenim prslukom iz čijeg isečka ostentativno izvijuru
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Navešću samo tri primera. Kad lepa Todora zahvata vodu, voda momi kanda sama kreće u susret, a nad njom soko krilima maše ili, još lepše, veje: Lepa Toda na
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
predaka, on opet - i to u nazad jednom već pomerenoj pripovednoj sadašnjosti - bira trenutak kad junakinjina majka Todora i sluškinja Magda odlaze na groblje da ritualno oduže dug prema tim istim Sofkinim precima.
), dok bi u neupravnome govoru istu ulogu preuzelo pominjanje imena („pa kako bi onda Todora smela“ itd.). Nejasnoća je, prema tome, iskrsla zbog upotrebe jedne u suštini dosta složene forme kakav je nepravi
Tako iz upravnoga govora dolazi ja, koje promenom lica postaje ona; iz neupravnoga pak dolazi ime Todora. Eto zato Stanković - i tu su pojavu svi zapažali - ima običaj da upotrebi i zamenicu i ime lica na koje se ona
„Treba onda još on, njen otac, slučajno da naiđe, zatekne je takvu, ovlaš i kako ne treba obučenu, pa kako bi onda ona, Todora, smela na oči da mu izađe, a kamoli da se usudi i da ga pogleda”.
Za ironično senčenje opisa vanredno je upotrebljen prostorni momenat. Todora se, naime, prikazuje sa osetne udaljenosti ako računamo - a moramo tako računati - od Sofke, koja se u tom času nalazi
udaljenosti ako računamo - a moramo tako računati - od Sofke, koja se u tom času nalazi uza samu dvorišnu kapiju, a Todora „poče se tamo, ispred kujne, unezvereno da vrpolji”.
i ovamo u kujni mater nameštala”); i u isti mah, po izrazu očiju i toplome dahu, proniče joj u unutarnji tok misli. Todora, sa svoje strane, odgovara istom merom, pa se blisko sučeljeni pogledi međusobno ogledalski reflektuju.
Osmotrićemo izbliza prizor iz V glave pred kojim smo se maločas zaustavili, kad na ulici Todora sa ženama „gubi se ispred Sofkinih očiju”, a „Sofka ostaje i dalje nagnuta na prozor osećajući kako joj šalvare dugo,
autor - gledajući spolja, a zapravo gleda prema nama čitaocima kao čist posrednik - lik naziva neutralno imenom Tomča, Todora, Marko, Maja.
Upotreba pokaznih zamenica svedoči, najpre, da opaža neko ko je u sobi, a to je Todora. No pošto je ona nasred sobe, i jedni i drugi prozori podjednako su od nje udaljeni, pa nije jasno zašto su jedni
Prema tome, Todora je licem okrenuta prema „ona dva prozora” i leđima prema „ova druga dva suprotna”, što znači da je u uskršnje jutro
Očigledno je da su to izvorno Sofkine reči „mamu moju”, koje Todora (sama ta „mama”) može preuzeti jedino u obliku „mamu njenu”, a onda se u tom obliku ponovo pojavljuju u Sofkinome nemom
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
On je najznačajniji među dramskim piscima u ovom periodu, od kojih valja pomenuti Todora Manojlovića (1883-1968), inače pesnika i autora opsežne knjige Osnove i razvoj moderne poezije (1987), kao i Ranka
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Od Todora su sačuvana dva vrlo lepa portreta; onaj koji se nalazi u mom očinskom domu, izrađen je od našeg poznatog starog slikar
Ta slika pretstavlja Todora kao otmenog gospodina bidermajerskog doba, obrijane brade i brkova, odevenog pretečom sadanjeg fraka, belim svilenim
poslednje stotine godina, po belom svetu, a njihova dva prastara doma, u kojima se još sačuvaše Isajlovićevi portreti Todora i njegovih sinova i još druge slike njihovih supruga, sinova i snaja, ostadoše usamljeni, neka vrsta porodičnog muzeja.
pergamentom na kome je lepim gotskim slovima sa uobičajenim ukrasnim šarama ispisano ime i prezime moga pradede Todora. Pronalazak ovog dogleda vrlo me je obradovao.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Stanojla Perčinova je prvi i poslednji put u životu obukla kićenu svilenu haljinu, uzela Tošu, ili kako je ona govorila, Todora, ispod ruke, i koračala za nju neprirodnim, sitnim korakom do crkve i do oltara.
Koliko bi tebi teže bilo u životu da ti ja nisam bila i majka, a ko zna šta bi bilo od mene, u ovom kraju, i pored Todora, da nisi došla ti. Ti si bila sreća i za sirotog Todora; sećaš li se kako te je voleo i mazio?
Ti si bila sreća i za sirotog Todora; sećaš li se kako te je voleo i mazio? — Julica uzdahnula duboko i čini rukom znak da je i to izgubljeno.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
potvrđuje činjenica da imaju stereotipne i početke i završetke takve pesme kao što su: Bolani Dojčin, Ženidba od Zadra Todora, Smrt Senjanina Iva, Kostreš harambaša, Mali Radojica.
Banović Strahinja i Marko Kraljević i Musa Kesedžija; opise bitke u pesmama: Ženidba Maksima Crnojevića, Ženidba od Zadra Todora, Bojičić Alija i Glumac Osman–aga.
Takvi su oni izvrsni opisi u Ženidbi od Zadra Todora u kojima je narodni pesnik pokazao redak smisao za sklad boja: crveno ruho, alatasti konji i riđi brci u jednih junaka;
Ovakvi spisi, zacelo, ne zaostaju za Homerovima, ni opisi megdana takođe, ni oni iz Ženidbe od Zadra Todora, ni opis Lekinoga dvora. Ali u opisivanja prirode i mnogih drugih prizora Homer je daleko iznad našeg narodnog pesnika.
Tako se oseća, na primer, u Ženidbi od Zadra Todora pismo pet puta ponovljeno, ali četiri puta sa nešto drukčijim početkom: „Eto knjiga, dvije age stare!
U Ženidbi od Zadra Todora ponavljanje opisa naših junaka deluje kao nagoveštaj turske nesreće, a više puta popovljeni stih „Marko veže za jele
Car isprosi po knjigam' đevojku, pak doziva Todora vezira: „Slugo moja, Todore vezire, da mi ideš bijelu Leđanu, mome tastu, kralju Mijailu, da mi s njime svadbu
Kad je care r'ječi razumio, on doziva Todora vezira: „Idi, slugo, te poznaj đevojku!“ Todor mu se pravo kunijaše: „Nijesam je, care, ni viđeo, jer su mi je po
61 ŽENIDBA OD ZADRA TODORA Piju vino do dva pobratima u Udbini na ćemerli-londži: jedno mi je Bojičić Alija, a drugo je Tanković Osmane.
Jer je Kosa skoro isprošena za kopile od Zadra Todora; u subotu koja prva dođe hoće doći Kosini svatovi, u neđelju danak predaniti, poneđeljak jutra dočekati, i odvesti Kosu
doći Kosini svatovi, u neđelju danak predaniti, poneđeljak jutra dočekati, i odvesti Kosu Smiljanića za kopile od Zadra Todora“. Kad to čuo Tanak Osman-aga, udari se rukom po koljenu, nova čoha na kolenu puče: „Jao njemu do boga miloga!
Ondar Stojan iza glasa viče po imenu od Zadra Todora: „Đe si, pobro, od Zadra Todore? Kakve tebe savladaše vile danas, brate, u morskoj otoci, i tvojijeh devet Tomkovića?