Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
I tako se i dan-danas zove Kameno sijeno u planini Todorovu dolu u Durmitoru. BANjA KOVILjAČA I PLANINA VIDOJEVICA 1 Koviljača je selo u Jadru (pod Gučevom, blizu Loznice).
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 76); polaženik (SEZ, 32, 1925, 369); o svadbi dever (SEZ, 19, 155); na Todorovu subotu (konjski praznik!) konj koji je ritualno projahan (BV, 11, 1896, 78, Svrljig); prilikom prvog oranja volovi (SEZ,
Uoči Mladenaca meću devojke prutić od d. preko potoka ili brazde, pa će im u snu doći suđenik (SEZ 40, 46). Na Todorovu subotu hvataju se devojke obema rukama za d., pa čije ime tada čuju, taj će im biti suđenik (SEZ, 40, 43).
formule koju veštice govore kad se mažu mašću da bi poletele: »Ni o kladu ni o panj, ni o drvo ni o kamen, ni o krušku Todorovu« (Begović, 199). Stara k. drveta kod našeg su naroda pa zlu glasu (upor. Sofrić, 143). Ali je k.
Sa početkom sejanja, i sa završetkom žetve, po svoj prilici je u vezi običaj da se na Todorovu subotu i na Preobraženje nosi kuvana p. (SEZ, 40, 43; 72; 74). P. se upotrebljuje i u vračanjima i gatanjima.
, i kako je slučajno baš tada Bogorodicu (na nebu) boleo zub, izleči joj on zub i dobije nagradu (SEZ, 41, 479). Na Todorovu subotu (konjski praznik!) daje se konjima pomalo istucanog t. da ne boluju od tekneveza (SEZ, 19, 37). T.
P. može i da spreči pojavu bolesti, i toga radi, u Srbiji i Crnoj Gori, mazali su volovima i kravama na Todorovu subotu »vrat i grudi kuvanim kukuruzom, pasuljem i belim lukom« (GEM, 37, 1974, 167). P.
U Budžaku i drugde obavezni su i k. za »goveđu slavu« (Sv. Vasilija, 24. II) i za »konjsku slavu« (Todorovu subotu, 26. II, GEM, 37, 218). Mesi se k.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pa neko kajanje i samoosuđivanje, što se kroz bezazlenost i dobrotu Todorovu provukla u ovu kuću. Pa strah od velikog novca i poseda, od života koji sav ima stojati u službi imanju.