Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ta prilika može biti). Ovo je bilo 1805., januara 10., 12. li, jerbo smo ja i Protić jemačno bili u Tokaju 6. januara na Bogojavlenije, i, kako smo prešli, drugi dan to je bilo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je liferant burića za rosijsku vojenu misiju, koja je, tih godina – već godinama – zasedala u Tokaju i nabavljala vino za vojene bolnice u Rosiji, pa i za rosijski, imperatorski, Dvor.
On će ih čekati u Tokaju. Gospoža Kumra plakala je za Pavlom, iskreno. Oni su, pre tri godine, bili jedno drugom vrlo dragi, iako u tome
Dobiće sve potrebne papire, za sebe i familiju, od Volkova, a rosijska misija biće, u Tokaju, o njegovom dolasku, obaveštena.
Nije nikad nameravao da u Tokaj dođe, a znao je da se u nju neće vraćati, kad odatle ode. Kuće su u Tokaju imale crvene krovove, ulice behu krivudave i prazne, a iznad varošice štrčao je crkveni toranj.
Jesen je i te godine, u Tokaju, bila lepa i topla. Zagledan u tu varoš, pred sobom, Isakovič je imao onaj ludi osećaj, koji putnici u tuđini, prvog
Neki drugi svet. Rosijsku misiju u Tokaju zapovedao je, u to doba – kako je Isakoviču Trandafil pričao – neki Višnjevski.
Višnjevski je Isakoviča primio tog dana, pred ručak. Kuća Višnjevskova ličila je na mali dvor u Tokaju. Bila je velika, pod brdom, na kraju varoši, kraj druma kojim se išlo u varoš Ujhelj.
Iz tih, noću osvetljenih, prozora, orila se, svako veče, svirka i pesma, jer je Višnjevski, u Tokaju, živeo, à la grande!
Ja letami star, a sèrdcem mòlod!“ Posle toga, Višnjevski je pozvao postmajstera, Hurku. Taj postmajster u Tokaju, čovek bled, tih, kao neki apotekar, onizak, u crnom odelu nižih staleža u Austriji, izbuljenih očiju, ponizan i pažljiv
u Austriji, izbuljenih očiju, ponizan i pažljiv – koji se, svaki čas, klanjao – našao je, istog dana, Isakoviču, kuću u Tokaju. Ta kuća je ranije bila opštinska.
Pri kraju te prve večere, u kući Višnjevskovoj, Isakovič vide da će, do dolaska svoje familije, imati u Tokaju, da živi veselo, da živi u veselom društvu, u kom su svi kao familija, i svi bezbrižni.
Višnjevski je tome dodao glasno: „Zdes govorjat po ruski! Slava Bogu!“ Hteo bi, kaže, da ponudi Pavlu tu misiju u Tokaju, da ga nasledi u misiji. Da dođe na njegovo mesto. On će to u Kijevu, sa đeneralom Kostjurinom, udesiti, lako.