Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Osobito bi gledala nju, Sofku, kako sa onim srećnim izrazom usta i sa crnim i zadovoljnim očima, okrenuta i nagnuta nad Tomčom, sluša šta joj ovaj govori i pokazuje.
Zatim vide kako mu, kada spazi nju pa još i sa Tomčom i oko njih dvorište raščišćeno, kuća okrečena, udešena, zaigra čudan, ironičan osmeh na suvim, malo zbrčkanim i već
I Sofku preseče, jer ču kako on zaboravivši se sasvim a sigurno tamo nad Tomčom naginjući se, da ga udari, viknu: — Zar da mi nije onaj, tvoj otac (nije hteo ni ime da mu spomene) obećao pare, zar