Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
San me hvataše. Slike se izmešaše. Iziđe mi sestra i pismo. Sahat izbi četiri. Ja počeh da tonem u nekaku dubljinu, sve mi bivaše nejasnije. — Može biti... ko zna?...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Gde si, mili moj, o gde si? Glava klone i tako drhćem i plačem, gušim se, tonem negde. Stežem tvoje male... koje ti najvoliš, molim da me one uteše, ali i one plaču sa mnom, jer ih ni ovoga jutra
To život odlazi. To život odlazi, on lagano i nečujeno izmiče, a ja se survavam, sigurno, pouzdano padam, davim se, tonem. Jaoj, kuda ću? Ne znam. Jurišiću, ti si trulež. Jedan, dva, jedan, dva, dva jadan...
Afrika
„Idem sutra u Man!“ kažem sebi i ponova tonem u san beskrajno srećan. Nekoliko sati ranije ja sam prvi put u životu čuo za Man.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Gledajući onaj pravilno „uparkirani“ čelik, ona stroga lica, slušajući odsečne komande, imao sam utisak kao da tonem u neku dubinu, beznadežno, nepovratno.
Sunce je davno zašlo, saobraćajnice su mračne, te mi izgleda kao da tonem u onu zemlju, a da se za mnom otkida ceo ostali svet.
Srce mi je udaralo, mislim iskočiće... Vojnici zariše ašove. Činilo mi se da mi ona zemlja pada na glavu i ja tonem... Da li ću ga poznati?... Tek vojnici zapeše. „Tu je. Pazi sanduk!“ — reče jedan. „Nemojte tu stajati!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Našto ta mudrost Božjeg Proviđenja, Crv kome se klanja! Našto me vara sa prizrakom umlja? Našto mi oči Kad večno tonem u tami neznanja! M. Perović CXXVII DOLAP Ja znam jedan dolap.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„Bože moj, dragi Bože moj, gde sam? Šta je ovo? Da li još živim? Ili sam zapao u đavolsko kolo? Tonem u ponor. Kraj. Zbogom!
I zaista, kako sam sklopio oči, obuzima me zanos tako kao da ću smesta zaspati. Ali najednom, dok tonem u onom mračnom zanosu i pred snom koji tek što se nije sasvim utvrdio, pojavljuje se odnekud nešto fino kao svileni
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Naići će valjda bolničarka, to će i sama primijetiti i učiniti što već treba. Sklapam oči i tonem u polusan, u stanje satkano od lijenog odlaganja, od dragovoljnog strpljenja, i od istrganih vlakanaca vremena.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Mučenje nastalo zbog zadržavanja daha postalo je neizdržljivo, zavrtelo mi se u glavi i počeo sam da tonem. U tom trenutku, kada je moja situacija izgledala potpuno beznadežnom, javio mi se jedan od onih već doživljenih
teoriju objasnim sa svoga stanovišta - u telu se verovatno, malo-pomalo nagomilava određena količina nekog otrova i ja tonem u gotovo letargično stanje, koje traje tačno pola sata.
Petrović, Rastko - AFRIKA
„Idem sutra u Man!“ kažem sebi i ponova tonem u san beskrajno srećan. Nekoliko sati ranije ja sam prvi put u životu čuo za Man.
Bojić, Milutin - PESME
Ljubavi n Srećo, kô kobac vas kljujem! Dok damari pršte i igraju žile, Tonem u dubine, gde se svesno skrile U dremežu tihom snene kćeri Tajne.
Tuđ pogled kao sen preklizi njima, Žudi se raspu u kolute dima. Oči, ja u vas tonem prepun snova, Mir pružate mi, dokle iz daljine, Preko grobova, kroz svetost tišine, Kô poziv čujem novi zvuk
O, sotonom me, o Bože, nazovi I daj mi moći da snagom sve većom U grehe tonem i da stremim paklu. (Bez datuma) XLII KOMEDIJA LjUBAVI Umoran sam, draga, od ljubavi naše I kô teški teret na oči mi
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dugo propadam u prazninu. Dugo, vrlo dugo tonem kroz prozirnu maglu koja svetluca u bezbroj boja, a nije me strah od toga, naprotiv. Lepo mi je. Prijatno. Uživam.
Ilić, Vojislav J. - PESME
svet, I srce drhće - i reči nema Da želji prida let: Razbivši harfu o kamen hladni, Ja sklapam pogled svoj I strepim, tonem... i našto zvuci, Kad čujem šapat tvoj! O zvučne strune nemirnih dana!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Postavio sam rad na široku osnovu, i sad ne mogu lako pod krov... Tonem i u domaće brige, i opet isplivam iz njih. Kupim sestrićima cipele, i radujem se što sam ih obuo — lepa su deca, sve im
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Neki ljudi usplahirili se, trče okolo. Kroz kutak svesti poznajem lekara koji drži termometar... Onda počinjem da tonem, sve dublje, i kao da se podajem zamahu, kako bih samo izbegao ono klube, koje poče nanovo da mi se približava.
Ali, neka koprena navukla se na moje oči. Još samo razaznajem kako nepovratno tonem i, pri tome, moju glavu zanosi nešto unazad... Stresao sam se od neke iznenadne jeze... Progledao sam.
Tada se baš ukrcavao neki crnački bataljon... A ja tonem. Ali ja se ipak ne dam. Naprežem onaj zadnji krajičak svesti da bih shvatio svoj odnos prema okolnim predmetima.