Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1828. izišao je u Budimu njegov roman Boй na Kosovu ili Milanъ Toplica i 3oraida. Roman nije originalan, sam Popović priznaje da je radio po »slavnom G. Florijanu«.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Pa zatim u svoj svilni šator ode, Kud Toplica i Kosančić ga prati, I njima reče: „Evo, braćo, zgode, Smertju se samo može smert oterati, A duh pun žara, česti i
Al’ najposle, kad dobi trista rana, Kad hiljade već turskih glava sruši, Kad Toplica i Kosančić s mejdana U večnoj slavi nađe mesto duši, Ah, i on pade, k’o stablo bez grana, U krvne ruke, život
SAKRIJ BLEDE TVOJE ZRAKE... (str. 177). Pesma je štampana u Sterijinom romanu Boj na Kosovu ili Milan Toplica i Zoraida, Budim 1828, 76—7.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Prsnu u smej i gospa Nola. Prsnu u smej i Švaba. — Tvabuta, Neno! i digao dva prsta. „Gorom jezdi Toplica Milane!” peva Srba, lep i vitak i slavan u onom odelu, kao vitez iz priče. — E, moja nevoljo, moja glavoboljo, Luka sine!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Kipislcauf!... Sad smo gimnastičko društvo — veli Luka. Potporučnik Toplica, koji je sad prvi put došao u naš puk, naže se prema Dragiši i tiho zapita: — Reci mi, molim te, šta mu to znači ono
Kucamo se čašama. — A la votre ѕapté! — zape Živadin i nakrenu čašu. Engleskinja ispi do pola čaše. Potporučnik Toplica zacenuo se od smeha na Živadinovo znanje francuskog jezika. — Ala se „ritaš“ francuski! — dobacuje mu Toplica.
— Ala se „ritaš“ francuski! — dobacuje mu Toplica. — Excuѕez — poče Dragiša. — Comment vouѕ appelez vouѕ? — O jes — i ona izgovori nešto, da smo mi razumeli „Hili“.
— Hili! — ponavlja Živadin kao u zanosu. — Trepni malo i ujedi se za usnicu — dira ga Toplica — neka to vidi ženska. — Bojim se da ne budeš ljubomoran... — More, ljudi budite ozbiljni! — nervira se Dragiša.
— More, ljudi budite ozbiljni! — nervira se Dragiša. — Šta ona zna o čemu mi govorimo! — odgovara ozbiljno Toplica. Ona samo vidi da je Živadinu odebljao jezik.
— Pazite, dživdžani, nemojte se brukati! — dobaci nam potpukovnik Petar i ode. Ih, ništa od tebe! obrati se Toplica Živadinu. — Trepćeš kao svraka, a ne umeš da uslužiš damu, nego mora komandant da dođe.
— S’іl vouѕ plaіt? — klanja se Živadin pred Hili. Dragiša uhvati drugu ruku Engleskinje. — Drž’ desno! — dobacuje Toplica. Ali u igri Engleskinja ide na jednu stranu, a Živadin na drugu.
— Drž’ desno! — dobacuje Toplica. Ali u igri Engleskinja ide na jednu stranu, a Živadin na drugu. Toplica govori da bi Živadin čuo: — Ama ženska lepo igra nego on pijan i kvari. Živadin se u igri zanese i uzviknu: — Primi!
Bre, što si čudan!... Zar ne vidiš koliko je i on užagrio očima kao mačor — veli Toplica Živadinu. — Nije valjda lud. Nego ti si pijan, te ne vidiš.
Komandant ga samo strogo pogleda i kao da ga preseče. Kosta najednom umuknu. Toplica se smeje i veli: — E ne da mu se. A on htede malo oduške! — pa se obrati Kosti: — Druže, hodi ovamo!
Hili ga sa interesovanjem posmatra i smeje se, pokazujući svoje bele zube. — Predstavi se, predstavi — tera ga Toplica. — Ne gutam... ja... ovaj. Jok! — i Kosta zabaci kapu na teme, zavali glavu, zažmire, a rukama se odupre o sto.
Diže se, pa i ne gledajući Živadina pođe sa Dragišom. — Ovaj baš revnosno izigrava našu savest! — ljutnu se Toplica. — Posilni! — viknu Živadin. — Daj vino. Toplica ga kao teši, i pomalo podbada: — E, nije vajde, imaš ukusa...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
čini Vuča dženerale, jer je Vuča šićar zadobio, tri vojvode srpske uvatio: jedno jeste Miloš od Pocerja, drugo jeste Toplica Milane, a treće je Kosančić Ivane; bacio ih na dno u tavnicu, đeno leži voda do koljena, a junačke kosti do ramena.
svu gospodu redom; u zastavu vojvodu Miloša, i do njega dv'je srpske vojvode: jedno mi je Kosančić Ivane, a drugo je Toplica Milane. Car uzima zlatan pehar vina, pa govori svoj gospodi srpskoj: „Kome ć' ovu čašu nazdraviti?
pričestila vojska, najposlije tri vojvode bojne: jedno jeste Milošu vojvoda, a drugo je Kosančić Ivane, a treće je Toplica Milane.
bogom pobratima, koj̓ je mene bogom pobratio, višnjim bogom i svetim Jovanom; ja ću tebi ručni dever biti“ Za njim ide Toplica Milane: krasan junak na ovome svetu, sablja mu se po kaldrmi vuče, svilen kalpak, okovano perje, na junaku kolasta
Na bijelu gradu Kuršumliji, onđe bješe Banović Strahinja. Na Toplici, na vodi studenoj, onđe bješe Toplica Milane. A na onaj ravnoj Kosajnici, onđe bješe Kosajčić Ivane. A na Nišu, gradu bijelome, onđe bješe vojvoda Staniša.
bio turski zapovednik kod Banjaluke) Toplica Milan — ličnost nepoznata istoriji (prezime po reci Toplici) Topola — u doba I ustanka selo, danas varošica u