Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
„Ajde, kad sam oko Topole, da zapišem što mi je kaz̓o jedan starac, Stanko iz Vrbice, koji je bio u četi, kada je Kučuk-Alija u Vrbici na
u nedoumeniju da jane sinodu od nahija koje su bliže sinodu, a sinod javiće Karađorđu; a koje su nahije bliže Topole, one nahije i mađistrat neka javljaju Karađorđu, a gospodar Đorđe javljaće Sovetu. I to da bude odma ispunjeno.
i kako nam se oko granica nalazi, a mi smo iz sinoda slali gospodaru Ćorđi tako isto iz donji̓nahija; a bliže nahije Topole slali su izvestija u Topolu Karađorđu, a on nama i izveštavao kako nam po vnutrenosti i po našim granicama stoji.
Dučić, Jovan - PESME
i, nalik na neobuzdani ritam iz izvora, u njenim prsima diže se i uzburka dug i taman šum krvi. I, kao sivi list topole, Eva zadrhta. ČOVEK Na pjedestalu sedi majka od bronze i doji sina svojom teškom mrkom dojkom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tri topole su treperile tamo na vetru i on ih je jasno video, iz svih daljina. Mudrost i spokojstvo, mir koji je obuzimao dušu, pol
Jureći preko njiva, baruština i prokrčenih šuma, on je znao da se vozi uzalud, ali je ipak hitao. Topole, jablanove i bagrenje udarao je po žilama svojim kolima, a granje mu je to vraćalo, kačeći se za kola i udarajući ga po
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Neke žene posle porođaja uzmu mućak, metnu ga u list topole, zakopaju ga i kažu: „Kad se ovo jaje izvelo, tad i ja rodila!
u okolini Bara, „na Đurđevdan, mati izlupa djecu, dok su u postelji, sa granom topole, da rastu i napreduju kao topola“.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Samo su se naše kuće svakog leta sve više ugibale i gubile u zelenilu. Topole su rasle i išle u vis, vrbe razgranjavale i krhale; kruške, kajsije, višnje i dudovi sve više debljali i ukrštavali se.
Kad treće godine dođoh i stigoh uveče, opet beše mesečina, opet ono bujno zelenilo, opet taj potok, topole i vrbe me sretoše. Setih se tebe i uplaših.
odudarajući od tamnorujna neba, na kome trebaše da iziđe mesec; a ispred nje, po reci i putu, dizahu se visoke topole i guste vrbe, te u ovoj tamnoj noći sa svojim šuštanjem i nijanjem izgledahu kao živa, ljudska bića...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A Miloš tužan i žalostan za Divonjom vrati se kući da vidi svoj zavičaj, pa kad ne nađe ništa već samo dvije topole gdje su nikle iz njegovog kućišta, presvisne i on od žalosti.
Lalić, Ivan V. - PISMO
im stoji iznad glave; Gleda ih kako biciklima kruže Po utočištu, gleda ih ko mrave; u ravni okeana trasa ptice, Vršak topole, krilo vetrenjače, I značenja se tako preinače U delti ove ugnute ravnice.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Prospe se knjigom svetlost s Jordana, pa teče pismo, račanske škole podgajen žarak, a šum topole u žut ćilibar miholjskih dana tihovno svodi sa fruških zvona svetao sazvuk Sion Siona.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nebo što diše u visoke, daleke topole. To isto nebo u proleću, nadneseno nad mali život mrava i buba. Kao jedno blago, materinsko oko. Nebesa Slovenije.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
i on se u toj nesanici bavio samo o tome, što je razgledao krovove sviju okolnih kuća, ili treperenje velike topole, koja se, kao gorostas, po malko njihala pred školskom kućom. Trže ga iz tog zanosa vrisak detinji.
Rakić, Milan - PESME
KOSOVSKI CIKLUS BOŽUR Kako je lepa ova noć! Gle, svuda, S topole, rasta, bagrema, i duda, U mlazevima zlatokosim pada Nesuštastvena mesečina.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nasmijali smo mu se u lice, a ono je povrijeđeno odskakutalo. Soncert champêtre. Lišćem topole prošara mala jeza i ono jače zaljeska. Na već kosim zrakama svjetlucale su se među granama niti paučine.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
prepoznajemo i na osnovu ovakvih stihova: (1a) gde su granice gde najzad (1b) gde su gde granice najzad (2a) topole ne bacaju više svoje senke – senke ne bacaju uvis vitke topole (2b) veče ih je već stopilo pijano opijeno već
najzad (1b) gde su gde granice najzad (2a) topole ne bacaju više svoje senke – senke ne bacaju uvis vitke topole (2b) veče ih je već stopilo pijano opijeno već veče Moglo bi se reći da su u nešto ranijoj Matićevoj poeziji
na početku i na kraju ima istu reč gde; dve varijante primera (2) takođe imaju na početku i na kraju istu reč – jednom topole, drugi put veče.
(ili nekog drugog segmenta u pesmi) stavi ista reč u istoj gramatičkoj funkciji – kao što je u primeru (2a) subjekat topole stavljen na oba kraja – dovodi do osobene sintaksičke simetrije i do obrtanja.
Izdvojeni, ogoljeni odnosi u varijanti (a) i (b) izgledaju ovako: (a) topole bacaju senke senke bacaju topole (b) veče već stopilo pijano već veče Obrazac je i ovde očigledan i
Izdvojeni, ogoljeni odnosi u varijanti (a) i (b) izgledaju ovako: (a) topole bacaju senke senke bacaju topole (b) veče već stopilo pijano već veče Obrazac je i ovde očigledan i svak ga može proveriti, pa nikakva dalja
U jednome drugom primerku iz Matićeve poezije aktiviran je elementaran odnos između subjekta i objekta: topole ne bacaju više svoje senke senke ne bacaju uvis vitke topole („Širom otvori oči“).
je elementaran odnos između subjekta i objekta: topole ne bacaju više svoje senke senke ne bacaju uvis vitke topole („Širom otvori oči“).
naročito zbog ponavljanja ustaljenoga obrta bacati senke, stvara se privid dvosmislenosti: kao da se oba puta tvrdi kako topole ne bacaju (jedno ne više, drugi put ne uvis) senke.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
gustih i visokih topola sedi, puši, pušta brojanice, da sluša kako više glave mu zanosno, predvečernje, sveže šušte topole i raznose ka vinogradima ćarlijanje, mirise...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Eto. Ozbiljna žena. Vlastelinka. Gospa visokog roda. Žena namesnika župe moravičke. Topole su se savijale, oblaci jurili kao sumanuti. Šta je taj Dorotej mislio?
Stanković, Borisav - TAŠANA
I ona u njenu crkvu, ja u moju džamiju. Oh, a ista reka teče, u koju se kupasmo i brčkasmo, isto trepere i šumore topole pod kojima smo se odmarali. Oh, de, beže: »Veselo, Stojno, Veselo«. Svirka i pesma: Veselo, Stojno, mori, veselo!
Šantić, Aleksa - PESME
njenog, iz puna krčaga, Preliva se grimiz i po kršu prska — Raspe se rijekom na ševare gole, I zapali lišće breze i topole. Gle, mahala stara sva od nje zaruđe, Kô da u požaru izgara cijela! I u tvoju baštu sada, evo, uđe I šedrvan osu.
Znaš gdje laka srna pase, Voda pada s hridi gole, Kako bršljan obvija se Oko breze i topole? Tako ona, vita, lomka, Obvi ruke obadvije Oko pasa smjela momka Što mu čelo samur krije.
Pokri' me, nebo, pokrovom plavim! 1908. U RANIM ČASOVIMA Primi, me goro, u tihu samoću. Ovdje, pod krovom topole ti svježe, Umornu srcu ja napitka hoću. Prsi mi davno bol studeni reže...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dok pogubim Crnoga Đorđija iz Topole, sela ponosita, koji s bečkim trguje đesarom; on je kadar svu džebanu kupit od bijela grada Varadina, i oružje što je
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
DRVEĆE I VETAR Vetar holujast valja drvlje i kamenje; Po planina iskorenjuje i sobara Visoke bukve, hrastove i debele topole. Lepozgledne finike i mirišljive kiparise, Prevrće dubove vasanske i borje livansko...