Ćosić, Dobrica - KORENI
Posle bi sedele po topoljacima i slušale kako motka lupa u čamac, kako vršti belutak pod trbuhom pretovarenog čamca i brbori voda.
Njiše se. Vodenica. i Vukašinu je pričao pred polazak, one noći kad su psi lajali na mesec, noću kad vetar spava u topoljacima i greje se na mesečini, Morava kao dželep omica rže na sprudovima... On, Aćim, u vodenici, po paspalju je pisao slova.
Kiša prsne po Nikoli i izgori mu na obrazima. A tama je meka u glavi. U topoljacima, vetar. Ne čuje ga. Ni Moravu što se kala na bokovima njiva i po pomrčini oprezno gazi po belucima plićaka.
Sigurno će ga obesiti. Bila je najlepša u životu ta noć s leskavim kukuruzima, mrklim drvećem, mračnim topoljacima i belim, talasavim putem, a čula se Morava.