Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
kneza Maksima, koji je proveo iz Beograda Kučuk-Aliju, kad smo posle s vojskama na Beograd došli, izvedu nam preko Topčidera u logor, i Katić Janko nožem ga svega iseče.
Na Palež prevozimo vojsku. Karađorđe je pre na dan doveo kragujevačku i rudničku vojsku, ostavio je pokraj Topčidera, pak došao u zbeg na Duboko (jerbo su sva obližnja oko Beograda gornja sela prebegla u Nemačku preko Save prema Dubokom)
opaze, gde je vojska (kragujevačka i rudnička) na Topčider došla, pa izađu i konjik i pešak, a naši pređu preko Topčidera.
Ali su Turci u jedne sobe već ušli i zapalili, te kuća s jednoga kraja gori, a naša vojska prelazi preko Topčidera, ali ne može brzo da pređe preko vodenički̓ brana. Napunimo, pomažući i ja tobdžiji, top. Ali šta ćemo sad?
To je bilo 9. maja, licem na letnjeg Sv. Nikolu 1804. godine. Sad s leve strane Topčidera postavimo logore, svaka nahija baška.
kamene ćuprije, ćupriju čuvamo; Mladen Milovanović, kod ̓Ajduk-Česme; Milan Obrenović niže njega, sve s leve strane Topčidera; Čarapić Vasa na Kamalju prema ̓Ajduk-Česmi, i čuvao je druma od Stambola.
I odatle izilazimo preko Topčidera i s Turcima se često po Vračaru bijemo, i Turci isteraju četo-kaik do za adu, i odatle nas topom tuku.
” i dade mi 50 dukata. V Ja zovnem Čardakliju i u dva sata noći 1. septembra meseca 1804. godine na Savi više Topčidera u čamac sednem i reknem: „Zbogom, zemljo i zavičaju, već u tebe jali doći jali ne doći!” I tako vozari povezu živo.
na Carevoj Ćupriji; a Karađorđe i Katić Janko između nas; a Mladen i Milan kod ̓Ajduk-česme; sve to s leve strane Topčidera).