Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Zaviri u kola, pa videv torbu sa stvarima, upita: — A šta ti je brale ovo? — Eto torba? — reče Radan čisto sprdajući se, jer već beše video da je gospodin malo udaren obojkom. — Znam, znam...
kao i pre; dužnost se vršila kao i dosad — samo što je sad počela da stoji u sobi Đukinoj pred kancelarijom i ona torba sa glavom šećera, i što kapetan sad, kad hoda izjutra po kancelariji pripijajući kavu, šapuće neke brojeve i često se
— kaiš za vezivanje prtljaga na konjskom sedlu teslimiti — darovati terc — trećina, troje tija — ti tobolac — kožna torba tokorse — tobože triod — jedna crkvena knjiga Ćeif — dobro raspoloženje ćefnuti — biti malo pijan ćilerić — ostava
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ste se zabadava trudili — veli Nića, i trpa suv jezik u rukav od kabanice, koji je dole zavezan i lepo služi i kao torba. — Neću ništa ni govoriti; samo ću duvati u rog, a za to mi ne treba ni Nece Muckalova jezik!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
ni obrijanog da se jedva video iz kose i brade a svog oznojenog i ranjavog od prošenja i vučenja tih svojih punih torba, darivaju ga i pitaju pokazivajući na njegove pune torbe: — Pa imaš. Šta će ti više? — Nije moje! — dere se on na njih.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bila je to Vladina plava sportska torba, par sandala; jedan nožić sa četiri sečiva, dve konzerve goveđeg paprikaša, kutija šećera u kockama, farmerice i kišni
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
jedna mala veštica kaže drugoj tamo na Slaviji, gledajući sa zavišću njenu skupu tašnu od zmijske kože: »Šta joj vredi torba kad je već ugradila klima-uređaje!
Matavulj, Simo - USKOK
Svaki turio kamen pod glavu, pokrio lice i grudi strukom, zagrlio vjernog druga — dževerdar. Svakome iza glave bješe torba s brašnjenicom i mješčić vode.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Hm, drugova? — sumnjičavo će tetak Aćim. A kud si to ponio tu torbu, a? Seljačak se obazre iza sebe kao da torba ide otpozadi, a nije na njegovim leđima, pa se kao maličak i začudi: — Vidi ti, evo je, bogami.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
“ sljeduje: „Siđenog s pameti“; a to ste vi.
DOKTOR: Ja čauške razgovore ne trpim, gdi se reči izvrću kao torba pijanog.
ŠALjIVAC: Vi se srdite, g
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Oj, ko-ko-ko, ej, kako to!“ Pod prozorom u tom, koraka meka, dopuzi Lisac, nečujna sjen, na njemu šešir, i torba neka, a glas mu mio i zameđen: „Pjetliću dragi, pjevaču jasni, zeleni repe, fesiću krasni, pšenice evo od svake
repe, fesiću krasni, pšenice evo od svake fele, rumene, krupne, sitne i bijele, izići malo, sada si sam, puna je torba da ti je dam.“ „Pšenica! Ura!
“ Natisnu Lisac što može jače, suvoga granja sve stoji lom, na njemu torba ludački skače i Pijevac skače zajedno s njom. Preskače Lisac prepreku mnogu i bježi — brže od svojih nogu.
Niz neke strane, urvine prave, lete na turu i preko glave, repovi praše, oči se žare, a torba drnda niz kamenjare. Pijetao ne zna, od straha slijep, gdje mu je glava, gdje li je rep.
Najzad se srećno završi borba, uprtač puče, odleti torba, a Lisac riješen tereta crna uzbrdo zdimi brže neg srna. Manu ga Mačak, pa torbi hrli, drugara vadi, snažno ga
pjevaču jasni, zeleni repe, fesiću krasni, pšenice evo od svake fele, rumene, krupne, sitne i bijele, puna je torba da ti je dam, iziđi malo, sada si sam.“ Prozoru Pijetlić dopade skokom, naheri glavu, zažmiri okom.
Zrnce po zrnce kaplje iz kljuna i za tren oka torba je puna. Presrećan Ćosa pod bukvu sjeda i bogat poklon u torbi gleda, kad u njoj sjeme od svake fele!
Gostiju bila čitava kiša, raznosi brašno bratija razna. Na koncu evo suroga miša, i on bi dio, a torba prazna. Zacvili mišić: Zakasnih vaj, makar mi torbu na poklon daj!
“ Smije se Ćosa: „Pobogu, brate, moraću prosto od smijeha pući, ova je torba planina za te, nikad je nećeš dovući kući. Dati je tebi, bio bi grijeh . . .“ Probudi Ćosu rođeni smijeh.
Sve se u moru sunčanom kupa. Tu je i torba i na njoj rupa. „Il bila java ili sam snivo' — progunđa Ćosa uz osmjeh mio — brašno sam dao, nije mi krivo, vidim, i
Umalo torba stradala nije. Gdje li se samo grickalo krije?“ Dođe mi jednom prilika rijetka, krenuh sa Ćosom jednoga petka,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vojnici se uzvrdaše. Neki sedaju da pritegnu obuću, druge žulji torba pa je skidaju, a većina trči u šiprag da svrši nuždu. — Požurite, požurite!... Zar sada nađoste?!...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
kravica, poneko mršavo, čupavo kljuse s velikom glavom i debelim nogama, na koga su natovarili vazda nekih ponjava, torba, ili po dve vreće preko samara, pa se siroto povodi pod teretom, a opet se drži u sili, pa zarže pokašto; neki, opet,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
sira, pa odozgo potavanjen kajmakom, bardak pun rakije i povr' svega bela pogača, uvijena u lipov list, za starešinu. Torba obešena o stupac, pa preturena u košar, a rabadžiji utrapljen veliki ćup, pun »soka«.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Uspi djevojko, čašu vina u kakav čist sudić pa primakni k ognju neka se ugrije... A đe će biti ona moja torba?“ reče i stade se obazirati po kući. Stana hitro skoči da mu nađe torbu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Prazna kuća, — luda gazdarica. — Prazna kesa, — gotova grobnica. — Prazan tarčug, — zla prilika. — Prazna je torba teža od pune. — Najcrnja je haljina siromaština. — Prazna torbica, — zla brašnenica.
“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otima. Ne bije mene torba, već ono što je u torbi. — Kazao nekakav koga su tukli torbom u kojoj je bilo kamenje.
— Oni kad se čeka večera bez ručka. 4 Pitali Ciganina: — Zašto ti je u žene punana torba? — Zato što joj je crn obraz. 5 Pitali Ciganina: — Kako znate kad je u vas podne kad nemate sahata? — Po trbuhu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Pa jest, prilično... malo i odviše ako hoćete — odgovori Tetka, razumjevši mimiku. — Kamo torba? — reče ljekar Bakonji, pa izvadi iz nje njekaku zašiljenu cijev, kojoj vrh zamoči u vodu, a potegnu k sebi šipku iz cijevi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Samo gunj. Neka njemu ostanu guberica i torba u kojoj im je Simka donela hranu pre nekoliko dana. Dok se nije razbolela, svakog drugog dana im je donosila.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
To niko nije znao da objasni. Tako, sama od sebe, stvori se izreka: »Drže se kao Tataga i Tatagina torba« Da li je starica za nju znala? Ko zna!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa, reci sam ko nije osetio ono: pomalo umreti kad se sprema da otputuje? Moja kožna torba, otvorena nasred sobe, uvek mi se pomalo činila stvar u vezi sa mrtvacem.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
jamiti — uzeti jandžik — kožna torba jarebi šučur — bogu hvala jaspren — novčan jaspreša — gramžljinac, koji voli paru jedanak — odmah jednoničiti —
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Pošto nije znao kome pripada ta torba, nije ni obraćao pažnju na to. A kako bi i mogao posumnjati bogoslovca? - O, sveti Savo - rekao sam - kakvo će
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Na njemu j e sve staro osim obilatih podvezanih potkoljenjača, u čijem su remenu umetnuta kositrena sjajna puceta. Torba mu o ramenu visi; zametnuo se zimskim ogrtačem i na nj se naslonio. Oganj se ražgao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sa naporom sam zadržavao suze. Gruja snažno uzdahnu i progovori: — Gde je ona torba?... Podaj gospodinu potporučniku. I onda kad su ga ranili, on se prisećao torbe koja mu je ostavljena na čuvanje.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Na Radi je još torba, nije je sprtio sa sebe dok je Marko u kući bio, jer u novac što je određen za gazdu neće da dira, a putem iz varoši
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojnici su nosili pune torbe duvana i oblačili nove šinjele, koje su uzeli sa stanice. A jednom se otegla torba od silnog tereta. Uzeo pešak iz napuštene radnje dugačak lanac, u nadi da će ga docnije odneti svojoj kući.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
II 1826) koja je osnovana od poturčenih zarobljenih hrišćana a u koju su kasnije primani i pravi Turci jankesa — torba koja se nosi sa strane Janko vojvoda — v. Sibinjanin Janko Janković Stojan — v.