Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Idu pred kasarne i zatvore, idu na stratišta, bojišta, gubilišta, idu, od ceđa izjedenih ruku, s torbom na leđima, s kolevkom na kuku!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Utaja se u kući Davidovoj; umiri se po Krniću sve. Mesečina siri pomalo. Kad eto ti onog seljaka s torbom preko ramena — naiđe na ćupriju onu staru, što je sad valjda na krnićkoj reci.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Popu došlo još više neugodno slušajući ono: crkva, kum a gledajući je onako iskrpljenu, s torbom. Zato da bi ugušio smeh on joj rukom odobrio i otpustio je. Ali od vladike nikako ne dolazilo odobrenje.
A on bi baš na njih išao da im se plazi, i da se onako u dugoj košulji, s torbom, štapovima, raskrečenih, dugih, mesnatih nogu, unosi u decu mumlajući im: — Mu-u...!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Neka uđe! SOFIJA (povlači se i propušta Mila). II SPASOJE, MILE MILE (sa kožnom torbom pod pazuhom, klanja se i pruža pismo). SPASOJE (otvarajući pismo): Opet pismo.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Glavaš u Bihać, Glavaš iz Bihaća. Na Savu nije trebalo dugo čekati. Čim se javi kukavica, evo i njega s praznom torbom, traži žita.
Seljak! To njemu večeras predstavlja strogo određen i dobro znan lik, neizmjenljiv i skoro vječit, lik seljaka s torbom, spremnog i na oprezu, „s nogom u stremenu“.
— Isti si kao i on. — Kako ga neću braniti kad noćas, negdje tu oko Banje Luke, isto ovako čeči i moj djed Rade s torbom o ramenu — pobunih se ja. Što da propusti ovakvu zgodu i da se zeričak ne okoristi.
blago, u Gospodu, i da sad počiva na mirnom groblju Mihailića brda, pa mu, grešniku, i ne pada na um da se sa praznom torbom lomata oko Banje Luke.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
masla, drže bdenija, i zovu đavola da iziđe, a đavo jednako viče iz đevojke i ruga im se; pođe i on tamo sa svojom torbom, ali ga ne puštaju unutra: onda on otide u kuću upravo carici, pa joj kaže da je i on ljekar i da ima travu kojom je on
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
E pa, lujike su neprestano u pokretu, neprekidno lunjaju, lelujaju i landaraju kroz varoš sa onom obaveznom velikom torbom, kombinacijom koferčeta, vreće za spavanje i nesesera.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ostaću valjda živ.“ Sanjaju polja pod zlatnom lunom, dok Ćosa ide sa torbom punom, veselo noge jezde. Putuje mlinar bez brige, straha, kite ga velom srebrna praha nemirne krupne zvijezde.
Išao Ćosa po mrkloj tami čitave noći i nije stao, i s praznom torbom, u osvit sami, pred svojim pragom umoran pao. Čuju se vrapci, javlja se dan, a Ćosu hvata duboki san.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
S tom nedovršenom rečenicom izdahnu moj dobri otac. Nije prošlo ni mesec dana po smrti njegovoj, a ja se s torbom o ramenu i štapom u ruci krenem u beli svet da tražim svoju slavnu domovinu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Konop veže konje i volove, A poštena riječ vitezove. Kuda Turci s đordom, Tuda fratri s torbom. Malo ruka malena i snaga, Malo druga — malo i junaštvo. Malena je tica prepelica, Al’ umori konja i junaka.
— Zakiselila žena u sobi (ili u mlječaru) lonac mlijeka, pa ga pokrila i povezala torbom da bi se u toplini prije ukiselilo. Kad to sve svrši, onda reče: „Kisni, ne misli, stiglo me do vrata!“ (tj.
Ne bije mene torba, već ono što je u torbi. — Kazao nekakav koga su tukli torbom u kojoj je bilo kamenje. Ne gleda bog na kaljave noge, već na čisto srce.
Ove godine dijelio šakom, dogodine kapom, do druge torbom, do treće vrećom, i snahom srećom. Ponosio se tom srećom kao menica sa pljevom, kao vuk sa zubima...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
masla, drže denija, i zovu đavola da iziđe, a đavo jednako viče iz đevojke i ruga im se; pođe i on tamo sa svojom | torbom, ali ga ne puštaju u nutra; onda on otide u kuću upravo carici, pa joj kaže, da je i on ljekar, i da ima travu, kojom
masla, drže denija, i zovu đavola da iziđe, a đavo jednako viče iz đevojke i ruga im se; pođe i on tamo sa svojom torbom, ali ga ne puštaju unutra; onda on otide u kuću upravo carici, pa joj kaže da je i on ljekar, i da ima travu kojom je
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kako nas upaze s torbom na leđi, poznadu da smo stranski ljudi; ljubopitni za saznati uzrok našega stranstvovanija, zapovede nas zvati k sebi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nedeljom je u vodenicu dolazio monah Gavril da ga uči azbuci i računanju. Monaha je otac nagrađivao torbom ribe za svako slovo koje bi mu sin naučio.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ko zna! Večno pognuta, u istoj odeći, sa istom torbom na leđima, odlazila je u šumu još pre no što bi rosa spala s lišća.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sa iskrivljenim štiklama na cokulama i sa torbom na leđima ispod šinjela, izdržao je mali Packo sve teške napore nezaboravljenih albanskih marševa i ubrojao se među one,
gde su nas kola čekala, kad pred nama ugledasmo, i za malo pa sustigosmo, bednu jednu priliku svu u ritama, koja je sa torbom na leđima umorno koračala uzbrdo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
figure prolaznika, umanjene ali u pravim bojama, potpune i žive: sestrica u bjelini pronosi nekakvu činiju; seljak s torbom o ramenu eno razgovara s vratarom, možda mu preporučuje nekoga svoga — vratar je najviši do koga njegova preporuka može
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pođe i on tamo sa svojom torbom, ali ga ne puštaju unutra. Onda on otide u kuću upravo carici, pa joj kaže da je i on ljekar, i da ima travu kojom je
ERA U CRKVI Uđe Era u crkvu sa torbom o ramenu, pa kako je naučio da u svakoj kući, u koju ode, obesi torbu, tako se i ovde poče okretati tamo-amo, da bi
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ako nađemo rada, da ostanemo ovdje koji dan... Digoše se. Cveta ide prva, a za njom Marko s naprćenom torbom na leđima. On sada, kada se dohvatio kraja, jednako misli na svoj mirni komšiluk i besvesno ide za majkom.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Podne je već mitilo, pa se svijet razilazi: neki svrću u krčmu, a neki se žure kući, uprćeni punom torbom iz koje viri božićna svijeća, privezana uz palicu, i bakalarev široki rep. I Rade se žuri.
Začudio se, jer je neko vrijeme što je ne viđa. Uprćena je punom torbom, pognuta, smije se i veli mu: —Bila sam u mlinu, pa sam svrnula k ženi ti, poznajemo se odavna...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Da je bilo mesečine, da je Nata mogla videti svoju senku, videla bi sliku pogrbljene stare Ciganke ili prosjakinje s torbom na leđima. Kud se denula Nata činovnička kćer, i gospojica Nata sa šeširom i u lepoj haljini.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U tucačkim haljinama, sa drenovom batinom na ramenu i iskrpljenom torbom o batini, svestan da će se rđavo provesti svaki onaj koji se „sretne il' sustigne s njime“, On oličava onu neobuzdanu
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
čudovišta: te nekakav div s glavom kao plast sijena, te strašan bradonja s lepezastim rukama i kandžama, te crna baba s torbom. Premirao je na svakom koraku, zaustavljao dah i zatvarao oči samo da što lakše promakne kraj uklete prikaze.