Jakšić, Đura - PROZA
— Sve lepo da bude spremno, dete moje! A u torbu ćeš metnuti i nešto malo jabuka i krušaka... Treba se i gospodi nečim umiliti, a, bogme, i mladoga Milisava treba
Obradović, Dositej - BASNE
Pticolovac pritrči, zakolje ga, pak s njim u torbu. Onda oni drugi kosovi reku mu: „He, lukava i zla glavo, kad je tvoj grad taki, nesrećni će biti oni građani koji u
Bosna hoće svoga kralja, Serbija svoje despote, Hercegovina svog hercega: dođe Turčin pak sve u torbu. Znati zakone i običaje drugih na svetu naroda, to je znati šta je pri njima dobro i pametno, šta li je zlo, ludo i
Šta bi drugo podozreo nego ono što jest. Kako se sposobna dočepa vremena, ode u starčevu bašču zlato saspe u torbu, a kotao napuni šljunaka, zatrpa ga brže bolje, pak ispod žita, nikom ni reči.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Provedosmo u ovom ceo vek, a nema nade da saznamo gde smo! Da nismo dospeli u nečiju torbu? Pod nečiju kapu? U nečiji džep? Il smo svi stali u iglene uši?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No sad je već drukčije s naukama. U svakoj bašti možeš nabrati po punu torbu učeni̓ kakvi̓ hoćeš, samo ako možeš raspoznati koji je sladak i polezan, a koji li gorak i škodljiv.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Dve rublje. Izvadi gospodin odmah dve rublje iz špaga pa Radanu u ruke, i primi svrdo. Zaviri u kola, pa videv torbu sa stvarima, upita: — A šta ti je brale ovo? — Eto torba?
»Ne diraj taj šećer!« izdera se na nj, a pomisli u sebi: »Ovo nisu čista posla!« Ono se trže i strpa glavu šećera u torbu. On se opet okrene napred i ošinu volove... Dok ti se navali njemu nešto va leđa, pa sve teže, teže...
Jelo se i pilo skoro do zaranka. Vino vučevičko dobro, pa se malo kapetan i razgrejao i tek sad razdrešio neiscrpljivu torbu zvaničnoga razgovora; torbu, iz koje su kadre izviriti sve moguće pouke u svima granama života seljačkoga...
Vino vučevičko dobro, pa se malo kapetan i razgrejao i tek sad razdrešio neiscrpljivu torbu zvaničnoga razgovora; torbu, iz koje su kadre izviriti sve moguće pouke u svima granama života seljačkoga... Častilo se dugo i za mnogo.
— E pa dajde, Đuko — reći će jedan od onih što su maločas s njim već uredili posao. Đuko priđe kolima i izvuče torbu, pa kao zaklanjajući je za se da ne ugleda kapetan, donese je među njih.
oštriji pogled od pogleda kapetanova, mogao bi lepo opaziti kako se kapetan zadovoljno osmehnu kad vide gde Đuka uze torbu iz kola.
Pali, more!« No baš u taj mah rastade se Đuko s jednim senjakom; seljak ode uza šljivar, zaturio na leđa torbu, a iz ne viri vrh glave šećera... Kapetana odmah minu ljutina, a još se drži namrgođen. »Šta činiš ti tamo, more?!
— Te, deca — moja deca?... Nije svet rešeto! — Tu Radan pogleda snuždeno preda se, pa smotrivši kraj Mate torbu s glavom šećera, gde je spustio, seknu ga nešto te prekide što je počeo i naglo upita: — Šta ti je to, kume?
Dok eto ti nekog Tiosava Negića, uprtio punu torbu voska, pa se uputio putem. Kad bi pored mehane, zovnu ga ćir Trpko, zanoseći se malo po cincarski.
— reče i kucnu se prstom u čelo, tokorse da pokaže kako je on to promućuran, a ispod oka pogleda na onu torbu voska. Popi i ćir Trpko rakiju, pa onda upita: — U Beograd ćeš nosiš to? — i pokaza rukom na vosak.
Ne prodaš ni po petnaest. — Ako ne prodam, lako je vratiti kući — odgovori Tiosav, pa ustade i maši se za torbu da ponese. — Znaš, Tiosave, što? — Šta, ćir-Trpko? — A'de, daj meni taj vosak. — More, batali! Nećeš ti da platiš.
Ti platim šesnaest. — Kaki šesnaes'? Ni za dvaest ti ne dam. — A osamnaest? — Aja! — učini Tiosav i podiže torbu da uprti. — Stani, more, stanide! Ti dam dvaest 'oćeš? — Ne mogu, ćir-Trpko; nije vajde! — Što ne mogu, ne mogu!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jovica!... Daj hlebac i so! Jovica Ninković poskoči lako, dohvati jednu torbu, izvadi iz nje čitav hlebac i drven zastrug sa solju pa pruži harambaši.
— zapita Zavrzan. — Mi ćemo na Žuravu. Hajde! I krenuše se. 13. PRVI MEGDAN Harambaša dade Stanku svoju torbu. Išli su ćuteći. Svaki je svoje misli premišljao. — Na Žuravu, dakle — reče Jovica.
On ču zbilja graktanje iz dubine dubrave. Pogleda oko sebe: sve beše na nogama. Skoči, U trenutku je uprtio torbu harambašinu pa priđe Surepu. — Je li ono pravi gavran? — upita strepeći, jer graktanje gavranova ne sluti ništa dobro.
Ti, Devo, reče da imaš alat? — Tu je! — reče Deva, skidajući belu prtenu torbu što je beše uprtio. — Osam svrdlova. Nisam mogao više naći! — Dosta!
Idi, sine, idi!... Stanko je poljubi u ruku i izide iz sobe. Pred kućom, držeći belu, prtenu torbu, stojaše Jelica. Kad je smotri, njega mravi podiđoše. Ne reče joj reči nego prođe mimo nju. To baše znak da ga isprati.
Kad je smotri, njega mravi podiđoše. Ne reče joj reči nego prođe mimo nju. To baše znak da ga isprati. I ona prebaci torbu preko ramena, pa pođe za njim. Išli su ćuteći. Kad odmakoše daleko od kapije, on stade.
Zbogom, gospodaru! Srećno pošao, a još srećnije došao! I priđe ruci Stankovoj. Kad ga celiva u ruku, ona mu pridrža torbu da uprti... Stanka kao da neko guraše napred. On joj samo pruži ruku i reče. — Zbogom!... Pa ode dubravom...
Dučić, Jovan - PESME
A domaćin je opet video u stranca samo njegovu tešku torbu koja je izgledala puna novca. Prekonoć, dignu se domaćin i njegova žena, zadane putnika i uzmu mu torbu.
Prekonoć, dignu se domaćin i njegova žena, zadane putnika i uzmu mu torbu. Ni žena nije poznala svog nekadanjeg muža. Ali je pseto poznalo svog nekadanjeg druga.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— natrukov’o, nek đavo nosi; neću da se posle kaže i da mi se pribacuje da sam ti ja napakostio i metnuo crn komad u torbu. I onako je velika povika od vas paora na nas »beamtere«!
što je tako jeftino prošao, mislio je u sebi da će za te novce (za koje je držao da su već gotovi da odu đavolu u torbu), biti najbolje da sada kupi što korisno u kuću. Pop Ćira je kupovao da umilostivi, a pop Spira da obraduje kod kuće.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali kad on Nazi od lenjosti ne bi ni odgovorio, tad bi ona uzela njegovu torbu i metnula po red svoje, ma da bi prosjaci — pored svega što su se nje bojali — počeli onda da se podgurkivaju.
Kao uvek, bio je samo u košulji a ogrnut nekom debelom, ulepljenom ponjavom. Prigrćujući tu ponjavu, torbu i košulju oko sebe išao je kao uvek nemarno, upadajući posred blata svojim dugačkim, bosim nogama i gledajući u stranu,
I ono, što ne bi koja žena pravo u torbu spustila već na zemlju do torbe, ona je dizala, čistila i metala u torbu. A od svega što je najbolje, probirala je i
I ono, što ne bi koja žena pravo u torbu spustila već na zemlju do torbe, ona je dizala, čistila i metala u torbu. A od svega što je najbolje, probirala je i davala svome „čiči“, Taji, metala mu u skut, da on jede. A i varošanka.
komotno, slobodno da sedi, ne dižući šajkaču s očiju i ne prestajući da grdi prosjake, vadi skrivenu u nedrima svoju torbu, meće je pred sebe, naginje se nad nju, širi je, i počne onda na sav glas da priziva prolazeće žene: da mu udele...
Čak kad neka njemu ne pruži, već do njega kome drugome prosjaku, on se izdiže, grabi joj iz ruku i meće u svoju torbu. A kad napuni torbu, odmah prestaje da prosi i diže se.
A kad napuni torbu, odmah prestaje da prosi i diže se. Pa ono što mu je suviše u torbi, naročito parčad hleba od nepšenična brašna, ne
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nasred sobe, na stolu, od porfira, ugledao je svoju abu, svoju torbu, i na njoj sablju. Učinili su mu se još siromašniji, nego u Granu, i Rabu.
Približujući se, tako Beču, Isakovič je bio metnuo glavu u torbu. Bio se zato i odelio od svojih dotadanjih saputnika, jer nije hteo da ga gledaju, ako dođe do pucnjave i otimanja oko
Tako ostadoše još jedan dan. Pri povratku, na putu, njegova mati nosaše neku šarenu torbu, uprtaču, a u toj torbi znao je da nosi pogaču i čuturu rakije.
Imao je svega jednu kožnu torbu, koju mu je Agagijanijan bio nabavio, i sablju. Pošto je stigao neprijavljen i neočekivan, u taj traktir, rekoše mu da u
Ljudi su gubili sreću, kao prosjaci, kad ih psi povijaju, torbu. Setivši se Trifuna, Pavle je bio sagao glavu. Sećao se, kako je starog kapamadžiju, Grozdina, Trifunovog tasta,
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
a onda sam je video kako sedi na klupi kraj vodoskoka, koji je radio honorarno svako veče jedan sat, držeći neku torbu pored sebe. Lice joj je u sumraku ličilo na svetlu mrlju, a ruke su joj bile hladne i mirisale na nešto neodređeno.
Izgledalo je kao da je neko potresao kastanjete negde u daljini. Ponudih se da nosim torbu dok budemo hodali unaokolo, ali to je bila idiotska ideja.
- Ja moram da idem, a ti kako hoćeš! - rekla je i uzela mi torbu s ježom. Posle sam saznao da joj je jež bio potreban zbog miševa i pacova koji su se iz Mrtvaje u po bela dana
- Oprosti, mama! - uzeo sam svoju školsku torbu i pošao prema vratima, a onda sam zastao oklevajući: mama je netremice zurila u mene, a oči su joj bile pune suza.
Tačno je da sam mu ostavio nekoliko modrica oko njuške i da me je on otvorivši vrata izbacio napolje, pa za mnom i moju torbu. - Ti, propalico, ti, propalico! - vikao je.
- O, ti! - rekoh otvorivši torbu, a Greta izvuče bronzanu glavu ispod oklopa i pogleda me svojim ludim očima, svetlim i pokretnim kao dobro uglačani
Kad nam, konačno, predadoše svedočanstva izvukoh se i pođoh kući da se presvučem. Strpavši u sportsku torbu pola hleba, dve jabuke, teglicu sa džemom i Gretu, zagalopirah prema Tisi. Bio sam siguran da je Rašida već tamo.
Rašida je, Bože dragi, pa ona je morala da stigne! Ona bi morala već da je tu! Otvorih torbu i počeh da jedem nudeći Baronicu da mi se pridruži. Nije htela. Ona je ručala - rekla mi je.
Brojao sam do hiljadu i sedam stotina. Nije pomoglo. - Hajde, Greta! - strpah kornjaču u torbu, mada nisam bio siguran kuda bih mogao da pođem. Da li vredi da pođem? Nepomičnost me je ubijala.
- i dobaci mi cigaretu. Nisam imao čime da je zapalim, pa je nervozno ćušnuh u torbu, a Greta se promeškolji. - Misliš li da je ona već u Sarajevu, Greta? - nisam mogao da zamislim Sarajevo.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“, a babica ovim rečima doziva dete: „Ajd, izlazi, spremila ti baba tanku košuljicu, crvene čarape i šarenu torbu!“ U Levču i Temniću, dok svatovi na putu za venčanje prelaze preko reke, mlada izgovara u sebi sledeću basmu: „Prođo’
³³ Kad se ide na babine, ne valja torbu zavezivati jer će dete teško progovoriti i celog će života biti petljavo, već je treba odrešiti pa će i dete biti
¹⁷) Kada se porodilji dolazi na babine, torbu u kojoj su ponude treba nositi odrešenu, a kad se dođe u kuću, „treba sve stvari brže bolje iz torbe izvaditi, pa će
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Krajnje je vreme. Postoji vreme za raspakivanje i vreme za pakovanje, ali šta mi ostaje da strpam u torbu kad su mi se farmerke izlizale, majice isprale i pocepale, kad su knjige za leto pročitane, sandale pokidane, a stari
Matavulj, Simo - USKOK
ma koliko oštra, ne bih ni pomišljao da je izbjegnem, ali mi je ona ubijala dušu i ponos, zato sam stavio glavu u torbu i zatvorio za sobom za navijek vrata svoje otadžbine.
I tako Ivo uz vladiku bi cijelog rata na Primorju, služeći ga usrdno, a i stavljajući „glavu u torbu“, kao vojnik, bez čega ne bi nikad stekao ugleda među Crnogorcima! U mađupnici se nije gotovilo.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
sirotinja bez hleba bi možda i mogla, ali bez poezije, bez ushita i slutnje, nikako: Otperjao Sava drumom, odnio punu torbu, a kod naših kuća ostalo razboleno proleće puno noćnih šumova, zavijeno cvijećem i pupovima, oživljeno stričevom
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Otperjao Sava drumom, odnio punu torbu, a kod naših kuća ostalo razboljeno proljeće puno noćnih šumova, zavijeno cvijećem i pupovima, oživljeno stričevom
Oho, velim ja, evo drugova. — Hm, drugova? — sumnjičavo će tetak Aćim. A kud si to ponio tu torbu, a? Seljačak se obazre iza sebe kao da torba ide otpozadi, a nije na njegovim leđima, pa se kao maličak i začudi: —
— A opet si spreman da digneš njihove orahe, a? — Spreman u svako doba. Taman da zmija na njima leži, ja ću rukom u torbu. — Kako to? — zabezeknu se čiča, više radoznao nego ljut. — Kako, pitaš? — uozbilji se delija.
Valjda i njih poznaješ? — Kako neću znati! Neki dan su nam donijele punu torbu šljiva. — Pa jesi li ih legitimisao, pravo kaži? — A što da ih legitimišem kad nijesu prolazile iza rampe.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Neću. Idi. — Da ti bajem, ako hoćeš. Znam i crve da vadim iz očiju. Pružih joj ruku. Ona ostavi korpu, veliku torbu i štapove što je vukla za sobom i kleče. Uze mi ruku, okrenu dlan i zagleda se u nj.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
reče mu: — Ne boj se, brate, nego idi i išti u cara na kom će mestu da bude vinograd, pa neka ti išpartaju, a ti uzmi torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te spavaj, a za sedam dana imaćeš grožđa zrela.
Car mu da sve i učini kako je iskao; a on uzme torbu o rame i u nju struk bosiljka, pa neveseo legne onde spavati. Kad ujutru ustane, a to vinograd posađen; drugo jutro —
dođu te se opiju i popadaju, a dunđeri im iseku zube i donesu na ono mesto gde će se grad zidati; on uveče metne u torbu struk bosiljka, pa otide onamo i legne spavati, i tako za sedam dana bude grad gotov.
Ama ona ne prestajaše: te ovaki je, te onaki je! dok ti se čovjeku već jednom ne dosadi, te mu dade torbu s malo hljeba, izvede na put i otjera u svijet — nek ide kud ga noge nose i oči vode.
Onda on pomisli da pođe tražiti oči svoga dobrog gospodara. Ostavi ovce pa uzme torbu i metne u nju hljepca, soli i luka, i sviralu, pa pođe po tragu kako je čuo od veseloga gazde svoga, a nikome ne kazuje
Viđe on sada da su ga one osjetile, pa brže bolje rukom u torbu te izvadi sviralu i stade svirati najprije lagahno a onda sve jače i jače.
Jednom joj dade ujutru punu torbu kuđelje pa joj rekne: — Ako ovo sve danas ne opredeš i u kokošku ne smotaš, ne idi mi doveče kući, ubiću te.
Posle toga, pošto su se nekoliko dana pročastili, digne se onaj brat da ide kući svojoj. Kad dođe kući, uzme torbu na rame i u nju hleba, i štap u ruke, pa pođe u svet da traži svoju sreću.
Zađe po svem onome polju, kad niđe stići. Prekopa prosjaka i njegovu torbu, kad nema ništa ni tuj. Šta će ko jadan, ko žalostan, ne smije više u onom polju ostati, jer ako ko dođe viđeće da je
Daj ti meni moju slobodu, torbu 'ljeba, bukliju rakije i jednu sviralu, pa ću ja bez brige svijet obilaziti i svireći dobivati kako ću moći lijepo
Čuje za ovo naš vojnik, te reče gospodaru od dvora da će on u nj prenoćiti i bez ikakva oružja, samo da mu napuni torbu 'ljebom i bukliju rakijom. Gospodar mu dade sve što je pit'o, i vojnik se zatvori u dvor.
živio pet šest dana, pa mu se i tu življenje dodija, te šesti dan zamoli svog gospodara da mu napuni bukliju rakijom i torbu 'ljebom, a on će — veli — njemu pokloniti njegov dvorac, jer mu je — veli — dodijalo tako življenje.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
dosta mu je, siromaku, što se Zemlja na njega deli. DOKTOR: Nije slobodno izvrtati kao pijan torbu. Tvoje ačeće oštroumije biće uzrok, te nećeš ništa čuti o Besti, o atmosveri i o Bosporusu.
MARKO: Dok se mudri namudrovaše, ludi se naživovaše. Dok se sazna da je pajac pajac, donde je ovaj napunio torbu. Ko bolje vara profesora, manje dobija boj. Što žena lepše ume varati muža, to je on većma uvažava.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Posle sam otišla do svog čamca. Još kad sam bila sasvim mala, matori me je nedeljom vodio na reku. Stavili bismo u torbu dva velika sendviča sa salamom i sirom, i termos pun mleka za mene, pa bismo se otisnuli čak do gornjeg špica Ade, gde
—Dakle, šta sam ono hteo da kažem? —O uslovima ... —Ah, da! Kad sam ja stigao u Beograd, imao sam jednu torbu, a u torbi. .. —...
sam bila zaboravila na Snežanu (tako sam joj dala ime po jednoj svojoj dobroj prijateljici), sve dok ne zavukoh ruku u torbu. Sedeli smo te večeri, kao i obično, u „Tri grozda“ i pili kuvano vino jer je bilo hladno.
Dasa samo spusti čašu na sto pa ode do toaleta da popije pilulu za smirenje. Ja vratim Snežanicu u torbu i, takođe, otfuram do lavaboa da operem ruke, pevušeći onu dečju pesmicu „Posle zmije sa Adice treba uvek ruke prati,
gde sam sve bila i šta sam sve klopala, pokušala sam nekako da ćornem one štapiće za jelo, ali su bili predugački i za torbu i za džep.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Vetrovim poljem zameću mobu: Šesti u Sedmom xoće da blesne, Četvrti Drugog kupi u torbu, Tpeći o Petog kosturom tresne. Prvi se glasne s travke nebića: „Bićemo večna kòštana bića.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
sam pio, išao doljom i uzbrdicom, s čarobnom kapom nevidljivicom, s lukavim Ćosom vodio borbu, donio priča prepunu torbu. PIJETAO I MAČAK Pri kraju šume, u doba davno, Mačak i Pijevac živjeli slavno.
Trenutka istog Mudrijaš — pljes! — obori Pijetla ko zemljotres, za tili časak svršio borbu, Pijetlića smota u staru torbu.
Izići brzo, ljubi te brat!“ Prevari Pijetla zakletva ta, napolje klisnu u skoka dva, zgrabi ga Lisac, pa s njim u torbu. „Sad sam ti, Pijetle, skuvao čorbu!
Čudi se Ćosa i glavom klima: „Tu jedno ljeto čitavo ima. Što god je ljeto bogatstvo dalo, u moju torbu sada se zbralo. Eh, to će biti pogača slavna, U svijetu cijelom nema joj ravna!
Tamo ih strava i danas tuče, u nekoj špilji vječito čuče. Pomeljar Ćosa uzima torbu i brašno sipa, kući se sprema. Divu je Brki skuvao čorbu, pa više posla u šumi nema.
Na koncu evo suroga miša, i on bi dio, a torba prazna. Zacvili mišić: Zakasnih vaj, makar mi torbu na poklon daj!
“ A mačak Toša također preti: „Skuvaću Žderku čorbu! Neka ga samo u njivi vidim, odneće praznu torbu! Kad li ga zgrabim u mraku slepom, platiće, bogme, glavom i repom.
Pričali posle, uz tihu kišu: — Istuklo tele starinu Trišu, vruću mu, bogme, skuvao čorbu i još mu, kažu, otelo torbu, u torbi bilo, još i to zna se, pečeno prase. U toj su magli susreli Žuću, tražio svoju štenaru — kuću.
U toj su magli susreli Žuću, tražio svoju štenaru — kuću. Idući tako, bistar ko ovca, uđe u torbu Ilije lovca, kad tamo, gledaj, tako mi sveca, ulovi zeca.
A divlja svinja, opasne ćudi, rije i grokće, spremna za borbu: „Ovamo ručak, zlikovče Savo, pocepaću te ko masnu torbu!
„Mojom planinom ko li to hita, da mu zapržim čorbu, smotan će biti ko vruća pita, ode glavom u torbu. Ovde je zakon zverinji, grub: caruje samo šapa i zub.
) rušila brane na svome putu; smazala vagon prezrelih dinja, grožđe sa vrbe, od rose čorbu, čičinu torbu, suncokret jedan sa žutom glavom i stari madrac sa morskom travom. A potom . . . potom . . .
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— i slegnu ramenima. Zavalio sam glavu na leđnu torbu, osluškujući neprestano. Pomislih da je to možda običaj u ovom kraju.
Vojnici ga prihvatiše i polako spustiše na zemlju, a ispod glave mu podmetnuše jednu torbu. — Plotun zdesna!... Vojnici iskočiše iz zaklona. Sad smo gađali šrapnelom neku kolonu u daljini.
Ne potraja dugo, a iz zemunice iziđe komandant potpuno obučen i zakopčan. Još prebacio i torbu sa sekcijama oko vrata. — Gospodine potpukovniče... — Prvo ti! — prekide komandant Dušana, i upre prstom na mene.
— jada se Aleksandar. — Hajde požuri, da se vratimo ranije! — govorio je, nameštajući torbu sa sekcijama oko vrata. RELEJ Pred šumom, gde je bio smešten štab diviziona, zatekli smo veliki broj artiljerijskih
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Užina gotova, sve metuto u torbu: i vruća proja, i luk beli i crni, so, veliki zastrug pun sira, pa odozgo potavanjen kajmakom, bardak pun rakije i
Zavara oči onima nođe, pa smota olbu u torbu. Ništa!... Sutradan polazi vojska u boj. Raspituje Dule: da l' će baš pozdravo biti boja, pa, kad viđe da nema šale,
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Izmakavši se podalje, ćir Đorđe vide da je putnik, ali mu čudno što nit’ vidi pred mehanom kola, nit’ opet uz putnika torbu ili kufer. — A kude ostaviste, na priliku, kuferče? — Kod kuće — veli učitelj. — A ’oće li da spremim jedno pile.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Dete koje tatu ne može da zavoli Treba da uzme torbu i pođe svojim putem. DEDA Deda treba uvek da se kočoperi.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Spasoje, omalen ali živ kao zrno, čovjek u najljepšoj snazi, prostrije praznu torbu a na nju postavi ono što bješe iz nje izvadio — brašnjenicu i sirac.
A đe će biti ona moja torba?“ reče i stade se obazirati po kući. Stana hitro skoči da mu nađe torbu. Zatijem diže iz ugla i ispravi nisku, okruglu trpezu, na koju postavi pogaču, soli, ožice; natoči iz neke dižvice
što se završivala niskom i neku kutiju, pa izvadi još dugački usukani stijenj; sve ostalo opet pominjivo složi i stavi u torbu. Zatijem primače se k ognju, dade kraj od stijenja nekoj od ženskijeh, pa ga namaza melemom.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Čovek uzme travu, te ostavi u torbu, pa se oprosti s pobratimom, i rastanuse. — Poslije nekoliko dana pukne glas, da je bolesna careva kći, ušao đavo u nju.
Skupe se iz cijeloga carstva ljekari, i popovi i kaluđeri, ali zaludu, ne može niko ništa da učini. Onda čovek uzme torbu s travom, te objesi o vratu, i uzme štap u šake, pa zapali pješice u carsku stolicu, i upravo u careve dvore.
Kad se već đetetu dosadi, onda pomisli u sebi: valja da je u svakoj vodenici ćoso; pa sprti svoju torbu s leđa i ostane, da melje s ćosom. Kad se ćosino izamelje, i dijete zaspe | svoje, onda ćoso reče: „Ajde, sinko!
A čovek odgovori: Brate! ako je tvoj, eto ti ga. Pa mi da i čelca, i još punu torbu proje od izora. Onda ja uprtim torbu s projom na leđa, a sedlo s pijevca prebacim na čelca, te čelca uzjašem, a
A čovek odgovori: Brate! ako je tvoj, eto ti ga. Pa mi da i čelca, i još punu torbu proje od izora. Onda ja uprtim torbu s projom na leđa, a sedlo s pijevca prebacim na čelca, te čelca uzjašem, a pijevca povedem u povodu, da se odmara.
Sakrij me đe!” A čoek odgovori: „Bogme Brko nije šala. Ali ne znam đe ću te sakriti; nego hodi ovđe u moju torbu u sjeme.” I tako ga uzme u torbu.
Ali ne znam đe ću te sakriti; nego hodi ovđe u moju torbu u sjeme.” I tako ga uzme u torbu. Kad Brko po tom dođe, i zapita ga za Međedovića, on mu kaže da je on odavno onuda prošao, i do sad Bog zna kud je
reče mu: „Ne boj se, brate, nego idi i išti u cara na kom će mestu da bude vinograd, pa neka ti išpartaju, a ti uzmi torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te spavaj, a za sedam dana imaćeš grožđa zrela.
Car mu da sve i učini kako je iskao; a on uzme torbu o rame i u nju struk bosiljka, pa neveseo legne onde spavati. Kad ujutru ustane, a to vinograd posađen; drugo jutro —
dođu te se opiju i popadaju, a dunđeri im iseku zube i donesu na ono mesto gde će se grad zidati; on u veče metne u torbu struk bosiljka, pa otide onamo i legne spavati, i tako za sedam dana bude grad gotov.
Posle toga pošto su se nekoliko dana pročastili, digne se onaj brat da ide kući svojoj. Kako dođe kući, uzme torbu na rame i u nju hleba, i štap u ruke, pa pođe u svet da traži svoju sreću.
Jednom joj dade ujutru punu torbu kuđelje pa joj rekne: „Ako ovo sve danas ne opredeš i u kokošku ne smotaš, ne idi mi doveče kući, ubiću te.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Dođe i ona jedanput. Nika uzme moju torbu s našim košuljama, mojim katihisisom i časlovcem i s| hlebom koji smo jošte s večera spremili, pak iziđe iz grada,
Sutradan, videći da neću nipošto više da zakašnjavam, metnula mi je u torbu nekoliko tanka beza za par košulja, i za jelo nešto na put spremila; plačući i ljubeći ispratila me iz sela.
Popogleda mej malo s vnimanijem, pak mi načne govoriti: „Nama[h] taj čas uzmi tvoju torbu, pak idi kud ti drago. Pravo je rekao Antonije da ti nećeš kod mene ni tri dni biti.” Ja sam bio izvan sebe.
Ovaj uzme novce, izveze me na breg, izbaci za mnom moju torbu, pak otide svojim putem. Zovem ja! Molim! On ništa; valjada je bio sasvim gluv.
Sožale one o meni i reče mi starica: „Blagodari boga što nisi se na gorega namerio koji bi ti i torbu odneo.” Na nji[h]ovo pitanje imam li trošak na tako daleki put i u tuđim stranam, odgovorim da ja novaca dosta imam na
” „Nisam ja ovde došao da štedim, no dok imam da trošim”, odgovorim. „Kad je tako,” ščepa on moju torbu, „a ti ’ajde sa mnom.” Prođemo kroz sobu popovu i kažemo mu da mi polazimo.
da mu ne činimo te sramote, da će propasti ako to čuje stara gospođa; zaklinje se da on nije o zlu mislio; u[h]vati za torbu pak ne pušta.
u Korfu koji mesec dok se vidi što će biti i, ako se po tom ne bi[h] hoteo k njima vozvratiti, da će mi poslati moju torbu s knjigama koje su mi onde ostale bile.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Otac Luka, perčin i obrve uvek mu behu belji od paspalja, toga jutra donese punu torbu ribe. „Srećno ti muško, Aćime! Žensko je dobro samo ako je stoka.
“ Ustao je od večere, otišao u Tor, naslonio glavu na vola i nije mogao da ne zaplače. Za daću je Luka doneo torbu ribe. On se naljutio na oca i bacio svinjama beuljice, nijedna nije bila duža od prsta.
Leđima lako dotiče zid, ali se ne oslanja, i nema snage da se sagne da uzme gunj i torbu. Misliš: „Nevin sam.“ Misliš: „Neka on ostane sam.“ Sasvim sam.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U Beogradu, ljubimac Alipaše Skopljaka ali i njegov talac, knez Miloš Obrenović sasvim je bio stavio glavu u torbu. Ali, opasnost nije smetala Dobrači.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Verovatno da je bio čovek od nauke, jer je pod miškom držao veliku kožnu torbu, napunjenu knjigama. Drugi posetilac, slabunjav stariji čičica, beše ubogi siromah.
Njegovo glavno delo znam, tako reći, na izust i nosim ga“ - on pokaza na svoju kožnu torbu „stalno sa sobom. Učio sam ga punih sedam godina“. „Ne čudi me ni najmanje!“ „Jel’te!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Gledam ga još malo, pa ga ostavljam da ščepam svoju ručnu torbu. Spremim se da bežim. Pa otvaram prozor i zveram po ulici. Grad zamro. Mesec nestao.
ni cvet u rupici od kaputa nisam imao, niti mi je krajičak bele maramice virio iz džepa na prsima, a u ruci držao sam torbu prepunu poklona ženi koju sam ne velim obožavao, ali među tolikim i posle toliko vremena izabrao i pošao da zaprosim
“ Đorđe je nekoliko puta klimnuo glavom, zatim odgurnuo torbu na leđa (iz torbe je virilo perje praziluka), onda se počešao za vrat.
A ona, videći ga kako se boji da primi, veoma hitro spusti novčanik u njegovu torbu. Onda, razdragana što mu je tako doskočila, potrča, i bežeći sve dalje da je starac ne bi stigao, pozivaše i mene: —
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— On neće dosađivati našem selu, a mi mu moramo biti na ruci. Nije to šala bolan: metnuo čovek glavu u torbu! Ne smeš ga darnuti, kâ u oko. — Vala i jeste junak, jadi ga ubili, da mu ravna nema.
Pantovac uze samo pušku i nož, a Kosti, pored puške, obesi čuturicu s rakijom i torbu sa jelom. — U torbi su vam nagaravljeni peškiri i jedna krpa s istucanim ugljenom — reče Vujo.
Pa sad moraš da im argatuješ, da mećeš glavu u torbu radi njihove koristi. Đurica, pognute glave i bleda lica, slušaše ove neobične reči, koje iskazivahu i neke njegove
»Moraš da mećeš glavu u torbu, radi njihove koristi« — seti se on popovih reči i, idući polagano uz potok, stade da misli o tome.
»To je ono! Počinje se« — pomisli ona, obuzeta velikim uzbuđenjem zbog ovih neobičnih prilika. Radovan obesi torbu, u koju je još sinoć spremljeno sve što treba gladnim i žednim putnicima, pa se onda svi troje okretoše potoku i
Pantovac, kao čudeći se i sažaljevajući ga, vrati pljosku u torbu. Njegov pogled kao da govoraše: »Ja ne znam za takvu opasnost ili ljutnju, zbog koje ne bih mogao probati ovako lepu
— Sve za njega. Moji ljudi, koji me čuvaju, i oni, koji sa mnom meću glavu u torbu, dobiju od njega koju banku kao slepci, a ono drugo sve on zgrće. Zašto bismo mi to trpeli? — Znaš šta je, Đuro !...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
reče mu: — Ne boj se, brate, nego idi i išti u cara na kom će mestu da bude vinograd, pa neka ti išpartaju, a ti uzmi torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te spavaj, a za sedam dana imaćeš grožđa zrela.
Car mu da sve i učini kako je iskao; a on uzme torbu o rame i u nju struk bosiljka pa neveseo legne onde spavati. Kad ujutru ustane, a to vinograd posađen; drugo jutro —
dođu te se opiju i popadaju, a dunđeri im iseku zube i donesu na ono mesto gde će se grad zidati; on uveče metne u torbu struk bosiljka, pa otide onamo i legne spavati, i tako za sedam dana bude grad gotov.
Jednom joj dade ujutru punu torbu kuđelje, pa joj rekne: — Ako ovo sve danas ne opredeš i u kokošku ne smotaš, ne idi mi doveče kući, ubiću te.
Čoek uzme travu te ostavi u torbu, pa se oprosti s pobratimom i rastanu se. Poslije nekoliko dana pukne glas da je bolesna careva kći: ušao đavo u nju.
Skupe se iz cijeloga carstva ljekari i popovi i kaluđeri, ali zaludu, ne može niko ništa da učini. Onda čoek uzme torbu s travom, te objesi o vrat, i uzme štap u šake, pa zapali pješice u carsku stolicu, i upravo u careve dvore.
Posle toga, pošto su se nekoliko dana pročastili, digne se onaj brat da ide kući svojoj. Kako dođe kući, uzme torbu na rame i u nju hleba, i štap u ruke, da pođe u svet da traži svoju sreću.
Kad se već đetetu dosadi, onda pomisli u sebi: valjda je u svakoj vodenici ćoso; pa sprti svoju torbu s leđa i ostane da melje s ćosom.
“ A čoek odgovori: „Brate, ako je tvoj, eto ti ga“. Pa mi da čelca i još punu torbu prosa od izora. Onda ja uprtim torbu s prosom na leđa, a sedlo s pijevca prebacim na čelca, te čelca uzjašem, a
“ A čoek odgovori: „Brate, ako je tvoj, eto ti ga“. Pa mi da čelca i još punu torbu prosa od izora. Onda ja uprtim torbu s prosom na leđa, a sedlo s pijevca prebacim na čelca, te čelca uzjašem, a pijevca povedem u povodu da se odmara.
ERA U CRKVI Uđe Era u crkvu sa torbom o ramenu, pa kako je naučio da u svakoj kući, u koju ode, obesi torbu, tako se i ovde poče okretati tamo-amo, da bi našao mesto.
Nigde nema klina, da obesim torbu! ERE POJE VRBU Išlo dvanaest Era putem, pa dođu na neku vodu, i tu ugledaju krivu vrbu nagnutu nad vodom.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
po zahtevu onih koji to žele, služi ručak pa se setih pečene guske koju mi je majka pripremila i stavila u moju šarenu torbu. Potegao sam torbu, ali avaj, guska je bila nestala!
Potegao sam torbu, ali avaj, guska je bila nestala! Jedan putnik koji je sedeo blizu mene ispričao mi je da je video kako je jedan mladi
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U suton su Marku dali da nosi u vreći nešto preostalih maslina što gonjač ne mogaše da naprti. Cveta uze torbu i pođoše. S večera ih gospodar nastani u kućici na kraju dvorišta.
Mlađi brat pokupi zaostatke i stavi ih u torbu. Zatim se oba digoše, stresaju sa sebe mrvice, i rastežu se u suncu. Gledaju u more, a kad podignu glavu, oči im
Arnaut, onako pred vodom, kleči. Pogleda u zemlju i zatraži hleba. —Zar si gladan? —Gladan! Milivoj sede. Skide torbu sa leđa, potraži i izvadi iz nje komad hleba.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Tek kad kavaz unese kavu i ponudi mu, jedva ga nagnasmo da sedne. On lagano spusti na pod svoj štap i ubogu torbu, pa skide i čalmu. Ja ga tad dobro zagledah.
sebar, krakat i plećat, sa dugom srebrnom kosom niz leđa, klanja se još strašljivo nasmejanu Muratu, držeći u ruci punu torbu kosovskoga ječma šestoredna za njegova hata, a drugom pokazujući na krcate žitnice i pune torove: zapovedaj, care, dao
Krakov, Stanislav - KRILA
— Hajdemo, hajdemo. Trubač uturi u ruke oficira novčanik i sat, krvavu maramicu i ratnu torbu majorovu. — Držite... — A gde ću ja sada. — pitao je besvesno Duško. — Izvestite komandanta puka.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Prema potrebi gledaj, udesi! Kô derviš, hodža?... Il’ ako misliš Prosijak da će bolje pristati, Ti torbu o vrat, štaku pod paz’o, Pa putuj, brale!... Samo pohitaj!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Onda sam legao na „krevet“. Dragan mi ništa ne odgovori, već izvuče svoju torbu i poče po njoj da pretura. Nešto je istresao, cepao neke hartije, i onda nanovo spakovao.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
tendžerast — koji je sličan tendžeri — dubokom bakarnom sudu bez drški, kotlu terkija — konjanikov prtljag smešten u torbu ili zavežljaj i pričvršćen za oblučje sedla; remen kojim se taj prtljag vezuje teslaisati — tesati teslimiti —
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
l. koji je pronikao kroz glavu ubijene zmije (ŽSS, 196; Karadžić, 4, 1903, 195). O Đurđevdanu meće se b. l. u torbu sa semenjem koje se, u apotropajskom cilju, sipa oko tora (SEZ, 19, 51).
MRTVA KOPRIVA Taubneѕѕel (lamіum). Mrtva kopriva. Pri vračanjima u korist stoke o Đurđevdanu, čobanin meće u torbu gde je bila panspermija beli luk, list m. k., i vlakno s leđa najstarijeg ovna (SEZ, 19, 51).
Seme se najpre okadi, pa se metne u torbu, i za nju zaveže parče olova (»da p. bude teška kao olovo«) i po koji novac (»da p.
bila bela, »seme se uvek stavlja u belu torbu, a u seme obareno jaje«; po završenoj setvi žena baci uvis praznu torbu — govoreći: »Da Bog dâ da kudelja bude ovako
bila bela, »seme se uvek stavlja u belu torbu, a u seme obareno jaje«; po završenoj setvi žena baci uvis praznu torbu — govoreći: »Da Bog dâ da kudelja bude ovako visoka!
dokle ga starojko »brija« drvenom britvom, punica dočekuje mladoženju dajući mu torbu sa pogačom, u nevestinoj kući iznosi se jedna pogača pred svekra i jedna pred njenog oca — obe sa solju i vinom i
Ćipiko, Ivo - Pauci
Priđe banku, puni torbu kupljenom dućanskom robom i prti se. Uto bane u dućan Rade Smiljanić, sin Ilijin, naočito ustrojno momče iz okrajnih
Pade mu oko na njegovu torbu: prazna je; iz nje ne viri ni božićna svijeća ni bakalarev široki rep. Preteče ga, a zanesen svojim snažnim mislima, ne
” — slatko se tome nasmija. Pa pogleda na sunce: —'Ajdemo, Mašo! Digoše se. Rade sruči sve u torbu i, uprtivši se, obujmi je oko pasa i veli joj: —Ovako ćemo planinom! I obgrljeni gaze cvijetnu travu.
znaš... nadala sam se ... — Nije do mene, — prekide je Rade živo. — Što nije bilo, moglo bi biti... Ali de, makni torbu, odmori se! Maša posluša i prisloni se uz jaru, i stade da pripovjeda o popu Vrani.
Rade se uneke trže, veli Maši: —Kasno je! Žena uprti torbu i iziđe. Rade je isprati do puta. —Ne zamjeri, oprosti, Rade, nije do mene! — ljubeći ga, veli mu na odlasku.
Jutrom rano Rade se oprema u grad; majka mu stavlja u torbu pšeničnu pogaču i nekoliko komada planinskoga sira, da prismoči u putu, pregršt oraha i komad blagoslovene svijeće, da
Puneći torbu, stara ga svjetuje, a otac Ilija samo puši i sluša ... — Pusti kraju, majko... ne brini se... Znam ja šta je grad...
—Ne mari, sine, majčin savjet nije nigda na odmet... —govori Smiljana svojim suvim, tihim glasom. Rade, uprtivši torbu, poljubi se s njima i veli im: — Navratiću se k ženi da vidim sina prije nego pođem...
A takova nema, već u pitomome primorju... Ilija ode. Ponio je sobom punu torbu kojekakvih stvarčica: sklenicu masla, pregršt uštipaka, ugojenu pilicu, nekoliko pačica duhana i šest jaja, čime će
mu je otac štogođ iz varoši donio; i, namirivši konja, kaza ženi da ulije u sklenicu litru cijele varenike, stavi je u torbu i pođe niz selo.
kad sve rasproda, broji novac na ognjištu pri plamenu, dijeli ga i odvaja na srebro, zlato i banke; i, uvezano, trpa u torbu, i naprćen ide u varoš da njime umiri gospodara.
— veli mu, ne obrnuvši se k njemu. — De, imaj ti svoj komod! — odgovori Rade, i sa leđa sprti torbu, drži je u ruci i čeka da gospodar upita rašta je došao. — Šta je, dakle? — sjevši upita gazda. — Donio sam pare. .
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nikanor Isterao sam ih! Dimitrije Kroz natečene očne kapke gledam Doroteja kako spava, naslonivši udobno glavu na torbu.
Najpre sam se postarao o hrani. Stavio sam u svaku torbu po veliku ovsenu pogaču, po komad slanine i po komad tvrdog ovčjeg sira.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I, da tebe zaboravim, izabrao sam najlepšu, najbešnju. Glavu sam u torbu metao, da dođem do nje. Ali, kad je poljubih, oh! odmah osetih kako mi njena usta nisu slatka kao što bi tvoja možda bila.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— pet kuća je nazid'o za pet sinova, ali mu žao i muka što ja stojim i ne može da ščisti onu kilu pšenice u svoju torbu. Pa mi se bajagi žali: „Tičurija kojekakva, gospoja, Bog zna otkud navadi se pa naše rođene tičice samo plaše...
Ako treba nešto poneti, Pavle nosi u ruci kožnu torbu s mnogo odeljaka. U liku Pavlovu je izvršio promene i engleski jezik.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Preda mnom je išao jedan pešak. Šinjel mu sav izgoreo, a namesto peševa landaraju samo kaiševi. Natovario, grešnik, torbu na jedno rame, na drugo pritegnuo pušku, oko pojasa pune fišeklije, a na nogama iscepani opanci, da mu se prsti vide.
Gazimo po nekim močvarnim pirinčanim poljima, noge zapadaju u glib. A onaj podmetnuo torbu ispred sebe i sedi malaksalo u vodi, sa glavom klonulom na grudi.
A kod susednog ognjišta jedan je umirao. Drugovi su mu podmetnuli torbu ispod glave i ostavili ga tako da umre. Podnarednik Gruja reče da je već u agoniji i ne zna ništa za sebe.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Zob iziđe konjma carevijem, nema ništa konju Miloševu. Kad to viđe Miloš Vojinović, uze torbu na lijevu ruku, od zobnice jedne te do druge, dok je svoju punu napunio; pa on ode tražit mehandžiju: „Mehandžija, daj
na jednu smislio, — od jada se Vuče preobuče: udri na se tucačke haljine, a na ramo drenovu batinu, o batini iskrpljenu torbu; pa on ode od grada do grada, te on prosi šljepačku podjelu.
rob se može osloboditi, a mrtav ne može oživeti. Metnu glavu u jankesu pasu, tj. metnu glavu u torbu koja je visila o pojasu sa strane. Ne mogu vas kroz goru terati, ne bi vama konji trebovali, tj.