Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
S one strane zida spava njegova žena, Paula, Totica, bivša služavka i prisvojenica gospa Nolina. Takođe na katoličkom groblju, niko više ne zna gde, sahranjen je i šlajfer
Na Paulino mesto je došla druga Totica, starija žena, čija je kći služila čak u Pešti, i, kako je Totica tvrdila, ličila mnogo na gospojicu Julicu, koju ona
Na Paulino mesto je došla druga Totica, starija žena, čija je kći služila čak u Pešti, i, kako je Totica tvrdila, ličila mnogo na gospojicu Julicu, koju ona zbog toga mnogo voli. Možda je Totica imala pravo.
Možda je Totica imala pravo. Juličina lepota nije više bila ona prozračna i fina lepota vazdušastog bića. Uzrela je u Julici devojka.
Ko zna kad je zapravo privila k sebi Paulu. Jer je mladoj Totici i pre pomračenja sunca zavidio ceo onaj svet Totica što se svake jeseni i proleća nudi u službu po bogatijim krajevima, i naročito među slovenskim življem.
nikuda iz kože, i od Božje volje... Samo da su ona deca druga, moglo bi se s njima pevati, s mladosti... Jedno Totica, drugo Talijanka, treće Švaba; a ono što je moja vera, kanda neće valjati... Ej, smrti!
Nešto hladno ima u tim Švabama. Ali Paula i nije Švaba! Nepravdu činim ženi. Totica je; tek nije naš svet, i ja onda sve to mećem u Švabe... Pametan je to narod, te Švabe.