Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić DOŽIVLjAJI MAČKA TOŠE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti
ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić DOŽIVLjAJI MAČKA TOŠE Sadržaj UVOD 2 PRVA GLAVA 3 DRUGA GLAVA 5 TREĆA GLAVA 7 ČETVRTA GLAVA 9 PETA GLAVA 11 ŠESTA GLAVA 14 SEDMA
GLAVA 29 DVANAESTA GLAVA 32 TRINAESTA GLAVA 35 ČETRNAESTA GLAVA 37 OPROŠTAJNA GLAVA 40 DOŽIVLjAJI MAČKA TOŠE UVOD Ovi doživljaji slavnog mačka Toše i njegovih prijatelja Miša proroka i psa Šarova napisani su uz pomoć Tošina
GLAVA 35 ČETRNAESTA GLAVA 37 OPROŠTAJNA GLAVA 40 DOŽIVLjAJI MAČKA TOŠE UVOD Ovi doživljaji slavnog mačka Toše i njegovih prijatelja Miša proroka i psa Šarova napisani su uz pomoć Tošina dnevnika, koji je pronađen iza pseće kućice
Tako se sam sa sobom razgovarao čiča Trišo, a baš mu je bilo žao njegovog Toše, krupnog brkatog mačka, čičinog jedinog druga u usamljenoj pustoj vodenici.
— Potraga za Tošom — Čitava konjica protiv jednog vojvode Kad se Miš prorok rastao od mačka Toše i uvukao u onu mišju rupu, zateče u njoj čitavu porodicu jednog sivog poljskog miša. Svi su bili na smrt uplašeni.
— Strašan glas i toljaga Čim se Miš prorok uvukao u Brkinu kuću, čuo je gore ispod krova tiho mijaukanje mačka Toše: — Mila i draga slaninice, primakni se još samo za dva prsta da ti nešto šapnem na uvence. — Oh, živ je on, dakle!
Miš prorok pope se na poprečnu gredu i zape iz sve snage da slaninu pomjeri do Toše, ali sve je bilo uzalud. Omastio je šapice, brkove, nos, uši i ramena, toliko se trudio.
dadneš onako fine koščice, onome lopovu Žući, koji se od radosti udebljao otkad je nestalo čiča-Trišinog dobrog mačka Toše! Sad se Žućo svaki dan šeta ispred Trišine vodenice i hvali se kokošima i vrapcima kako je on Toši došao glave.
se na to samo smješka, oblijeva srebrom čiča-Trišinu sijedu kosu i krčmarevu ćelu, ogleda se u vodi, u očima mačka Toše, koji se penje uz vrbu, i u zjenicama Šarova, koji počesto na nj zavija kao i nekad, kad je sjedio vezan pod starom
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Koliko sam ih sâm čestiti’ poznavao. — Tako je, i sam se nadam, da će od Toše čovek biti, dobro se uči. No kaži mi, Sofro, kako je s pazarom? — Ta ono ide polako, no rad bi’ što veće da započnem.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Od svrake Brlje dočuo Žuća kako se Žderko ruga, pa brzo trči da savet traži kod Toše, svoga druga. Mozgaju mudro čitavi dan, spremaju lukav ratnički plan.
! Mnogo je tužbi, ko psećih buva, na vaše sramno delo, od vašeg Toše, dobroga mačka, večno krijete jelo: slaninu, ribu, i sir, dabome, i razne stvari podobno tome.
Jedino kad bi došao mlinu bilo je sreće loše, tu bi naseo podvali nekoj lukavog mačka Toše. U svakom lovu, igri i borbi taj ti je bio spretan . . . Kad prošlog leta, primetih jasno, postade Žuća setan.
Ponekad samo, više u šali, počeše šapom uvo. —Seli se, kaže, kod mačka Toše, a ja putujem, buvo! Prošeta nekad za vedre noći, ide sporo, bez hitnje.
Opiri ribe, a onda reče: „Dobro bi bilo dremnuti časak. Neće mi biti spavanje loše pod samim krovom Žuće i Toše.“ Dok Vidran Vidrić pred pragom hrče, u mlinu deda, sve brvna ječe, siromah Žuća i mačak Toša pospane oči u potok
Kako, zbog čega, jesu li ludi? Čitaj ih redom pa onda sudi. OGLAS MAČKA TOŠE Prodajem gazdu, mlinara Trišu, dobrome kupcu, makar i mišu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Kad pođoše i kre- | toše ovce, čoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Jedne večeri je ipak uspeo da se probije do gospe Nole i gos-Toše, za vreme jela, nadzornik sa salaša. — A što ćemo kupovati nova kola, kad su stara još dobra — odgovara preko zalogaja
Ali nikad nije noćivao u varoši. Oko ponoći, pa i posle ponoći, čuje se znak piskavog zvižduka stražaru, eto gos-Toše na salaš, svojim kolima, na konju, ili fijakerom. Nekada s revolverom u džepu, nekada i bez džepnog nožića.
Braća se posle tog događaja izmirila, starac je preveden kod Toše, i kod Mađarice koja je imala mnogo samilosti za njegovu astmu i gluvoću, i na čijim rukama je i umro nekoliko meseci
Tako je započela poslednja glava propasti imanja gos-Toše Lazarića i njegove žene Stanojle Perčinović udate Lazarić. Na grobnoj ploči ime gospa Nolino bilo je napisano tim redom.