Crnjanski, Miloš - Seobe 2
će, kaže, biti da Isakovič ne izlazi iz kuće, dva‑tri dana, a posle, da pređe u kuću Trandafila, gospodina Georgija Trandafiloviča. Taj sve ume. Taj sve zna. Sve može. Sve hoće. Dabogme, to košta.
Svaki je, u Budimu, znao kuću Trandafiloviča. Ta kuća je bila – kako je Đurđe imao običaj da ponavlja – „de facto“, dve kuće, nabijene ujedno.
Počeo je bio, uz Georgija Trandafiloviča, da kupuje i stoku, volove i konje, od dželebdžija. Oni su mu stoku terali do Pešte, a on je živinčad slao, posle, uz
Jer on je, nedavno, bio, zaista, u Budimu, bio i u kući počtenorodnog Trandafiloviča, ali Femke, vesele, tamo nema. Trandafil je sam samcit u Budimu, i seli se, ovih dana, kod rođaka, u Solun.
Što je još čudnije, u toj igri prošlosti, naša Evdokija, očigledno, pominje se i u jednom pismu Trandafiloviča, pisanom Isaku Isakoviču, godine 1754, septembra 3.