Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Stigli su bili i gori, pre njega. Nestrpljiv, očekujući Božičeva kola, Isakovič je bio stao u kapiju Trandafilovu, naslonjen na svoju sablju, sa svojom abom prebačenom preko ramena, nalevo, pa je mrmljao samom sebi nešto, ljutito.
Kočijaš se trudio da zaustavi kola, na suprotnoj strani ulice, gde je Isakovič stajao, uz viku Trandafilovu. Trandafil je iskočio iz kola i pritrčao Pavlu. Isakovič duhnu u svoj fenjer i podiže prtljag, i sablju.
Stigao je u Budim, peti dan po odlasku iz Vijene, na miru. Ušao je u kuću Trandafilovu dozivajući domaćina, tiho. Bio je željan mira, žalosti, bio je željan da provede, dan, dva, u razgovoru sa Trandafilom,
Hteo je da teši čoveka, kome su bili oteli ženu, upropastili kuću, ostavili bolesnu decu. Kad je u Trandafilovu baštu ulazio, začudi ga, međutim, da sva kuća treperi u svetlosti, i da Trandafil istrčava, pred njega, veselo.