Obradović, Dositej - BASNE
A kad upazi mrežu na svojej trapezi, počne psovati svoga slugu, starca Onufrija: „Vidiš da si bez mozga, — govoreći — što će ti više mreža kad je sva riba
Jedan ritor, parasit, iliti pohljebnik, il' jošt lepše ližisahan, pri trapezi učini mu veliku pohvalu, i zato zaište na poklon jednu zlatnu čašu.
Sedeći mi pri trapezi, začu se u avliji topotanje konja i glas Svetogorca, koji kako sjaše, počne ka' u svojej kući zapovedati da se konjma zob
Teodosije - ŽITIJA
I gle, opet, slika na zidu, podobije časnoga lika prepodobnoga, koja je bila u crkvi i u trapezi naslikana: Bog koji je istočnik čuda, koji je negda iz suha kamena u pustinji nepokornom narodu istočio vodu, na veće
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Na ove reči dobrog i prostosrdečnog episkopa, svi koji su bili pri trapezi počeli su se krepko smijati. Gospođa Kalinovička, sestra domaćinova, uzdržavajući se od smeja, počne besediti:
Jedva dočeka sutra podne, metne me da čitam u trapezi žitije. Po ručku uzme me s[a] sobom u Irig. U petnaest kuća vodio me je, počevši od gospodina protopope ot
Moj je sav posao bio držati čisto ćeliju starca moga, očitati mu koji akatist i kanon i u trapezi žitije; sve proče vreme mogao sam činiti što [h]oću. Meni nikad nije milo bilo zaludu stajati.