Jakšić, Đura - PROZA
Ja rado slušam pripovetke... Kad se lepo razdanilo, — produžavaše Miladin, — mi se dignemo u manastir. Po travi se još blistala rosa, a golema drva koja su kružila manastirsku avliju, bacahu daleko po mirisavoj dolini svoju gustu
Obradović, Dositej - BASNE
Njegovo prekrasno i blagorodno srce, koje ne bi rado uvrediti ni mravka u travi, može li ozlobiti slaba, sirotu, dete ili ženu? Nikako!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Neki posedali po travi, a neki stoje. Slabo se razgovaraju a počesto pogledaju jedan drugoga ispod očiju. Kao da ih je stid što su onako
put iglom, prigrte zadovoljan svoj okrpljeni gunj, uze ključ i otrča tako brzo gore uz voćnjak da su kokoši, što behu po travi pored puta, prhnule poplašene kud koja... Vuja je bio veoma poslušan. Slušao je popa i pošu — što mu god zapovede.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nasta mrtva tišina. Stanko je slušao cvrčka pored sebe... Beli leptiri proletali su tamo-amo pa padali po travi, koja se na izdani vodenoj zelenila... Ova tišina, ova tajanstvena cvrka baci ga u sanjarije.
— Ja, Jovane. Je li tu harambaša? — Tu je... Deva se uputi k njemu. Harambaša i družina zaseli po zelenoj travi, Deva vide da im je svojim graktanjem prekinuo kakvu lepu šalu Zavrzanovu.
Lišće je šuštalo lagano nad njim... On se pruži po travi, pa slušaše kako konj gricka, i to ga uljuška. Zaspao je... A jedan čovek iđaše za stopama konjskim...
Zavrzan je gradio takve šale da se moralo bežati... Noć se spusti vedra, tiha. Stanko se popružio po zelenoj travi, gleda nebo, a oseća lastak na duši... I san mu pade na oči kao detetu.
Dučić, Jovan - PESME
NOĆ Padaju sutoni prvi plavi, I zvezda već zrači s rečnog dna. Zasipa s topola mir po travi... Anđeli veslaju barke sna. Nestaje i s danom deo mene, Putima neznanim kud i sve...
Rudina je neograđena, puna trave, i na njoj pase jedan krupan mlad magarac. U travi leži nekoliko ogromnih napuštenih stećaka, možda grobovi kakve patarenske gospode.
Eva je za to vreme sedela u senci topola pored jednog zelenog izvora. Njene su kose padale po sočnoj travi, i njen je sluh bio opijen ritmom vode iz vrela, koji je bio pun požude.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Tamo pred svojim šatorom, ispružen na travi, ležao je Jurišić i gledao u nebo. Na njegovom belom i bolesnom licu drhtale su setno paučine briga.
A oko njega u šljivaru, na polegloj i ugaženoj travi, ležalo je nekoliko mrtvih vojnika nosem pobodenim u zemlju ili poleđuške pa su sa raširenim rukama izgledali kao
„Jest, kuća, samo kuća, o drugom čemu ja ne umem da mislim.“ I njegova desna ruka grčevito steže karabin položen na travi, pored njega. On ga munjevito podiže i OTKOČI, pa opruži levu nogu i nasloni cev na prste.
“ Nešto kao poljski mišić šmurnu mimo njega i iščeznu u travi. Još jednom Hristić se obazre oko sebe. Svud je bilo mirno, krvavo, zamišljeno, mrtvo. Na kadifi neba drhtale su zvezde.
Afrika
Doznavši da ćemo u šetnju, crni nas dočekuju na reci sa tam–tamom. Sedeli su u travi, čekajući nas, pa kad smo se približili, iskočili tako naglo i odmah zabubnjali, da su nas uplašili.
Njihova tamna tela u žutoj visokoj travi, ispred dalekog plavog neba, čudno izgledaju. Slikamo se sa njinim drvenim bubnjima, dobošima od kalbasa, zvoncima.
Nosači se izmenjuju s vremena na vreme. Gubimo se u visokoj travi savane, prelazimo viseće mostiće, nailazimo na stazice jedva utabane od nekih drugih crnaca ili zverove.
jednolikost predela, a ja se zanimam što posmatram čas pravilnu igru mišića na plećima mojih nosača, čas gubljenje u travi onih što nose stvari, ili slušajući veselo dovikivanje i smeh..
Volta i Sudana, čije puste prostore obrasle biljem ništa ne deli, Fonten tvrdi za dve sive životinje, koje nestaju u travi, da su lavovi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ulevo, u daljini, nazirale su se palisade, i šumica bagrenja, i u njoj selo Mahala. Sunce je bilo odskočilo i na travi zablista rosa. Na nebu nije bilo ni jednog jedinog oblačka.
Mali je broj bio onih koji su se vratili iz Turske. Svega tri hiljade od trinaest hiljada. Pa i to je ležalo ovde, po travi, u dronjcima, u krvavim pokrovcima, u izmetu, od opšteg proliva. Vidim, eno tamo, levo, groblja.
pred svoja dva reda konjanika, pa da pređe u kas, zatim u galop, i da najzad ćutke polegne po konju i juri po zelenoj travi, sve dok ne zavitla kao bičem, sabljom, po glavi.
Želeo je da se još jednom po toj travi vozi, da bude živ sa prolećem u toj svojoj samoći. Kad se kocka, kad časti, kad pijanči, svi mu kažu da su njegovi
Pred njenim pendžerima, ispod dva reda lipa, sve je bilo u žbunju jasmina, i jorgovana. A samo pri ulazu, na zelenoj travi, belela se peć, koja se ložila slamom, spolja, a u kojoj se pekao hleb, za gospodina Trandafila.
Bilo je dovikivanja, upoznavanja, a pozdravljali su se i znani i neznani. Mlađi parovi putnika počeše da igraju, na travi. Neko je opalio, iz puške, na vevericu.
Isakovič se bio sklonio, iza nekog žbunja, bojeći se da ga neko ne pita otkuda je, ko je, i kud ide. U senci kola, na travi, ručalo se veselo, a svaki je davao u zajedničku trpezu, ono što je imao. Razgovor se čuo, glasan, pun smeha.
Ona mu, međutim, uze i ruku, nežno, pa poče da ga privlači bliže. A ruka joj je bila, u travi, hladna, kao zmija. Reče Isakoviču da joj Sunce svetli u oči, a ničto ne vidit sja!
i jedna izba, iz koje je zaudaralo, a na čijim je vratima bio naslikan beo zec, koji je bio čučnuo, na žuta jaja, u travi.
Pavle je posle pamtio, sa te jurnjave, samo neke krčme i đermove, i drvena raspeća, u travi, punoj bulki – kraj kojih su se odmarali. Bili su ćutljivi tog dana, dok su jeli.
Na travi, napolju, u senkama blistala je još rosa. Isakovič onda otrča za kuću, a kad se vratio, namirisa brke, i obu se kod ogle
slučajna, ali zašto je priroda izabrala da ubije, danas, baš tog prekrasnog pastuva, a svi su konji bili na toj istoj travi? Zašto i među ljudima, kaže, u životu to tako, često, biva?
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Lijepo sam živio kod svoga gazde, čiča-Triše, mlinara. Miševe sam lovio, skitao se po visokoj travi oko rijeke i peo se na stare vrbe da odozgo gledam kako se ribice po viru igraju.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
jezik Ovaj ga traži pod zemljom Sakrije mu se na čelo Ovaj ga traži na nebu Sakrije mu se u zaborav Ovaj ga traži u travi Traži ga traži Gde ga sve ne traži I tražeći njega izgubi sebe ZAVODNIKA Jedan miluje nogu stolice Sve dok se stolica
BELUTKA Igrali se belutkom Kamen ko kamen Igrao se s njima ko da srca nema Naljutili se na belutak Razbili ga u travi Ugledali mu srce zbunjeni Otvorili srce belutka U srcu zmija Zaspalo klupče bez snova Probudili su zmiju Zmija je
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
Sva strašila ispod neba ostaće bez kore hleba. AKO VIDITE AŽDAJU Ako vidite aždaju da sedi u travi sa prstom na slepom oku, znajte da su u njenoj glavi ove misli u toku: BAŠ ME UŽASNO G BAŠ ME UŽASNO GR BAŠ ME
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
nekako izveo na poljanu, ispod nekih plotova iza kojih se nazirahu turski nadgrobni spomenici, kao zaostali panjevi, u travi, sa nataknutim kamenim turbanima.
su, puzeći četvoronoške, sa senkama šatora na leđima, uspeli da se izvuku iz logora i izgube pod obližnjim plotovima, u travi, u mraku, u jarkovima, u žbunju.
Dolazeći nekoliko puta k sebi, skakao je po travi od užasnih bolova. Sve se to svršilo za nekoliko trenutaka i felčer ga je onako onesveslog prao i vezivao, ne mogavši
Naslonjenog uz neko stablo na vrhu brda, ležećeg poleđuške u visokoj travi, umornog od ljubavi pod gustim granjem, beše ga zapamtila čistog lika, mada beše iznuren od života koji nije razumela,
Spavajući na mračnim, velikim senkama šuma, na travi, puk se budio zorom kao pijan, prozebao, sa injem na perčinima i brcima, pa je započinjao da urla i da peva otegnuto...
Ležeći pod jelama, u travi, uspavan retkim i hladnim vazduhom, sa velikim dolinama i tamnim šumama pod sobom, Vuk Isakovič se tako, iznemogao,
tako da je puk noćio nedaleko pred njim, rasturen oko mnogih vatara u šumi, kraj kojih se, obasjani plamenom, ljudi u travi pričinjavahu kao zveri.
Negde je moralo biti nešto svetlo, značajno, pa treba otići tamo. Videći ih dole, u travi, mračne njine gomile, kako leže oko kola, osvetljene vatrom, njemu se činilo, naslonjenom na točak, da ih treba odvesti
Proleće je bilo granulo svom snagom i toplo leto na pragu. Noćivajući u travi, koja više nije bila mokra, mada je zorom uvek bilo divne, proletne magle nad rascvetanim livadama, puk je sada
Isakovič joj uslužno pritrča, izgubivši dah, i ona mu reče da se slobodno nagne nad njom, ne bi li primetio lančić u travi. Oslušnula je pri tom da li ko ide. Znala je da ih od muževljevog salona dele dve dvorane.
Dan je bio još topliji nego jučeranji, vruć, zagušljiv, oblačan, na kišu. Zapitavši ga da li sada vidi nešto dole, u travi, ona se približi sasvim.
Bila je potpuna tišina. Naginjući se, kao bajagi, da vidi dole, u travi, izgubljeni nakit, ona se previjaše i najzad pokri lice rukama, osetivši kako se i on naže nad nju i kako drhti.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹⁴⁵ Izvanrednu zaštitnu magijsku moć ima i odoljen. U narodu se kaže: „Svakoj travi vještica odoljeva, samo nije omanu i odoljenu.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Ako li anđeli šaku pruže i zaklone mu prsa njome, da mu se obe ruke odseku, i da se ranjen pusti u travi o pelenu i gujinu mleku. Ako ga prehrane šumski mravi semenom što se s bilja prosu, da mu se u oganj naredi bosu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zveče pažljivo očišćeni pribori za jelo, bele se salvete na travi. S jedne strane polja devojčice s pletenicama — s druge strane dečaci odeveni u marinske uniforme, na kapama im se
»Pošla majka s kolodvora, de-ja, de-ja, de...« U maneovski zelenoj travi, srpski doručak uz Vajfertovo odlikovano pivo.
seti se švedskog kralja na biciklu, starog Vilsona na vrtešci u luna-parku, seti se vojvode od Edinburga kako leži na travi i pokojnog Kenedija kako šutira praznu konzervu na naslovnoj strani Tajmsa, dok su ga gurali tamo-amo u gomili što je
Milićević, Vuk - Bespuće
i poslije, poduzima isto osjećanje jeze, uvijek ga potresa ista groza kad vidi sunčano proljećnje jutro poslije 2kiše: po travi i po lišću bliješte kapljice i lako se, s jednim ugodnim i toplim šumom, stresaju; drveće u cvijetu podsjeća na
ugodnim i toplim šumom, stresaju; drveće u cvijetu podsjeća na nevjeste u bjelini; kiša u cvijetu cvjetne latice po travi; odasvuda osjeća se oštar ugodan miris cvijeta i zemlje napojene kišom što izdiše svježinu; drveće u cvijetu nosi na
kišom što izdiše svježinu; drveće u cvijetu nosi na sebi nešto snažno i bujno kao život u rađanju; po orošenoj mladoj travi žuti se jagorčika i bijele se šumarice ispod živica u novom listu.
bijaše sazidana na ruševinama jednog, od Turaka spaljenog i sa zemljom sravnjenog manastira, čiji se temelji poznavahu u travi između nejednakih kamenitih krstova i grobnih ploča.
Radičević, Branko - PESME
“ ona vrisnu Pa pod lipu pade. O da čudna valjuškanja Po zelenoj travi, O da čudna ljuljuškanja, Da t' podiđu mravi!
Što se beli, žensko je odelo, Al' ga, brate, tuđe nosi telo, Nema zlata po travi i cveću, Tuđe mome preko luke šeću, Mome idu krasne svekolike, Ali šta su prema njene slike?
Srblje, te sokole sive, Poljubi mrtve, poljubi i žive, Poljubi rane po grudi, po glavi, Poljubi krvcu što s' puši u travi. Još ljubnu kule divna Beograda, Pa onda zađe od golema jada.
Spava junak, 'vako sniva: E u rosnoj leži travi Ukraj one reke tije, Sve oko njeg' kô na javi, I opeta sve drukčije: Ni je svetlost, ni je tmina, Ni je tuga, ni
XXII On na travi rosu glenu, Čini mu se: gleda suze, Glenu reku sad studenu I tuga mu srce uze: Kako mučke teče sjajna, Njemu jače
Al' pred dvorom zelenika trava, A na travi šarena ponjava: Svom je ocu prostrla ćerčica, Tu mi sedi stari Žeravica.
Što veselo traži pukotinu, Misli moje, beli dan u svitku, Vi sanovi pušteni u daljinu, — Vi slatki bjaste sanjalu u travi, Kaki njemu beste tu na javi? (6) No sada samo, brate dragi, čuj.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali ja sam osećao, znao i sa nekom sigurnošću mogao bih te naći gde u tvojoj bašti, pod dudom, u travi, poklopljena ničke i uvivši glavu u tvoju „bošču“ jecaš i plačeš za mnom! III Ah!
Odjednom čuh laki šušanj. Znao sam da si to ti. Htedoh da ustanem ali ne mogah. Stisnuh samo jače pesnice u travi i zaustavih dah. Šum bivaše jači. Odjednom plašljivo, tiho, okrećući se i za zirući od svačega, dođe ti njihajući se.
Šta ti ne rade! Oblače se u muška odela, plaše jedna drugu, valjaju se po travi u senkama od drveća po bašti. A Nuška im kolovođa.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ta nije ti van kolik palac, a brada mu od lakta, da nema ono brade i da ne jaše na zecu, uprav mogao bi ga pogaziti u travi. Ti si vidio našu jakost, ali šta je to prema jakosti toga čudnoga starca?
Lalić, Ivan V. - PISMO
ko fatamorgana, Vidljiva pena na rubu praznine — Da, možda je to bila ona Ana; Ana iz knjige koju vetar lista u travi, pored zaspalog čitača; Ana iz raja što naknadno blista Udaljen iza plamenoga mača; Ana, kneginja ograde balkona Nad
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Zaista je bilo. U travi pronađoh dva svica. Zakačili smo ih na svoje džemperiške. Svici se panično prihvatiše vune. Svetleli su ljubičasto,
Okrenem se levo, okrenem se desno i ugledam gosn Suleta, zamaskiranog u travi. U rukama mu trofejni parabelum sa prigušivačem. — Šta radiš tu, Sule?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Veselo para sinu u travi, a dječak skoči, povika: „Stoj! Ovo je cvancik srebrni moj!“ I opet ču se kroz oblak siv: „Unuče dobri, bio mi živ!
Proplanak tone u gustoj travi, pognuli glave zvončići plavi, blistaju kraj njih maslačci žuti, dok bijela rada u sjeni ćuti, nasred poljanka, u
!“ Najzad mu mačak dodade rep i čiču spasi. Ala je lep! Dugo su Triša i mačak Toša po gustoj travi tražili Žuću, trljali šake, oštrili kandže, spremali kumu poparu vruću. „Platiće lopov!
U tihoj noći, uz leđa vrbi, Vidran se brine o svojoj trbi. Evo i jutra s rumenim licem, trepti po travi plamena rosa, vrba u vodi ogleda lice kako joj stoji zelena kosa.
U ovom društvu, kićenom, lepom, počne se glavom, završi repom. Oblak od ptica po travi pao, pokraj njih vidiš stražara noja. Taj nosi jaja, ujka mi kaže, velika tako — ko glava moja.
Vujo, veseli brat. LIJIN OGLAS U gustoj travi nadomak reke, kraj neke staze uske, našla sam sinoć, u sami suton, pero gospođe Guske.
Zvončića evo, taj se ko nebo plavi, i ljutić tu je, žuti plamen u travi, ivanjsko cveće, u ruhu belom, bujnom, kukurek zelen i mak sa kapom rujnom. Javi se deda, tvome se pismu nadam.
Tu ostaše moji dani plavi ispod vrbe, u prohladnoj travi. Zbogom žrvnji ispod krova siva, pjesmo znana iz djetinjstva moga, produžite do tišina zimskih zlatnu priču ljeta
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Radi se. — Pomalo se radi. Ulica izlazi skoro na jezero i odmah se pretvara u samo utabanu putanju po travi, duž jezerske obale. Sa strane je još jedino velika jednospratna zgrada koja nije nikada završena.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Od zdravlja i sreće nadimlju se grudi, Ustanite, deco, rujna zora rudi. CVETAK Ja videh cvetak mali U travi zelenoj; I istrgnut' ga htedoh U želji plamenoj. Al' on se tužnim glasom Otpoče moliti: — Ah — brate, dobri brale!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
U daljini negde kreketale su žabe, a zričak je i dale bezbrižno zrikao i podsećao na ona vremena kada se leškarilo na travi, sanjarilo u tople letnje noći...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona pomisli da se to i on žuri za poslom. Međutim Gojko je dosad spokojno šetao po travi, i tek kad je nu spazio, počeo je nemirno tumarati, kao da je u nekom poslu.
beli se i tamni od sure, debele prašine, koja je u gustim slojevima popadala po lišću, po zrelu voću, po stablu i travi ispod njega. Oseća se zadah prašine, pomešan sa stočnim izmetom.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Al’ govori lijepa djevojka: “Hvala, vilo, na hitracu travi, Neg’ mi podaj onakove trave Kojano će mene omiliti Mome dragom, da mu budem ljuba, I gospođi, mojoj svekrvici, I
Kada kolo na travi igraše, Bješe vedro, pak se naoblači, Po oblaku zas’jevaše munje. Sve đevojke k nebu pogledaše, Al’ ne gleda Milica
“ 213. Muška glava i šušnjata grana — Udri granom po zelenoj travi, List otpade, a grana ostade; Onakva je vjera u junaka. Dok poljubi — uzeću te, draga! Kad poljubi — dok upitam baba!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
u nosu zatreptaše žudno, kopita im rosu u mračne šume kad jurnuše dalje ludim trkom sa vaših pleća na kobile prosu, po travi bludno. Tvrđava zlatna gorela je i urlala.
mesec neveseo, u strasne noći majske, golicave bestidne rajske pesmice, jer si ma časak samo draga jednog popca bila u travi. I kad tada ostanete nasamo imaće tvoj mužić grdnih muka.
Ceo nam je dan dug i dosadan, i prolazi u ćutanju neveselom. Tek uveče, slobodan ko u travi cvet, ja te čekam. Na jednoj klupi. Razapet. Beogradski univerzitet, 1919.
Izišao sam na bedeme; naslonih se, poleđuške, u travi, o jedno mokro stablo, i slušah grdne dizalice ispod sebe kako grme.
Samo, to nisam ja, ni Venecija što se plavi, nego neke ruševine, aveti, i stećci, što ostaju za nama na zemlji, i, u travi. Pa kažu: „Tu leži paša! – Prosjak! – Pas!“ A viču i francusko „tout passe“. I naše „prošlo“.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Stari je pastir sedeo na travi i zagledao se u mušice, pa je mislio: zašto je Bog i njih stvorio, kad nisu nikom od koristi.
Čuše ga i neke rode i čaplje što su se tu desile kraj rita, čuše ga i žabe i gušteri u travi, pa stadoše i pritajiše se, pretvorivši se u uvo. Đavo je svirao vešto, tako lepo da su svi bili zaneseni, očarani.
Grešnica iz Magdale. GOLGOTA Mračno je nebo. Mesec krvavi U ponoćnome tinja oblaku, Ko težak uzdah šapće u travi Vetar. Golgota spava u mraku.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Mnogi su pospali, pa se od hladnoće zgurili. Neki u snu pruža ruku i pipa po travi, tražeći guber da navuče na sebe: misli da je kod kuće... — Pst! — učini kmet, i svi se trgoše.
Žene gotovo da presvisnu: samo pretrčavaju po mekoj travi iz dvorišta u dvorište, proćaskaju nekoliko njih zajedno, pa, ne mogući zasititi ljubopitstvo, izađu na vratnice i
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
u jednoj ruci, mleka i mandarina, A drugom rukom (onom na kojoj nema dva prsta), Pažljivo, kao kad vetar dune u obrve travi, Pomilovao bolesnog dečaka po glavi.
INSEKTI Kapljice zejtina: po ivici Šume miču se klizavi svici — Zvezdani insekti, punoglavi, Petrolejske suze u travi; Popac, na stazi, tu negde, sleva, Naizmence sa sobom peva; Dok roj komaraca iznad mog doma Lebdi kao nacrt atoma.
” I naglo, u kovitlac, Spusti se kao hitac Na padinu travnog predela (A zmija je, nad njim, lebdela.) Skačući po travi, sve kao Da pleše, on ju je čekao, Dok mu, nasred livade, Ponovo u kljun ne pade.
Leži, u travi, kao nasukan brod. Iz debla, oslonjenog na bokove, Cvetovi piju poslednje sokove, A kad ga iznure, sjajne latice
OLUJA Između oblaka otvoren šestar Opcrta krug, i nepogodu Objavi travi. Zatim vetar Uzburka krošnju, a krošnja vodu; Zaigraše kolenca — goli čestar — I zavrte se klip u svodu.
Tračak iskosa, pao u žbun, Koliko da osvetli notnu svesku Popca što svira: jun! jun! jun! ROSA U travi, konci rosne pređe. Biserne kaplje, okca žive. Zvezde su sve hladnije i sve ređe; Potok i smrt u slozi žive.
Daleko, iza tri planine U visokoj travi ptice se gnezde I svetlost teče kroz slavine U zemlji toploj od davnine Čiji su granični stubovi — zvezde.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
dopratio, pa kad ćaše da ih zorici preda, savlada ih san i umor, te oni pomenuvši Boga istinoga, polijegaše po zelenoj travi. Istočnjak vjetar dunu te stade šušanj vitijeh jela i borova — ali se Crnogorci ne probudiše.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Teško travi koja rose nema, A đevojci koja dragog nema. 3) ŠTA JE BOLjE Bolje da te smrt prijeka digne, Nego suza siromaška
vratilom se opasali, ne urekli milo i drago, dok ne prebrojili u moru peska, na gori liska, na zemlji travice, na travi kapljice, amin!
neka ti rukom omaše, neka ti basmom obaje, neka travom otruje, pa će ti laknuti, i zaspaćeš kao mlado jagnje na zelenoj travi.
3 Puž, muž, pusti babi rogove! Ako nećeš pustiti, Ja ću tebe ubiti, Na zelenoj travi Sekirom po glavi! KOŠUTI Bež’, košuto, strmo dole, Eto momka brzonoga!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
more bacio, i kako ga je sreća na jednu ploču blizu kraja nanijela, na kojoj je petnaest dana i petnaest noći živio o travi, koja je pri ploči prirasla bila, i nakom ovoliko dana kako ga je starac jedan otlen izbavio, „i evo“ reče „Bog i moja
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
KAMENA USPAVANKA Uspavajte se gde ste zatečeni Po svetu dobri, gorki, zaneseni, Vi ruke po travi, vi usta u seni, Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni, Zarastite u plav san kameni Vi živi, vi sutra ubijeni, Vi crne vode u
(Znam koji je stamen a trošniji koji.) Plavilo mi neba kaplje niz ramena. Gde sam: još u travi il na nekom spratu? Pesak koji vreme neumorno broji Da li je u meni il peščanom satu?
Skrenuh u mračnu šumu s vidika što se plavi. Vikao sam: lupao je glas o stabla i padao po travi. U pristaništu sam lutao po kafanama punim mornara. Slušao — glas od leda. Gledao — oči od žara.
Mogla si, pesmo, da bleštiš kao luna Na nekoj padini i ja tu, u travi, Sa jedinom strepnjom da te grȁd ne smlavi. RASKRŠĆE Zalutah, tajno, gde gomile jedu Pod nebom, na neki svetac,
Pa onda: opet il zauvek — pasti. NA TLE SAD JABUKA PADE Na tle sad jabuka pade. Zalud je tražiš po travi. Ona je u tvojoj glavi: Uz druge stvari već stade. Niko je video nije.
Ćosić, Dobrica - KORENI
lišće mu mili po čelu, jer je noć, pa je i lišće crno, iako se ne vidi, crno je, a vetar lako, kao zmija po livadskoj travi, luta jabučarom. I on luta jabučarom. Nebu su teški oblaci, a njemu je tesno pod njim.
Pa onda: šuma, mesec i jedna ptica. On leži pod bukvom, miriše mahovinu, mesec po travi zažegao bela ognjišta, i sluša: tolika šuma, a sve radovanje jednim ptičjim kljunom kazuje.
Sama ptica peva, gori mesečina u travi, nebo ne preti paklom, ne opominje zlom i strahom za grehe, samo njemu obećava i nudi sve što želi.
Aćim ne oseća da mu je brada mokra. ...Zeleno mleko livade još jače zamirisa kad krupna i retka kiša prsnu po travi.
I poslednje oblake goni vetar, i zora je. Oprezno korača da ne zgazi cvetove maslačka. Rosa sitno zvoni u mladoj travi.
„I njega vodi!“ viknuo je Đorđe... Sada leži na travi kojoj je septembarsko sunce ispilo zelenilo. Čuje svaku otrovnu reč, davno izgovorenu. Žedan je.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Joj, kako je uživao Smejačko klizajući se po travi nakon kiše, kako jadikovao Plačko: — Ovo je grozno! Ovo je još gore nego ići u školu!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ ona vrisnu, Pa pod lipu pade. O da čudna valjuškanja Po zelenoj travi! O da čudna ljuljuškanja, Da t' podiđu mravi! Laki vetrić osme'nu se, Listak liska dirnu, Beli danak pokrenu se, Pa kroz
J. Dučić CXXXI GOLGOTA Mračno je nebo. Mesec krvavi U ponoćnome tinja oblaku. K'o težak uzdah šapće u travi Vetar. Golgota spava u mraku.
Tu, čekajući na dolazak kola, U suhoj travi ćutasmo nas dvoje: On - žilav, snažan; ja - slab i pun bola. Svaki u misli utonuo svoje. Ni otkud glaska.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
svojom pratnjom na nekoliko koraka do mene i seda na kamen prekriven mekom mahovinom; njegovi učenici porazmeštaše se po travi oko njega.
Drveni đon podnožice njegove desne noge, sa kojega je bila skinuta podvezica, ležao je pored njega u travi. „E baš je pravi sibarićanin!
„Imaš pravo; i ja zamišljam tako pravu sreću“. Oba mudraca seđahu tu, srećni i blaženi. U travi cvrkutahu popci, a na nebu se sjajila mlečna staza u svojoj nežnoj lepoti.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Usred one vedre i žive svežine prekrasnog letnjeg jutra, na velikoj travi i među cvećem, pored šume pune tica, ono ljupko stvorenje više nije imalo ničeg zemaljskog. Oh, kakvo blaženstvo!
Bunar se okretao kao čigra. Malo posle video sam brata na travi i čuo kako nas hvale: sad smo se oslobodili. Omlitaveo, skoro onesvešćen, povodeći se, sa rukama koje su mrtvo visile
Ja skočih. Moj okrugli šeširić od slame ležao je na travi. Ja ga hitro podigoh i pojurih za njima. Začas oni se izgubiše; ali, gle, ja na njih nisam više ni mislio.
Gle onaj pejzaž, ono divno parče!“ Pa ćemo sedeti na travi kraj jezera. Zamisli, sasvim sami u sasvim nepoznatom mestu, u sasvim nepoznatom svetu!
sasvim sam, pa sam izbegavao stidljive poglede ordonanasa koji su me, odozdo iz avlije konaka gde su ležali na ugaženoj travi, posmatrali ispod očiju, iz kojih sam čitao jasno da me žale kao rođenog brata kome ničim ne mogu da pomognu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Drugi se izvaljali na sumnjivoj bolničkoj travi (nedaleko cvijeta odbačena krpica gaze s kapljom krvava gnoja) i razgovaraju s posjetiocima odmatajući ponude.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
VIII »Šta ovo bi sa mnom ?« — pitaše se Đurica dvadeseti put, ležeći na mekoj rosnoj travi, pod zelenim i gustim natkriljem bukova lisja.
— Kako ćemo sad, kad nijedan ne znamo čitati? Gde vam je ćato? — Eno ga u travi, spava — odgovori birov, pa otrča, te probudi ćata. To beše seljak, kao i drugi, samo nešto malo pismen.
Stade da se trese od hladnoće, a noge žurno stupahu po hladnoj, rosnoj travi, ne osećajući ni hladnoće ni umora... Samo što pre, samo da se stigne na vreme!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ta nije ti van kolik palac, a brada mu od lakta; da nema ono brade i da ne jaše na zecu, uprav mogao bi ga pogaziti u travi. Ti si vidio našu jakost, ali šta je to prema jakosti toga čudnoga starca.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Međutim, nije potrebno ni naglašavati da smo mi preko dana trošili višak energije na hrvanje, plivanje, igranje po travi i na druge zamorne igre, a tek onda smo pristupali vežbanju u pastirskoj veštini koja nam je bila potrebna, naročito
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Oboje ćuti, a noć je šapatljiva, obasjana. Izdaleka zadocnio slavuj željkuje, oko njih u travi cvrče popci, jedan od ostalih odvaja se oštrim krikom, slap nad mlinicom jače šušti, jablanovi u vrsima žamore i
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Prizor zaista može izgledati magičan koliko i fantastičan, pa ćemo ga navesti u celini: „Ležim beskrajno dugo na travi licem prema nebu, gledam dugo s divljenjem u nj, i odjednom imam tačnu senzaciju, iako je nisam izazivao, da je nebo poda
Zanimljivo je, međutim, da je maločas navedeni prizor – koji smo inače svi mi u detinjstvu gledali ležeći na travi s licem prema nebu – poslužio kao izvor slikovne graće iz koje su u raznim pesmama načinjeni pojedini stihovi i barem
U izvanrednom katrenu vuk se moli Gospodu za mladića koji je kao i u „Helioterapiji afazije“ ležao u travi, samo što se sada, zajedno s nebesima, ogleda i u vodi: I za mladića, što s glavom nad rekom beše u travi, Zvezdani
ležao u travi, samo što se sada, zajedno s nebesima, ogleda i u vodi: I za mladića, što s glavom nad rekom beše u travi, Zvezdani pod sobom što je gledao svod, I ribe izmeđ zvezda, i tice, u stravi Glava njegova sama plovila je ko brod.
Pod brezom gde je leto svuklo zelenu košulju. U toploj senci zvezdanih kola, kao u sanatorijumu, zaspao sam na travi. Prvi tome bi se naša analitička mreža morala sve više širiti.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
tako da je puk noćio nedaleko pred njim, rasturen oko mnogih vatara u šumi, kraj kojih se, obasjani plamenom, ljudi u travi pričinjavahu kao zveri”.
Sa gustom šumom što se spuštala na njega, predvođena pojedinim, razbarušenim drvećem, koje je bacalo velike senke u travi, pri izlasku iz šume.
kroz prozor, „kao slučajno” ispada joj nakit, pa zahteva da se i on, pored nje, kroz uzan prozor nagne ne bi li dole u travi ugledao nakit: „Bila je potpuna tišina.
Naginjući se, kao bajagi, da vidi dole, u travi, izgubljeni nakit, ona se previjaše i najzad pokri lice rukama, osetivši kako se i on naže nad nju i kako drhti.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
grob njegov Pod snegom je evo veće; Al’ za malo, — dan za danom, Osláviće i proleće: Po grobu će nići trava, A po travi cveće sija Što miriše kao duša, Kao duša najčistija; A u ruci srpskoj knjiga Krasnih misli i pesama, I svi kliču:
Miljković, Branko - PESME
neba razapetog između prstiju budim je zbog reči koje peku grlo volim je ušima treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom zbog anonimnih reči
nećemo III Krv otkucava korake i smrt i jedne večeri posle života krv prestane da bude ptica postane zmija u travi pa svunoć deca plaču mrtvi su na levoj strani uzalud upaljene vatre čekaju njihov povratak njihova noć sa našim danom
Krakov, Stanislav - KRILA
Nove čupave glave pomaljale se. Kuvari su vukli na motkama teške kazane sa vodom. Jutro. U travi su ćurlikale žute prepelice, kuvarska magarad su njakala, a čupave vojničke grudi se nečem radovale.
Samo su oficiri imali pristupa. U malom vrtu se senke izdužile. Žene u prozračnim haljinama valjale se po travi mekoj kao sag iz Teherana. Mala plavojka stajala je kraj mora, i propuštala sunčane zrake kroz sebe.
Vratar se digao i skinuo kapicu. Avijatičari su uleteli kao pomamljeni. Pokotrljali se po travi, preko žena, uleteli u sobe gde se parovi znojili u zagrljaju, uštinuli vlasnicu za debelo meso — jedan od njih je bio
Mršavi starac, Turčin, kome je generalski automobil odsekao nogu, skakutao je po travi i radovao se zbog primljene kesice s a zlatom. Bar neće mor ati više amalski samar da vuče.
I opet se sjajne elise vrtoglavo prevrtale. Noć je bila hladna, te je po sasušenoj travi bilo još inja. Tamo negde gde je istok, nebo je trebalo da se rumeni, ali je svuda još bilo magle.
Sve je bilo veselo i tužno. I potom je sve odjednom poludelo, i magla je pala po svemu. Žena je ležala na osušenoj travi radosna, i grudi nadraženih mirisom smreke, vriskala je kao srna u radosti, i ujedala pomamljeno.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Doznavši da ćemo u šetnju, crni nas dočekuju na reci sa tam–tamom. Sedeli su u travi, čekajući nas, pa kad smo se približili, iskočili tako naglo i odmah zabubnjali, da su nas uplašili.
Njihova tamna tela u žutoj visokoj travi, ispred dalekog plavog neba, čudno izgledaju. Slikamo se sa njinim drvenim bubnjima, dobošima od kalbasa, zvoncima.
Nosači se izmenjuju s vremena na vreme. Gubimo se u visokoj travi savane, prelazimo viseće mostiće, nailazimo na stazice jedva utabane od nekih drugih crnaca ili zverove.
jednolikost predela, a ja se zanimam što posmatram čas pravilnu igru mišića na plećima mojih nosača, čas gubljenje u travi onih što nose stvari, ili slušajući veselo dovikivanje i smeh..
Volta i Sudana, čije puste prostore obrasle biljem ništa ne deli, Fonten tvrdi za dve sive životinje, koje nestaju u travi, da su lavovi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
VIІІ Žitkovac, 9 avgusta u ponedeljak, 1876 god. Tri je časa po podne. Mene evo gde ležim potrbuške na zelenoj travi u hladovini, pod jednom brsnatom kruškom. Moj konj privezan za krušku jede u slast svoju zob i potresa zobnicom.
Obiđeš jedan trup, preskočiš drugi, streseš se kad nehotice u travi nagaziš na odsečenu glavu i ideš sve dalje i dalje, sve brže i brže...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jošte žele karlovačke frajle Da narastu u Karašu vrbe, Da b' se mogle ladom špacirati A po travi mlade valjuškati, I da su im mladi bogoslovci I gdikoji veliki latinci...
Ljubičica, niska, stidna, Jest u travi jedva vidna, Vitkom i na tankom struku Naša prsa, našu ruku Diči lala. Nikto ružu mož’ uzeti Nju da trnje ne
s drugovi dane, Tu nek’ me, stara, sa starima ljubima pokrije zemlja; Serbije unuci da se po grobnoj mi igraju travi! S ove ja zemlje ni kročiti neću za Đorđevim tragom. On ako slušati neće, ne bilo mu nikada traga!
čuti tko je Taj retki junak kog’ mi pesma slavi, Razberi samo sve srpske heroje, Ah’ tko će brati sve cveće po travi Od kojeg vence glas naroda poje Na Dunavu, Timoku, Savi, Dravi, Tko stvorit slasti nektarskoga pića, Tko l’ stići
Tu će s’ tiha u burnu uselit dušu vedrina, Tu će umorno srce mekano naći nedro. Al’ ko u polje neće da travi ime razbira, Ko l’ na astalu pamet doma ne ostavlja mlad, Nek ne ide u Prater da vrelu dušu rashladi, Jerbo će tamo
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
kroz razmaknuto granje probija sunce, prosipljući zažarenu svjetlost u snopljastim mlazevima po divljačnoj, mlječikastoj travi. — Viđe li ti, brate si moj slatki, današnje žege i vrućine!
— E, baš ti ja ništa ne znam, Asan-beže! Bolje ćeš se na konju odmoriti. Jaši! — Livše će mi biti na travi. — Neće Asan-beže, neće. Mene ti pitaj! Bolje ja to od tebe znam. Jaši, šiljak ti džamijski!
Da se nijesi zbilja, Boga mi, umorio? E, baš ja ništa ne znam! Sjaši, sjaši, livše će ti biti na travi. I ti imaš pravo.
četvrtasta i očađela kula Svetog Luke što se oštro diže izmeđ niskih kućica, pribijenih uza strmu stranu; ogromni i u travi obrasli gradski bedemi sa osutim, provaljenim zidinama; mračne, vlažne, studene katakombe i pocrnjele kule, gdje su
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Uveče, opet, koliko ih je puta tako isto sve zaticao Mladen kod njih, obično dole, u bašti, odvojeni i na travi sede, piju, mezetišu i časte se. Baba, kao nikada do tada, raskošna, nudi jednako, ne dâ dâ odlaze.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
s., 204). Kad čovek leži na travi blizu b., ne mora se bojati da će ga ujesti zmija (»zbog mirisa«, LMS, 139, 88). Lek od bolova u nogama i leđima
Sofrić, 169. 1. Vrlo jak apotropajon. »Svakoj travi vještica odoljela, samo nije omanu i odoljenu« (posl., Sofrić, 171, tako i kod Nemaca, upor. Handw. DA, 1, 854). O.
Njome se odgoni mrak, uz basmu: »Mrak u zrak, zdravlje u mene...« (ZNŽOJS, 43, 1967, 147 idd, okolina Bjelovara). Ovoj travi vračare često pridružuju još tri: macinu travu (marrubіum vulgare), kotrižnu travu (ѕіderіtіѕ) i šustnu travu
Ćipiko, Ivo - Pauci
Oni se približavahu prvim kućama, osluškujući pirkanje vjetra i šuštanje kog osamljenog stabla. Cviljenje u travi bijaše prestalo, vazduh se rashladio. Sav se zisitio vonjem suhe trave i džbunova što izbijahu između živa stijenja.
veseljem sjećao se društva u krčmi, blagih noći rasvijetljenih mekom mjesečinom i guvna gdje se je valjao po prosušenoj travi, te slušao mladićke razgovore i obijesne šale.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Oprosti mu, Bože, jer ne razume. Zbilja, ovi su jadnici zakrčili svaki kutak dvorišta, leže po travi i pločama; znojavi su, prljavi, ulepljeni, gnjecavi. Hram tvoj postao je tužna kuća iz koje se samo plač čuje.
Čitavih deset dana po Prohorovoj smrti ja sam pretraživao livadu, tražeći u travi njegovo čuveno raspeće jer sam video da ga na mrtvom Prohoru nema.
on je verovatno brao cvetove kamilice, osluškivao zujanje pčela ili je prosto ležao potrbuške i posmatrao mrave u travi. Možda je ležao na leđima s dlanovima pod potiljkom i gledao vunaste oblake, držeći među zubima vlat.
Gleda prema istoku u sunčevu kuglu što se pomalja iz Kačarinskih gora. Ja sam probdeo noć ležeći u visokoj sparušenoj travi, a Matija stojeći nepokretno na jednom mestu. To je glupo zar ne?
legalo u lipovom hladu između vira i naše buduće kuće, osluškivaću šumorenja vode, cvrčke što zvone u visokoj travi, vuge i češljugare u žbunju, raspamećenu galamu slobode, na koju se eto navikavam i ja rab božiji Dimitrije, što se nađe
kola, najlepša među njima strasno steže butinama njegove kukove, da izbezumljeno podrhtava na prostirci rasute kose u travi, da jeca, škrguće zubićima, srkuće, a da on sve vreme misli na neku drugu. Tako ostajem ja.
koje je za sobom ostavio plahi ali kratki letnji dažd, jedu kajmak sa dlana devojčurka, jure kokoške po prvoj proletnoj travi, igraju se sa mačićima, srču žuboravi mlaz što pada sa ljigavog kamena, jašu grbave ovnove i pomahnitale ždrepce, rone
Mogao sam ostati dole i leškariti u mladoj aprilskoj travi, gledati mrave, čačkati zube zeljastim trščicama, osluškivati kukavicu, ku-ku, ku-ku, bacati kamičke u prozračni vir
Izležavaju se moji rasni momci na suvoj travi, vlažnim očima kolaju po zvezdanom nebu, osluškuju šum u svojim damarima, zrikavce i senice, blejanje ovaca i komešanje
Ilić, Vojislav J. - PESME
I tada U suva i tiha polja pastiri pognaše stada; Jer sniska, zelena trava zemlju je pokrila veće, A gdegde u rosnoj travi prvo je cvetalo cveće Pod zrakom toploga sunca bujna se priroda budi, Vencima proletnjeg cveća nevine kiteći grudi!
I nežna kô njeno lice Izniče stabljika tanka u mladoj proletnjoj travi, I na njoj zeleni listak i cvetak azurno plavi Nevine ljubičice. 1890.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
to sam zamolio tri stare lipe da nam one omirišu vazduh, a pobrinuo sam se i za orkestar: cvrčci već udešavaju u travi svoje instrumente.
padine obrasle su drvljem, travom, mahovinom; između travinih listića proviruju grumeni zemlje, šljunak i kamičci, a po travi leži suvo lišće, borove šišarice i iglice.
lutam po šumi, gde tražim pečurke i ideje, pa kada ne nađem ni jedno ni drugo, ja sednem na klupu ili se ispružim po travi, pa gledam drvlje i nebo, osluškujem ptičice i sanjam. Posle podne radim na prostranoj terasi moje sobe.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Još malo... Obazrivo siđoh sa strane puta i pođoh jednom livadom. Bat konjskih kopita se ne čuje, sigurno gazi po travi, te se malo osmelih. Opet sam zastao. Jest... Ima nekog. Hajd još malo. Nešto zveknu. Kao da škljocnu zatvarač topa.
U daljini krekeću žabe. Sa strane u travi zričak zriče. A noć topla i puna zvezda. Izgleda nam da kod nas zvezde ne svetle ovako jasno.
Petrović, Rastko - PESME
I za bol, i za bol! I za mladića, što s glavom nad rekom beše u travi, Zvezdani pod sobom što je gledao svod, I ribe izmeđ zvezda, i tice, u stravi Glava njegova sama plovila je ko brod.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— isturi šeširić pogledima radoznalaca svoje zeleno pero, ali se seti gde je i ućuta. Dole, u travi činilo mu se da čuje neko kucanje, neko čangrljanje iz kojeg se izvi tiha i skladna pesma zvona. — Gle, sat s klatnom!
Šantić, Aleksa - PESME
Kroz vidnjaču malu, gdje u suhoj travi Samo studen gušter polagano šušne, Ne javlja se mlinar sa šalom na glavi, Niti vidim one oči prostodušne.
23 Što tako lepe ruže blede, O, reci, draga, što žute?! Što ljubičice suzno glede I bolno u travi ćute? Što sada tako pesme setne U nebu ševa poje? Što li iz biljke bije cvetne Kô zadah lešine koje?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
veka primećeni su mnogobrojni hajduci na jugoistoku Bosne, u sadašnjoj Vojvodini (gde su se krili u trskama i visokoj travi) i u Srbiji svuda od Beograda do Pirota. Godine 1555.
sudeći, on je Jugovićku u tome trenutku video van dvora, u dvorištu, kako sedi na niskoj tronožnoj stoličici ili na travi, jer inače ne bi mogla da joj padne u krilo sinovlja ruka.
na prsima i zlaćene kovče na nogama: sinu Miloš u polju zelenu kao jarko iza gore sunce — pak je prostre po zelenoj travi, prosu po njoj burme i prstenje, sitan biser i drago kamenje.
s' ne boji cara ni vezira: što j' u cara vojske državine, čini mi se sva careva vojska kao mravi po zelenoj travi; a ti, more; megdan da dijeliš!
pera oblomiše, baciše ih u zelenu travu, od dobrijeh konja odskočiše, ščepaše se u kosti junačke i pognaše po zelenoj travi. Namjeri se junak na junaka, deli-Musa na Kraljića Marka; niti može da obori Marka, nit’ se dade Musa oboriti.
granu, otkuda je s puta na pogledu; zlatan divit u bunar bacio; skide Marko zelenu dolamu, prostorije je pod jelom po travi, prekrsti se, sjede na dolamu, samur-kallak na oči namače, dolje leže, gore ne ustade.
Malo vreme zatim postajalo, razbole se mlada Pavlovica, bolovala devet godin’ dana: kroz kosti joj trava pronicala, u travi se ljute zmije legu, oči piju, u travu se kriju.
Kada viđe Janković Stojane, on govori Turkinji đevojci: „Neću, bogme, Hajkuna đevojko, žao su mi Turci učinili, u travi me pjana pritisnuli, sad se hoću darivat sa šurom; već ti jaši vranca od mejdana, a daj meni tvojega đogata, pobolji je
Svi padnite po travi zelenoj, ja ću pasti drumu na sredinu, čekaćemo Ćorović-Osmana; ne palite puške dževerdare na Turčina Ćorović-Osmana, ne
“ Društvo pade po travi zelenoj, Radul pade drumu na sredinu; u to doba Ćorović Osmane, no se skoči Perović Radule, te on vata
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
gori Čeka neka mora Da čoveka mori Na životnom putu Pa iza krivine Čeka neka briga Da čoveka brine Tamo gde u travi Cveta ljutić žuti Čeka neka ljutnja Da čoveka ljuti Kad bi čovek znao Za sve što ga čeka Ne bi se ni rađo U vidu
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
I uprav kad je bio izgubio svaku nadu da će išta otkriti i umorno razmakao granje na jednom žbunu, spazi pred sobom u travi nekog zaspalog dječaka. Kako mu je šešir bio namaknut na lice, poljar ga nije mogao prepoznati.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Gore se zelene, mirisne trave se pomaljaju, seno buja, kosci se prigotovljavaju. Jaganjci bleje, po zelenoj travi skaču igrajući se, — sad svi zemljani radilci raduju se, k svakom poljskom poslu se potežući hitaju uraditi i dokonati s
Doista je svašto što je god mesnato ka i trava. I svako čovečje nošenje se ka jedan isto cvet na travi: trava se pognu, cvet uvenu i otpade. A božja reč uvek traje.