Upotreba reči trebalo u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Jest, njega nema, a trebalo bi svaki dan to ime da nosi!... Zašto, napr., da se svaki prvi januar počinje Sv. Vasilijem? Zar ne bi moglo stojati:

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Je li zoološki vrt Nojeva barka, u kojoj bi sve, i bodljikavo prase, i lisica, i jaguar, i šarka, i zec, i zebra, trebalo da se spase?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

je stalo bilo vladiki što nisam jošt ni brade ni brkova imao; on je želio učiniti knezu hater, a valjda mu je i novaca trebalo! — Kako su mi posle kazivali otac i mati, ja sam se zapopio u polovini moje šesnaeste godine.

Sad trebalo je narodu sud ostaviti. Ja sam imao kormčiju i čitao zakone Justinijanove i Mojseovu strogost nad Jevrejima i ispišem

” I tako vozari povezu živo. Pokraj Beograda prođemo, i svu noć putujemo niz Duvav, a kad svanu, trebalo bi štogod jesti. Sad se nema šta, jerbo u hitnji ništa spremili nismo.

Ja Kijevo, peštersku lavru i njene lepote iznutra i spolja ne mogu opisati. Trebalo bi da onde vrlo zadugo budem i opet ne bi̓ mogao izraziti kakvo je.

videvši, šta će pređe da vidi i da mu se načudi: drevnocarstvujuštemu Kremlju, crkvama, ili divnim dvorovima i lavkama? Trebalo bi da se dete onde rodi i odraste, pa tek u starost o Moskvi štogod da kazuje, a ne kao ja, u planini počti odrastao,

nadežde, a koliko bolje drži se gde tvrdu nadeždu ima, kao mi na Rusiju, — i koliko sam žalio za onim pismom, kad mi je trebalo da ga pokažem samo, no nisam ni znao gde je.

su starešine činile skupštinu, porezali troškove, i svaki po svojoj nahiji kupili arače po 3 groša na glavu, jerbo je trebalo i za puštanje Bećir-paše iz Beograda, koji je bio kod Gušanca-Alije kao pod stražom, da mu dade ajluk što su mu dahije

” itd. — Oni: „Istina da smo ružno učinili; trebalo je da smo i vama javili ili bar čekali do skupštine, kao što vi velite; ali mi ne možemo kod njega bez plate stojati.

Zato bi trebalo svakoga našega vojnika sovetovati, da u boju nikada svoje oružje, makar neprijateljsko i bolje bilo, ne menja, jerbo

A ti, kao stari buljubaša svima nama dobro poznatog kneza Alekse, trebalo bi da si kod njega pamet naučio, da naučiš i mene i svakoga drugoga, da se držimo u ljubavi i u slozi, a ne da zao

Nedobi; kaže: „Nekako ne znam ili je od Boga ili je od koga drugog, obače ne može nam posao da pođe upravo kako bi trebalo, ovi drugi stoje suprot — — no opet uzdam se u Boga, ako ne može drugojačije biti, a ono će biti kao Vlaška.” 16.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Ta, eto, malo šećera, velimo da poneseš tvojoj dečici, nek su ti živa i zdrava!... — veli kmet. — Ta nije to trebalo... Baš nije trebalo — vajka se tokorse kapetan. — Ja ni od koga ne uzimam ništa... Nego već...

— veli kmet. — Ta nije to trebalo... Baš nije trebalo — vajka se tokorse kapetan. — Ja ni od koga ne uzimam ništa... Nego već... — Ponesi, ponesi deci, gospodine!

Jednom se bio tako zaneo da je na nekom aktu umesto numere, koju je trebalo zapisati, zapisao »№ 54 duk. sa 12%...« Bože moj, kakva li je to graja u Krniću?!

— Ta ono, gospodine — poče malo tiše Uzlović, a unese se bliže pred kapetana — ne bi još trebalo — biće i tome zemana. Ama, nekako traljavo ide s interesom. Ne plaća na vreme. Prođe iza roka po čitava tri meseca.

Kad sredi posla kod kuće, onda može otići te opravljati kome što. — Vi'š to bi sve trebalo nekako ugoditi s njim; ali lepo da se ne seti, pa može odustati. — Dabome, vala načiniti ugovor. Za to se ti ne brini.

koji je bio prijatelj Milunov i svakad mu držao stranu, otići nekim važnim poslom u varoš; a to se desi baš onda kad je trebalo suočiti parničare i stvar presuditi.

— Pogan čovek! — reče Vitomir; poćuta malo i nastavi: — Baš ne bi trebalo da mu to prođe na lijo. Valjalo bi njega malo zavarčiti. — Valjalo bi, ali de, kmetuj ti kako?

Već je blizu podne. Čobanin Trpkov davno oterao ovce gore u čajir, i davno je trebalo da dođe i da donese pomuženo mleko mehani. Sam momak dočekuje i uslužuje goste.

Poneše i pusat, nek se nađe — zlu ne trebalo. Nemade se ni Strahinja kud, nego i on pristade s njima. Kmet se okrete gostima što ostaše: — Vi, braćo, sedite tu,

Bude mu zdravo smešno, pa se smeje! Pop malo-malo pa tek pomrkne očima na nj. — Vala, brate, trebalo bi ovo i spavati — reći će pop Bošku kad su već večerali i dosta se našalili i narazgovarali.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Tu je Aleksa Aleksić, pa Ivan Miraždžić, pa Sima Šokčanić, pa Jevta Popović, i mnogi drugi, sve čestiti domaćini. Trebalo je, recimo, svršiti kakav posao seoski.

— Hoće da ubije što mu je odskočio i što ga je oborio!... Sram ga bilo!... — viče Stanko Jurišić. — Onda je trebalo i ja njega, što mi je odskočio!... — Nije — viče Šokčanić. — Trebalo bi od Crne Bare napraviti groblje!...

— viče Stanko Jurišić. — Onda je trebalo i ja njega, što mi je odskočio!... — Nije — viče Šokčanić. — Trebalo bi od Crne Bare napraviti groblje!... I dok se još mladež ljutila, sunce se žurilo svome smiraju.

Za večerom se vodio običan, domaći razgovor. Govorilo se o vršidbi, koju je trebalo sutra početi. — Bogami, deco, požurite. Ima se dosta posla ove jeceni... Eto, moramo i ovoga ženiti...

On joj mora kazati da je laž sve ono što se danas selom pronelo o njemu i kući njegovoj... I još mnogo trebalo je da joj kaže... Pa se krenu Sevića kući. Išao je lagano; samo, kad je bliže voću došao, on požuri.

Za njih je on davao sve, čak i samo spokojstvo svoje. Ne znam kako da je umoran, trebalo mu je samo na uvo šapnuti „zove te taj i taj hajduk — on je smesta skakao na noge i trčao da se s njim, kao s rođenim

Jabukovača se pila vrgom, čuturom — ko je šta imao — a rakija tikvicom, kojoj je grlo tako tesno da jedva kap prođe. Trebalo je čoveku dobrih dva-tri minuta nategnuti dok proguta jedan gutljaj. Popa naže, pa kad odujmi, pruži kmetu.

I stigoše na domak kući baš u onaj čas kad Jelica izide iz avlije... — Je l̓ ona? — upita Zeka. Ali nije trebalo ni pitati. To je na prvi pogled po Stanku mogao videti. U prvi mah, kad je vide, Stanko preblede...

Kaki si ti pop? Pop se ljutnu: — Nemoj ti grditi! — Ne grdim, iako bi trebalo da te grdim. Zar onaj vaš medonja, onaj Kruška, hoće da vas zakrvi, a ti to i ne znaš?... — Kako da nas zakrvi?

A Aleksu prizovite. On je, siromah, željan ljudi i njihova razgovora. — Hoćemo, Nogiću, hoćemo! — Mislio sam da je trebalo da vam ovo kažem. A sad, zbogom!

— Šta je, pobogu?! — Ti si juče imao pravo. Onog psa, Ivana, trebalo je ubiti! — Šta je opet učinio? — reče Stanko. I spremi se da čuje najcrnje glase.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

On ne reče šta kažu Joca i njegov pomoćnik: ali je meni bilo isuviše jasno da je mišljenje Jocino i njegovog pomoćnika trebalo da bude povoljno, ne Đorđa, nego njegove 'ćeri radi. Video sam da je Đorđe ne samo hteo, nego da je i morao da vidi.

mojih drugova koje je poslao gospodin da vide što nisam došao u školu. Sad se tek setih da je trebalo ići u školu. Uzmem knjige i komad hleba, a gledam majku i devere.

— U vojsci? Pešak! Jest pešak! Ja uvek kažem: ti brate, ti bi trebalo da si tobdžija. Ti bi lepo mogao povući to. Posle, ono kad grune — milina čoveku čuti! Ali on hoće u pešake.

Baš da znam da te nikad ni uzeti neću! Anoka se ne zastide, kô što bi trebalo. Lukavo pogleda ispod oka, navi se malo na stranu i, prikrivajući ljutinu, reče: — Pa dobro, i nemoj!

Kad po drugi put ode, pođe sve po starom. Nanovo je trebalo čekati godinu dana, i kad se ona navrši, zakla nas lijepo jedno pismo u kome veli: „Slatni babo!

Pokunjismo se, pa ćutasmo. Preturismo još godinu dana preko glave. Kad je trebalo da dođe, pop dobi pismo da ove godine o raspustu ide gospođa kod koje je Mara u Beč, pa hoće i nju da povede.

A u svaku misao i nehotice upletao nju. Pade mi kako je svetlost tu, i prozor da je propusti — trebalo je, dakle, samo otkraviti led, i zrak će pasti na tavanicu naše sobe. Kao što vidiš, genijalna misao.

— Ta vi ste tako jaki! — I ne treba da se bojite — rekoh ja glasom koji je trebalo da izgleda silan i pouzdan, no ispade nekako promuklo i zagušljivo.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— He, slatka moja, — veli ponosito gospoja Persa, — nije to svakom baš ni dâto! Al’ zato je trebalo imati dobrog učitelja, a ja sam ga baš imala!

A dok nije on, isti Trifun učitelj, došao, bilo je muke i nevolje dosta kad je trebalo što napisati. Što je sad bolje, to je zasluga staroga učitelja, koji je bio i učio.

A u popinoj vrednoj kući uvek je bilo posla i da se pomaže. Ili je trebalo pleviti baštu, ili kljukati gusku, ili čuvati od živine razastrtu taranu koja se sušila na suncu, ili tako nešto iz

pop-Spiri odnekud do ušiju, i naravno da ga je jako zabolelo to što patak ni najmanje ne vodi računa o kući u kojoj je. Trebalo bi, da je sreće, da je primer selu, a on se osušio već od te nesrećne ljubavne čežnje kao kakav provansalski trubadur.

(Tu se »Nikolajevič« malo počeša iza vrata, al’ ne reče ništa.) — O, pa to bi onda trebalo počešće da imate gostiju — veli Pera.

Sad kako je to trebalo da bude, — to vam sad ne umem baš kazati i ekšplicirati, — ali dosta do toga da je to pop Spira dočuo, pa lepo seo u

— Nema od tog ništa! — reče odlučno gđa Sida. — No, još bi nam to trebalo! — reče i ostavi svu uplakanu nesretnu Julu, kojoj te mámine reči ugasiše i poslednji zračak nadežde.

— Eto ti, Nićo, suva jezika, taj te tvoj već izdaje — veli mu Rakila — već zaplećeš. — Ta nije baš ni trebalo, samo ste se zabadava trudili — veli Nića, i trpa suv jezik u rukav od kabanice, koji je dole zavezan i lepo služi i

Zbogom! — Ta nije baš onako k’o što je trebalo — izvinjava se domaćica — al’ vi ćete već izviniti!... Pa pozdrav’te gospoje i decu; a one su, bože, valjda već velike

U pop-Spirinoj se kući formalno spalo s nogu od ovo nekoliko dana. Pop Spira je bio stari Srbenda. Kad je trebalo odrešiti kesu i pokazati se šta je popina kuća, nije žalio. »Nek ide, zato je i tečeno!« rekao bi.

pogreške« koje se obično u svakoj, pa i u najboljoj, knjizi spominju na kraju (gde, to jest, piše: kako je, i kako bi trebalo da je u knjizi.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

On je večito, gotovo gô, u nekoj dugačkoj, prtenoj košulji, samo spavao i ležao. Taj nije prosio više nego što mu je trebalo a nikad ne bi, i da mu dadu, obukao odelo.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Izvolite sesti. Sad se nutkaju rakijom. Ljuba je to jedva dočekao, da malo dobije kuraži. Čika-Gavri nije toliko trebalo, jer je kuraži imao i bez toga. Gospođa mamica napolju kuva ručak. Anka i druge sitnije sestre pomažu.

Ljuba je mislio: nećeš me uhvatiti! Čika-Gavra nije na to pazio, nije ga trebalo nutkati. Posle podne šeta se Ljuba sa frajlom Ankom, njenom malom sestrom i mamicom. Njemu se Anka dopada.

— Tu imate pravo. Sad već gospođi Makri nije mnogo trebalo; samo da ispusti Gavra kakvu jaču reč, pa će dosta imati. — Pa kad kao par izgledamo, gospođo Mokro, a ono da se

No, da ne bi Čekmedžijić zbog takovih glasova odustao, trebalo ga je lepim rečima obvezati; zato je Julka ovo pismo Čekmedžijiću pisala: Dragi gospodar Čekmedžijić!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

zataškavala je utučena gomila s takvim nezapamćenim brbljanjem ili svo brbljanje slušala s takvom pažnjom (jer je sve ono trebalo upamtiti radi prepričavanja) da je neka, naročita blesava, tupost sve više i više preovlađavala i postala njen jedini

Pojmite po Bogu. Zar nije druga stvar boriti se s carevinom? Ama pobesnili smo mi, ja vam kažem Trebalo je da se umiljavamo a mi izazivamo i čikamo, posle dva rata.

A sve bi to trebalo reći tome Jurišiću kad bi on bio kao drugi ljudi i kad bi se čovek njemu mogao poveriti. Razumeo bi on tada, morao bi

I čak se ponekad ljute što se brže ne napreduje ili što se neko parče fronta upusti i objašnjavaju kako bi to sve trebalo raditi.

Ali uporno držanje gospodara visa onemogući nastupanje. Trebalo ga je obići i pojaviti se u bok i i pozadinu upornog branioca i to je bio jedini spas. Zato se odrediše odeljenja.

„Eto im sad reda — misli Jurišić. Samo što bi sad takav isti red trebalo i u glavi napraviti. Sve je u tome da se sav ovaj kalambur u glavi jedanput ovako raščisti, pa da čovek onda tačno zna

Razume se da sam ga držao čvrsto dokle god je trebalo i da sam njegov revolver istrgao, ispraznio, i ostavio ga na sigurno mesto. Zbilja je strašan izgledao u tim trenucima.

Za mene ti si bio izgubio svu realnost i da mi se opet povratiš trebalo mi je... Oh, samo jedno tvoje pismo mi je trebalo. Ali ono nikad nije došlo, mili, zašto ono nikad, nikad nije došlo?

Za mene ti si bio izgubio svu realnost i da mi se opet povratiš trebalo mi je... Oh, samo jedno tvoje pismo mi je trebalo. Ali ono nikad nije došlo, mili, zašto ono nikad, nikad nije došlo?

Afrika

“ Na brodu nam kažu da ga je trebalo ošamariti; to je, vele, jedini način da se objasni nešto crncu koga je uzbuđenje zaslepilo.

Nije se nikad dogodilo da crnac odgovori na šamar drukčije no poslušnošću. Trebalo ga je takođe baciti u vodu, pa bi on već našao način kako bi se izvukao.

u ostvarivanju svojih čulnih uživanja, koja su onda violentna, a kako je ova igra put ka ostvarivanju, igrači, iako bi trebalo da su već zamoreni, nisu imali nikakve namere da skoro prekidaju.

Zašto je prošla pre vremena i zašto me nije sačekala? Ali koliko je uzaludno i teško objašnjavati se sa crnima. Trebalo bi čekati do sutra. Moj sastanak sa Vuijeom, pre njegovog odlaska na plantaže, propao bi.

“ Grdi me što sam za tri poklonjena jajeta dao deset franaka. „To je takođe udešeno; jaja su mućkovi. Trebalo je da probate, da li tonu ili ne u vodu.

iza njega prost šeretluk, a ako je poklon rđav, onda ga ostavljam na tako vidnom mestu da je očito da nisam nasamaren. Trebalo je samo franak da mu date!“ Idemo kroz beskrajnu vekovnu šumu.

trgovac — za crnce strašno bogat, posednik jednoga kamiona, što je za crnca ono što je veliki brodovlasnik za belca. Trebalo bi da pođemo, ali tada se opaža da Sambe nema, da se još nije vratio sa ručka.

Njima je bilo najteže da sa minimumom načine sebi ugodnosti. Kada je trebalo da se N. odrekne jednog dela civilizacije, odrekao je se sasvim.

Bezbroj puta mi je rekao da u stvari prezire crne; trebalo je da međ njima nađe jednog nakaznog derana pa da mu pokloni sva svoja osećanja. Odeo gajena najčudniji način.

Odeo gajena najčudniji način. Trebalo je biti iskasapljen kao N., biti gorak i nesrećan i cinik kao on, pa ovog derana ovako obući.

je jedna misija milosrdnih sestara bila podigla azil za gubavce; ali azil za gubavce koji se već raspadaju; inače bi trebalo lečiti pola afričkog stanovništva!“ Guba! Mislio sam: „Evo ja živim usred gubavaca!“ i to me strašno impresionira.

N. tvrdi da u kolonijama nije poznato da se belac može zaraziti gubom od crnca; trebalo bi da je rana otvorena, da bude infekcija krvi dodirom ili hranom.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Nestrećnu Janju, kajmeno! (Otrči.) MIŠIĆ: Ovo opet štogod znači. JUCA: Evo mu poslovi! MIŠIĆ: Tu bi trebalo pomoći. (Poklonivši se, pođe). (Zavjesa pada.) DJEJSTVO TREĆE POZORIJE 1.

JUCA: A bog bi ga znao. PETAR: Ta da ga je pseto toliko godina služilo, pak opet bi trebalo drugojače da postupa. Ali ništa! Ja vidim moje dobro jutro. Nego daj mi bar da jedem štogod. JUCA: Pravo kažeš.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

To je, u stvari, čitav istorijat pobuna i izdaja. Trebalo ih je povešati još za vreme rata na Franceza. A, sem toga, pa baš i da odu u Rosiju?

Ljudi su oboleli, osiromašili, pobenavili, od čekanja nagrada i isplata. Šta im je trebalo da šalju ovog škopca da ljudima tumači da je lepo izići iz carevine i preći u kameralnu zemlju, gde se struže strnjika.

Malo je trebalo pa da naredi da se na one, na utrini, puca, iz topa. A vikao je iz sveg glasa. „Pokazaću ja vama da ćete zaboraviti da

Zar je trebalo da se pojavi jedna nakaza, kao taj Garsuli, pa da ga seti da je ona postojala, da je sa njim živela, da nije nikakva

Veli: ne valja to što Pavle radi. Pavle je pametniji, ali ne bi trebalo da kazuje sve, o toj svojoj Rosiji. Trebalo bi da nauči da ćuti.

Veli: ne valja to što Pavle radi. Pavle je pametniji, ali ne bi trebalo da kazuje sve, o toj svojoj Rosiji. Trebalo bi da nauči da ćuti. Ova kokoš se rakoljila, dok je snela jaja, ali sad ćuti.

taj debeljko, koji se budio kad je hteo, pa i pre nego što kokoti zapevaju, nije umeo, to jutro, da se probudi, kad je trebalo. Hrkao je, strigao, kao panj u Hrtkovcima, duvao, a probudio se ujutru, bunovan, tek kad je i Sunce granulo.

Zatim leže na postelju: Kao onesvesnuo. Sve mu se više činilo besmisleno što je u Beč krenuo. Trebalo je ići u Rosiju, na konju, krišom, preko beskrajnih ravni, bara, kroz planinu. A ne ići i tražiti pomoć u Bestuševu.

Ne bi bilo lepo, kaže, da kapetan igru pokvari. Uvredio bi domaćina, koji se trudi da ih ugosti. Ne bi trebalo ni nju da izvrgne ruglu. Treba i on da otima loptu. U Beču, tu igru igraju i deca.

Kopšu mu je bio i Trandafilovič preporučio. Ali je trebalo stići do Kopše, po mraku. U to doba, osvetljenje Beča bilo je starinsko i slabo.

Temišvar je bio blizu. A razoružani su. Trebalo je hvatati ubicu, predati ubicu, a trčati Engelshofenu. Njegovi voktmajsteri, međutim, čvrsti, strogi, i u snu,

Sve bi se saznalo. Trebalo je, prvo, stići do Rusa, zatim ispitati gospožu Huml, pa tek posle potražiti tu ženu, koja, očigledno, nema sreće, ni

Teodosije - ŽITIJA

I dalje je za života prinosio za potrebe manastirske, tako da je i sam iguman trebalo da pođe k caru radi neke molbe. A iguman, stideći se ako uzmoli da ne bude odbijen, jer je molba bila velika, namisli

neke potrebe, ili da čamac napravi, ili da kuću sazida, ili siromaštvu pokrova i pomoći, ili mu je što u nečemu nužnom trebalo, svi bacani valovima siromaštva pribegavahu k njemu kao pristaništu i spokojstvo milosti dobivahu.

Caru dojadi i reče: — Ko nema nešto, i sa prepirkom traži?! Trebalo je da se ti povinuješ blagougodnom savetu mnogih, a ne da se tako svojom nepokornošću protiviš i ostaješ pri svome.

Jer ja, stradalnik, trebalo je da budem ognjem sažežen od Boga ili predan besima da me muče ili da me zemlja po zapovesti njegovoj proguta, jer sam

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

godine, od osnivanja južnoslovenskog kluba u Beogradu koji se nazvao Slovenski jug. Trebalo je zaista da Srbija postane bogatija da bi mogla održavati solidnu vojsku; da stekne ugleda svojim ekonomskim

Veliki prirodni zakoni, koji teže održavanju i trajnosti roda, bili su donekle izmenjeni: nije trebalo održati i ovekovečiti fizičkog čoveka, već moralnog čoveka, čoveka od časti; osim toga čovek je žrtvovan da bi se

Ova su sela grupisana u plodnim kotlinama, koje je trebalo obrađivati, i zato su ona ovde mnogobrojnija no u drugim delovima Poluostrva.

Sve je ovo trebalo da ih približi svojoj braći. Ali, čim je povučena granica, kod njihovih političara i kod obrazovanih ljudi se ispoljilo i

Ali iz političkih razloga, a naročito zbog protivljenja Ugarske, ova linija nema onaj značaj koji bi trebalo da ima. Ipak je Rijeka bila počela postajati sve više i više pristaništem za veliki deo panonskog basena, naročito za

Nušić, Branislav - POKOJNIK

NOVAKOVIĆ: Ja ne dozvoljavam da tako sa mnom govoriš! PAVLE: Imaš pravo, i ja uviđam da bi s tobom trebalo drugače govoriti, ali... uzdržavam se i progovorićemo već! Dajem ti reč da ćemo progovoriti!

I ono što me buni to je: otkud ti, zašto ti to meni odmeravaš? SPASOJE: Uostalom, ja bih čak i trebalo da budem taj koji te tuži, jer ti si u stvari meni zajeo tih 10.000 dinara. ANTA: Gle sad! SPASOJE: Meni, da!

SPASOJE: Da, to je ono što bi u ovom slučaju i trebalo, i radi čega sam hteo sa vama da razgovaram. ĐAKOVIĆ: Molim! SPASOJE: Kažu da ste vi u polemici kadri dokazati da je

PAVLE: Nije reč o novcu; reč je o delu koje se ne da novcem odmeriti. SPASOJE: Ne razumem. PAVLE: Trebalo je da vas vaš zet upozna s tim, jer vi u ovome trenutku treba da znate svu težinu svog položaja.

SPASOJE: Pa da, to mislim. MILE: Ja nikad nemam običaj da tražim više no što mi odista treba. Meni bi momentalno trebalo, recimo, pet stotina dinara.

VUKICA: Da pođemo? A kud? AGNIJA: Da mi pomogneš, dušo, da ti izaberem svadbeni dar. SPASOJE (Vukici): Pa trebalo bi da pomogneš tetki u izboru. AGNIJA: Reći ću ti u čemu je stvar!

SPASOJE: Dozvolili smo vam da kažete sve što ste hteli reći, a i čuli ste već sve što vam je trebalo čuti; sad treba još i da se uverite da sve to nije samo prazan razgovor. (Zvoni. Pauza. Nema tišina.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Mirisalo je na kredu i naše proklete cipele, a posle ovoga časa trebalo je da imamo još jedan. Uzeh jedinu svoju svesku i pođoh ka vratima, a Novak upita je li to sve što imam.

- Ti, budalo! - reče. - Zar nisi Rašidi obećao da ćeš napisati pismo za Melaniju? Mita se slaže da bi to trebalo da bude dugačko i onakvo - Ataman oliznu prste - znaš već kakvo pismo?

Malo je trebalo pa da se prekrstim pred njom. Rekoh joj kako sam siguran da će ona na neki način proslaviti Karanovo, ali ona se

Njena uloga bila je da stvara romantično raspoloženje, nešto kao tužni i blagi lajtmotiv, u stvari. Trebalo je da se mašta, da voli neuzvraćeno i na kraju izvrši samoubistvo.

- šaputao sam joj u kosu i preplašio je do ludila. - Trebalo bi da živimo sto godina da bismo obišli sve to, Bodo, i da imamo i novac pored svega!

Predložih joj da je otpratim do kuće, iako je to bio nepotreban predlog. Ja sam bio taj koga bi trebalo otpratiti, bar tako mi je rekla, a onda, gurnuvši me šakom u leđa, potrčala nazad prema pruzi.

Ja sam ostao da ležim u potkrovlju, iako je već uveliko bio dan, jer je bila nedelja i nije trebalo ići u školu. Pokušavao sam da zamislim izraz Melanijinog lica, sad već sasvim siguran da toliku gomilu gluposti ni ona

- Želim da danas dođeš kući na ručak! - rekla je a ja upitao kojoj kući i u tom pitanju bilo je nešto čega nije trebalo da bude.

- Kako znaš? - pogledao sam je pravo u oči, a ona je rekla da zna, žene to uvek znaju. Žene! Čuj! Malo je trebalo da se izvrnem na neko mesto. Žene!

a ljubavnici hodali oslobođeni straha da bi neko mogao da ih vidi i činili su sve ono što čine svi ljubavnici sveta. Trebalo je da i ja to činim i Rašida je, možda, očekivala da joj stavim ruku na koleno, ili oko struka, samo što ja nisam bio

I bili su, tako mi Boga! Advokat je imao na glavi noćnu kapu, tako da mi je sakrivenom iza kapije malo trebalo da se nasmejem na sav glas, a možda sam se i nasmejao pa mi je Rašida stavila ruku preko usta, sada se već ne sećam.

- Ja sam spremila sve što je trebalo da se spremi! - rekla je Rašida na odmoru između časova i osmehnula se. Ataman je, oslonjen leđima o kajsiju, pušio

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

velike crne, jaki brkovi i obrve, kosa vrana, gusta, cela glava kao da je u Mesopotamiji iznikla, impozantna, no bi trebalo da je za nju znatna dužina ostalog tela, ta ovako je samo kontrast.

Pogodio ga je sasvim, samo nije trebalo da je u „svoj“ veličini; mora da je slikao parodiju. Bolje da ga je dopola slikao onako kao »Büste«, jer gospodar Sofra

— Ja sam bio siroma’, učio sam i tabakluk i trgovinu. Teško mi je bilo do tri hiljade doći. Dvadeset godina je trebalo da sam mogao reći: imam načisto bez duga tri hiljade forinti.

Gospodar Sofra slatko se smeje, briše oči. — Ala si gi baš veliki đavo, Čamčo, tebe bi trebalo za đenerala načiniti! Čamča ćuti, pa opet nastavi: — Znaš šta bi sad dobro bilo, Sofro! — Šta?

Gospodar Sofra pak tek onda se na karucama vozio kad je trebalo veliku gospodu u deputaciji pratiti, ili ako ide u veću varoš, i onda bez dolame ne ide.

Plan ne bi bio rđav, ali trebalo je odmah u početku malo pripaziti, da se zna uvek šta raditi, i preprečiti stranputice, za što, opet, gospodar Sofra

Tu se malo odmoriše, pa onda sve dalje. „Provijanta” su imali dosta, pa tek onde su stali, gde je trebalo konje hraniti i pojiti. Putuju i danju i noću.

Upio je nekako žensku narav. Naučio je od ženskih štrikati, vesti. Kad je kojoj trebalo da konce u klupče zavija, njegove ruke služile su za motovilo.

Nikad Šamika gadno psovao nije. Kod njega je bila psovka „gumilasti” i „šmafu”. Zimi, leti, kojoj je šta trebalo, ide u Peštu pa donosi. Omatorio je, ali kad iziđe iz kuće, lepo obučen, kao iz kutije.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Mirno, tepajući joj i pevajući kroz nos, štucajući glasno celim putem. Dugo mu je trebalo da prevali put, od jedne krčme u donjoj varoši gde je bio ukrao živinče, do poslednjih kuća blizu logora.

“ Golog do pasa, ponesoše čoveka zatim do tih dveju, živih, pravih, obala uzane reke, kojom je njegovo telo trebalo da otplovi do daleke, druge strane poljane, a nad kojom se nadnelo pruće, kao grane vrba...

čak i po spavaćim odajama i po menjačnicama Grka i Jevreja, koji, svi zajedno, nisu mogli da mu najame, koliko mu je trebalo. Služba često i pri kockarskim stolovima Prinčevim, gde je trebalo znati martengala.

Služba često i pri kockarskim stolovima Prinčevim, gde je trebalo znati martengala. Ta služba nije bila laka, mada je pri svemu tome, i još mnogo čemu, Vuk Isakovič imao uglavnom samo

Nije mu ni na pamet padalo da bi se kojoj trebalo vratiti. Da mu se snaha unesrećila, da mu je poružnela, i to tek što je beše dobio, to mu nikako nije išlo u glavu.

Turci su mu bili iščupali jezik, zato je sad ćutao. Inače, nije trebalo da ga se plaše, miran je i krotak, samo plače. Dok su Aranđela Isakoviča vodili u kuću, sa visokog drvenog trema,

Sve što je tog dana činio bilo je uzaludno. Sakriti je trebalo sve i ćutati, jer niko njima nije mogao pomoći. Vozeći se po širokoj ravni, u providnom mraku, u kom ostajahu sve dalje

kolima, vozeći se kroz noć poljanom, Aranđel Isakovič se ostavi svih tih nada i vrati samom sebi, osetivši da je uopšte trebalo ćutati.

Dovoljno je bilo da izusti njeno ime, pa da episkop skoči. Trebalo je ćutati. Jer nestajao je taj život za koji dotada mišljaše da je sav čvrst, sastavljen od brojeva, računa, prevara i

razmišljajući o raspodeli starešina, o mogućim premeštajima u druge pukove, koje su neki od oficira želeli, i koje je trebalo, od đenerala, da izmoli, potpuno se uspava.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

“² Postupci u sistemu ljubavnog proricanja imaju tri zasebna, specifična cilja, odnosno trebalo bi da radoznaloj devojci razotkriju: odakle, kada će doći suđenik, i, što je najvažnije, ko je on (njegov identitet).

I NEPLODNOST U našem narodu široko je rasprostranjeno shvatanje da bi svaki odrastao, polno sazreo član zajednice trebalo da se na vreme oženi, odnosno uda i da u braku izrodi decu.

Zato postoje određene, odgovarajuće mere kojima bi trebalo preduprediti nesreću. U Prizrenu, navodi Tihomir R. Đorđević, „kad svatovi s mladom sretnu volujska kola, onaj čija su

U porečju Drima i Radike, žena koja nema dece trebalo bi da pojede žumance od orlovog jajeta. Žena koja želi dete, veruju na Kosovu, treba da pojede „bele bubrege“, pa će

nekim receptima za plodnost naglašava se zajednička uloga muža i žene u spravljanju lekovite mešavine koju bi nerotkinja trebalo da popije.

Od lica koja se uključuju u obrede za plodnost, najčešće se pojavljuju trudnica i porodilja. One bi trebalo da na magijski način prenesu na nerotkinju svoju već osvedočenu plodotvornu moć, odnosno rodnost.

Kada se kum vraća sa krštenja kući, on bi trebalo da unese kumče tako što ulazi u kuću desnom nogom i da pri tom kaže: „S desnom nogom naprijed, da se sinovi rađaju, a

ako majka koja rađa žensku decu proguta pupak deteta koji ukrade od majke koja rađa mušku decu, a ako rađa mušku decu, trebalo bi da proguta pupak ženskog deteta.

“ U Gruži, porodilja bi trebalo da ukrade tri ivera koja su otesana prilikom građenja kuće, i da se okupa u vodi u kojoj su oni potopljeni.

⁴⁴ „Teška žena“ trebalo bi da izbegava da jede zagorelo jelo da ne bi detetu izgoreo jezik, a takođe ni donje kore od hleba što ostane u

⁹³ Kada neko trudnu ženu bilo šta upita, ona bi trebalo da odgovori jasno i razgovetno, da joj dete ne bi bilo mucavo ili nemo.

“⁴⁸ Pre nego pređemo na razmatrane osobina i sudbine deteta rođenog u košuljici, trebalo bi reći da se negde pravi razlika između ove dede na osnovu toga u kakvoj su košuljici rođena.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Invazija— strašno lepa reč! Obe stare dame ispekle su punu vanglu uštipaka od brašna koje je trebalo da im traje sve do kraja rata. A bila je tek 1943!

i trideset i, moram da priznam, tu sam napravio veliku budalaštinu: ljubomorna Odri nije htela ni da me pogleda! Trebalo je da prođu četiri i po godine pa da se stvar izgladi i da se opet sretnemo u filmu »Ljubav po podne«, gde smo mogli da

– A čemu bi trebalo da vodi? – Šta ja znam? Sada ne vodi ničemu! On ćuti. Ti mu onda objašnjavaš da ti je dosta skrivanja po tajnim

– Ma gde se nalazimo? — upita Andrea, koja je umela da čita tuđe misli. – Samo bi trebalo da to jako želi. Jako! Francuz joj je ležao u krilu demonstrirajući svojinu. – Qui est Sinan? — upita.

— S'est plus naturel! Sinan nam onda kaže: Merci! Onda se Francuz uspravio i počeo da igra po zidu nešto što je trebalo da liči na dervišku igru. To je bila sumanuta mešavina »bosanove« i načina na koji devojčice okreću obruč oko bokova.

Njegove nozdrve se šire, njegova stopala počinju da bivaju uznemirena: – Trebalo bi otputovati... – Ne vredi... — procedi Pufko. — A i odakle nam lova? – Jedino bi nas čudo moglo izvaditi!

Prašnjavo gvožđe sa ornamentiranom vizijom nekog austrougarskog arhitekte, koji je trebalo da predstavlja čudo ljupkosti, baci zaista čarobnu senku na njeno lice i trepavice sa kojih se cedio sneg.

Čitav je atar bio pregrađen dvostrukom mrežom, razapetom na kolju. Trebalo je leći na snop kukuruzovine i pokriti se drugim snopom nekoliko metara ispred mreže.

Pušeći na višnjeve lule domaće proizvodnje švercovanu škiju iz Hercegovine. Pomislih na to šta je sve trebalo da urade ti časni ljudi, koliki put da pređu da bi se na završetku porodičnog stabla našao jedan ovako otmen mladić što

Bila si uzbuđena i srećna, ali taj čovek je imao nemoguće šušketav glasić dok je mrcvario one svoje divne pesme (trebalo bi mu zakonom zabraniti da ih sam recituje), a posle je na udžbeniku književnosti, čije si mu korice podmetnula da se

– Kao da smo pobegli iz škole, zar ne? – kazao je, osećajući pod prstima mlada, uzdrhtala leđa. Trebalo bi napisati esej o gladnim prstima sredovečnih muškaraca, koji potpuno nepotrebno pridržavaju leđa svojih mladih

—Dođi da te malo pretresem . . .Takvi kao ti sigurno nose drogu! Šta mi je sve ovo trebalo, misli Žan Žik, dok ga carinik odvodi u neku sobu mutnih, staklenih zidova. Nisam smeo da se prepuštam nostalgiji!

Matavulj, Simo - USKOK

— Neću! — viknu pukovnik i zapovjedi da se vojska raziđe. Pa nastavi, uvijek istim glasom: — Trebalo je da se za to općina meni pismeno obrati? Zašto to nijeste učinili? Ja sad ne dopuštam da se grad ranije otvori!

Dokle sam bio na robiji, slala mi je šezdeset fiorina na mjesec; više nijesam htio, jer mi nije trebalo! Njen je čovjek osrednjeg stanja, osim svoje plate ima malo imanje.

crnogorske dokoljenice, navuče svitne dimlije, pa crn grudnjak, pa se opasa šarenijem pojasom, pa se stade umivati. Trebalo je još samo da obuče zelenu dolamu, da natakne kalpak, da pripaše jednu od onijeh sabalja što višahu u bogatoj

— Velika je studen — započe vladika — pa se bojim da neće moći doći ni deset glavara, a ako ikad, ono danas trebalo bi da ih bude ovdje najmanje dvadeset!

I to primiše, pa se poslije ručka, raziđoše. VII Janka probudi klepanje. Trebalo je njekoliko trenutaka da se osvijesti, a kad se osvijesti da se nalazi u Dolćijevoj ćeliji, da je dvoranin vladike

Kao što znamo, trebalo mu je proći pored kuće Steva Bojova, popa Marka i Mrguda Šutova, gdje je bila udavača. U dvorištu Stevovu, Markiša,

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

nešto sam dao i pod interes, a uložio sam i u rakiju; nego sam dobio volju da načinim jednu vodenicu, pa bi mi baš sad trebalo. OTAC: E, fala Bogu, u nas su novci uvek gotovi! MATI: Vi ste naše dete, kome ćemo ako nećemo vama.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Alfred Brone, u jednom podužem pamfletu protiv bajki za decu, i dečje literature uopšte,8 tvrdi da za decu i ne bi trebalo pisati posebne knjige: „Jer, dobro napisana, puna živosti, skoro svaka knjiga može da se svidi detetu.

Dečja pesma se, naizgled konačno, vezala za potrebe, navike i mogućnosti poimanja određenog čitalačkog sloja, dece. Trebalo bi utvrditi tačno značenje i smisao te vezanosti.

Pošto živimo u vreme kosmičkih letova i industrijske revolucije, deci bi trebalo ponuditi takve i slične motive. Ismevano je neuko, rutinsko rimovanje koje je, nemajući šta da započne, nastavljalo i

Zečja ljupkost i milošta trebalo bi da nas upućuju i nadahnjuju kako da sagledamo i doživljujemo sve što nas okružuje. Zbog odveć pojednostavljenog

Zbog toga bi na tzv. dečju književnost trebalo primenjivati stara, proverena, svevažeća merila ocenjivanja književnih tekstova, ne priznavajući joj nikakve olakšavajuće

jedno pitanje koje nam, i inače, često dolazi na um: da li je mogućno odrediti granicu preko koje dečja pesma ne bi trebalo da ide ako želi da sačuva svoju posebnost, sam smisao svog postojanja?

U navedenim pesmama o slovima, to jest glasovima s i m, mogao se pratiti tok igre: trebalo je pretresti ceo svet da bi se našle reči . Određene da se susretnu na tako usko omeđenom prostoru i posebnom zadatku.

Značenje izbija u toku igre. Ono što je rečeno je upravo ono što je trebalo da se kaže, jer se nije ni znalo šta treba da se izrekne.

Sloboda se od malih nogu uči, sloboda se neguje i usavršava kao i svako drugo osećanje, i ako ičemu, književnost za decu trebalo bi da služi njenom uspostavljanju i učvršćivanju.

reči on prima kao blagodat s neba, kao radosne sugestije, kao gotov materijal koji se pesniku sam od sebe nudi, i trebalo bi biti samoubilački raspoložen pa ga odbaciti.

Četvrta je ispričala ovakvu pustolovinu: trebalo je, kao violinistkinja, da nastupi na školskoj priredbi. Iznenada, na podijumu, obuzima je ludi strah, ruke joj se

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Mi ćemo im topove oteti, pak ćemo i biti njinim sopstvenim oružijem. GAVRILOVIĆ: To je sve lepo, ali bi trebalo da se najpre malo razmislimo. LEPRŠIĆ: Kad je vreme raditi, onda se ne misli. GAVRILOVIĆ: To je zlo.

To nije vojvoda! LEPRŠIĆ: Ko je kupovao barut dosad, kupovaće i odsad. A vidimo da iz Rusije sve ide. Zato nije trebalo ljudma volju kvariti. ZELENIĆKA: Šupalj je taj Šupljikac.

ŽUTILOV: Pst, pst! ŠERBULIĆ: Nije to „pst nego oću sve da kažem. Kad je trebalo za narod raditi, vi mi niste vikali „pst“, nego „ajde, ludi Šerbuliću!

ŠERBULIĆ: Lagali po novinama sad ovo, sad ono; a nigdi ništa, nego su nam ostale kuće da i upropaste. SMRDIĆ: Trebalo bi potući sve one koji su započeli. ŠERBULIĆ: I ja kažem. Da smo se držali Madžara, nikad bolje.

SMRDIĆ: A na koga bi ostavili odbor? GAVRILOVIĆ: O, za odbor bi se našlo ljudi i suviše, nego za logor trebalo bi da ste se brinuli.

SMRDIĆ: Šta, šta? Gdi je glavni odbor. Šta ne protestiraju? LEPRŠIĆ: Trebalo bi drugojače, al’ su Srblji kukavice. ŠERBULIĆ: Pravo kažete da su kukavice. Ali tako je, kad nema pravog rodoljubija.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Radi jednoga naslova ili jednoga datuma trebalo je utrošiti čitave dane. Istorija srpske književnosti, koja se življe radi tek poslednjih godina, oskudeva u

Oni su plaćali kada je podmićivanjem trebalo umekšati srca »gospodstvujuštih«, i o svome trošku izdržavali srpske agente u Beču.

Rajić je naročito pažnju obratio na antikatoličku i antiunijatsku argumentaciju ruske teologije, jer mu je to trebalo za rad u domovini, gde je pravoslavna crkva imala iste protivnike i još veće opasnosti.

godine, piše o njemu: »To nije običan čovek.« Izvesno je da kod njega ima više no što bi trebalo popustljivosti, gotovo poniznosti putujućega kaluđera i preterane ljubaznosti jednoga domaćeg učitelja koji je često

se okretali frenetičnom i sjajnom romantizmu, i Davorѣ nije imalo onaj uspeh koji je po svojoj intelektualnoj dubini trebalo imati. OPŠTI POGLED. — Sa Jovanom St. Popovićem u srpskoj književnosti desio se čudan slučaj.

Kad bi trebalo naći za ove pesme kakvu analogiju ili sliku, ja bih ih uporedio s onim istočnjačkim sabljama dimiskijama, čija oštrica

imao je dva perioda velikih polemika, doba između 1815—1821, u početku svoga književnoga rada, i doba oko 1840, kada je trebalo zadobiti poslednju i odlučnu bitku. Tada se sukobio sa najvećim svojim protivnikom Jovanom Hadžićem.

prevodi i svojim pravopisom štampa čak i »vešči cerkovne i svjaščene«, to im je izgledalo kao opasna jeres koju je trebalo odlučno suzbijati.

1820. skupio je u Srbiji materijal za biografiju kneza Miloša. 1822. knjiga je bila gotova i trebalo je da iziđe na srpskom i nemačkom. Agent kneza Miloša u Petrogradu, Mihailo German, dokopa se nemačkoga teksta i 1825.

« Trebalo je imati mnogo samopouzdanja i hrabrosti, pa udariti na jaku tradiciju, i književnu i crkvenu, zaratiti sa gotovo svim ob

narodnih umotvorina »ostaju i do danas uzori«: »imaju pravo Srbi što se ponose svojim narodnim pesmama, ali još više trebalo bi da se ponose svojim Vukom«. Karadžićeve zbirke narodnih pesama nemaju samo književni i naučni značaj no i nacionalni.

Živeo je vrlo brzo, ceo njegov pesnički rad ograničen je na sedam godina, i umro je onda kada je tek trebalo da daje zrela i trajna dela.

Milićević, Vuk - Bespuće

I u jednom trenutku zastrijepio je od nečega. Dugo mu je trebalo od Zagreba do kuće, dugo, ali on bi volio da put još traje, da se još vozi negdje daleko u noći, da zamišlja, i

i brižljivo zamazanih redova i riječi pod kojima se skrivala suvišnost sramote njegova položaja i svega što je trebalo da ostane skriveno.

na to, ali kadgod je obraćao oči prema njoj, vidio ju je gdje ide pored oca ozbiljna i bez riječi, i on se korio da nije trebalo da je žalosti.

Sremac, Stevan - PROZA

Bratsko pozdravlje!« A njemu je toliko i trebalo. Tek neka se zna »da u tom i u tom mestu živi Petar Ivanović Bopčinski«.

Tri puta je svedočio onako kako je to partijski interes i disciplina zahtevala; glasao je kad je trebalo, i redovno je išao u onu kafanu koju je držao čovek od vladajuće partije.

odžačara kad je u poslu, ali u ovoga se još i đavolski sjaktilo od znoja, te tako je učitelju, bogme, prilično truda trebalo da umiri uznemirene duhove dečije pri pojavi ovoga novoga gosta.

Radičević, Branko - PESME

„Brže, brže, ma ti tamo?“ „Nemaj brige, brže amo, Ja pomogo njima malo, Ma to nije ni trebalo — Amo brže!“ — ovo reče, I užeta već preseče. Bože blagi, Bože mili, Kako čudo za čas tili?

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Pazi ti nje! Ja se s vucima rodio i odrastao, čitavog vijeka s njima muku mučim, a ona ti tu... o turu bi tebe trebalo ovim štapom, pa da se jednom naučiš pameti.

Primičem se i pažljivo osluškujem. Ovo je upravo nešto za mene. Ja u pomrčini toliko zvjeram i zazirem da bi mi trebalo najmanje dva konja, i to neka onako — da umiju i govoriti.

Ako se vuk ne boji krsta, pucaljke se, beli, plaši. Najteže je živopiscu padalo kad je za nekog trebalo izraditi ikonu svetog Đorđa, hajdučkog sveca.

Bena se rodio, benast i ostario. Glavaš u Bihać, Glavaš iz Bihaća. Na Savu nije trebalo dugo čekati. Čim se javi kukavica, evo i njega s praznom torbom, traži žita.

Ništa mi drugo nije ni trebalo. Što su me preskakali s rakijskom čašom, to me nimalo nije žalostilo. Pored mene je bila bukara puna vode, pa sam ja

— E, mnogome je stari Rade pružio ruku, pa što ne bi i svome kićenom Savi, kome ni u najgušćoj pomrčini nikad nije trebalo kalauza — pripomenu samardžija bez imalo zlobe. — Hajde, daj mu tu sliku dok Rade nije izbio od mlina.

Hajde, kamarate moj, diži se da se prohodamo po selu. Nije me trebalo dvaput zvati, za skitnju sam bio uvijek spreman. Prolunjali smo te jeseni uzduž i poprijeko kroz čitavo naše selo.

Pratio me je u korak, u stopu, i nije trebalo da se ozbirem, on je vjerno jezdio za mojim petama. SLIJEPI KONj Gazdinske kuće u našem kraju bile su čuvene po

sedlo, nova cirada, ašov, bolnički krevet, očuvana kibla, a nije zgoreg smotati i neki karabin s fišeklijama, zlu ne trebalo. — Šta ćeš, zauvar je čovjeku siromahu da mu i muha u nos uleti.

— priupita seljak. — Kad tamo, a ona šuplja i u njoj karabin, torbak municije, tri bombe. Šta veliš na to? Je l trebalo vjerovati, a? — Stani, bolan, kumiću, ovo ti je druga forma — pobuni se seljak.

Može mi se tako, pa eto. — Spremaš li se za proslavu, Stevane? — Ja sam svoje proslavio onda kad je trebalo. Vala sam i oseirio, do posljednjeg metka. — Pa baš zato ćeš i doći. — Jok! Idite vi ostali kom se ide, a ja ...

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

A? To ti je od mene na prezent! Mali znak pažnje s moje strane. HASANAGA: A šta bi sad trebalo s moje strane? BEG PINTOROVIĆ: Ma ajde, molim te! Ništa! HASANAGA: Baš ništa? BEG PINTOROVIĆ: Skoro ništa...

HUSO: Možda ne želi da svraća kod Hasanage? Možda čoveku neprijatno? MUSA: To je trebalo Hasanagi da saopštiš. SULjO: Što su me pitali to sam i kazao.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

blesaste oči, donja posuvraćena usna, strulja i ulepljena kosa, sve je To izgledalo glomazno, nespretno, tromo i divlje! Trebalo ga je samo videti, kad nešto podiže ili vuče kakva natovarena kola, a na licu mu se ne vidi ni traga od kakvog

za sofru, dahnuvši slobodno pošto još jednom baci pogled po sobi, kao bojeći se da nije štogod još zaboravila, što je trebalo učiniti pre ručka.

Ima kad.“ A to njihovo „ima kad“ trebalo je da bude: kad još nekoliko njiva i vinograda kupe, kad im: on, sin, Mita, poraste, pa ožene ga, i on decu izrodi, te

joj je radila samo one poslove koji su se ovde, u varoši, kao i tamo, u selu, isto tako radili, a sve ostalo, što je trebalo drukčije da se radi, ostavljala je Anici. I Anica je sve radila. I to još kako!

što je trebalo za taj dan da se uradi kući. A za to, drugo, ostalo, uverena je bila, ima kad: doći će. I to je došlo. Ni ona sama

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Na ovo obje strane pristanu i još se pismeno obvežu. Kad prispije vrijeme u koje je trebalo poći, onda carski zet pozove družinu, no ne dođe mu više nego devet stotina devedeset i pet ljudi.

Pošto momče sasluša devojku, otide kući i kaže materi sve, pa onda otide k caru i zaište sve što mu je trebalo; car mu nije mogao odreći, nego mu da, i tako se on krene s galijom.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SVETOZAR: Kako će se u tome postupiti, danas se rešava. SOFIJA: Trebalo bi i muževe upitati. Evo moj bi Maksa baš istinu kazao. MAKSIM: To bi zaista. Teško bi slagao.

MANOJLO: Svaki, kažu, oće da kupi za sebe, jer dosad nisu čitali. DOKTOR: Što dosad nisu čitali, trebalo bi i kazniti; no u ovo vreme, kad je kritika izišla, zaslužuju pametnice; podaj im badava, neka se prosvete.

Evo, brat Osvim zna da sam ja pravi Srbin!“ Svi se na to počnu smejati. DOKTOR: O, čauš! ŠALjIVAC: Sad posle basne trebalo bi da sljeduje nravoučenije, no mislim da je ostalo u razumu.

) STANIJA: I ti njega da poljubiš u obraz. LjUBA: To ćemo zasad ostaviti, nego drugi put. MILAN: Frajla Ljubo, trebalo bi da poslušate vašu majku. LjUBA: Ja bi, ali se bojim da se ne rasrdi.

JAKOV: Pak? MARKO: Neće magarca da kupi. JAKOV: Ha, ha, ha! MILOŠ: Kad je tako pošten, trebalo bi da mu vratimo magare. A nama je dosta svakom po dukat. MARKO: Nije nego jošt štogod.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SRETA (izvadi lagano jedan kaiš iza kreveta, pa sakrije ispod aljine): Pelo, jošt juče je trebalo da su gospodinu čizme bile uređene.

SULTANA: Ah, prvi put u mom životu da klečim. SRETA: Prvi put i jesi luda. dok si bila pametna, toga nije trebalo, a sad oćeš muža sa šanovi. (Preti joj pesnicom).

SRETA, BIVŠI SULTANA: Jao, zaboga, ne dajte me, ne dajte me! TRIFIĆ: Je l’ to tvoja žena, majstor Sreto? SRETA: Trebalo bi da je moja, ali evo ušlo joj u glavu da je ona milostiva gospođa, gdi mlogo na milostivu gospođu naliči.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ima da ti ne kažem šta... Još je rano! A, tebi u njenim godinama nije bilo rano, a? Ode! Zamače iza ćoška... Trebalo je da ponese džemper! Naći će ona već nekog da je zagreje... Jezik pregrizo! Što? Danas deca brzo sazrevaju...

Opa! A vi se još pitate da li je 1900. i neke trebalo da popustite jednom putujućem glumcu i dozvolite mu da vas poljubi u kućnoj veži (šta li ono beše s njim?

“ — a tamo, već vam je osam banki, a još niste načisto da li je trebalo dozvoliti onom putujućem glumcu da vas coki, ili nije?

Mislim, trebalo bi da čovek u životu neprestano u nekoj svojoj fioci čuva po jednog starog Foknera ispod svega, da se ne izblamira

— izvali ona budala iz ogledala; nedonošče jedno! —U stvari — rekoh —trebalo bi da čovek odapne pre nego što počne sa ukopavanjem vlastite ličnosti, na časnu reč! Šta ima da čeka?

I to se zove rođendan! GLAVA III O pisanju memoara uopšte, a posebno o naslovu „Život na brzaka“, kako bi trebalo da se zovu Anini memoari, i o tome kako su tri starca delila svet još davno pre njenog rođenja.

Da smo samo znale, ne bismo se ni mrtve rodile u jednom ovakvom gradu kao što je Beograd! Samo je još to trebalo! Pored silnih pepeljara koje ispadaju sa onog tricikla (oduvek smo u familiji obožavali da mažnjavamo kojekuda pepeljare,

na primer da jednoga dana neko poželi da mi postavi spomen-ploču na kuću u kojoj sam živela, stvarala i delovala. Trebalo bi da se potroši osrednji kamenolom za te ploče, mislim, jer smo se svaka dva meseca seljakali, tako da u čitavom gradu

A tek njeno slovo r na pariski način! To bi trebalo da čuješ! Ko bi rekao da se rodila u Ljigu! Francuskije je od Francuza. — Bravo, bravo!

Ali to ničemu ne vodi! — A čemu bi, kao, trebalo uopšte da vodi? Kad već hoćeš da čuješ šta mislim o tome, reći ću ti: samo bez aplauza, molim!

Šifra: Dosta mi je svega, pusti me da spavam.“ Trebalo je, u stvari, da kažem: „Ja odlazim iz ove kuće!“ ali, ako već želite da znate zašto to nisam rekla, onda je to zbog

Zbog njih bi trebalo izdavati novine za nepismene — samo u slikama! Njihov jedini protest svodi se zapravo na sedenje po patosu, i to gde,

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA (otide u drugu sobu). ALEKSA: Ne da mi vrag mira! nego oću i francuski da znam. Sad ne bi ništa drugo trebalo nego da me uvati, pak da mi dâ put. — Ali kuraž, Aleksa, alat čini zanat!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Ne, ne bih se mogao vratiti. — Bilo bi opasno da se vraćate? — Opasno i teško; mom sinu i meni trebalo bi više no duplo vremena za veslanje. — Ima li opasnosti pri odlasku? — Bili bismo sasvim iskvašeni od talasa.

— Četrdeset i dva dana. Mladići su održavali prolaz kroz jezero, taman koliko da se provuče jedna barka. Trebalo je dan i noć održavati ga. Ne bi inače bilo hleba. Riba je već bila pod ledom. — Morali ste grdno propatiti?

Ja ne umem da ubedim ni u ono što bi trebalo da ceo svet zna već od rođenja. — Ne treba nikad sumnjati u sebe, Miguele, — reče velika žena.

Hteo bih da vidim koliko je sati. — Ne, ja ne pušim, pa i ne nosim. — Mislim da je dockan i da bi trebalo spavati. Doviđenja! — Doviđenja, doviđenja, gospodine. Kroz zatvorena vrata trpezarije dopire razgovor ukućana.

Tramontana me je tukla u lice i bilo je hladnije no ikada u ovim krajevima, ali ja sam išao i išao. Trebalo mi je tri sata dok sam načinio tri kilometra do Belmontehe.

Ne, ne, ne mislim to, već nešto što otprilike odgovara toj ideji. U svakom slučaju, trebalo bi napisati nešto imitujući pčele, nešto strahovito savremeno, a što ipak ne bi bilo: kao pčele!

Dok pristupamo uskome huentskom molu, primećujem da se uz njega nalazi i čamac onoga starog ribara, kojim je trebalo sinoć sa sinom da me preveze na Ostrvo. U čamcu je sad samo njegov sin, uspravan i oslonjen laktovima o molo.

— reče jedan od njih onome drugom. — Sigurno; on je odmah sa gostima. Samo nije tako debeo. Je li vas vozio? — Ne, trebalo je da me vozi prošle godine na ostrva. Posle sam sa njegovim sinom išao u ribnjake a stari nam se pridružio.

— Tata, on je i danas tražio mesa a Lonja mu je dala. Zašto čine to, kad je doktor dozvolio samo supu? — Trebalo je da uzme malo; malo je mogao da uzme; ali šta ja mogu! — Kako se razboleo?

Glupo je i nerazumljivo, i znam da vas ništa tamo neću videti bolje no sada. Devojka se nasmeši. — Kad bi trebalo da najpre poverujem u to, sigurno je da ne bih došla. — Razume se, zato i kažem da je besmisleno... — Evo Sagrere.

Da, da, šta to čuh? Noć je bila bezmerna. O tome sam mislio. Noć je bila bezmerna. Kad je noć bila bezmerna? Trebalo bi možda da idem da spavam. Umoran sam. Još malo. Čuh, sluh, duh!

— Kao ja. I kad bude video devojku neće imati snage čak ni da je poželi. Jest kao ja. Ako bi trebalo roditi se ponova, i ako bi me pitali, ja bih rekao: Ne! — Idi crkni. Premlaćen! Lažljivče.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

dno kuda se spušta drvo u podnožju posečeno al osta rahli korov i panj Spusti se u bezdan droba i na nj Neko drugi je trebalo da bude svedok smanjivanja svega sveta, mislimo u modrini koja suzbija svetlinu nebeskih tela, neki drugi, daleki

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Imalo je valjda odakle da se plati, a pokojnik je toliko zaslužio? TANASIJE: Trebalo je uzeti bar tri sveštenika. VIDA: Tri najmanje. MIĆA: Pokojnikov je ugled to odista zahtevao.

SARKA: Da mi je samo znati šta mu je to trebalo? SIMKA: Baš i ja se to pitam. AGATON: E, šta mu je trebalo? Znao je on dobro šta mu je trebalo.

SARKA: Da mi je samo znati šta mu je to trebalo? SIMKA: Baš i ja se to pitam. AGATON: E, šta mu je trebalo? Znao je on dobro šta mu je trebalo.

SIMKA: Baš i ja se to pitam. AGATON: E, šta mu je trebalo? Znao je on dobro šta mu je trebalo. Pokojnik jeste bio onako plemenit i dobrotvor, i čestit, i sve što hoćeš, al' mu se mora priznati da je bio i veliki

VIDA: Pa ono, ako ima boga i pravde božje, tako bi trebalo da bude. TANASIJE: I onda, 'ajde njoj, što kažu: ćerka mu je, pa kakva je da je, ali što ostavi crkvi i prosveti

SIMKA: Iju, zar vanbračno dete pa rod?! PROKA: Ona je sramota za našu familiju. GINA: Trebalo bi svi da je preziremo. VIDA: Što se mene tiče, ja ću okrenuti glavu kad je sretnem.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Šetao bih, zagledao u prozore, sedeo pred onom kafanom, ali... vreme je neumoljivo odmicalo. Trebalo je krenuti u logor, u šator na slamu, kod Traila, ili možda u štalu.

— Naravno — obrati se potporučnik naredniku — ovako je trebalo da odgovori komandantu diviziona. — Kao da je hteo reći: pa bi se sve sručilo na našu glavu.

— začu se oštar glas komandanta diviziona. NA DOMAKU POGLEDA I SLUHA NEPRIJATELjA Trebalo je izići iz ove njive na seoski put, ali je prolaz bio rđav, te smo čekali da vozovi izlaze pojedinačno.

Sa ove poljane se silazi pravo u reku, a s one strane su bili njihovi rovovi. A ovu čistinu je trebalo pretrčati i probiti se slabim grudima kroz čitav roj čeličnih zrna...

Kad se ono oteglo mnogo! Onda računaju vojnici koliko smo maršovali mi, a koliko bi trebalo Austrijancima da do đu do Timoka.

Nesrećna životinja, onako upletena, ležala je nemoćno u prašini. Komandant je kolutao očima. — Naravno, kapetane, trebalo je voditi računa... obilaziti, obilaziti što češće. — Molim vas, tu su vodnici...

Vojnici mu otkopčaše brzo koporan i ugledaše veliku ranu na grudima. Trebalo ga je podići i on jeknu. Onda nožem rasekosmo bluzu i košulju, koja je bila sva vlažna i zadah sveže krvi zapahnu nas.

Ukoliko odmičemo više, sve je jasnija topovska paljba. A nekome se žuri, jer je već davno prošlo vreme kad je trebalo dati zastanak. Sa nama maršuju i pešaci, dobroćudni i poslušni.

čudno. Prisustvovao sam egzekuciji jednoga vojnika, koji je napustio front da bi video svoju decu. Kažu, kazna je trebalo da bude više primerna... Iskopana raka, a on ubledeo, stoji vezan, bludeći pogledom, ne bi li sačekao nečiju milost.

i komandanta, išao sam kuražno; ali čim zađoh u jednu šumaricu i osetih da sam potpuno sam, obuze me neki nemir. Trebalo je preći ovako po ravnici hiljadu i pet stotina metara da bih stigao do naših pešaka.

— Mogu li sad? — Možete... samo pretrčite, sigurnije je — tešio me. Pođoh kolebajući se. Trebalo je samo jedna puška da plane, pa da se odmah vratim. Ali stid me od vojnika. Vole pešaci da se podsmehnu artiljercima.

Konji su u dobrom stanju, ali su vozari malo napušteni... — Trebalo je da mi ih izvedete na raport. — Ja sam već izdao potrebna naređenja.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— E, moja gospođo, ko bi onda smeo živ izići kapetanu pred oči! Tako redom razgledaše sve šta bi kao trebalo nabaviti za prvi razred, pa pređoše kod Gojka.

— To znači da ja do godine na ispitu treba da dobijem peticu? — Pa.. trebalo bi... reče on, smešeći se i gledajući u daleke planinske vence. — Gledaćemo da dobijete...

doteran, kao što bi trebalo, ali je dobar čovek. Pisar za to vreme neprestano pogledaše ćatu, Dok se ovaj jedva seti, pa se odjednom diže.

Ljubica pocrvene iznenada, saže glavu i pogleda ga onako ispod očiju. — Kad ne bi trebalo da se jede i živi, odgovori ona smešeći se. Ali treba zarađivati hleb. — Hleb ?... ponovi on ; kakav hleb !

samo cifru, na koliko je glasila priznanica, pa nemarno zabaci hartiju u džep, a Ljubici izbroja i dade koliko je trebalo. Sve se to izvrši nekim poluposlovnim tonom, kao da izdaje običnu platu, a njemu dođe da zaigra od uzbuđenja.

— Eto nam sad nove bede, reče Gojko, plašeći se. I kud me đavo navede da je diram! — Nije trebalo, odgovori mu Stojan. Kad god se anateme tuku, sklanjaj se ispred njih, da sačuvaš svoju glavu. Tako je to, bratiću moj!..

Pravo ima !... Ali zašto, zašto sve to morade biti ?... Da li je trebalo kome moje stradanje... ocu, majci, bratu... jesu li oni sad srećniji ?... Ne, ne...

Kod Gojka beše šarenila: neki mu predmet obrađen dobro i prešao ga taman koliko je trebalo. Takav mu je srpski jezik u svima razredima. A neki predmet, kao račun, obrađen je slabo, a neki nije još ni dirnut.

— Naš Drug... Onako je nekako... čudan. U svemu je oštar i odsečan. U školi, kad god je što trebalo protestovati, on je to radio bez bojazni, a njega su se mnogi bojali, čak i profesori... — Je li oženjen ?

«... E neka vide da nije, i da ne treba tako brzo kaljati čoveka... A ti, nije trebalo sama, dušice... Ah!... i on se dohvati obema rukama za glavu, pa posle kraćega ćutanja nastavi: — Ja tebe lepo zovem u

Kad opremiše i namestiše na krevet mrtva Gojka, Ljubica opet uđe u sobu i stade blizu mrtvaca. Znala je šta bi sad trebalo da učini, ali joj to beše odvratno. Ona se samo približi još više i odjednom se zagleda u ono mrtvo lice...

Ona zastade, dvoumeći. Činilo joj se da treba nešto poneti, i ona kao kroz san vidi onu stvar, koju bi trebalo sad uzeti, ali je nešto, ni sama ne zna šta, odvlači od te misli i vuče napred...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ovo nije ludnica, nego policija! I da možda ne želite da vam malo opipljivije pokažem gde se nalazite? MILUN: Trebalo bi njima dovesti Dropca! MAJCEN: Ti ćuti! A ti sedi tu! VASILIJE: Kad baš insistirate...

SOFIJA: Kad bi unela makar minimum koncentracije! JELISAVETA: Kad ti znaš kako bi trebalo igrati grofa, zašto ti ne uzmeš njegovu ulogu? SOFIJA: A ko bi onda igrao Amaliju? Vasilije?

(Ulazi u kuću. Sa verande se povlače i Sofija i Jelisaveta.) SIMKA (sama): Ne znam šta mi je sve ovo trebalo! (Priđe stolu) Traže mačeve, a oni na astalu! (Hoće da vikne glumce, ali iz kuće desno izlazi Gina.

Prenoćite, i ne mislite na pare! A posle policijskog časa ionako ne biste smeli nigde da se maknete! Još bi mi trebalo da i vas nosim na duši! Je l to kod Gine nema nikoga? JELISAVETA: Nema. Otišli su uz reku, prate onaj krvav trag.

DRUGA GRAĐANKA: Iznose! Dvoja nosila! TREĆA GRAĐANKA: Ništa se odavde ne vidi! PRVA GRAĐANKA: Trebalo je da zauzmemo bolje mesto! TREĆA GRAĐANKA: Ja to ne mogu da gledam!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Te jeseni, pored ljubavi za Ilanču, posvedočio sam, detinjasto, i svoju ljubav prema Beogradu. Malo je trebalo pa da već tada, zauvek, ostanem u njemu.

Uveče je trebalo da bude bal, na koji su bili pozvali i srbijanskog poslanika. Zbor je održan pre podne, ali taj bal se neće moći

Već prvih dana jeseni, sva su ta lepa, muška tela bila mrtva. Mene je taj ađutant puka ubacio u jedan bataljon koji je trebalo da učestvuje u ofanzivi na Srbiju, ali je ostao u blatu i snegu Srema, u selu Kukujevci.

Epileptičari bi, iznenada, padali, kao gromom pogođeni. Trebalo je tada imati pri ruci ćebad, na koju smo ih hvatali, da se ne pozlede o gvozdene krevete na kojima su ležali.

To je bilo tužio, čemerno. Svi epileptičari pri napadu imaju poluciju, koju je trebalo, isto tako, ustanoviti. To je bilo komično. Zatim smo palili šibice i posmatrali refleks u zenici.

Odneli bi ga u bolnicu, kad god bi mu to trebalo. A posle bi sve opet bilo dobro dok ne bi skočio ponovo. Lakše se, međutim, mre, u zajednici, u bici, pa smo zato sva

Međutim, u praksi, za tako što je trebalo kao za sve u Austriji, protekcije. Stvar su svršile princeza i kaluđerica. Pojavih se, tako, novembra 1915, opet u

Međutim, već te jeseni, sva austrijska vojska, i oficiri i vojnici, imali su običaj da kažu da bi to trebalo da znači: Sve bez glave. „Ales Ohne Kopf!“ A.O.K.

Njegov konj, za sve vreme dok je govorio, udarao me je njuškom. Trepćem, a ne bi trebalo da trepćem. Idućeg dana novi oficiri priređuju pijanku u javnim kućama Ostrogona.

U tu biblioteku trebalo je da uđe, prvo, moja knjiga o Čarnojeviću, Vinaverov Gromobran, i Rastkov Perun. Samo, posle dugih pregovora, knjižara

Ono Aristotelovo: kad smo budni imamo svi isti svet, a kad sanjamo svako svoj! Sad bi trebalo da se upustim u metričke diskusije.

Obucite neke dame u crno, i pošaljite ih na grob vojvode Putnika, pa ćete videti. Trebalo je beogradskim opštinarima kupiti bolje cilindre, i reći im kakav se žaket oblači pre i kakav posle podne.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Ja sam samo kidao lišće i lomio stabljiku pogane biljke kad sam pobegao od ljudi, a trebalo je iz korena da je čupam. Ni ljudi ni moj krčag nisu krivi što sam ja gnevljiv i naprasit, nego je kriva moja pogana ćud

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Na mnogim mestima čuo sam razgovor ovakve prirode: — Nije trebalo, ipak, da bude onako oštra — dokazuje jedan. — Šta nije trebalo? dobro je ono. Nije nego šta misliš?

— Šta nije trebalo? dobro je ono. Nije nego šta misliš? Prema takvim životinjama treba biti grub i oštar — ljuti se drugi.

— i ja, ali nije ovoliko bilo. — E, sad je već sasvim. Počeše po društvima da prave šale s njim, a gde je god trebalo da svrši kakav svoj posao, svaki koji mu je mogao smetati smatrao je za svoju dužnost da mu smeta, jer svakom se duh

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

dođu da im ja komendiram vođe dva, tri mjeseca, da im dam u šake vile i motiku, pa, brate moj, ako bi im to poslije trebalo, nek me posijeku đe sam najtanji... — E, pa ne mogu svi da plaste i kopaju. — Ja, ja, brate moj, jes', tako je...

Malo pomalo doznade za sve to i Zorka. Otpočeše neki pregovori, neka provodadžijska posla i odredi se dan, kad je trebalo Zorka da dođe u varoš radi ličnog sastanka i definitivnog rešenja... Bila je subota.

Bila je subota. Sutra, u nedelju, trebalo je da dođe Zorka. I đaci i profesori opazili su, da je gospodin Mojsilo vrlo uzrujan.

Kretosmo se. Svako srce jače zakuca, lica blede, a donja usnica, osećaš lepo, grčevito igra... Zađosmo u šumu. Trebalo je ići još četvrt časa, pa da se počnemo nadati, da ćemo nagaziti na zverove, za kojima smo pošli.

viknu onaj iz trnja jasnim no uzbuđenim glasom. Dahnusmo dušom, kad čusmo čovečji glas. Kao da nam je samo to trebalo da progovori, te da nas uveri da je on čovek, pa da odmah ublažimo svoju razdraženost.

Ali je te načine napuštao istom brzinom kojom su mu se oni u misli javljali. U ovako teškim trenucima trebalo mu je da ma čim zanima svoj duh, upravo da zavarava sebe sama, da ne misli o svojoj nesreći, i on je počeo da muči

grobu Gospodnjem i tako će postati pravi hadžija. Za ovaj put beše sve spremno, samo je još trebalo naći koju njivu i posejati pšenicu, jer on nemađaše njive u brdu.

Istina — priseti se on — ja odoh na drugo, ali, znaš, i ovo mi je trebalo radi moga opravdanja. — Da se upravo napred izvinim za svoj neuspeh, o kome ću ti pričati. Bio sam učitelj u Grabovcu.

Prođe cela zima i nastupi proleće. Vode se razliše, i pred poluokruglim oknom visoke zvonare otvori se čitavo more. Trebalo je samo baciti pogled kroz okno, pa da se čovek ne odvoji lako od retka prizora.

dan Marko, po jutrenju, založio hlebom i počeo nešto po baštici da čeprlja dadoše mu znak sa zvonare da požuri gore. Trebalo je zvoniti. Marko ne prekide svoj posao, niti se zapita: »Koga li to valja oglasiti ?

Popadija neka vešta žena, pa je stade zapitkivati: te ovo te ono, dok saznade što joj je trebalo. — Ama, zdravlja ti, Kajo, zar ste oboje tako slepi, da ne vidite sa čega je to? — uzviknu popadija i pljesnu dlanovima.

kao da se sprema na ubistvo... — Mama... koji je onaj što se sapleće? pa i ne čekajući odgovor (pitanje je trebalo samo kao uvod, da se lakše počne), dete ispriča sve. Ali opet nije ništa doznala.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

MARINA: Tome bi, zaboga, trebala vlast da stane na put, a građanstvo bi trebalo da se gnuša. JEVREM: Šta ćete, u svakoj varoši ima i takvih individua!

JEVREM: A to sve vi kuvate tamo pred „Narodnom gostionicom”? SRETA: Tamo, dabome! Trebalo bi i ti koji put da svratiš tamo, među nas.

SRETA: Tamo, dabome! Trebalo bi i ti koji put da svratiš tamo, među nas. JEVREM: Trebalo bi, vidim da bi trebalo, ali, pravo da ti kažem, nemam kad. SRETA: Pa šta radiš po ceo dan kod kuće?

SRETA: Tamo, dabome! Trebalo bi i ti koji put da svratiš tamo, među nas. JEVREM: Trebalo bi, vidim da bi trebalo, ali, pravo da ti kažem, nemam kad. SRETA: Pa šta radiš po ceo dan kod kuće? JEVREM: Brinem se...

” Jesi li napisala „Braćo”? DANICA: Jesam. JEVREM: E, dobro, s tim smo gotovi. (Misli.) Sad bi trebalo nešto i da se kaže ljudima. Ne može samo „Braćo!” (Opet misli.) Napiši... E, pa de sad; kad oni to tako iznenada...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Ona je po planu kao i sve drumske mehane. Ćir Đorđe se postarao pa ima i lično i mesno pravo. Pa eto i ovo nije trebalo ni spominjati, pošto se samo po sebi razume.

A umeo je, boga mi, i da se pokaže kad je gde trebalo. Bio je čovek patriota. I nije jedanput ćata čitao seljacima Zvanične novine i u njima darežljivost ćir-Đorđevu.

To je sad trebalo odmah žicom ispratiti. A to je bila dužnost zamenika Vujice. I on uze depešu sa potpisima i metnu je u nedra.

Šta je sve to! Pero nije u stanju opisati to; trebalo je biti tamo pa videti tu lepotu. Odavno se zakopao Prudelj na tom mestu gde je danas!

A znao je, kažu, žestoko da igra. Bio je igrač da mu je trebalo para tražiti. Naučio je u vojsci mnoge »jevropejske« igre.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Među dvema istovremenim radnjama: a-ja-ja-ja! Predlog među ne ide sa brojem dva! Piramidalna osnova? Ovo bi seljaci trebalo da vide! Od piramide je piramidni, i ćeramidni od ćeramide! Realistički način? Jaoj, sveca ti milog!

Majka je najlepši osmeh života, i ne treba se ljutiti Ako ponekad nešto i zgreši. Doduše, poneku mamu trebalo bi uputiti U to: kako da se smeši. KAKO TREBA S OCEM Hteli ne hteli, oca morate voleti.

Toliko je ogorčen, da nema snage Ni da se razgalami kako bi trebalo. KAKO JE DEDA POBEGAO U SVET Deda je star: osma dekada!

Čim se užele Slobode, kao zečevi beže uz cestu! Odbegle muževe bi, kao sužnjeve Trebalo prodavati na javnom mestu!” „Da se obeštetimo malčice bâ...rem! (Prostite što u pola reči zevnuh!

flašom (Mešavina ruma, džina i kokte), I s nonšalancijom poznatom našom Procenjuje dedu, šapćući: „Bokte, Ovog bi trebalo zasuti praškom, Nahraniti hlebom, sirom i graškom, Nakljukati sutlijašem a onda čaškom Podrezati mu na desnoj ruci

A levica je jaka na rečima, U savetima, u odborima, i u većima, Od jutra do mraka, kao čembalo Drnda kako bi i šta trebalo.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

su da danska stalna komisija za ribolove poveri velikome prirodnjaku dalja istraživanja o oblasti jeguljinog plodišta. Trebalo je godinama krstariti po okeanu, neprestano loveći i ispitujući riblje larve.

voda Evrope, a ubrzo zatim je nađeno, i to opet tu u blizini, i plodište jegulja što dolaze sa zapadnih obala Amerike. Trebalo je još utvrditi i plodište jegulja iz slatkih voda drugih kontinenata. Od 1924.do 1927.

promene u životnim prilikama jegulje, jer je jezerska voda bila mnogo manje slana nego što je današnji okean, a nije trebalo prelaziti ni izdaleka toliki put kao danas.

tvrđenja ihtiologa teoretičara, koji ponešto vide onako kako bi po njihovom nahođenju i možda po zdravoj ljudskoj logici trebalo da bude, ali se ponekad stvari dešavaju i drugojače.

Zna se, na primer, da se Kristof Kolumbo na svome putu za Ameriku jedva iz njega izvukao. Njegovim brodovima je trebalo tri u očajanju i nečuvenim naporima provedene nedelje dok su se izvukli iz tih spletova, i u Kolumbovom dnevniku puta

Ali to još nije bilo ono što se traži. Trebalo je uloviti koju jegulju posle njenog mrestenja; možda bi bio dovoljan samo jedan takav primerak pa da se misterija

Međutim, ni ovoga puta nije bilo suđeno da se to postigne. Da bi se ulovio koji takav primerak jegulje, trebalo je pomerati se postupno i sve bliže samome njenom plodištu, gde se moglo imati nade da će se naići na jegulje odmah

Ali ni do danas još nije definitivno utvrđeno sve što bi trebalo znati o toj najvažnijoj i najmoćnijoj okeanskoj struji i mnoga pitanja još stoje otvorena.

Ali je Viljemson odlučio, da u tome ide dalje. Trebalo je imati tačnu sliku ne samo onoga što se nalazi pod površinom mora, i morskom dnu, već i onoga što se tu dešava.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Za svaki narodni posao, bilo za kakvu novu školu i crkvu, ili za kakav manastir koji je trebalo podići, opraviti; ili, još gore i opasnije, ako bi trebalo krvnika, nasilnika smeniti, znalo se da se za to mora k

za kakvu novu školu i crkvu, ili za kakav manastir koji je trebalo podići, opraviti; ili, još gore i opasnije, ako bi trebalo krvnika, nasilnika smeniti, znalo se da se za to mora k njemu doći.

Prilikom suđenja, na savetovanjima, bivao je on, kao tumač, kao neka veza između njih i naroda kome je trebalo da ovi sude i zapovedaju.

Tako isto on je bio najbolji i najmerodavniji ocenjivač ženskinja koje bi begovi dovodili za sebe. Docnije, kada je trebalo da se ženi, pošto | već nije bilo u varoši, kao pre, onako bogatih devojaka iz prvih kuća, nego je ostajalo: ili da sa

Međutim sve to nije trebalo. Odavna je Sofka za sve to znala: a zašta otac jednako tamo sedi u Turskoj; zašto ovamo k njima sve ređe i ređe dolazi,

A ta će se tišina sve više, sve jače širiti. Sve, kao umorivši se od dnevna rada i svršivši što je trebalo, počeće da se povlači, odmara i čeka veče, noć.

On, pošto po varoši sve nakupovao što za njegovu kuću u selu trebalo, pošavši natrag, svratio k njima. Magda nije dala da on takav i sa onim njegovim prostim konjićem uđe na kapiju.

Međutim Sofka vide kako to mater ne samo da ne raduje, kao što bi trebalo u drugim prilikama, nego kako je ti iznenadni, česti njegovi glasnici, a osobito ti njegovi pozdravi, ta njegova neobična

A to joj je nekad tako trebalo, jer | se tim Magdinim pričanjem pred svetom jasno utvrđivalo da ih on nije ostavio, nije napustio.

Svekru kao da više ništa nije trebalo. Priđe joj. Poljubi je u čelo, oseti joj miris kose. Ona ga popovo poljubi u ruku. — Neka si mi blagoslovena!

Govorilo se da je sama njihova kuća čitav sprat u manastiru podigla, česme popravljala i sve što trebalo davala manastiru, a naročito svoje ljude iz bratstva, sela, da zajedno sa kaluđerima brane manastir.

Još su stajali denjkovi vezanih stvari: ćilimova, jastuka, pokrovaca. Trebalo je samo jedan dan, pa da se kuća sva ispuni. Ali ona, uvek tobož kao od velikog posla, nije mogla. Sve se kao kanila.

Pandurović, Sima - PESME

— Zar je bilo toga? — I mnogo još čega. Trebalo bi znati Čitav jedan rečnik! Roditelji, mati, Prijateljstvo, vernost, braća, žrtva, drâga, Otadžbina, narod, samilost,

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Otkad su Francuzi bili, slobodno je izvanjskom narodu da u grad ulazi...“ daljeg objašnjivanja nije trebalo jer u taj mah sunce iskoči, i rasprši maglu.

„A vi dvije stare kuće“, reče, obrativši se serdarima Savu Plamencu i Petru Đuraškoviću, „ako ćemo po gospostvu, trebalo je onda da najprvi uljegnete; ako ćemo po bogastvu, trebalo je...

Savu Plamencu i Petru Đuraškoviću, „ako ćemo po gospostvu, trebalo je onda da najprvi uljegnete; ako ćemo po bogastvu, trebalo je... da mi date nekoliko žutaca, e vi se plješnjave, ne ostali vam pusti!

Čovjek mirno i smijući se uze mu nož a kapu stavi mu na glavu, pa uzev ih za ruke povede ih pod brijest. Mnogo je trebalo da ih umiri i razveseli, ali je on to postigao prijatnim i vještim govorom.

Tako provedoše zimu. U nekoliko prilika umal’se djeca ne odaše. Jednom npr. Jan reče Venclu: „Trebalo bi da što radiš rukama, da se osnažiš; a, kao vlastelinu, najbolje bi ti dolikovalo da se naučiš rukovati sabljom.

Nekolika ročišta trebalo im je, da Pavlu ispričaju sve što preživješe zimus, i da mu ponove ono što prije naučiše, pa onda nastaviše novi nauk.

U zdravlje nekoga strica, protopopa u zlatnome Pragu, Pavle svrši tamo veliku školu. Stric umrije taman kad je trebalo, te mladi Pšenel, primivši ostavštinu stričevu (ne bješe premasna) stade zvrljati po Jevropi, pa kad sve potroši, stupi

Stana slušajući zdravicu, najprije sva pocrvene kao žeravica, pa ublijeđe kao krpa. Ona je trčkarala i što nije trebalo bilo, samo da se jednako u poslu nađe. Ljudi se digoše da načine mjesto mlađima, pa posjedaše oko ognja.

Svi obrnuše glave put kola, pa tražahu očima Stanu, a, znamo, da im nije trebalo mnogo tražiti. „Šta ti veliš na to, serdaru?“ zapita Gospodar, pošto onaj svrši, i pošto sva graja utoli.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Zagonetkama pitalicama trebalo bi pokloniti posebnu pažnju, više nego onim tzv. računskim, koje su malo narodne a više školski produkt.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

u ovakoj struci pisanja, gotovo poslije trideset godina, popravio svoju jednu pogrješku, pa još nije pogodio, kako bi trebalo. I. ZLA ŽENA. Putovao nekud čovek sa ženom, pa udare preko livade skoropokošene, onda čovek reče: „Ala ženo!

je u ovakoj struci pisanja gotovo poslije trideset godina popravio svoju jednu pogrješku, pa još nije pogodio kako bi trebalo”. Ovo je kazano onda, a sad uz ovu knjižicu valja kazati jošte što.

Međedoviću se učini buzdovan mali prema onolikome gvožđu, a i ono što ga je da nije načinjen kao što bi trebalo. Za to kad buzdovan nasade na kijaču, Međedović da bi ga ogledao jeli dobar, baci ga u nebo pak se podanj

” Pošto momče sasluša devojku, otide kući i kaže materi sve, pa | onda 88 otide k caru i zaište sve što mu je trebalo; car mu nije mogao odreći, nego mu da, i tako se on krene s galijom.

Taj sluga ništa drugo nije radio, nego samo po bašči što je trebalo, ali mu je bašča tako bila urađena kao da je u njoj radilo deset ljudi, i svi su se tome čudili.

Ali kad je god hteo, mogao se pretvoriti u najlepšega čoveka, samo je trebalo da zvizne, pa bi odmah dotrčao zmajevit konj i doneo gosposko odelo i oružje.

“ On izvadi sve ono novaca što imaše pa najposlije sve haljine do košulje, i kad namiri koliko je trebalo, sudnici mu dadoše čovjeka, te on s njim po svijetu proseći od vrata do vrata.

Na ovo obje strane pristanu i još se pismeno obvežu. Kad prispije vrijeme, u koje je trebalo poći, onda carski zet pozove družinu, no ne dođe mu više nego devet stotina devedeset i pet ljudi.

Sveti Sava - SABRANA DELA

rečeno, jer ćemo početi sa onim što je bolje, a bolje nam je od časa kada se prostre svetlost, koja je prvog časa dana. Trebalo bi, čini mi se, da oni koji tumače o delima svetlosti, službu počinjati od svetlosti.

Ako li se neko ne prikloni tome, trebalo bi ga i iz manastira odagnati i odrezati kao zagnojen ud i uklopiti i odbaciti kao teško zalečivu ili sasvim

Neka ulazi podekonom na drugo služenje jela i neka ispituje da li je trebalo neki da jedu među prvima, a ostali su među drugima, i zašto su izostali.

i smernosti srca povinuju, i njima zapovedam da požure na bogoljubno ispunjenje, a oni drugi da se odašilju, pa makar trebalo i malo da vas ostane. Bolje je jedan koji čini volju Gospodnju, nego mnoštvo bezakonika.

Prepodobni oče, ako je otačastvu ti trebalo propovedati, to ne bi prestajao govoriti, bolima i trudom i suzama svojim upravljao si na veru istinitu stado ti kao

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Eto i vi. Došli ste prvi put, a da vas vidim kroz deset godina, znala bi. Dajde dve đurovače! SKITNICA: Trebalo je da se venčamo četrešeste. IKONIJA: Ne znam šta da vam kažem! SKITNICA: Muž joj bio predratni podnarednik.

Nije svakome do toga, dočeg je tebi! MILE: Ti si mnogo drčna, mnogo si ofurcatila! A kad je trebalo da registruješ kafanu... (Ulazi Nepoznati, gledajući napolje. Idući tako, unatraške, sudari se sa Miletom.

VILOTIJEVIĆ: Nema smisla da sede tamo na kiši! Trebalo bi ih pozvati unutra! IKONIJA: Stavro, ovaj je lud! Izvodi ga odavde, kako znaš!

(Prilazi Ikoniji) Ko vam je ova što istrča? IKONIJA: Koja će biti, Gospava! VILOTIJEVIĆ: Trebalo je prvo dopere ruke. IKONIJA: Šta? VILOTIJEVIĆ: Kažem, trebalo je prvo dopere ruke.

IKONIJA: Koja će biti, Gospava! VILOTIJEVIĆ: Trebalo je prvo dopere ruke. IKONIJA: Šta? VILOTIJEVIĆ: Kažem, trebalo je prvo dopere ruke. Kako će kroz varoš s krvavim rukama? IKONIJA: S krvavim rukama? Cmiljo, šta je s tom komovicom?

GOSPAVA: Cmiljo, molim te! Ko sestru! Ako mi ne možeš lepu reč, nemoj ni ružnu! Cmiljo, kumim te Bogom! MILE: Trebalo bi ošajdariti opajdaru! CMILjA (zamahne na Gospavu): Sadiskinja! ISLEDNIK: Ostupi, drugarice! Sebi ruke, kad kažem!

Drugi put prvo nauči nešto o ljudima, pa tek onda... More, ajdemo, goskapetane! Ako nam je pedeset godina trebalo dovde, trebaće nam i pedeset natrag! MANOJLO: Sve mi se zacrnelo pred očima!

PROSJAK (spusti se na zemlju): Moja žrtva ispala zaludna, moja dobrota na zlo okrenula! Što je trebalo da mi grane, pocrnelo! Neki repati vetar ujaho u mene ko s lučem u slamu! Za mnom pustoš, preda mnom pustinja!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

do mesta lagano za pregledati ovi prekrasni i u istoriji slavnejši ostrov; koje kad bi hoteo sve podrobno opisivati, trebalo bi mi nekoliko tabaka napuniti.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

pomisli da su se, eto, u manastiru počeli nizati događaji munjevnom brzinom; sad se dešava u minutama za što je prije trebalo godina! — Ma kako je to? Je li se zađakonija? Kad?... Na sva pitanja brzo je dobio odgovore.

Za to je, osim pomoći vjernoga Dundaka, trebalo dosta hitrosti i pregaoštva, ali to titranje sa svojom sigurnošću (jer, bez svake sumnje, kad bi se doznalo, bio bi s

O, o, o! Jezik mi se slepija, ako ja o tome više spomenem! O, o, o, bog dâ i Divica... Bakonji već nije drugo što trebalo, te ponese kafu stricu.

I po njegovoj šali s Mašom vidjelo se da su stari znanci. Najzad se njih trojica krenuše u grad. Trebalo bi čitava knjiga da se opiše sve što je Bakonja vidio putujući čitav dan do mora: njihovi razgovori na putu, prvi utisak

Ćosić, Dobrica - KORENI

Zašto mu bar pismo nije poslao? A i ta pisma... Sve su kraća. Nekada mu je celo veče trebalo da pročita pismo iz Pariza. Čitao ih je glasno. Sam. Đorđu i Simki samo ono što se na njih lično odnosilo.

Samo je četku bacio kroz prozor i izašao na kaldrmu što se šarenela na suncu. Trebalo je da razbije ono ogledalo, jer sada je siguran da bi mu sin tražio novac; jer s njim se ništa drugo nije dogodilo sem

Jalov je kao crn jasen. Dukati tebi ne trebaju. Tamo, kod tebe na nebesima, nema dućana. Ja imam pet. Trebalo je da budu četvorica. „Desni“ je suvišak. Znači, greška. A što Mi onda napadaš „levog“?

svitanje u paramparčad čaša, litrenjaka, stakla kafanskog, onog jučerašnjeg, onog što je prošcem razbijao, ništa nam nije trebalo da razbijamo Levićevu kafanu, do Boga svi su čuli, viknuo je, svi su čuli, lisice su Prerovci, svi će pobeći; Aćim je

Ne bi postojala ova noć, ni one ranije, sve crnje jedna od druge. Aćim se ne bi dvoumio da li da napiše testament. Trebalo je da je pre pet, pre deset godina istera i drugom se oženi. Devojku je mogao da uzme. Može i sada.

Ja sam doneo naručje slame da zapalim zgradu. Šta mije to trebalo? Nisam samo ja. Svi su Prerovci lopovi. Kad dođe gospodin kapetan, svi će oni na mene da pruže prst: „Taj je prvi

Senka u jamici otvorenih usta. Kako je govorio, senka se gubila i opet pojavljivala. „Da mu se ne izgubi ime. Daje trebalo da nestane, on bi umro još u vrbaku na kiši.“ Mirisalo je Mokro vrbovo lišće. U korenu iščupane vrbe dete.

“ „Je li imao krupan glas?“ Šta mu je trebalo da me to pita? „Glas — običan. Samo, vikao je kad govori. Kao i svi vodeničari.

— Dođosmo — reče neko. — Znao sam da ste tu — reče Aćim. — A kad će oni da stignu? — Pa trebalo je da su već došli — odgovori Aćim, kao zabrinut što još nisu stigli.

“ I opet se sa katićkog krova Zora glasa iz crnog Prerova... O, prevaro! Tebe što si gusle izmislio trebalo bi svake noći klati. Kukavice ste i jad svi vi što ste pesme o bunama i hrabrima pevali.

Kukavice ste i jad svi vi što ste pesme o bunama i hrabrima pevali. Svima bi vreo katran u grlo trebalo sipati. Nikola dugo reži i sluša. Možda se ona vratila? Starac se brzo diže i pođe u sobu, Mijatu.

— To me se sada ne tiče. — Mlada ti nije neka lepotica — odloži pero i zapuši mastionicu. — Kad ste je videli? — Trebalo je da vidiš Aćima kad sam mu pričao da ti žena nije vredna izdaje oca i Prerova. Kurjak je drhtao kao kuče.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

U Istočnom carstvu čekala ju je nova kula, a u njoj hrpe svile koju je trebalo vesti. Zlatoprsta je vezla i tugovala. Beskonačnim joj se činilo njeno ropstvo, dok jednoga dana u kulu ne bi doveden

»Biti žut Dok su u šumi svi zeleni — sumnjivo je i krajnje nedolično. Trebalo bi pripaziti na nju, videti šta smera, šta hoće!

— Šta bih više? Tu, pod tim orahom, odmarali su se još njegovi pradedovi. Trebalo je da i unuci pod njim sede. Starac uzdahnu. Preli ga tuga kao ledena voda. »Ko će sedeti kad ja umrem?« mislio je.

Ležale su smotane baš kao knedlice. Sirote, male princeze! Takmičenje je zaista bilo uzbudljivo, a takmičari hrabri. Trebalo je to pljeskanjem proslaviti. Trebalo je odmoriti se od pljeskanja.

Sirote, male princeze! Takmičenje je zaista bilo uzbudljivo, a takmičari hrabri. Trebalo je to pljeskanjem proslaviti. Trebalo je odmoriti se od pljeskanja. Ko zna koliko bi to trajalo da Crnoglavka ne povika: — Budite se, ustajte!

Izdaleka ču kako potopljeni mornari zovu u pomoć, i probudi se sav u znoju. »Možda bi trebalo odustati od plovidbe?« — pomisli, ali kad sin upita polaze li, on potvrdno klimnu glavom.

Tada se prvi put osmehnu. Ali nije imao vremena da razmišlja ni o dosadi. Trebalo je podupreti grane voćki, obojiti prozore i vrata.

Možda bi malog, zaista, trebalo poslati u prosjake?« Kao da nasluti njenu misao, dečak preblede i istrča iz kuće. Tri dana su ga tražili, a četvrtog

— Niti se deblja, niti raste, kao da se ekserima hrani... — majka oseti zebnju u srcu, ali već sutradan zaboravi na nu. Trebalo je sići u betonsku džunglu grada, zaraditi koru hleba. Dečak, kao i obično, ostade sam. Je li prošao dan? Godina?

Dečak zadrhta. »Da bi se Do pesme došlo, trebalo bi ubiti pticu!« — priseti se, ali nije imao snage da je ubije. — Šta vredi što sam prošao kroz Zlatna vrata?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

I danas je to Kapetan-Mišino zdanje velelepno, i na polzu naroda, ali zar je baš trebalo rušiti Konak Obrenovića da bi se sazdalo Zdanje Anastasijevića? I to u vreme kada su Obrenovići izgnani, a Jevrem umro?

Po mišljenju ovoga mladića, ljude je trebalo odučavati od baratanja puškama a podučavati u baratanju rečima. Kad je to čuo, prvi se uprepastio njegov otac, Pavle

i knez gročanske nahije, Vasa je i dale prepoznavao u sebi onog zmaja, neosetljivog od večne mladosti, koga je sad trebalo zatomiti.

novembar, dan Sv. Andrije, trebalo je da osvane sa njihovom pobedom. Vasa je, odnekud, bio siguran da će i biti tako, i neka strahovita radost grčila mu

zaverio se sinoć Karađorđu da će se, ako bude živ, kad ustanici, u tišini, osvoje Sava – i Varoš-kapiju, koje je trebalo prve da padnu, ispeti na gradske zidine tu, gde je sada kafana „Zagreb“ (nekada „Ruski car“), da će uzjahati turski

Do Stambol-kapije trebalo je preći, mereno iskustvom današnjeg prolaznika, još onaj manji deo ulice koja nosi njegovo, Uzun-Mirkovo ime, pa

) Tako slavan postao je u noći između 29. i 30. novembra 1806, kada se oslobađao Beograd. Bimbaša Konda trebalo je da, sa svojih devedeset odabranih bećara,1 osvoji, u tišini, u zoru 30. novembra, Sava-kapiju.

Bimbaša Konda, za njim Uzun Mirko a onda oni od kojih su ostala samo imena: Petar Sremac (o kome se zna da je trebalo sekirom da razvali katanac na Sava-kapiji), Dragi Stevanović i Nikola Stambolija (o kojima se, izgleda, zna samo kako

Tako su se našli u varoši, iza zidina, neopaženi. Isto tako neopaženi trebalo je da se Konda i Mirko privuku stražarima a ostali da obiju reze i katance na kapiji i puste srpske ustanike.

To je dobro zvučalo, iako Srbi nisu nameravali da se smire; ali, valjalo je dobiti u vremenu. A kad je trebalo da se sporazum počne sprovoditi, umešala se čuvena srpska nesloga.

Prvu je, izgleda, učinio baš tada, u Beču: trebalo je, kako je i bio spreman u onom času pred izlogom, da uzme nešto od novca dobijenog prodajom stoke i da ostane tu, u

se priprema da se odmakne od turbeta pored kojeg mu je tako dobro i pređe, kratkom nizbrdicom, do Muzeja: zna da bi to trebalo, zbog Vuka, ali pravog podsticaja, u stvari, nema. Zbog Vuka?

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

- imajući takvog tvoritelja veličestvom neizmjernim duše koja svakog dobra sovršenstva nadvisuje i u sebe hrani, trebalo bi da sve guste mrake, svi mirovi u njih zakopati pohitaju voskresenjem sami da ti pređe sv'jetlo lice vide.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Kada god uzmem tu knjigu u ruke, setim se njenog vaskrsenja iz groba. O njoj nisam imao više da brinem. Istina, trebalo je nekoliko meseci dok su oni oštećeni tabaci bili ponovo otštampani i svi tabaci dela povezani u knjige, a cela godina

Baš onoga dana kada je to pomračenje trebalo da se desi, sukobiše se vojnici Lidijaca i Medejaca na reci Halisu. Iznenadno pomračenje Sunca uli obema borbenim

No ja, tek što sam ugledao svu tu lepotu, pojurih kao bez duše dalje. U svojim nedrima nosio sam pismo koje je trebalo da mi otvori kapiju mojih želja.

“ Sad nomofilaks zinu da govori. On je svoj govor kojim je trebalo da Hipokrata uvede u zvanje eksperta unapred sročio, naučio napamet i usput se još jednom preslišao, ali mu je sada sve

oči od čuda, jer ćeš na najlepšem mestu varoši ugledati divan spomenik, podignut onom istom Demokritu kojem je sada trebalo da ispitaš ispravnost pameti“.

Aristoteles zinu, Nikija pričaše dalje. „Naš veliki filozof bavi se politikom, razmišlja i poučava kako bi trebalo urediti državu da u njoj svaki građanin bude vaspitan do one čestitosti koja bi ga učinila stvarno srećnim.

Ovim jednostavnim rečima Aristarhos sa Samosa obuhvatio je i objavio beskonačnost vasione. Čovečanstvu je trebalo dve hiljade godina da te njegove reči potpuno shvati i njihovu istinitost dokaže.

Zato sam se usudio da ga u tom krugu pretstavim u njegovom naučničkom pozivu. Moja priča trebalo je da počne sa sednicom učenog kolegijuma aleksandrijskog Muzeja u kojoj bi Aristarh održao predavanje o svom

Toj sednici trebalo je da prisustvuje i sam kralj, veliki pokrovitelj aleksandrijskog Muzeja. Istorijski materijal za ovaj prikaz bio mi je

Kako mu Euristenes beše saopštio, lađa „Izis“ trebalo je da pođe za osam dana u Aleksandriju; do tog doba morade Arhimedes svršiti svoj naučni rad.

A lađa, kakvu je Hijeron zamišljao, trebalo je da daleko natkrili sve što je na tom polju bilo dotle stvoreno. To ostvariti mogao je jedino Arhimedes.

se da se precurela voda pri zaronjavanju krune u nju ne može tačno izmeriti uvek precuri po koja kap više no što bi trebalo, a svaka kap bila je od presudnog značaja. No Arhimedes pronađe jedan drugi, pouzdaniji put koji ga dovede cilju.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

) dok se krezubi student cinički smejao, a onaj drugi sedeo mirno kao što bi trebalo da se sedi na predavanju. Ali na energičnu i iskrenu intervenciju poslanikovu i moju protivnici popustiše, napregnuti

je sinoć bio mali napad jurišnog odeljenja, da je komandir skoro i legao i naredio da ga ne bude bez naročite potrebe. Trebalo je, prema tome, da ostanem pored zemunice i da čekam. Jutro je bilo vedro, sveže i mirno.

ulazila bojažljivo u zemunicu, kao da poštuje umor oficira kome je posle tako teške i rizične noćašnje službe još trebalo mraka i sna. Počekah još malo, pa, neizdržljivo nestrpljiv, gurnuh, najzad, vrata koja zaškripaše.

A kad je trebalo izvlačiti, onda, ti znaš kako sam izvlačio. Ja sam izvlačio, a oni su se izvlačili, i sinove izvlačili i sluge izvlačil

Kao da sam nasred okeana i da jašim dasku. Ali po svaku cenu trebalo mi je podići svoj ugled i ja otpočeh zdravicu: — Gospodo, srećan sam što se nalazim u ovako odličnom...

Samo što je ta sreća malo trajala, jer je došlo vreme da se aktivno posveti vojsci. I baš je trebalo da odsluži stalni kadar i da se povrati svom starom zanatu, kad nastaše mučni, strašni, jaoj beskrajni ratovi. 1915.

— On je naš saveznik i nije lepo... — O njemu kao savezniku mogla bi se napisati knjiga, koju bi trebalo završiti ovim rečima: Svaki je njegov saveznik dužan dva puta više mrzeti Grka nego li svoga neprijatelja. — Skandal!

ma... mama. Da su dobri, oni bi me mogli spasti. Prokleti deda, šta mu je trebalo vitlo“... fii... fiii... kvr... fiii... fiii... kvr... „samo mene da ubije, više ništa“... fiii... kvr...

A čovek se najedanput snažno zasmeja: — Ta šalim se, da, šalim se. Ti si u pravu, potpuno si u pravu. Nikad ne bi trebalo oprostiti, nikad, nikad, nikad, nikome! Onda pažljivo, jako pažljivo pogleda u ponor koji je ćutao.

biti, i s nama se dešavalo sve ono što se dešava među verenicima, naročito kad ovaj odnos traje nešto duže nego što bi trebalo. Svakako bilo je i mučnih trenutaka zbog moje ljubomore.

tako popravljeno, preporođeno, oplemenjeno i novo baš sve ono i onako isto kako sam i očekivao od stvorenja koje me je trebalo spasti. Ali to je bilo za trenutak.

na koju prvo naiđe a) pošto u oba revolvera, kojima je raspolagao, nije bio siguran, b) pošto toliko žara koliko mu je trebalo da izgori svu glavu nije bilo i v) pošto ni o žrvnju nije moglo biti reči.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Pred Božić i Uskrs ispravljao je i upotpunjavao spiskove osoba, rodbine, bližih i daljih znanaca, kojima je trebalo čestitati. Imao je i manje, zasebne spiskove, za imendane, rođendane i druge godove.

Na takav prizor uvijek mi se navraća pomisao da bi lica spavajućih, iz pijeteta, trebalo samilosno zastrijeti maramom, kao lica umrlih. Strašno je bdjeti uz bok nekoga koji spava.

Svaka mrtva stvar oko mene dobijala je tada živo srce i u njoj su damari odbrojavali časove nepovratnog. Trebalo se trznuti, prenuti. Trebalo je smjesta, neodložno nešto učiniti, poduzeti nešto u tom povodnju vremena.

Trebalo se trznuti, prenuti. Trebalo je smjesta, neodložno nešto učiniti, poduzeti nešto u tom povodnju vremena. Dići se, i ne časeći časa krenuti.

Čovječanstvo je već dovoljno odraslo, dovoljno se prozlilo a da bi mu trebalo fabulirati! Začudo je da se u teatru, toj širokoj umjetnosti, po prevashodstvu umjetnosti za mase, već uveliko

nekadašnjeg „fondaka”, koji je u starini služio za smještaj stranih trgovaca i njihove robe i koji je na proljeće trebalo da se ruši radi gradnje nove klaonice.

Možda u suštini i nisu toliko loši, samo bi ih trebalo drukčije odgajati; za vremena, dok su još mali. A za to je već kasno.

U kući im je vladao strahovit nered. Sve bi se ispremetalo kad mu je trebalo pronaći i pripremiti čistu košulju za večernji nastup.

lakše, a u samom toku sviranja, kad je jednom prebrođena ona početna teškoća, teklo je već sasvim glatko i bezopasno. Trebalo je samo paziti da prekidi budu što je moguće kraći.

Zabavica za jedne ferije Après moi le déluge!... A možda uopće to nije trebalo započinjati. Ali što se sad može? Svejedno, mojim odlaskom sve će to splasnuti. Uredit će se već nekako samo po sebi...

Baš su nesretna djeca! Nikad da im potrefi ono što bi u taj čas trebalo! A gore u sobi, međutim, torokali su. Postavljali bolesniku pitanja o njemu, o njegovom zdravlju, pa mu ne davali vremena

Onda je, da bi se stvarima pribavio ugled i cijena, trebalo mistificirati njihovu starinu, ne njihovu novotu. Čak su i na otkrivanje novih svijetova ljudi kretali pod stijegom

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

mogao bi se vratiti, jer mu ni krivica još nije tako ogromna, i u tom slučaju propao bi sav Vujov trud i svi planovi. Trebalo je odmah preseći ove puteve za predaju, i Vujo se dade na posao.

Trčao je više od časa, pa mu je sad trebalo dosta vremena da se povrati od umora i da hladnije razmisli o daljim svojim koracima...

ograđeno visokom tarabom, imalo samo dvoje vratnice, to su određeni za stražare samo ona dva mladića, a svi drugi trebalo je da uđu zajedno u dvorište.

Vujo zadrža Radovana. — Čuješ, meni se ovo ne svidi. On mi se nešto mnogo promenio. Trebalo bi videti šta on radi tamo. — Kako ćemo da vidimo ? — Idi ti nekoliko dana za njim, pa gledaj šta radi i kud ide.

Seoskih stražara Đurica se nije bojao. K njima je svraćao svagda, kad mu je trebalo da se izvesti ko je prošao putom, ima li kakve nove naredbe, gde se nalazi kmet...

Mladić, koji je silazio s kola i raspitivao u mehanama, namesti se na prednje sedište, ošinu bičem i kola pojuriše. Trebalo je na svaki način da stignu kaluđera, jer kad se za njim zatvore manastirska vrata, onda im je sav trud uzaludan.

Sad mu život beše miliji no ikada, a opasnosti se nagomilavahu sve više. Trebalo je, dakle, naotimati — »zaraditi«, kako on mišljaše — što više, pa se posle negde skloniti i proživeti mirno.

A da bi mogao zaraditi, trebalo je prethodno da zajazi stotinu drugih strana; trebalo je da zadovolji i Vuja i drugove i jatake i poverenike, kojih je

A da bi mogao zaraditi, trebalo je prethodno da zajazi stotinu drugih strana; trebalo je da zadovolji i Vuja i drugove i jatake i poverenike, kojih je bilo bez broja i koji su ga sve više, svojim zahtevima

Pogledavši još jedared Đuricu i videvši ga dobro raspoložena, on se odluči. — Đuro, znaš ... meni bi trebalo para. Baš mi je jaka potreba. Okupile ove proklete dacije... — Znam ja, ne beri Ti brigu.

iz Šumadije u rudnički kraj, begunci se zaustaviše na jednoj strmoj kosi, koja beše obrasla gustom gorom i šibljem. Trebalo im je odmoriti se i dušom dahnuti, jer ih umor savlada. Zavukoše se u gust šibljak i posedaše jedno do drugoga.

Rastadoše se kao najbolji prijatelji. Đurica je imao pune ruke posla. Trebalo je razdeliti novac jatacima, ostaviti što i majci, pa onda uzeti Stanku i, pošto naredi račune sa Vujom, krenuti se na

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Ti bi, sinko, sad tek trebalo da živiš, a ne da umreš, dobro bi dakle bilo da ideš u svet, pa možda ćeš naći gdegod za sebe spasenja, ali moraš uvek

Petar posluša oca, pa uzme što mu je za put trebalo i ode. Idući tako po svetu, naiđe jednom na tri vrlo lepe devojke, gde lome čiode.

Pošto momče sasluša devojku, otide kući i kaže materi sve, pa onda otide k caru i zaište sve što mu je trebalo. Car mu nije mogao odreći, nego mu da, i tako on krene s galijom.

Na ovo obje strane pristanu i još se pismeno obvežu. Kad prispije vrijeme u koje je trebalo poći, onda carski zet pozove družinu, no ne dođe mu više nego devet stotina devedeset i pet ljudi Sad carski zet uzme

Toliko ga bacao uvis da je trebalo čitav dan da prođe dok se topuz popne u visinu i natrag se vrati. Osilio se govedar, pa će jednoga dana reći majci: —

Pošto je kupio što mu je trebalo, a potrošio sve pare do vižlina, ode k dedi da primi pare, pa da ide natrag u Bosnu. Kada je k dedi u dućan došao i

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Ako je moje objašnjenje ispravno, trebalo bi da je moguće prikazati na platnu i učiniti vidljivim slike bilo kog predmeta koji čovek zamisli.

Konačno su se učestalost i snaga bleskova smanjile ali je trebalo duže od tri nedelje da se potpuno smire. Kada mi je drugi put bio upućen poziv odgovor je bio izričito NE!

Isto tako ozbiljno utiče na arterijsku cirkulaciju i trebalo bi ga uživati što ređe, utoliko pre što je njegovo štetno dejstvo sporo i neosetno.

Ja iskreno priznajem da mi je trebalo duže od godinu dana da pravilno shvatim Džonsonovu šalu. Moje zdravstveno stanje je dobro jednostavno zato što sam

Praktično sva koža na levoj strani mi je bila odrana i trebalo je da prođe nekoliko nedelja da groznica prođe i da se oporavim.

Obično bih dobijao po nekoliko odziva i ubrzo bi neka vrana dolepršala do mene u šiblje. Posle toga jedino je trebalo da bacim komadić kartona da bih privukao njenu pažnju, skočim na noge i ščepam je pre nego što ona uspe da se iščupa iz

Ipak su se, konačno, moja nastojanja iskazala u vidu jednog pronalaska koji je trebalo da mi omogući da izvedem ono što se nijedan drugi smrtnik nije usudio da pokuša.

Pumpna stanica koja je trebalo da potiskuje vodu kroz cev bila je tačno proračunata i nacrtana i sve ostale pojedinosti su bile detaljno razrađene.

Prema jednom drugom projektu, mnogo važnijem i privlačnijem, trebalo bi da se dobije snaga iz rotacione energije zemaljskih tela.

Talas telefonije koji je zahvatio Ameriku upravo je stigao na evropski kontinent i takav sistem je trebalo da bude instalisan u Budimpešti, u Mađarskoj.

Sijalicu od 16 sveća trebalo je staviti u hodnik i pošto sam odabrao mesto, naložio sam monteru da položi žice. Pošto je radio neko vreme zaključio

Ali, trebalo je savladati još mnoge poteškoće. Moj sistem se zasnivao na korišćenju struja niskih frekvencija, a stručnjaci u Vestingh

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

spomen majci PREDGOVOR PRVOM IZDANjU Kada se osvrnem na period od godinu i nešto više dana koliko mi je trebalo da napišem ovu knjigu, čini mi se da će reči sa početka jedanaeste glave najbolje izraziti svrhu ovog pisanja: Glavni cilj

U njoj je bilo manje šljiva a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala

svoj buntovnički jezik ili ću ti obezbediti besplatan put do tvoje Vojne granice, gde bi pobunjenike kao što si ti trebalo držati iza brave.

Razgledanje Praga me je mnogo više zanimalo nego njegove čuvene škole, u koje je trebalo da se upišem, a što se meni nije žurilo.

zato što mu slabo zdravlje nije dozvoljavalo da jede između obroka, ali mi je obećao da će mi pomoći kad god mi to bude trebalo. Oduševljen sam bio knjigom o Janu Husu i husitskim ratovima i postao još veći nacionalista nego pre toga.

Njima nije bila potrebna intervencija ili nečija naklonost da bi ih primili. Meni je to trebalo i po tome sam zaključio da su oni ipak izgledali činovnicima kao poželjniji i traženiji.

- Imaćete još mnogo što-šta da naučite iz američke istorije - odgovorio je nadzornik tonom koji je trebalo da pokaže njegovo visoko znanje.

To je ono što primorava Srpkinje da rade neke teške noslove koje bi muškarci trebalo da obavljaju. Ovo je bila zgodna prilika da kažem koju reč u prilog duhovnog uticaja koji ima Srpkinja, opisujući je

Na brodu je bilo dosta radnika i sve su nas odveli na nemačke dokove u Hobokenu. Trebalo je da tamo pomažemo utovaru u brodove kao zamena obalskih radnika koji su štrajkovali.

Pošto bih smestio ugalj u podrum i dobio svoju zaradu, često sam predlagao vlasniku podruma da bi mu trebalo bojiti i podrum i okolne prostorije.

Tvornica u Kortland ulici bila je u neku ruku koledž a Džim njen katiheta. Ona je imala i svoga profesora o kome bi trebalo progovoriti koju reč. Na poslednjem spratu Tvornica je imala i nekoliko soba.

da smatram za svoju sreću što se družim sa jednim tako učenim čovekom kao što je on i da je moje mišljenje da bi trebalo da je profesor u Nasao Holu, u Prinstonu. On odbi tu čast, ali se ponudi da mene pripremi i ja tu ponudu prihvatih.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Pa ipak, uza sve to, najgora je muka što se nešto mora jesti, ako se i ne dobiva. Eto, sada je trebalo potrošiti i ono malo što se zaradilo za blagoslovenih dana i što se mislilo za kuću prištediš.

Užegoše sveću. Po konobi plivalo je suđe, trupići i daske, i sve je oplimalo u vodi. Trebalo je grabiti i probiti odvodne jarke da voda napolje izbije i salije se u oveću jarugu.

—Zbogom! — pozdravi Cveta i zbunjena iziđe. Putem razmišljaše. Doseti se da nema ni toliko kolko je trebalo da se preko prebaci.

—Evo, dobar čovječe, neka mu povežem ranu! —odgovori žena. — Ali što ga nagrdi?...Njoj, brate, njoj trebalo bi da iskopaš oči! Ona te osramoti, a on, amo reći, kao i svaki čovjek... Da, svi ste vi jednaki.... 'Ajdemo, Pavle!

Nadvisiše bakru za puru i nadviruju se nada nju i slušaju kako u njoj vari i iz nje vrca. Ali, kad je trebalo zamešati puru mešačem, osetiše i deca i Ilija da nema domaćice, jer je Cveta, najjača u kući, uvek to radila, trudeći

Nastajnih dana studen ne popuštaše, i trebalo je nastaviti započeto oranje, ali kako? Ko će radnicima uljuditi jelo i doneti ručak u polje?

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

I još jednu bi pojedinost ovde, verovatno, trebalo pomenuti. Da velike razlike između nacionalnih kultura – kultura međusobno udaljenih – uslovljavaju poteškoće u

I bio je u pravu, jer je poređenje prigotovljeno čekalo u narodnoj poeziji, samo je trebalo neko da dođe i razvije ga. Čekalo je ono, kao što vidimo, u kosovskoj uskršnjoj pesmi o manastiru Gračanici – kao

Navešću jedan tipičan slučaj kad opis koji bi trebalo da bude „naučno hladan“ gotovo spontano prelazi u „vruću“ osudu. U Enciklopediji likovnih umjetnosti zagrebačkoga

Tu, u temelju, postoji nešto „nelogično“ ili, tačnije rečeno, netipično što bi tek trebalo razjasniti. A to je već za nas izuzetno težak zadatak, koji u ovoj prilici možemo samo uzgred dotaći.

Prisustvo prikrivenog stranog teksta u narodnoj lirici ne bi trebalo da nas iznenadi. Svi se slažu da nam narodna lirika dolazi iz velike starine, i pri tome se rado pozivaju na Vukove

Iz Otkrivenja su one – zasad neizvesno kada i kojim sve putevima, što bi trebalo da postane predmet posebnog istraživanja – dospele u narodnu liriku i, kako to iziskuje njena poetika, postale su

Ali o tome ćemo kasnije nešto reći. Sad bi trebalo bliže razmotriti onu radnju ili priču u Andrićevoj noveli koja se, u školi, obično prepričava kao sadržaj.

Ali je to epilog koji bi, ako se pridržavamo običnog vremenskog i logičkog sleda, trebalo da bude na početku, kao prolog. Šta je postignuto ovakvim kompozicionim postupkom?

To i jeste sintaksička sinkopa. Ona unosi asimetriju u sintaksičku simetriju; u stvari, trebalo bi reći da je ona proizvod onog ogledalskog obrtanja o kome smo već govorili.

), pesnici „misle“ u granicama koje im jezički pojmovi postavljaju, a tačnije bi trebalo reći: oni crpu iz slikovnoga i glasovnoga supstrata na kome današnja jezička značenja počivaju.

u cikluse od sedam pesama, koje pesnik naziva spevovima; oni poslednji se uključuju u zbirku od sedam ciklusa, što bi trebalo da funkcioniše kao celovit ep; danas čak postaje jasno da Popa i svoje knjige želi da organizuje kao jedinice veće

Ovde se kritičari smenjuju, a pesnici ostaju. Ako bi sada u ovako određene „izuzetne kritičare“ trebalo uvrstiti nekoga od srpskih posleratnih kritičara, onda bi Zoran Mišić bez dvoumljenja i pre svih morao da bude uvršten.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

DARA: Zar ne umeš što drugo da smisliš? ČEDA: Pa već docnije, ako bude trebalo, smisliću ja još štogod, ali najpre treba ovo ostvariti.

Pa to mi treba deset dana samo na to, a imam toliko posla da nemam kad ni čestito da ručam. VASA: A trebalo bi da ih primiš. Ako ne može drukčije, a ja, ako hoćeš, da ih skupim, pa sve najedanput da ih primiš. Eto to ako hoćeš?

ŽIVKA: Izvolite vi meni samo reći sve što je otmeno i šta bi trebalo još učiniti. Sve ću ja to učiniti. NINKOVIĆ: Znate li koju igru na kartama? ŽIVKA: Znam žandara. NINKOVIĆ: Ah!...

ŽIVKA: Slušajte, Anka, meni bi trebalo, ako je moguće, još danas da se to svrši. ANKA: Pa dobro, gospođo, onda da počnem malo sasvim otvoreno.

SOJA: Ništa više ja ne tražim. ŽIVKA: A ti, teča-Jakove?. JAKOV: Pa, rekoh ti, Živka, ne ide mi što god počnem. Trebalo je dok sam bio mlađi da se školujem, pa nije išlo; bio sam i činovnik, pa – opet nije išlo; probao sam i da trgujem,

VASA: Ama, Živka, pobogu, stišaj se i čekaj da ti pročitam do kraja! ŽIVKA: Pročitao si ti meni ono što mi je trebalo pročitati. VASA: Ama, smiri se, tako ti boga... Otkud ja da pišem, ni na pamet mi nije palo!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

I, na samom kraju, još samo napomena da je u ovu knjigu, prema prvobitnoj zamisli, trebalo da uđe još jedan rad - o Andrićevoj Prokletoj avliji. Kasnije se od toga odustalo.

Znači da je trebalo reći o njihovim precima, a ne samo o njenim. Tako je zaista i bilo u ranijoj verziji. Komad koji nas zanima nalazio se

- Dedi, hadži-Arsi, koji je bio prvi, čuven [. . . ]”. 66 Prema zamisli, dakle, pripovedanje je trebalo da poteče iz Sofkine svesti, pa iskaz i dolazi otuda, kanda iz nemoga, unutarnjeg govora.

Efekat je dosta jak. Ima, međutim, još jedna stvar koju ne bi trebalo mimoići. Pojačana ritmičnost i aktivirana intonacija preuzimaju u rečenici Miloša Crnjanskog veću organizacionu ulogu

Dovoljno je bilo da izusti njeno ime, pa da episkop skoči. Trebalo je ćutati. 364 Jasno je, prema tome, sasvim da u Seobama senka služi za motivisanje udvajanja.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Propašće se. A Trebalo je još malo izdržati, još samo malo, pa bi stigao dan vaskrsa. Dovijao se on, knez, sa starim protom od svake ruke,

Zabezeknuti Arnauti tek po njegovu izlasku pomisliše da bi ga trebalo stići i ubiti. Ali samrtno bled domaćin šapnu da za to ima dana unapredak.

Miljković, Branko - PESME

je puna mračnih anđela ukleta lađa nosi teret izgubljenog vremena i naše mrtve prijatelje u šumu bez ptica trebalo je preći more vreme i prostor koji su se pomešali sada su za jednu smrt daleko od svake obale svetlost i senka igraju

nad gorama kad grom mi snuješ u sluhu kad mi prostore pomešaš reko sa srcem od vetra kada mi sve nade zbuniš Možda bi trebalo da pevam tako da se ne razlikujem od drugih koji silaze po vodu ali pored tebe najbolje sazreva moja podsvest smeštena

Krakov, Stanislav - KRILA

Noć je bila hladna, te je po sasušenoj travi bilo još inja. Tamo negde gde je istok, nebo je trebalo da se rumeni, ali je svuda još bilo magle. Jedan se pilot sanjivo protezao.

Petrović, Rastko - AFRIKA

“ Na brodu nam kažu da ga je trebalo ošamariti; to je, vele, jedini način da se objasni nešto crncu koga je uzbuđenje zaslepilo.

Nije se nikad dogodilo da crnac odgovori na šamar drukčije no poslušnošću. Trebalo ga je takođe baciti u vodu, pa bi on već našao način kako bi se izvukao.

u ostvarivanju svojih čulnih uživanja, koja su onda violentna, a kako je ova igra put ka ostvarivanju, igrači, iako bi trebalo da su već zamoreni, nisu imali nikakve namere da skoro prekidaju.

Zašto je prošla pre vremena i zašto me nije sačekala? Ali koliko je uzaludno i teško objašnjavati se sa crnima. Trebalo bi čekati do sutra. Moj sastanak sa Vuijeom, pre njegovog odlaska na plantaže, propao bi.

“ Grdi me što sam za tri poklonjena jajeta dao deset franaka. „To je takođe udešeno; jaja su mućkovi. Trebalo je da probate, da li tonu ili ne u vodu.

iza njega prost šeretluk, a ako je poklon rđav, onda ga ostavljam na tako vidnom mestu da je očito da nisam nasamaren. Trebalo je samo franak da mu date!“ Idemo kroz beskrajnu vekovnu šumu.

trgovac — za crnce strašno bogat, posednik jednoga kamiona, što je za crnca ono što je veliki brodovlasnik za belca. Trebalo bi da pođemo, ali tada se opaža da Sambe nema, da se još nije vratio sa ručka.

Njima je bilo najteže da sa minimumom načine sebi ugodnosti. Kada je trebalo da se N. odrekne jednog dela civilizacije, odrekao je se sasvim.

Bezbroj puta mi je rekao da u stvari prezire crne; trebalo je da međ njima nađe jednog nakaznog derana pa da mu pokloni sva svoja osećanja. Odeo gajena najčudniji način.

Odeo gajena najčudniji način. Trebalo je biti iskasapljen kao N., biti gorak i nesrećan i cinik kao on, pa ovog derana ovako obući.

je jedna misija milosrdnih sestara bila podigla azil za gubavce; ali azil za gubavce koji se već raspadaju; inače bi trebalo lečiti pola afričkog stanovništva!“ Guba! Mislio sam: „Evo ja živim usred gubavaca!“ i to me strašno impresionira.

N. tvrdi da u kolonijama nije poznato da se belac može zaraziti gubom od crnca; trebalo bi da je rana otvorena, da bude infekcija krvi dodirom ili hranom.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

— Sasvim je gotov; svi su poustajali, sad će se nekud krenuti. Brzo skočim: ležao sam obučen, nije mi ništa drugo trebalo do da protrljam oči, pa sam već bio gotov. Kako sam sinoć poručio, to me je napolju čekao gotov osedlan konj.

Komarov mu reče: — Beć je skoro sasvim svanulo, mislim da bi trebalo već otpočeti napadaj; ja sam rekao zadnjim bataljonima da idu napred. — A ja idem da naredim prvima da se krenu.

Bar nije bilo ništa preduzeto da se šanac može braniti. Za odbranu tu bi trebalo podići čitavu sistemu šančeva, a toga ne beše.

Upita ih šta je, vojnici odgovore da su ovi dobrovoljci bežali iz borbe. Đeneral na to rekne: — Skotovi, trebalo bi ih sve pobiti. Čuvši ovo, »vredni vojnici« opale iz pušaka i ubiju četiri dobrovoljca.

Baterija iđaše napred. Izgledalo je da je sve u redu, i ja, odbrajajući ašove i sekire u šancu s kojima je trebalo prikrčiti put bateriji što ode kosi, već sam ce radovao kako ću odavde sa ovoga uzvišenoga mesta moći mirno da

To je trebalo da bude za vreme ovoga drugog turskog juriša, i da je ovaj pobočni juriš izvršen — katastrofa bi bila neizbežna.

No majoru Velimiroviću kao da nije trebalo ništa više, jer on odgovori: — Praštanje nije nužno, pošto ja ne uviđam moju krivicu, a nagrada je takođe izlišna,

u sredu veče, 1876 god. Jadni moj dnevniče! Četvrti dan kako nisam ništa u te zapisao. A i kako ćy, kad prvo što bi trebalo da zapišem to je preteški gubitak jednoga vrlog prijatelja... ...

No teorijski o ta dva oblika vladavine trebalo bi da se kod nas govori. Ali ako smo prinuđeni da trpimo monarhijsku formu, valjalo bi živo da radimo na ostvarenju

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Iz naših rovova razleže se takođe živa paljba. Iako su četnici disciplinovani, ovom prilikom su gađali bez naređenja. Trebalo je da to bude kao neki pozdrav Bugarima.

Naskoro ga izgubismo iz vida među mrtvim i ranjenim Bugarima. Bilo je prošlo odavno vreme otkad je trebalo da se vrati. Već sam se bio zabrinuo. Ali desetar mi reče: — Ne brinite. Sad mu je upalilo da ih malo pretrese.

A još u početku sam vam rekao da je Kočobej bio u našem prvom planu, a tek posle zauzeća Kočobeja trebalo je da mi napadnemo na vrh. A ispalo je sasvim obratno.

Nisam mu kazao pravi razlog, već onako... da i ja imam nešto od odružja u ruci. Zlu ne trebalo. Ležim potrbuške, a bajonet sam stavio ispred sebe, da mi njegov vrh dodiruje vrat. Mislim se...

Rekli su nam da je naša četa na čelu. Ali to je ratni bataljon, a vojnici idu jedan za drugim. Trebalo je više od jednog kilometra proći kroz vatru pa da stignemo do naše čete.

A, uostalom, zapovest koju smo tada dobili glasila je tako da je trebalo i mi svi da izginemo. Naređeno je da sad odmah moramo preći Crnu reku.

Svake sigurnosti radi, ovoga sam zadržao pored sebe. Šta mu ga znam!... Može da se izlane. Ali o tome je trebalo izvestiti i Bojovića. Da bih udaljio vojnika koji mi je doneo izveštaj, uputio sam ga da to isto i Bojoviću saopšti.

Ovako, ubio sam ga... Ili bi on ubio mene. Ali je trebalo da dođe ona strašna noć pa da se u mnogih ljudi probudi savest njihova... Slušaj šta ću ti reći.

Ali na Želčeva je pucao jedan. Taj isti ubio je i njegovog posilnog. Trebalo je videti toga vojnika kako je posle izgledao.

Znao je on sve napamet o evolutivnim ciklusima „denge“ i „tropike“. I kada je god trebalo oprobati neki novi lek protiv malarije, tražio je da se eksperiment vrši nad njim.

Poljana osta pusta. I naša i njihova artiljerija, kao po dogovoru, gađale su protivničke rovove. To je trebalo da bude kao neka kazna pešacima. Ali vojnici iz naših i bugarskih rovova toga dana nisu opalili nijednu pušku.

— Mi smo gotovi — reče Dragan. Išli smo žurno. U rovu je Dragan izdavao naređenja za dalji rad. Druga četvorica trebalo je da idu. Ovi ostavljaju puške i iz jednoga sanduka uzimaju bombe.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

21. i st. 30, koje su ovde, možda i dobro, ispravljene; ja mislim da bi i stih treći trebalo, logičnije, čitati ovako: Šta (tj. koliko) poklada prođe...). V. Stajić je, doduše sa rezervom (v.

Pesmarice I, Novi Sad 1862, a pod pesmom je potpis J. Raića: trebalo bi to da bude valjda sin književnika Stefana Rajića, takođe književnik i poznati prevodilac Geteova Vertera kod nas, za

u svoje vreme pesnici od izvesnoga glasa, nemaju pesama koje bi, prema merilima kojih sam se ja držao, u Antologiju trebalo ili mogle da uđu; takvi su pesnici Vićentije Rakić, Gavrilo Kovačević, Jovan Hadžić-Miloš Svetić, Đorđe Maletić, Đorđe

Jakšić, Đura - JELISAVETA

KAP. ĐURAŠKO: Jest on. — Pa na lukava njina pitanja, Iz ludosti li ili podlosti, Iskaza mnogo što bi trebalo Pred pakostima ljudskim bašiti.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Doduše ono ne bi trebalo da tako bude, ali ljudi tako 'oće, pa nek im tako i bude. Ja nijesam čojek, ja sam blentavi Krstan, a blentavom Krstanu

Prelako ga je bilo uvrijediti. Trebalo je samo nešto reći o njegovoj potrebi i siromaštini. — Siroma', vukarni Relja! — Ne dirajte me, braćo.

— U Beč, uprav u Beč!... Išô bi' i na drugu stranu, ali se nema kud. — A trošak? — upita neko. — Ja mlim, ljudi, trebalo bi da se selo poreže, pa da mu skuca štogođ troška? Sevap je! — reko' ja.

Već moj, veli, du'ovni sine, dok je 'vako vrijeme, trebalo bi na Majdance“. — Natoč'-de mi jednu, Mićane! — „Trebalo bi, kaže, na Majdance 'nako junački ršum učiniti; jer dosta

Već moj, veli, du'ovni sine, dok je 'vako vrijeme, trebalo bi na Majdance“. — Natoč'-de mi jednu, Mićane! — „Trebalo bi, kaže, na Majdance 'nako junački ršum učiniti; jer dosta su i oni nami i ovoj našoj svetoj ćabi jada zadali.

Opazio sam ja već odavno da će nešto biti, pa velim: nek' se i ovo nađe, zlu ne trebalo! Eto ti, veli, te škrljačine i gerenalske kabanice, a eno ti moga ata, što mi ga je pokojni vladika Prokopije, kaže,

— čudi se i krsti onaj za kacom. ISTINITI ZULUM SIMEUNA BAKA —Ja mlim, ljudi, trebalo bi pretrgnuti; šta bi vi rekli? — upita kotlar, pa spusti spravu u pintu i poče „gradijerati“.

Jadna ti tvoja nauka i znanje!“ „Čekaj, ženo, nauči me, slušaću te. U koji ti misliš sud da bi trebalo ili?“ „Najprije 'ajde dolje u 'naj naš, mali seljački sud, budalo jedna budalasta! Kako bi tražio suda preko suda?

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JEROTIJE (trgne se i otme mu): Ama, nije to, ko ti to dade? Gospodin-Vićo, ovo je trebalo uništiti. (Trpa u džep ovu, a vadi iz drugog džepa drugu hartiju i daje je Tasi.) Ovo čitaj...

JEROTIJE: Ali tebe često hvata ta promaja, a to ne valja. Treba da se lečiš, trebalo bi da ideš u kakvu sumpornu banju. To su one banje što smrde na pokvarena jaja. ŽIKA: Jest!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Izgubivši u ratu dragog prinuđena je da se uda za nedragog. Čak i monolog, koji bi trebalo da bude najpogodniji oblik za neposredno iznošenje osećanja, u narodnoj lirskoj pesmi vrlo često predstavlja samo

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Jednog dana na ženske i karte gotovo sve dao, izgubio. Sve trebalo da se rasproda. I onda, tako se govorilo, baba krišom, ne govoreći nikome, sama, samo s jednim rođakom, i, kako

otac sa trgovinom i pazarom počeo dobro da zarađuje, iznenada, naprečac, umre otac, i Mladen ga odmah, kao što je i trebalo, zastupi u dućanu.

A to baš njeno nemešanje ni u šta već samo dolaženje, sedenje, kao nadgledanje, trebalo je da znači: da ona, stričevi i cela familija zato dolaze, obilaze ga, ne što se boje za njega da on ne bi nešto učinio

I to mirno, utišano. I ne imajući za šta da zastrepi, uznemiri se, što se nešto danas nije učinilo kako je trebalo, pa će sutra možda što da se čuje. Ne. Već mirno, sigurno se spava, odmara.

Mladen je slušao radosno, siguran, bez one strepnje koju ima kad čovek učini što nije trebalo, pa mu se kaže da je dolazio taj i taj, a on uvek zadrhti da taj nije dolazio možda da kaže njegovu pogrešku, i onda

čak, kad je već bio veliki, kad je radnju, dućan, uveliko počeo da vodi, kad je postao već »mladoženja«, opet je jednako trebalo da bude isti onakav kao i pre: uvek pametan, miran, tačan.

To je trebalo uvek tako da radi, da bi time i pred babom, kućom, komšilukom, čaršijom i celim svetom kao posvedočio, dao dokaza, i

čoveku čisto bilo neugodno to njegovo suvo, snuždeno lice, pametan, poguren hod, gledanje ispod sebe, uneseno, smerno. Trebalo ga je videti kad svakog jutra u zoru izađe.

A sve kao što treba, u redu, sigurno, bez briga. Eto, to je ono što je trebalo tako svakog dana, dugo, godinama da traje, dok se jednom već i to uredilo.

Mladen već sasvim »stao na svoje noge«, uzeo radnju i počeo sigurno da je vodi. Čak je i uvećao. Ali, trebalo je dugo vremena dok je prestalo ono strahovanje, bojazan za nj: da li će biti kao što treba, kao što se očekuje da bude.

Znate da treba, pa donesite. Dugo je Mladenu trebalo da bude takav, da sav srećan dočeka ono: Praznikom, posle ručka, baba već na kapiji sedi.

Čak i kad ona odobri, reče da će poći, on niti se zaradova, niti klecnu od bola, već, sasvim kao da je to odavna trebalo tako da bude, nasmeja se i pomilova je po ovlaženoj glavi. — Pa tako, ludo! I ode.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Gledajući za njim, crkoše od smijeha krčmar i varoški klapci, a redari stoje na oprezu, da ga zatvore ako bude trebalo dok se ne rastrijezni. Idući, sjeti se paripa i sijena, pa se povrati da natovari.

Sin mu donosio preobuku i što mu trebalo, i prihvatao hajdučki dijel, što ga otac kući po njemu slaše. Po njegovoj smrti, braća se ne slagahu zadugo i nabrzo

Petar ode, a pisar opet sjede i piše. Pismo već je bio po formularu sastavio, trebalo ga samo ispuniti. A popunivši ga, diže se i pođe k prozoru.

Posvijetli. — Gledaj ovaj kamen, bi li rekao: vuk je iz planine! Ima toga sila po pećini, ali ko bi sve opazio? Trebalo bi breme luča. — Mašo!

I trebalo je to da učini, jer se prijatelji živo zauzeše da od kazne riješen bude. Na ručak pozvati su svi okolni župnici i neki

krvlju odgojila i — izdržava ih, gde je izdaju i od nje se odmeću; ima naša otadžbina i čelik—domoljuba i pobornika, kojih trebalo bi da se danas iz zahvalnosti sjetim; ali to ovoga časa ispuštam radi naše sloge, jer sam i ja i moji sumišljenici „za

ljudi dvovjerni... Ali da, — kao prisjeti se, — ti si od poštena panja... A koliko bi ti trebalo? —Desetak talijera ..... —Dobro, a veliš, vratiti ih o svetoj Kati?...

Kad poče novac davati na kamate, seljaci nosijahu darove: dućan je cvao i skupljalo se blago; trebalo je okućiti se, da se blago ne strče, i namisli oženiti se.

Kad bi se ova draga njemu dosudila, nije nego cijelo selo trebalo bi da iseli... a što drugo?.... — Nemoj tako, bolan, Ždrale! Ne vidiš uokolo goleti i krš, a gledaj ogradu!

—Ako je tako kako vi govorite, veli Rade odvjetniku, — onda bi trebalo da općina zametne parbu s malim sa svima seljacima.

Svjedok Ždrale htjede da nešto primjeti, ali sudac ga prekide, jer se trebalo žuriti, a i — založiti se. Pošto se rasprava dovrši, svjedoci opet se razdijeliše i posjedoše na ledinu.

I nastavi naglo iskreno; — Zaboga, je li baš to upravo sada trebalo?... Selo u nevolji, nerodica, pritisli kamatnici, a brzo će se i crkavat' od žeđi, i — ne daj bože — skapavati od

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Vir je bio miran i gladak, sunce je bleštalo po lenjoj vodi. Žmirkao sam, zraci su mi rovali po zenicama, trebalo je da prođe neko vreme pre nego što se naviknem na takav blesak.

Prohor Iguman se uzvrpoljio. Celo pre podne je tumarao po dvorištu i svaki čas pogledao prema istoku odakle je trebalo da se pojavi njegov ljubimac. Uzdisao je i othukivao, kao da iz sebe tera teskobu. Ljubimca nije bilo.

je, kako mi se Jakos jadao, rekao za taj prizor da je najlošije naslikan od svih fresaka u crkvi i da bi ga svakako trebalo ponovo raditi da sramota i loš glas ne padnu na čitavu grupu. Za to, međutim, nije bilo vremena.

To se moralo predstaviti u dve slike. Na prvoj bi trebalo da se prikaže taj izdajnički poljubac, na drugoj prizor hvatanja Hrista.

Čoveku bi trebalo omogućiti da umre kraj potoka, pod krošnjom kakvog granatog drveta u cik zore. Kad bi mi bilo dato da sam izaberem

Ja ne znam da li je to smešno ili žalosno što su takvi. Znamo kakvi bi trebalo da budu. Smerni, to prvo. Skrušeni. Ponizni. Da ih ne raspinju želje tela, požuda i pohlepa. Žudnje moći.

Najkasnije za nedelju dana vratićemo se dole. Pričaju o nekom razbojničkom napadu. Govore kako bi sav narod trebalo skloniti u tvrđavu dok ne prođe opasnost. Dadara Po celi dan se ne smirujem.

Dok je žurno odlazila u svoje odaje, pratio sam je pogledom. Trebalo je da ode onim sporim gordim korakom, kako idu gospodari; želela je, međutim, da otrči kao što to rade žene koje su sa

Znao sam da će docnije biti sve teže, pa ipak. Artemije Kad sam mu izložio svoje misli kako bi trebalo braniti Kulu, Vasilije mi je odvratio da bi najpametnije za mene bilo da gledam svoja posla i da ne turam nos onde gde

Zbilja, on ih je poslao, sasvim ravnodušno, u pogibiju. Da sam to predvideo, mogao sam proći bez gubitaka. Trebalo je samo da osvetlim bedem u trenutku napada i da ih zatim po svetlu tučem do nogu, a da sam ne izložim svoje ljude

Opet sam bio škrtiji nego što je trebalo. Dao sam mu samo dva. Lično je video Dadaru kako odapinje tri strele, jednu za drugom, na Doroteja.

Usudio se i prešao granicu svoga porekla. Ništarija na putu iz ušljive kolevke do gospodske odežde. Trebalo je da znam gde mi je mesto. Korak iza. Oni trebaju moju krv i moje mišice. Ništa više.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Još pre sto godina, kada su naša znanja o svetu bila samo maleni deo današnjih trebalo je bogodanim veštacima Humboltu i Aragou po četiri debele sveske za takav posao.

“ No, stvar je trebalo držati još u tajnosti, dok mu Sunčev zrak ne saopšti veličinu naše Zemlje. I Eratosten je dočekao taj dan.

Izračunajte koliko sam ih doživeo i koliko bi mi ovakvih hartijica trebalo da Vam ih opišem. Vredi li, uopšte, započinjati, i nije li pametnije sačuvati doživljaje ovih dana za usmeno saopštenje.

Jer njegov posao ne beše još završen. Ne beše dovoljno znati da putanja Marsova nije krug, nego je trebalo odgovoriti i na pitanje kakva je ona kriva i kojom matematskom jednačinom je ona pretstavljena.

Moja baba ih je svaki dan menjala i prebrojavala. Ako se desilo da ih je trebalo obesiti trinaest, ona je okačila brže bolje, zbog nesrećnog broja, još i četrnaesti.

Uz svirku i pevanje krenula je ta povorka u Dalj, dokle je trebalo više od sat hoda. Mi, domaćini i naši gosti, krenusmo docnije.

pa bi na to pitanje mogao bez oklevanja da odgovori svaki osnovac, a meni, kalendardžiji i profesoru matematike, trebalo je za taj odgovor nekoliko časova. Kad srce zakuca, onda pamet otkaže poslušnost!

I taj reljef je priroda sama isklesala. On je ogroman, toliki da je pokrio celu Zemlju. Trebalo je stotina godina rada dok je premeren, opisan i objavljen.

Malo je trebalo pa da ti mikropski kepeci nisu bili jači od tebe. Ovako nekako misli svaki bolesnik. Onda se tek priseti da putanja

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Klonulo): Ali, valjda što sam postigao sve što sam želeo, sve učinio što je trebalo da ja učinim, da postanem ovde prvi, najveći, zato valjda što sad nemam šta da želim, i zbog čega sebe da gonim —

Olakšavajući Tvoju samoću, osetila sam da time ublažavam i svoju. (Seda, izvaljuje se.) Oh, nije mi trebalo sada ovo da kazujem. Toliko mi je sada teško! Oh! (Oko vrata se razuzuruje i zadiže šamiju iznad lica da se rashladi.

(Oko vrata se razuzuruje i zadiže šamiju iznad lica da se rashladi.) SAROŠ (potreseno): Zašto, Tašana, zašto nije trebalo da mi ovo kažeš, da mi se izjadaš? A ne znaš koliko si se time podigla.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Nude mu i devojke, i udovice, s decom i bez dece, ali se on nekako okreće i od onoga što mu je par, i od onoga što bi trebalo da mu laska. Došao je u one godine kad čovek još poželi neku želju, ali ne želi da se ona i ispuni.

” Dok je govorio, majstor Kosta uze pažljivije posmatrati Srećka. Šesnaest godina; prestao da se razvija kako bi trebalo, a oni to nisu ni uzeli na um. U očima ima nešto što on, otac, danas prvi put vidi. Majstor Kostu prođe jeza.

Oca moga je trebalo videti, i verovati da smo od soja, da smo s planine sišli. Nas dve, njegove kćeri, izneverismo obadve.

Izgrdim momka, onog pustog kockara Milana, koga bi trebalo i da izbijem, ali mi odjedared dođe žao što je sluga, i okrenem se i šmrkam.

— Na koju stranu udari ovo naše devojče? I po tebi i po meni, ja bar mislim, trebalo je da je drukčije. — Milica ćuti. Znala je poodavno da Boško nju ne vidi; da je Boško od onih tihih nezasitljivih

Možda bi baš i trebalo to da činim, ove dece radi. — Gospa Nola nije dovršavala nijednu od ovih misli do kraja, ali se nekom mađijom misli

Poznato je da se njoj ima zahvaliti za mnoge izume u nauci. Žene bi dakle trebalo pustiti u nauku. Ubrzo bismo znali da li ima ljudi na Marsu, i ujedno i ko se od koga razvodi.

Lepota Juličina dobila je uopšte ono što joj je uvek nedostajalo: duhovni izraz. Žalost utoliko veća. — Trebalo je da bude nesrećna i prokleta, pa da se u njoj pokažu čovek i krv — govorila je gospa Nola, plačući gorko i bez

— Krsno ime se u ovom svetu ne zna! Gospode, ne daj mi s pameti sići... Šta mi je trebalo da se vezujem za tuđu decu, za beli svet, i šta mi je trebalo da me sad boli rastanak od Luke...

Gospode, ne daj mi s pameti sići... Šta mi je trebalo da se vezujem za tuđu decu, za beli svet, i šta mi je trebalo da me sad boli rastanak od Luke... Trebalo mi je, trebalo, zato što sam živ čovek i pošten čovek!

Šta mi je trebalo da se vezujem za tuđu decu, za beli svet, i šta mi je trebalo da me sad boli rastanak od Luke... Trebalo mi je, trebalo, zato što sam živ čovek i pošten čovek! — Gospa Nola udari šakom o sto.

Trebalo mi je, trebalo, zato što sam živ čovek i pošten čovek! — Gospa Nola udari šakom o sto. — I trebalo mi je zato što je novac tu da ga

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

dalje čudesa ovog viteza vidimo, po zapovesti Horacijevoj, koga mlogi pohvaljuju, mala čast čitaju, a još manje razumedu, trebalo bi mojim čitateljma pokazati otkud ove palate u tako usamljenoj šumi, tko je nju zidao i navlastito kakva lica u njoj

čisto) dajem, i želim ne samo kapu na glavu metnuti, nego i pokornost, koju mi žene muževma rado odajemo, ili koju bi trebalo da rado odajemo, u punoj meri zasvedočiti«. — Tko [se] neće tronuti na ovakovu besedu?

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Zar tu nije trebalo malo više nereda, malo nemirnija frizura, malo neuređenih vlasi, međ' kojima bi, recimo, u ušima sjala dva briljantna

saznanjima, koja je docnije ministar policije pribrao, mi smo ceo ovaj rat i vodili zato što je majci Davida Mešulama trebalo da napuni jedan jastuk guščijim perjem.

je manje više na opšte odobravanje, jedino je moj otac vrtio glavom, baveći se uporno svojom prvašnjom idejom, da bi me trebalo dati na kakav zanat koji bi me smirio.

Možete misliti koliko je tu trebalo hrabrosti i koliko požrtvovanja da se udari golim grudima na ovakvo jedno utvrđenje kakvo je predstavljala viša gimnazija.

glavica kupusa i tri venca luka, onda bi ga ovako savetovao: — Vidiš, sinko, ti imaš čestita i valjana oca, pa bi trebalo na njega da se ugledaš. Danas ti ne zameram što ne znaš, ali gledaj za sutra da naučiš. Pozdravi oca!

Ali je nastala prava pometnja, koja je i samoga učitelja dovela u zabunu, kada je trebalo da nam objasni značaj nule. Pokušavao je na razne načine, ali mu to ili nije polazilo za rukom ili ga mi nismo dovoljno

Po profesoru, na primer, znak pitanja bi trebalo uvek staviti na kraju upitne rečenice, dok u životu znak pitanja se može staviti iza reči: poštenje, ljubav, rodoljublje,

školske klupe, iskače i uskače kroz prozor, da se prevrće preko stolica, tako da ti je sve izgledalo kao da bi mu trebalo metnuti lanac oko vrata.

FIZIKA I HEMIJA Ja ne znam mogu li se ta dva predmeta, fizika i hemija, smatrati kao ortaci, te da l' bi im firmu trebalo tako zajednički ispisivati, mada se još sećam neke definicije po kojoj one čine zajedničku grupu prirodnih nauka,

u šifonjer i poodsecam sa očevih zimskih haljina dvadeset dugmeta te ih prodam u školi za deset para, koliko mi je trebalo za kiflu.

— O?... — Vi bi mi mogli neobično mnogo pomoći. Meni bi trebalo što više dokaza o mome ispravnome držanju u braku. Ja ih imam, ali bi mi trebao i jedan eklatantan dokaz, jer moj muž

I ja sam taj post sasvim hrišćanski izdržavao. Trebalo je dijetom okrepiti stomak da bude kadar svariti trinaestu ljubav. Q. B. F. F. F. S. Q. b. f. f. f. ѕ.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Gde si zapeo, životinjo jedna, s konjima na mene. Stani! — uzbuđuje se Kosta. Trebalo je povratiti top nazad. Komandir naredi da se iskopa rampa i poslužioci rukama da iznesu top. — Požurite!

Prvi put vojnici su zastali neodlučni. Videli su oni da otadžbini nema spasa. Trebalo je ostaviti kuće, porodice. U neizmernom očajanju koje je obuzimalo zemlju, zašto i oni ne bi podnosili opšte jade

Oblaci se spustili gotovo do zemlje. Bili smo obavijeni neprozirnom tamom, kao u mračnoj komori. Trebalo je silaziti niza strme staze, tek prosečene. Ljudi i konji se uznemirili od treska gromova.

Čuli smo tada i za propast severne vojske, koja nam se u odstupanju sve više približavala. Trebalo je štititi sada i odstupnicu njenu. Zato su naređenja bila uvek kategorična: braniti položaje do poslednjega čoveka!...

Razgovaramo o svom bezizlaznom položaju. Još jedan dan marša pa smo na granici. Kuda ćemo posle?... — Trebalo je da ih sačekamo na Kosovu, i neka se istorija još jednom ponovi — kaže potporučnik Živadin.

Nije nego!... Još i na rudu da se zaklinjemo... Onda bi konjanici trebalo da se zaklinju na sedlo, inženjerci u ponton, a komordžije u samar... Drugo je zastava.

— smeje se poručnik Protić. A potporučnik Dragiša razmišlja: — Ako se ikad vratimo u zemlju, trebalo bi obeležiti vidnim znacima pravac kojim je ova baterija prošla. Neka to potomstvu posluži kao primer ljudskog napora...

je bila klizava, i pretila je opasnost da top težinom svojom povuče i onih dvadeset koji su bili vezani konopcima... Trebalo je videti izraz lica tih ljudi... njihove napregnute žile, iskolačene oči... Skolismo sa svih strana.

Vežemo onda jednoga narednika, i spustimo. Javlja nam on odozdo, da su trojica mrtvi, a jednom polomljene obe noge. Trebalo je sada njega izvući.

Nađosmo se najednom pred jednom strmom liticom, kojom je vodila kozja staza. Trebalo je uspeti se. Slučajno sam bio na čelu. Da se prvo ispenjem ja, pa onda da povučem i konja? Ali, kratak je dizgin.

Puta dalje nije bilo. Pred nama je široka, a strma ploča neke stene. Levo je krš, desno ponor. Trebalo je suljati se. Konji se ustežu. — Nema drugog načina nego da ih silom poguramo — reče Branko. — Hajd, ordonansi!...

“ Kada ono puče poslednja bomba, mi uzedosmo i šesti džak... — Trebalo je da povedemo još nekoliko konja — veli redov Džamić.

Petrović, Rastko - PESME

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović PESME Sadržaj RANE PESME 2 NEŠTO ŠTO NE BI TREBALO DA ZNAM 3 O TRENjU IZMEĐU DUŠE I TELA 5 JEDNA STARA ARIJA NA MODERNOM INSTRUMENTU MENI, TEBI I JOŠ NEKOM

PASTIR 159 PONOĆNE DELIJE 164 PREVODI 166 PIJANI BROD 167 RUKE 171 PESME RANE PESME NEŠTO ŠTO NE BI TREBALO DA ZNAM U ponoć kad pođem ulicom sam, sam, Ulica je suviše široka i crna, dva prozora su svega osvetljena, U ponoć kada

Kad bih hteo ispričati noć lova s lovcem Mâčem na divlje svinje, nijedna mi muza ne bi mogla zadojiti takvu moć: trebalo bi iščupati celu noć tu iz sebe kao basnoslovni mač; nastalo bi krvoliptenje za slikom koju utisnu tada noć i lovac

I ne uspesmo nikada postići vanmišićne ekstaze! Već skrivasmo se pod klupe i u porube Zločinci! - tih neba, Trebalo bi da nekim spasonosnim svetovima odlaze: Ali oznojeni, naježeni saznavasmo za košmarske poraze!

Novi Zavet počinje od njih i trebalo bi o svakom od njih govoriti ponaosob jer vladaju u njima osobiti izrazi zadovoljenja i harmonije.

”Dosta godina trebalo je da dođeš do ovih reči, Dosta ognjevi ređahu da dim ti pogled spreči, I udubio se kamen kolenom koje kleči, I pod

li se na planinski vrh rođenja, da sagledam daljine Ili ruku neku nestvarnu kad se pojavi i uzbere Naš san, koga je reka trebalo tek da polazi, Međ odblescima čuda misao se tek s bolom razbere.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Moj Cvet se rađa samo jednom u stoleću. Može li bez mene da se rodi? — dan kada je Cvet trebalo da procveta bio je blizu, sve žudnije je hitala Kapljica k istoku.

— reče strogo Sunčeva majka. — Bolje se vrati odakle si i došla. Preteška je cena koju bi trebalo da platiš za sreću svoga sina. Sagnute glave žena je razmišljala, zatim reče: — Platiću je!

Na prelazu, starica zastade. Očigledno je trebalo da pređe na drugu stranu, a reka ljudi i vozila nije prestajala da teče.

— Ah, trebalo bi o tome razmisliti! — reče sebi, ali još svoju misao ne domislila, a pomrli otac i majka, sin nevestu doveo u kuću,

— Mikiki-Miki-No! — vikali su uglas doglavnici. Carskim ušima nije trebalo lepše pesme! Ah, kako je blistala trpeza! Kako se smešio grad!

Možda bi od nekog drugog dobio triput više, ali ko zna koliko bi trebalo da čeka. Stavi trgovac vrećicu s zlatnicima na sto, a Varalica je blago odgurnu rukom.

— To je zato što on izgubljeni ključ traži na vrhovima planina, po gradovima, pećinama i jezerima... — A gde bi trebalo da ga tražim?

Mlada žena zadivljeno kriknu, ugledavši je, i polete drvodelji u naručje. Nije trebalo bilo šta da joj kaže. Stolica je govorila o njegovoj nežnosti, ljubavi i čežnji.

Sve je ispalo složenije nego što je pretpostavljala, a slikar je drzak i, primera radi, trebalo bi ga skratiti za glavu. Ali, to bi, istovremeno, značilo i samoj sebi ukinuti večiti život.

Njegova četkica prelazila je preko platna brzo i vešto. Mlađa i lepša nego ikada pre smešila se Carica sa platna. Trebalo je još samo da slikar naslika zenice, pa da Carica na platnu progleda, progovori i oživi za sva vremena.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

fantastične docnije turske vesti po kojima su kneza Lazara pomagali i Bugari, Arbanasi, Vlasi, Mađari, Nemci i Česi: trebalo je prikazati tursku pobedu što težom i značajnijom. Do sudara je došlo na Vidovdan 15. juna 1389. g.

Narodni pesnik opevao je uskoke i njihove protivnike „kakvi su bili, ne dodajući, u osnovi, više nego što bi trebalo da se dobije epski kolorit“.

ljudima drage isto toliko koliko i njihova sloboda, i u svakoj svojoj reči sadrže opomenu da nema napora koji ne bi trebalo uložiti i trpljenja koja ne bi trebalo podneti radi očuvanja stečene slobode.

i njihova sloboda, i u svakoj svojoj reči sadrže opomenu da nema napora koji ne bi trebalo uložiti i trpljenja koja ne bi trebalo podneti radi očuvanja stečene slobode.

života): kojemu (strašno je reći) Feronija mati je dala tri, kad rodi ga, duše i triput oružjem da maše; triput ga trebalo ubit, al’ desnica ova mu tada duše je uzela sve i oružje skinula troje“.

na ovome mestu stoji kao uzrečica i pokazuje u isti mah žaljenje i prebacivanje za nešto što se dogodilo, a što se nije trebalo dogoditi“. Isti je slučaj i u p. 31. Dokle gođe jedan tecijaše, tj. sve dok je jedan bio u životu.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

smreka i pupi leska Usled proleća u Novom Sadu Izgleda nisu posla čista Jedan je platan pustio bradu Kada je trebalo da olista Usled proleća u reci Savi Bilo je ovih dana loma Kečigi Mari se vrti u glavi 3aljubila se u jednog soma

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Obojicu je danas istuko. Eno ih, ostali su u zatvoru. Lukavom Stricu ništa drugo nije ni trebalo, nego da sazna ko je bio bijen u školi. Eto novih junaka u družinu.

Kakve, vraga, kruške, kad je nad njim bukva! A osim toga, kad je već pao s drveta, trebalo bi da ga bole noge i tur, a gle — njega bole ramena! Šta je sad to?

Od ove bi se jame mogla načiniti Žujina tajna kuća. Mačku nije trebalo ništa dalje pričati, odmah se dosjetio o čemu se radi i već je izlagao svoj majstorski plan: .

Prekrasna rabota, nema šta! — Hm, najprije bi trebalo da svane ovdje u šumi, a tek onda tamo napolju — mudrovao je čiča.

Lazar je negdje pronašao i popravio kočijaški fenjer, nabavio pojači konopac i jedne lagane drvene ljestve bude li trebalo da se nekud penju ili spuštaju.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Zato i nije čuo kad ga je još jednom zapitao kalfa Kote gde je čuo tu pesmu. Kalfa Kote ne dobi odgovora. A nije trebalo da ga pita ni gde je pesmu čuo ni od koga je pesmu naučio, a još manje je smeo da se ljuti, jer je ta pesma isuviše

A posle, baš da je sve zaboravio kalfa Kote, nije trebalo da zaboravi onaj šamar što ga je pre nedelju dana dobio i on sam od majstor-Mana kad je tu istu pesmu pred njim zapevao.

Smenio je on ili, kako tamo kažu, „surgunisao“ je tri paše. Pa nije trebalo ni da ide sam glavom tamo, — „Sal dór čukne u tèl u Stambul — i paša već beše!

I sam Manasija — „čapkun Mane“ nazvan — kujundžija, koliko je puta — on, čapkun i nesrećnik da mu je trebalo para tražiti!

Tek onda poče majka poizdalje nagoveštavati Manu da bi već trebalo da joj nađe „odmenu“, jer ona je, veli, već ostarela.

Ič da mu nikoj ne dava pare, zašto ne preznavam Mitančin, reče, arč...“ — Eh, tugo! Neje trebalo baš tol’ko da je... Sin mu je... Lele, jedinac spored tri kerke!... Pa što je sag sas Mitanču — njeknja ga vido’!

Zarekao se da se više neće hvatati do Zone; a nije mu to ni trebalo, jer Zona više nije igrala; ostala je i samo gledala. Kad zasviraše „Niševljanku“, Manča se uhvati do Kaline.

Niko više nije tu bio, samo njih dve. Prekrsti se i zahvali bogu što je sve to samo san bio. No, samo bi mu to još trebalo da su one bile sinoć tu!... bi mu bruka sve do Kuršumlije, Ristovca i Sukova.

I, kako je bio dosetljiv, to mu nije trebalo dugo da lupa glavu. Posle tri dana on je već imao ideju o osveti i zadovoljan trljao ruke pri pomisli da to neće biti

I što bi ona sad učinila, kao poslušna kći, od straha očeva, zastrašena i prisiljena, — to mu nije trebalo. Zato je Mane ostao i dalje hladan i povučen i ostavio ih bez odgovora.

Sve se sleglo u svatove, i radovalo se što se tako lepo, i baš onako kao što je trebalo, svršilo. Tetka Taska je toga dana bila sve i sva u Zamfirovoj, a tetka doka u Maninoj kući.