Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Čovjek s mišem nagnu se nad otvor, spazi u mraku džaka nekakvu neobičnu dlaku, uzviknu i toga istog trena desi se strašna stvar! Bijeli miš omače se iz svog sanduka i upade u sam džak! — U pomoć!
Tek što htjedoh da skočim, kad istog trena noge izletješe ispod mene, a ja, koliko sam dug, prućih se po zemlji i glavom bubnuh o brvna.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Nećeš preći! - Ataman to ispusti iz sebe u jednom dahu, a ja pomislih da sam za dva trena u vodi, pogrešno kao i uvek. Bio sam na drugom kraju skele, iako su se gaće na meni tresle.
Matavulj, Simo - USKOK
Ali prije pola noći Milica je zamijeni. Vatra je plamala, te bi svakog trena oružnica odsijevnula. Po stijenama kretahu se sjenke, u uglu, na prijeboju povješane haljine kao da se ljuljahu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sjedi on tako na tvrdoj osunčanoj ledini naspram obijeljena potočara, uzdahne, a uzdah se ne čuje, istog trena slije se s marljivim veseličastim zujanjem žrvnja i razigrana točka. E, moj dragi, tako ti je to.
Sva trojica zabrinuto bulje u taj čisti kvadrat hartije kao da će otud svakog trena iskočiti vrag zna kakav prestupnik, možda čak i sam komunista, daleko mu lijepa kuća.
Zausti da nešto kaže, ali mu se ote samo jedno zbunjeno: — Ehe ...ma čekaj . . . — Ne čekaj, vala, više ni trena — nastavi zahuktali intendant. — Molim, kukam, prijetim, bogoradim, u svake okrećem.
). Spazi samo kako se u njezinu kancelariju nečujno uvulja crna bakica u novim žutim opancima i već istog trena joj u ušima zažubori dobrostiv mekan glas i znane riječi, nezaboravna pratnja njezinog rođenog djetinjstva.
— E, kad je tako, onda ćeš ti odsad biti magarac — reče mu bradonja i nekud iščeze, a moj ti se žderonja onoga trena preobrati u magare. Ostadoše mu samo čeljadeće noge, da se drugi ljudi sjetuju i uzmu u pamet.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Pojmovi, stvari, njina imena olovna, siva, nejasnog sklopa nemaju mira nijednog trena: smiču se listom s Knjige života.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu ti se rađa vesela Japra. Potok-jarence skače i đipa, na miru nije ni jednog trena, po njemu igra senka od vrba, blista i trepti odeća-pena. Brzicom oštrom ko munja šiba pastrmka smela, vatrena riba.
„Pomagaj, stari, ako si drugar, dolazi, evo, najezda pseća!“ Poskoči čiča, prestrašen vas, pa istog trena u vodu — pljas!
Još trenut samo, pa urnebes, počeše divlji ratnički ples! Istoga trena zaigra munja, planula snagom svom, prosu se blesak, a za njim tresak, udari moćan grom.
Tišina zatim zavlada mlinom kao da nikog nije ni bilo. Istoga trena čiča se prenu, oči mu stare lukavo sjaje. „Jeste li, deco, svršili priču, spavati valja, dosta je graje.
Istoga trena provali voda, veselo točak poče da igra, poskoči Žuća, pobeže Toša, oba ih zali nestašna čigra. A mlin zabruja ko
A mjesec, stari fenjerdžija, na mog je tatu ljut, i sinoć su se takmičili pedeset prvi put. Svakoga trena mjesec se gasi, oblačak čim ga dirne, a tata svijetli neprekidno u noćne sate mirne.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
plača U krugu od manastira do najboljeg mača plakanje svešteno i plačevi žena Plač je od jednog treptaja i trena stoji kao zdanje iznad svih vremena 28. juni 1980.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
ono je pečeno!“ „Bogme, dijete, i mi gotovi!... Ha, momci, Spasoje, Marko, pomozite!“ Do trena, pecivo ležaše iskresano na trpezi. Ljudi se prekrstiše, pa prionuše svojski.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Zato tebika osobito udi spavanje posli ručka. Ti ne smiš ni trena spavati posli podne, ka šta ti je likar reka. — Ne valja mi isti, ne valja da spavam posli ručka ka šta sam navika ima
— Jer je pokojni stric Jureta, bog da mu dušu prosti, moga svakoga trena minjati glas, te bi se ti zakleja da čuješ puno ljudi... Daklenka, mi zapali iza drva, pa pokojni viknu: „Stoj!
Nebo je bilo vedro bez mjeseca. Tetka i Srdar se zgledaše, a Brne izbulji oči u njih. Do trena opet proletje plamen u protivnom pravcu, ali se jasno vidje njeka mračna pruga koja je za plamenom izašla.
— Ma kako to? — pita Brne s malom dušom. — Jeto tako: žedan sam krvi. Dođe mi ništa, pa bi onoga trena ubija svakoga, ko mi se namane. Zato svake noći zaključavam dicu u jedan prigradak, pa obisim ključ visoko o jednu čuklju.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
I već sam dvaput, triput manji. I klečim ko na nekoj srči. A do pre samo trena dva-tri Sećam se da sam bio ceo I s glavom čak u nekoj vatri.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Kad su ga uhvatili, Zlatoprsta je čula samo tupi pad i očajnički mladićev krik: — Čekaću te! Istoga trena na zapadnoj strani neba ugledala je kako se rađa blistava mlada zvezda, i znala da je mladić tamo čeka.
Drhteći, ona je proguta i istoga trena poskoči na krevetu. — Ja hodam! Ja trčim! — uzviknu sva van sebe i htede da izleti napolje, kad je prenu nečiji
Svako na koga ga baciš, steći će, istog trena, i rogove i rep, jer to je začaran čičak. Repatih i rogatih biće ubrzo toliko da na tebe niko neće ni obratiti pažnju.
Istoga trena ovome niče repina! Drugom i rogovi i rep. Joj! Joj! Među ludima planu smeh. — Gle, kakav si! — nasmeja se prijatelju
»Gde li je iščezao?« — upita se i istog trena ču drugarev plačni glas kako zapomaže: — Pomozi mi da se izvučem, ovo je strašno!
Ne izdržavši, dečak ih izbaci iz košulje, pa se spusti na granu niže. Ču samo njihov tupi pad i istog trena opazi kako su mu nogavice pantalona postale dugačke, predugačke. — Prokleti porub!
Svakoga trena na zemlji ih je bilo sve više, bleštali su kao srebrne kuglice. Najednom, učini mu se da se miču, da iz njih iskaču
« —pogleda ga, osmehnuvši se, a talas zadrhta od nežnosti. Od toga trena njen lik nije ga napuštao ni u snu ni na javi.
Lepotica ga samo sumnjičavo pogleda, ali od toga trena dani su im se rascvetavali kao zlatne ruže. Nauči lepotica da se smeje, da strahuje, da brine, da se raduje.
Nije mu uspelo da čuje šta, jer je tog trena u voćnjak ušao očev izaslanik. — Gle našeg princa! — uzviknu dvoranin. — Opkolite voćnjak, vojnici!
Činilo mu se da će mu se vodeni zidovi istoga trena spojiti iznad glave, ali ne posrnu, ne okrete se, i stiže do kraja staze.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
središte raskršća, na mesto smrti obeleženo kamenom i stao, od mah isturene glave a ona bi, ta glava, već sledećeg trena, kao neki od smisla otrgnut predmet, letela kroz vazduh pa se kotrljala po tlu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Iz trena u tren vitlo leti sve brže, vetar vitla sve luđe. Najedanput crveni, žuti i zeleni kolutovi zatreptaše pred mojim očima
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Što brže izgubiš sve što imamo, to bolje. Znam da će te to proći.“ Bila je u pravu. Toga trena sam pobedio svoju strast, i jedino sam zažalio što nije bila stotinu puta jača.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ LVIII Već devet godina na ranama leže, Kô devet koprena, Odatkanih, opletenih nitom Uzdisajnih trena. Već devet godina na ranama leže, Kô devet koprena, Nad srcem mi, nad ikonom, gde je Živa slika njena.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne, makar mi se njeni poljupci razleteli po krvi kao otrov od koga ću svakog trena zadrhtati u samrtnom ropcu. Vidim njene zube dok mi odsecaju vrh brka i njene beonjače vidim kako svetle, ali me slatka
Dorotej ustade sa tronošca, protegnu se kao da tera iz tela nemar koji je u njemu rastao iz trena u tren i poče da šeta tamo-amo po sobi poput mladog kurjaka uhvaćenog u vučju jamu. Očekivao sam da zapljušte pitanja.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Stadoše ulaziti i izlaziti doktori, jer se u prvi mah mislilo na neko trovanje. Kao obično, nije se od prvog trena moglo znati šta je; lekari zapitkuju bolesnicu, nagađaju.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Jedni tvrde kako vide staricu toliko povijenu da im se čini kako će se istoga trena kao britvica preklopiti. Drugi su uvereni da se prvima starica samo priviđa: iz mora izlazi Lepotica od jutarnje zvezde
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Iz ćubasta žbuna zaista su virile nečije duge zaprašene noge i kao da nekom daju lukav tajni znak, one istog trena počeše micati prstima, a zatim i čitavim tabanima. — Pst, miču se! — prošaputa jedna djevoj čica.
Mačak pograbi podužu suvu granu, raspali njome po karti i hitro skoči iza velike bukve. Istog trena čitava Bosna i Hercegovina poletješe uvis i prevrnuše se na leđa, a ispod njih iskrsnu Stric, čupav, razbarušen i
Odjednom je spopade takav strah da joj se učitelj učini veći od planine. — Šta bi sad, kuda bi?! Istog trena sjeti se Jovančeta i onoga nezaboravnog dana kad je taj hrabri dječak pred samim učiteljevim nosom iskočio kroz prozor
— Gasi! — prošišta mu Mačak u samo uvo. Prekidač kvrcnu. Tama potrpa dječake. Istog trena iz dubine hodnika začu se jasno i ponovljeno: — Ej, ej!
— Ehej, pa ti si gladna. Nijesi ga smazala, znači. Ali gdje je onda? — Evo ga! — grmnu iznad njega neki glas. Istog trena neko ga odalami po turu tako da Stric skoči na noge brže od zeca. Pred njim je stajao Jovanče.
— Hvataj, pa mlati! — razdra se Potrkov otac. Istog trena, kao odgovor na tu viku odjeknu iz logora Jovančetov oštar glas: — Ne daj se, družino! Udrite krompirima!
Samo kratka varnica, koja joj sinu u očima, rječito je govorila da bi toga istog trena najradije sručila stotinu gromova na tu svoju debeljušnu plavu drugaricu Maricu, koja tako izazivački i bezobrazno
— Meni se čini kao da sam sve ovo sanjao — prenu se najzad Jovanče i prevuče rukom preko čela. Istog trena, na prvim brežuljcima s druge strane Ledenice zapraštaše puške, a za njima se oglasi mitraljez: du-du-du!