Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Turčin se ne može maći. Oni ga napadoše noževima, sekući mu ruke i noge. Stanko se umešao među Turke pa ruši... Za trenut oka drum posta kasapnica... Glave se valjahu po drumu kao bundeve kad im vreže sasuše... Jauk je prolamao dubravu...
Svi prenuše i zaprepastaše se... Na vrata posukljaše grlići od pušaka. Jedan trenut postoja tako, pa se na pragu pojavi Stanko. Oko mu je munjom sevalo, a neki satanski osmejak igrao mu je na usnama.
— Kupite decu, pa napolje! Sklonite se gde znate!... Brzo!... I to slušaše bez pogovora... Za trenut oka osta prazna kuća. Stanko se okrete Ivanu: — Eto, ja sam duševniji od tebe!
Goli sinovi već poskakali na šajke, pa odatle bacahu i gurahu jednog po jednog u vrtloge... Za trenut oka voda proguta i šajke i tovar, samo se goli sinovi spasoše. Oni isplivaše na obalu. Pred njima se pojavi Zeka.
A Surep samo uzdigao obrve, pa kosi li — kosi. Zavrzan je jurišao nemilice u najgušće redove turske... Za trenut-dva nestade ga, pa ga tek vidiš kako se, kao šilo, probio, prolećući kao strelica i uzvikujući: — Tako, Klempo!...
Poslušajte me, pa se nećete kajati! Ko zna šta nam nosi dan a šta noć! Sad lijemo piće, a za trenut-dva možemo liti i svoju rođenu krv!... I bog mi je svedok da ćemo je liti isto ovako svesrdno!...
Dučić, Jovan - PESME
Zemljom, prema meni, Leži moja senka. Ja se noćas bojim Sebe, i ja strepim sâm od svoje seni. ČEKANjE Doći će i trenut poslednji i sveti, Kada ćemo jednom, mirno čekajući, Reći jedno drugom: već je vreme mreti, Kao što se kaže: već je
Lagano kao što i cvet vene, Umiru jeseni hladne, zle. A kada u trenut neki kasni Sve stvari zažele zadnjeg sna — Pred kim će poći da negde zaspi Ledena zvezda sa rečnog dna?
Usamljen večno, strašna grmen, U prvi sunčev trenut sjanja, Niz ozarenu baci strmen Crni sen svoga očajanja. A noću nebu zavihori, Kad zna da bolno sve zanemlje — I
NOSTALGIJA Jesenje popodne mre u zavesama, Tužno cvili vetar iz dalekog granja. Mir. To je svečani trenut kad se sanja. I kad duša hoće da ostane sama.
Oči su joj mutne, čelične, studene, A usne zamrzle i obrazi bledi. Ne čuje se nikad da pomuti dahom Ni trenut tišine za to celo doba. Dan umire mirno: a moja je soba Ispunjena čudnim slutnjama i strahom.
prespim svake noći, Sa srcem što nije ni srećno, ni plačno, Za sve što je prošlo i sve što će proći: Jer svaki je trenut nešto beskonačno.
Tvoj bol beše izvor sve tvoje čistote; On je tvoja mladost, lepota, i tajna; Ne prokuni trenut koji ti sve ote: Samo si u patnji postala beskrajna.
Svoju veru nađoh u svom snu o veri... Tvoj nož ne ubija nego blista blistom... Jer ti beše trenut u mojoj himeri, Moj san o dobroti i vera o čistom.
Smeh, klicanje, žagor od hiljade maska. I zatim, najednom, jedna trenut tiha: To domino (pesnik) gospođama laska S dve-tri ljupke strofe i frivolna stiha. Žagor.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Bio sam tako zbunjen, da mi hiljadu kojekakih planova i misli dođoše u pamet. Kao udavljenik, video sam za trenut ceo svoj život, ne izuzimajući ni moj jučerašnji san, ni Jocu u njemu. Ponudili smo ih da sednu.
Opazila je da je gledam, nije ni za jedan trenut dizala očiju s rada. — Gospođice, ovaj je prst moj bolesnik (nega je bila oparila ključalom vodom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I sve će te krasne slike domalo, za trenut jedan, nestati i iščeznuti! Nestaće ih kao dima i pepela od trafike, kad ga ča-Nića duhne sa lule; proderaće se
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zatim se, koliko ga glas donosi, na nemačkom, prodera: „Na moju komandu, sve, u stav mirno!“ Za trenut, zaista, sve se bilo umirilo i stajalo kao ukopano.
Te godine je bilo mnogo groznica i na grobljima je, skoro svaki dan, bilo po nekoliko sahrana. Za trenut, stojeći nepomično sa reskriptom Krigsrata u ruci, Garsuli je imao utisak da je na njegovu komandu i ta beskrajna,
“ Đurđe, koji beše zastao, opet samo mahnu rukom, odlazeći. Petar ih pogleda, za trenut otvorenim očima, zatim opet zavali glavu i nastavi da se smeška, zatvorenih očiju.
Nije mu bilo, tu, do dvoboja. Pavle ga, za to vreme, uveravaše da će sa familijom da se vidi samo za trenut, dva, pa da će posle nastaviti put.
Pa ipak, iako ga ne pogleda, sad pri rastanku, bila se sažalila na tog poružnjalog, zapuštenog, čoveka. Mislila je, za trenut, dva, na njega okrenuvši od njega glavu, sa onom ljubavlju, koju je pre osećala, kad bi im se nameštala, uveče, postelja.
Ali to je trajalo samo trenut, dva. Htede da mu kaže nešto toplo, pri rastanku, baš kad i on okrete prema njoj, žalostivno, glavu.
Rakosavlevič je primio Isakoviča, odmah, u svoju kuću. Isakovič, inače tvrd na jadu, i bez suza, bio je, za trenut, izgubio prisustvo duha. Ćutao je i vikao, naizmence. A kad mu dadoše hleba, čak je i zasuzio.
Ona je bila, trenut, dva, zaostala. Zatim i ona potrča za njim i poče da viče da je on krmak, koji o ljubavi devojačkoj ništa ne zna.
Kad su, za trenut, ostali sami, kraj kola, gospožica Božič reče, smejući se, Isakoviču, da joj je ta babuskera pokvarila najlepšu noć,
Smejali su mu se obojica Božič mu doviknu: „Alal onom, koga je ova mala, noćaske, u krevetu imala!“ Za trenut se činilo kao da Isakovič hoće da skoči iz kreveta, ali je posle ostao tako, polupodignut, zagledan u Božiča.
On bi onda dodao, uvek, ponova: „Neka joj Bog plati što je tako dobra.“ Posmatrajući, posle toga, trenut, dva, ćer, s neiskazanom tugom.
Pavle onda pogleda, za trenut, Kopšu, ćutke, vide njegovo lice ostarelog jarca, žuto, kao u čoveka čija creva nisu u redu, a vide i neprijatan izraz
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kiša sitna padala je i, za trenut, u svitanju, video je pse što pojuriše prema njemu, konje i sluge pod dudovima, a na drugom kraju utrine, kod obora,
Sluga je bio obučen da, čim stariji iziđe iz kuće i uskoči u kola, ošine konje I, tako, sve se zbi za trenut. Dok je ona nameštala, polumrtva, haljinu, da bi izišla pred svet sa mužem, on se, prekrstivši se tajno, otrže kroz
Dobošari počeše da lupaju. Za trenut širom otvorenih očiju, stade, u tom ga drugi ošinu posred lica, tako da usne prepukoše i da krv šiknu.
Kada je prvi put pao, poliše ga vodom i gurnuše dalje. Za trenut, voda što mu je pljusnula u lice, na glavu i grudi, vrati mu vid i snagu i on kao bezuman, gurnut, ponovo potrča.
Vide kako svi gledaju u njega i ne mogaše da izusti ni reči. Srećom Princeza Mati prekinula je svoj govor samo za trenut, da odmah zatim nastavi, zagledana, tronuto, u Srbe: „Ovaj dan računam među najsretnije dane svog života, jer mi se
Gubeći pri kocki, opkoljeni damama, oholi jer im se ukazuje svaka pažnja, oni zaboraviše za trenut sav svoj put i sve svoje tegobe.
To je taj jedini trenut, koji mu beše, i pre, uvek, najmiliji. Trenut kada mu se činjaše da zgrčene prste ne bi mogao da odvoji, ni silom, sa
To je taj jedini trenut, koji mu beše, i pre, uvek, najmiliji. Trenut kada mu se činjaše da zgrčene prste ne bi mogao da odvoji, ni silom, sa balčaka, toliko bi ga stegnuo.
Kad se sasvim počeše gubiti iz njegovih misli, javiše se krvava, za trenut, okrugla i nejasna, u crvenim lubenicama, kojima su se tih dana on i vojnici hranili, rasečenim na pola.
bol kostiju i zglavaka, i udišući travu, rosu, toplotu hata, udar kopita i tupi ukus gvožđa na sebi, za jedan jedini trenut strese sa sebe noćašnju vrućinu, zaparu od vina, očaja, misli tužnih, pa povika koliko ga grlo donosi vojnicima,
Za trenut samo, osvrte se i on oko sebe i vide drveće, drum koji se peo iz doline za njim, topove koje su privlačili bliže, i gomi
Osvestiv se, ona za trenut poznade svoju izbu, koja beše sva zastrta čaršavima natopljenim sirćetom, i dve babe, koje su neprestano obilazile oko
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ovaj zaslužni javni radnik bio je »poslednji bard dubrovački«, za trenut je vaskrsavao iz prošlosti staru dubrovačku književnost i vezivao je sa novom srpskom književnošću.
Kostić, Laza - PESME
još dalje se niže, sve žešća kletva, sve strašnija misô, onaj tek zna je što je napisô; jer čudan je pogled, čudan je trenut, samrtno oko mora zasenut, samo se vidi vatra sve žešća, strašan je plam, al' strašnij' navešća.
Lalić, Ivan V. - PISMO
iz Mikene, Koja je Drugi oblik praha, Ugledao sam na dnu mene Taj osmeh zadržanog daha, Što uspeo je da se zgusne Za trenut na dnu ogledala; Okom bez boje i bez zene Budućnost me je pogledala, Nemušto, mudro i bez strasti, Ko kućna zmija pod
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Vilenjak biljni jasne se sa duda. III Zatrubi zlokob s ruba pamtiveka. Kad um se smrači, jedno zrno zobi u trenut može kuću i čovèka da slisti, sprži; može i da zgrobi Visinu gordu, kad se zvezde zgraše u krik „iz crne rogozi i
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Iskreno reci, prikane moj, misliš li mene u lonac svoj ?“ Lukavi lisac prevrnu oči i lažan govor za trenut sroči: „Pokojne babe kunem se glavom, odavna držim žestoki post, vodicu pijem, hranim se travom, prosto ne mogu
Samo za trenut! ... Vjetar je meo i sve se zavi u sniježni veo. MJESEC I NjEGOVA BAKA U šumi staroj oganj gori, blista u
Dva ljuta borca pod istim krovom sede zdesna i sleva, frkću i reže, hrbate ježe, a oko munjom seva. Još trenut samo, pa urnebes, počeše divlji ratnički ples!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
se vremenom vara sve je u rasponu našeg jedinog časa i novi časovnik i drevni okvir na rubu vidika i pesma koja trenut čara lepa je starinom ali današnja je ako i to danas nije pesma stara O duhu 1 Duha da spazim dok vri i
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On se osetno trže i odjednom mu se promeni lice, ali kroz jedan trenut stade ga polagano obuzimati srdžba... — Kakvoj njivi ?!... uzviknu on začuđeno, ali mu glas drhtaše od ljutine.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sad tek otpoče mutljava i tumaranje. Njih dvojica odraše ovcu za trenut, počistiše je i dadoše ženama na trandžiranje. Jedna uze da čisti creva za čorbu, druga seče butke i plećke za krompir,
neka ličnost sa strane osvojiti njihova srca i time dobiti pravo, da uđe u svetinju njihova uređenog kutića, koji se za trenut može pretvoriti u gomilu nereda, haosa... Drugi su mnogo konzervativniji.
Hiljadama misli pojuri u glavu, a u ušima zvoni i vri... Sve to bi samo za trenut oka. Kako poskakaše, zlikovci razgledaše uzvereno na sve strane.
Visok, stasit čovek, u crnim suknenim čakširama, džemadanu i fermenu, trči preko čiste poljane... Za trenut oka dotrča do ograde, pa, videći da je opasno preskakati, leže za jedan čatal i pruži pušku...
tom blagom i vedrom pogledu veštu oku nije se mogla izmaći po neka munja, koja bezuzročno, samo za jedan mig, za jedan trenut sijne i nestane je u onom toplom i milom pogledu.
Rakić, Milan - PESME
Čekam. Nigde nikog. Svetlost dana gasne. Noć prosipa tamu i časove kasne, Ni zvezde na nebu da za trenut blisne. — Čekam. Nigde nikog. Uz vapaje glasne Nepregledna hrpa ranjenika kisne...
Na oknima svetlim zablještaće boje U taj sveži trenut prvoga saznanja... Sve će biti lepše, sve draže i više, Noć koja se spušta, svet što mirno spava, Dugo mrtvo polje na
Pandurović, Sima - PESME
I blešti mladost i života baj; A vetar s puta digne trošni prah, Da nam dopuni proleće. U taj Zanošljiv trenut godine i snóva Ja sam voleo, srećan bio, znam; Isti je bio vruć proleća dah, Isti je vetar nih’o vrh od zova I
I sada je drag Taj spomen, tako oživeo, setan; Izgleda da je trenut istovetan. Jer cveću i sad tepa vetrić blag, I miris spomena po zemlji se kreće K’o najlepši sjaj. I sad pada cveće.
Zato dođe trenut kada uđe sumor U celo naše biće, i ovlada Dušama pustoš a srcima umor, Nevoljni umor bez želja i nada; Kada u svesti
U meni je duša Osamnaestog veka I plemići gordi u svili i čipki; Ja živim, za trenut, sred raskošna jeka Vremena Vatoa, menueta gipki’.
SAVREMENIK (Maj, 1918) Hajde, srce moje! Jezivi trenut dolazi sve bliže; Noć mračne borbe krvlju se rumeni I urlik rata pod nebo se diže, Vri, mumla, bruji, raspinje se,
Kako sam bolno i sumorno prenut! Jer juče, u mutan i promenljiv dan Proleća hladnog, odjednom, za trenut, To srce što se dugo borilo, To srce, puno bola i šimera, Surovo je, eto, s praskom razorilo Čelično zrno iz malog
— Poezija, to je veliko iskustvo I saznanje što se nemilo ispašta. — Dobar stih za mene to je trenut sjajan! – Za pesnika, Gospo, uvek bol potajan. — I mislite?...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vodeći kolo, on se približi Đurici i nekako s leđa podmetnu mu nogu, te se ovaj saplete i padne. Za trenut oka umukoše i cigani i svirala, a u Đuričinoj ruci sevnu nož. — Ha, đido, zar s leđa!
Račun je bio dobar. Čim potera siđe sa huma i zapade u dolinu, begunci poskakaše i za jedan trenut dohvatiše se reke. — E, danas jevtino prođosmo — reče Pantovac, umeravajući hod. — Ha, snaho, dušu li mu!...
Za trenut oka nestade ga... — Vujo! — začu se glas ispred kuće. Đurica poznade glas Vujove žene. — Zovi ga jače, ne čuje!
Petković, Vladislav Dis - PESME
Osmehom dušu i rane zakloni. Zapali čula. Neka srce tako Pređe u usne k'o vetar u zvuke. Nek trenut ovaj i bol što nas goni Rasklopi nebo i utuli pak'o: Poljubac, k'o smrt, ne vidi jauke.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Kad se sasvim počeše gubiti iz njegovih misli, javiše se krvava, za trenut, okrugla i nejasna, u crvenim lubenicama, kojima su se tih dana on i njegovi vojnici hranili, rasečenim napola.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
mesec zapleo se u nalomljene crne tmine iznad Žlebova kao opsađeni junak, pa se gotovo ne miče, no samo s trenutka na trenut pokazuje svoju tužnu belinu, da bi se bole videla raskaljana drenica, njeni razriveni kolovozi i, pokraj njih, stravični
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Na razvali sam sveta Misli odmarao, I svetove sam nove Za trenut stvarao. I vragu sam se rugô, U pakô slazio, I dugo sam ga dugo Nogama gazio; I dok sam nogom tako Vragove
UŽAS I NEVOLjA U ZAGREBU Podzemni besi, kojim nismo vični, — Zar burnim, morem posta zemlja ova? Za jedan trenut više jada stvori Neg’ što bi mogle stotine gromova. Ima l’ se kuda? — Ako imaš krila Ženo, što blediš?
I glas jedan srpski prevari se, kliče: „Tâ hrvatska borba Srba se ne tiče“. (Glas je ovaj samo trenut bola krenô — Al’ to ne bi bilo srpski ni pošteno).
Tri je cara tâ dovela Da s’ poklone „suncu pravde“. Toplo j’ duši pesnikovoj Pred ti jasli kad pokleči, I taj trenut — Nema reči. — A to pesnik samo trenô: Snom otišô s ovog sveta — Probudi se, a pred njime Ova pesma, tek početa.
Krakov, Stanislav - KRILA
Ogromni plameni zubi raskidali su ga strahovito... još jedan trenut osetio je sem bola da pada u bezdan... potom je bol kao užas zgrčio celo telo koje je cvrčalo u plamenu.
Njihove su stope ostajale devički čitave po prašini. Niko nije ulazio u njih. Za trenut bi se pod njima kroz kakav prolom rasuo ceo Solun, i oni su gledali kako gmižu prljave kućice, luduju visoki minari, i
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
starim gleda očima Poroda bednog glavu klonulu Kako je nad njom dželat svirepi Sa čvrstom rukom pȁlu izdigô; Još trenut samo... i mudra glava Krvlju će svojom bedem mastiti! — Ti za to veliš da je nesreća!...
Vezir nas čeka, more, Sulejman! Pa teško tebi, ako dočuje Da si nam puta trenut jedini U ovoj gori silom prečio! Dete mi puštaj!
RADAK: Na posô, kažem!... Traži ispolac! Ispljuskaj čamac!... Pesak napolje!... (Maša se za nož.) Svaki je trenut danas godina. Na posô brže, leka lopužo! (Vitla golim nožem po vazduhu.) JANjA: Sad... sad... sad!
huji, kô haramija Što se prikrada dvoru nečijem, Zastajkujući dahom divijim, Priziva tajno tamu ponoćnu I čeka trenut svoga napada...
(Vuk i Radak odlaze.) A ti si, Isače, Na strašnoj muci kaljen čeliče, Sa mnom ćeš ovde trenut čekati Da kužnu tamu krvlju razvedriš Po tamnicama što si disao, Sa nestrpljenja umljem bolesnim Iščekujući ponoć
Da l’ ti je puška dobro spremljena?... ISAK (pokazuje na valju): Sve je u redu. Ni trenut bolji, ni mesto bolje, Ako je da se mora ginuti Na pragu ove tesne kolibe Što je u trošan okvir smestila Slobode
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Puške su groktale kao sa nekom zlobom i pakošću. Kad čovek zažmuri, i ako može samo za trenut da zaboravi da je ovo borba, puščani pukot učini mu se kao lavež hiljadama zlih pasa koji s neopisanom pakošću laju
Ja obratim pažnju Komarova na te simetrično rastavljene predmete. On pogleda samo za trenut i reče mi začuđeno: — Šta je vama?! Zar ne vidite da su ono drva? — zatim produži pisanje. Drva?
Ne verujte mu ko vam drukčije kaže. Čas je bio krajnje kritičan. Zlo, da su naši vojnici samo za trenut izgubili prisustvo duha; samo za trenut i neprijatelj bi skakao u naš šanac.
Čas je bio krajnje kritičan. Zlo, da su naši vojnici samo za trenut izgubili prisustvo duha; samo za trenut i neprijatelj bi skakao u naš šanac. No stara srpska sreća pomože, naša posada ostade hladna i mirna.
plotunom, skora vatra....« i ova se komanda vršila vanrednom tačnošću i brzinom. Za jedan trenut i naš mali šančić ogreze u dimu i plamenu i pretvori se u rasklokotano vulkansko ždrelo koje je sa čudnom žestinom i
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Nije tuga moja druga, Sto me jada ne savlada, Moja j’ sreća šarna duga, Svaki trenut zlatna nada. A ja druga blaga nemam, Nit’ bi druga blaga trebô; Ti si zlato moje nade, Šarnoj duzi ti si nebo.
LXXI Pitaćeš me, moje čedô, Kad sam ove pesme pisô, — Prosuo ih jedan časak, Jedan trenut, jedna misô. Srce mi je lisno drvo, A pesme ga cvetom rese; Jedan pogled, jedan osmej Uvek koji cvetak strese.
Kad polete suze oku, Ona stisne, pa im krati; Na večnu te muku meće, — Da joj platiš trenut sreće. XXVII Ta, dabogme svaka rana Ima svoje bilje, — A mene je očaralo Moje — novo milje.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
te mi se ne šće ogriješit o vašu krv... BOŠKO (probode ga): Oprosti! Ali osveta Ni trenut više nema vremena... KAP. ĐURAŠKO (stane pred vrata): Dovde, a dalje ne! Vi izvršnici volje paklene — Pakô je vaš!...
Bojić, Milutin - PESME
I alge se noćas ljube sred orgija I okreci poje svoje madrigale, Samo za nas trenut slavlja ne izbija I noć nam ne poji ljubavne kimvale.
No to će biti za trenut, a potom U naše oči leš će maja leći I taj trenutni osmeh će izreći Sud nad nekada voljenim životom: Ono što tada
Iskušenja je zacario trenut, Plavio me je dah lepote strasne, Ljubavi jedne krvave, a kasne. Što mene za svog kumira je htela.