Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ševe su treperile u vazduhu, nad Mahalom. Dan je bio topao i bagrem je mirisao. Sve se u Mahali činilo mirno. Trifun je sedeo, očekujući
jarosnih, austrijskih đenerala, sa nojevim perjem na šeširu, i turskih armija, tekla je, i šumela, razlivena Tisa, treperile su, noću, bezmerne baruštine, prostirale su se močvare i blata. Nije se moglo dalje. Princ je bio stao.
Među mnogim svećama na stolu, mnoge čaše, koje su treperile, zvonile su, kad bi se kucnule, melodiozno. A Višnjevski ih je, isteravši husare, razmeštao.
Kad se trže iz sna, na nebu, iznad Kijeva, bilo je još mnogo zvezda, a i one su sjale i treperile, u geometrijskim formulama, kao neki eskadroni, koji egzerciraju na nebu, samo što nisu sastavljeni od ljudi i konja,
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Kako rekosmo: na nebu su već treperile prve zvijezde, treperile su da ne bi zaspale u tihoj ljetnoj noći. A kad bi neka od njih zadrijemala, ona bi se omakla i
Kako rekosmo: na nebu su već treperile prve zvijezde, treperile su da ne bi zaspale u tihoj ljetnoj noći. A kad bi neka od njih zadrijemala, ona bi se omakla i razrogačenih očiju
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
poneti stvari od stakla, ili zlata, niti povesti kravu ili tele, oni su ipak videli bezbroj sjajnih stvari što su treperile u noći, krasne i vanredne.
Tri topole su treperile tamo na vetru i on ih je jasno video, iz svih daljina. Mudrost i spokojstvo, mir koji je obuzimao dušu, polazio je
srebrni i plavi lebde svu noć, ispod sjajnih sazvežđa, nad krovovima varoši, travama, brdima i rekama, duž kojih su treperile logorske vatre vojske, koju je, kao tiha, letna kiša, zasipala mesečina.
Zatim, presvlačeći se, pogleda iza kolibe puteve, zakrčene kolima Francuza, prašinu i polja nad kojima su nisko treperile ševe i, obišavši pogledom predstraže, opkope i bedeme, vide na dnu vidika red bagremova i voćaka, pred nekim zaseokom,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Seljak se okameni u mjestu. Ostadoše mu žive samo sitne uzigrane očice koje su treperile negdje u slobodnom manevarskom prostoru između krave, sinovca i patrole. — Pa ...pa ...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
me nešto neodoljivo vuče zemlji, i, oslonjen na ruku, kretao sam glavom, dok mi je u ušima nešto pištalo, a pred očima treperile raznobojne iskrice. Pipnuh se po glavi i grudima... Živ sam... Setih se odmah da na ovome mestu mogu poginuti.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Teško je bilo ne udahnuti punim grudima bistri vazduh! Iznad njih treperile su zvezde. Plačku se učini da vidi kako se neke od njih spuštaju ka zemlji. Evo ih, tu su! Kad bi bar bio zvezda!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Mesec je, međutim, bio zašao. Nezasenjene njegovim sjajem, zvezde su treperile u punom broju na nebu. Među bezbrojem žmirkavih nekretnica odvajale su se na zodijaku, svojim mirnim sjajem i jasno
Krakov, Stanislav - KRILA
Svuda se rasuo beskrajni splet grebena, planina, jaruga i šuma, sve je blistalo i svugde su treperile sjajne pege u zraku. Sa tuđeg rova je pukla puška. Potom druga i onda je nekoliko zapraštalo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Lupio sam o zid. Podigao sam glavu i pogledao naviše. Zvezde su treperile. Da li ko vidi odozgo? „Bože, ako te ima, spasi ih... spasi“ — šaputale su moje usne. Setio sam se Dragana.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
XV Jesenje sunce već je bilo ugrijalo prohladnu sjenovitu jutarnju šumu, a od Jovančeta i Mačka još ni traga ni glasa. Treperile su po Gaju zlataste sunčane pjege, mamile u igru, ali dječacima se nikud nije polazilo.