Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Onda zaćutimo... Bezizrazno zurimo u Moglensku ravnicu, utonulu u treptavu jaru i gustu prašinu. Jednoga dana prenuli smo se svi, i nakrenuli glave da bismo bolje čuli.
— Tako, brate, kaži da i nama malo lakne! — smeje se Vojin. Kroz mračni otvor zemunice ugledasmo treptavu, crvenkastu svetlost, kao da je vazduh užaren. Iz daljine su dopirale eksplozije teških razornih granata.