Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
zvezde glede ga hladno i podrugljivo kao oči uhodine, koji je pronašao krivca, pa se pravi da ga ne vidi, nego dremljivo trepće... Ali krivac kao da čita iz toga pogleda, koji mu veli: znam te, vidim te!... Ti si... ne možeš pobeći!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
G. Pera uze i popi pola čaše, a pop Spira se naslonio na desnu ruku, a levom drži bradu, pa ga gleda blaženo i ne trepće. — A, šta ja kažem?! Šta velite na to? — Izredno — veli g.
I šta ti sve nisu razgovarali! I kad jedno govori, ono drugo i ne diše i ne trepće od silne pažnje i milošte. Razišli su se zadovoljni. Šaca je otišao blažen. Bio je poetski raspoložen.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Seli su za ručak. Velika, lepa sala, sve od zlata i srebra trepće. Na duvaru likovi znamenitih Poljaka, slika slavnog vojvode palatina Tarnovskog, Sobjeskog, Košćuška, Dombrovskog,
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
sitna, svakodnevna nevaljalstva Koliko me vidiš malu, Ja s ljudima zbijam šalu; Ja im zujim oko uha, Čovek maše, trepće, duha, Ljutit skoči da me smlati, Ja odletim, pa se vratim, Pa mu sednem besno, smelo, Sad na lice, sad na čelo
Radičević, Branko - PESME
Al' misâ jedna iz druge s' izvija, Kraj srca s' viju kao klupče zmija, On usne grize a trepće sve češće, Iz oka plamen sve sjaje žešće. Dva-triput onda učesto uzdanu: Da l' ovo njemu u srcu odlanu?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ne mogaše da ga vidi, a da je ne prođu jeza i strah. Samo kad ga sagleda gde se primiče k njoj, a očiju ne skida, trepće, i oko usta igra mu neki bolan, učmao osmeh — njoj se srce steže, snaga ustrepti i suze polete...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
usred velikog carstva povuklo je iz zemlje lepotu za vlasi poteglo kamen diglo stub do stuba onda se uspravlja trepće i zračnom svojom rukom rukovodno sledi pokret koji polazi iz vrata neće više da siđe sa neba i to je vrelina
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
će odnekud ispasti točak, blesavo pogleda u lotre, samo da bi izbegao pogled narednikov, koji je ukolačio očima i ne trepće. — Gde je, bre, točak? — dreknu narednik, a žile na čelu odskočiše.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Deca se uplašiše od njenog strogog izraza i tona, pa se svako ukrutilo, gleda je pravo u oči i ne trepće. Ona vide da je pogrešila, ali oseti da ne vredi sad ispravljati pogrešku, pošto će do podne učiniti još nekoliko,
a on se uprepodobio, pa samo trepće i miluje decu po glavi... Ko bi pomislio, da se u takvoj školi cele godine razleže jauk i plač jadne, nemoćne dečice !.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ne čita, nego ih, misliš, guta. Dah mu zastao, ne trepće! Odjedared se trže, grdan veliki glogovak ispusti na zemlju, a iz grudi mu se ote jedan uzdah kao čoveku kad mu se
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Došao i Džon Hohohond, otpasao revolver, skinuo šeširčinu Stao uz krevet, veliki kao brdo, i počeo da trepće. Prvi put se džambas setio da, eto, ima sina, Pa iz kuhinje, gde su jela raznih vrsta, Doneo, u jednoj ruci, mleka i
Brže bi došla iz sedmogodišnjeg rata... — Četiri sata. Molim te, četiri sata! Cica trepće, u čudu se čudi, Trepće i njena haljinica, plava pa bela; Što su ti čudne mame, i ljudi: — Ovaj prekor ona nije
Brže bi došla iz sedmogodišnjeg rata... — Četiri sata. Molim te, četiri sata! Cica trepće, u čudu se čudi, Trepće i njena haljinica, plava pa bela; Što su ti čudne mame, i ljudi: — Ovaj prekor ona nije predvidela. Četiri sata?
” — Kaže, i grli ga. Zbunio se Ubljanin, Odložio karabin ... On pošao da ratuje, Al sad šta je, tu je ... Trepće kao snaša, Ni da se ponaša Ne zna... „Prosti, Amico, Nisam na to naviko!
Tinja zadnji plamičak-pijavica; Evo je, vraća se, odlazi u ćoše. Kašljuca. Trepće. Pa da: kijavica! Prehladila se. Oseća se loše. Usnivam. A šta drugo i mogu! Odjednom: nešto me hvata za nogu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
komandanta, pa se naginje unapred, mršti se, kao bajagi pozlilo mu baš tog trenutka, napinje se, propinje na prste i trepće. — Dronjo, šta klanjaš? Ne mrdaj, dronjo! On se kruti, uspija usnama, zabacuje ramena nazad, i još se više mršti.
— Sekula, daj dve čaše za marijaš. On polako otvara oči, gleda oko sebe, trepće i izgovara jednu jedinu reč, gadnu i nepoznatu van ove varoši, a na koju se ne ljuti niko, jer se svaki njome služi da
— Je li, a? Ima li žaba rep? A zašto žaba nema rep? Ali sad je pukovnik malo umiren tišinom, trepće zadovoljnije i šmiče, samo mu je lice i dalje zvanično-ozbiljno, jer zna da ga pogledaju sa raznih strana
Boga ti ljubim, dođem ja tako kući ljut, a ona samo trepće. Treperi kao list, što rekao Bura Jakšić, naš najveći pesnik, a bio je učitelj. Kažem ti, nema to kod mene.
A za to vreme dok predsedavajući poučava optuženog major Tasa trepće i nakašljuje se. I dok optuženom, koji se rešava da posluša, klecaju kolena pred Krstom i Jevanđeljem, dotle ustaje
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
9 Reći da neko ne očima, nego čelom i celim licem trepće, vrlo je čudnovato. Tomča uistinu i nije treptao čelom i licem, nije u doslovnome, nego tek u prenosnom smislu
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
— Da obiđem, da posetim Tvoj rumeni cvet. Da ja vidim oko cveta Kako trepće maj.“ Tako mi je prošaptao Jedan uzdisaj.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Zemlja se kruni, ugiba pod njima. Lujo drhće, strepi. Svaki mu se živac razigrao. Izbečio krupne, grahoraste oči, ne trepće. Svaki pokret prati; svaki udar odjekne u razigranom srcu. Stisnuo se, pognuo se — pomagao bi Jablanu da može.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Te noći je stigao Pavle sa ženom. Jedan fijaker je vozio same kofere. Sutradan, palanka ne trepće, da ne promaši nijedan podatak. Već u šest ujutru saznalo se da Crnac nije došao.
Drugovi muškarčići — škola je bila meštovita — pretstavljali su kako se Koda klanja, trepće očima, „mrda nosom”. Devojčica je volela svoju braću, nosala ih, pevala im da zaspe, zabavljala ih kad su dosadni; ali
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Odakle si rodom, Spiro? — pita profesor matematike Spiru Najdanovića. Spira ćuti, trepće i gleda u tavan. — Odakle si rodom, Spiro? — ponavlja profesor. Spira ćuti, trepće i gleda u tavan.
Spira ćuti, trepće i gleda u tavan. — Odakle si rodom, Spiro? — ponavlja profesor. Spira ćuti, trepće i gleda u tavan. — Zar ne znaš, po bogu brate, odakle si rodom? — Zaboravio sam. — Pa šta onda znaš?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
—evo je usred Gaja, na Tepsiji. — I stane uz drvo, gleda nas! — dopuni ga Jovanče. — Bulji kao pečen brav, i ne trepće! — Pa neće nas valjda izdati, ako nas i pronađe — poče da ga tješi Jovanče.