Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— More nemam pare, brate, živ mi gospod! Šest cvancika, pa nek je sretnje! — E znaš, ćir-Trpko, šta je! Evo po triest groša kola, pa da doteramo. — Ne mogu, bogami, ne mogu.
para ide, ide, ide. A ne pazari se, brate! Nego po šest, pa neka je sretnje! — Ne možemo! Za triest groša, ako 'oćeš... — reče Vitomir, pa tokorse pođe, a za njim i Tiosav. — Stani, stani! — povika ćir Trpko.
Dučić, Jovan - PESME
O vratu mu visi krst Anuncijate, Međ prstima burmut uzbuđeno mrvi. Pre triest godina... gle i pesma ista! I knez izljubivši njene oči obe, Ponudi joj ruku (tradicija čista!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Jedna u C., a druga u Š. U C. jedna stara udovica, gospođa Kalajićka, ima jedinicu kćer Varvaru, tako oko triest godina, premda ima spletkaša koji kažu da je i preko četrdeset, ali to nije istina. Ta je bogata.
Gospođa Evica Gledićka ima oko triest pet godina; prilična je, osobito udesno se zna oblačiti. Pameti je oštre, jezika uglađena, kad govori, misliš med joj
zbog Julke Nerićeve i jedan kod Mrgodićke — šesnaest forinti. „Osovina mi se pokidala — četiri forinta i triest krajcara. „Opet sam ovom prilikom dao praviti izlišan kaput i pantalone — košta me pedeset forinti.
sedamdeset — nula — ostaje mi sedam; sedam i dva devet — jedanaest — dvanaest . . . triest i četiri — ostaje mi tri; tri — četiri — pet — šest — deset . . .
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tu je video kako lađarski konji vuku triest i više lađa. Žalosni konji. Ovaj prvi koji se obično zvao „ledingeš”, njemu je lako bilo, on nije ništa vukao, samo je
To je: — od deset godina dete; od dvaest godina momak; od triest godina junak, najjači; od četrdeset čovek, najpametniji; od pedeset prosed; od šeset beo kao škopac; od sedamdeset
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Idealno za decu! — reče Pop. — Aha... — Šta misliš koliko ovde košta dan? — Pojma nemam... — Ispod triest sigurno nije! — proceni odoka Pop. Grudva pređe iz svetloplavog u ljubičasto. — Pričuvaj mi je malo!
Radičević, Branko - PESME
Od to doba proše dve godine, I pogibe Zmaju Milutine. Zmaj je bio, kâ zmaj je i pao, Sam je onda triest sasekao, I što ću ti hvaliti ga veće, Nigda majka roditi ga neće.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
U to vreme ranog inostranstva, znate, postojao je, kao, neki zakon, po kome niste smeli da kupite više od triest dolariški jedared u godini kad furate preko crte.
Rakić, Milan - PESME
objavljena pesma, štampana u ''Srpskom književnom glasniku'' 1929) OPROŠTAJNA PESMA Evo me, Gospo, nakon triest leta Sa proređenom, progrušanom kosom, Ko priviđenje sa drugoga sveta, Na Pegazu olinjalom i bosom.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
pamet izdade, Te se ne sećaš svoje udaje, Svoje mladosti, svoje radosti — Ta gozbe slavne, svatova divnih?... Triest sam druga onda imao, A pošao sam gorom hoditi, Po mračnoj gori čete voditi.
Sećaš se sad? STANA: Ah, propala sam! (Glasno.) Sećam se da sam, kao nevesta, Trideset puta ruku ljubila I triest puta klela časove Što ruku dadoh jednom vojvodi Te sa hajduci gorski šuruje. Sećam se danas svoje nesreće.
Pred jednom ide stari Koleban, Sa drugom onaj Ćerim mršavi Što mu je sunce vrele Azije Triest godina kožu pržilo Te amo dođe da je vetrovi Planina srpskih studom uštave! Al’ čekaj!... (Misli se nešto.) Seljače!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
doba, A kad tamo — ono ni crvenjka: Vetar mu je plodotvorni prašak Raspirio širom po vozduhu; Što težaku mesto triest zrna Jednim klasom jedva deset plaćaš: Kiša ga je ubila u cvetu; Što semena plugom zaorana I čokoće čelikom
Jakšić, Đura - JELISAVETA
SVI: Živeo! KNEZ ĐURĐE: Srce mi zna — Svedok je jedan bog Da sam o vama samo mislio Za triest dana moje veridbe. VUKSAN (za sebe): Jest o nama, O ceni našoj — Kô pošto bi nas bolje prodao? Pa opet hvala mu!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Makoš' vojsku tri Mrnjavčevića: ban Uglješa i vojvoda Gojko i sa njima Vukašine kralje: u svakoga triest iljad' vojske, pa se biše i sekoše s Turci, osam paša biše i ubiše; devetoga biti započeše, pogiboše dva
Nema onog strašnoga junaka na šarenu konju velikome“. Tad navali ljuta Arapija, ode caru triest hiljad' vojske. Onda care Marku knjigu piše: „Brže hodi, moj posinko Marko! Propade mi triest hiljad' vojske!
Onda care Marku knjigu piše: „Brže hodi, moj posinko Marko! Propade mi triest hiljad' vojske!“ Ali Marko caru odgovara: „Kada brže, care poočime! Još se nisam vina napojio, a kamoli u slavu ustao!
Kad da vidiš čuda pod šatorom: pod šatorom triest đevojaka, među njima crni Arapine. Ja kad viđe crni Arapine će ga s' dojčin okaniti neće, on se vati vrancu na
Kad na treći deset naišao, i oni ga strelom strijeljaše. Rasrdi se mlađani Nenade, pak udari na triest junaka: prvi deset sabljom posekao, drugi deset konjem pogazio, treći s’ deset po gori razbeže, koje k gori, koje k vodi
Beograda trebovati — biti potreban: Ne bi vama konji trebovali trebuje — treba trepetljika — tanak metalni listić triest — trideset Tronoša — manastir u oblasti Loznice koji je podigla Katarina, žena kralja Dragutina trupina (od nakovnja)