Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
(Soba kod Trifića) SULTANA (sama) SULTANA: Četrnaest dana, više nema, otkako sam u ovu kuću dovedena i čini mi se da se četrnaest puta
SRETA: Milostiva gospođa, ja sam bio dvaput cehmajstor! SULTANA (jednako se otima od Trifića): Molim te, kao moga oca, pusti me da mu samo dva zuba izbijem. SRETA: A, to je mlogo!
(Pođe k pendžeru.) (Zavjesa) DJEJSTVO TREĆE POZORIJE 1. (Dvor kod Trifića.) STEVAN, SULTANA STEVAN: Mani se, bogati, toga, seka Pelo, idi tvojoj kući, pa gledaj posao; ti znaš da kod majstor
(Izvadi kaši.) Gospodine, vi ćete mi dopustiti da je pred vami malo prokaišam. SULTANA (trči kod Trifića): Jao, ne daj me, ne daj me, Trifiću. TRIFIĆ: Ostavi je, Sreto, vidiš da nije pri sebi.
SRETA (pokazuje kaiš): Pelo, ajde kući! SULTANA (klekne pred Trifića): Ako Boga veruješ, oprosti mi, neću više biti kao što sam dosad bila, ja ću te uvek ljubiti i počitovati.