Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Skotino, sad ću ti zube izbiti! Zar me ne poznaješ? (Trifiću.) Lepo ti stoji, napustio si me da me sluge tuku. TRIFIĆ: Draga moja, šta ćeš ti ovde? SULTANA: Ja sam tvoja žena.
Pomagajte! (Tuče se po glavi.) TRIFIĆ: Ova je s uma sišla! STEVAN: Pijana je. SULTANA: Opio se ti i vrat slomio! (Trifiću.) Slepče, zar me ne poznaješ?
SULTANA: Sam đavo ovde mora igrati, drugi nitko! (Trifiću.) Šta ti misliš sa mnom? STEVAN: Nije gospodin tvoj, ti! SULTANA: Ne deri se, il ću ti sad pokazati.
SULTANA (pipa se po leđi): Platićeš ti ovo gorko! (Trifiću.) Ljubezni moj, ovaj me orjatin svu isprebijao. SRETA: Ha, ha, ha!
SULTANA (trči kod Trifića): Jao, ne daj me, ne daj me, Trifiću. TRIFIĆ: Ostavi je, Sreto, vidiš da nije pri sebi. STEVAN: Gospodine, biće ono što sam ja kazao. SRETA: Šta, Stevo?
SULTANA (otrgne se od njega): Ne dajte me, zaboga. SRETA: Oćeš da te vežem? SULTANA: Jao, pomozite mi, zaboga! Trifiću, neću više takva biti! SRETA: Pelo, danas moraju biti čizme gospodinu gotove.
TRIFIĆ: Idi, luda ženo, ja nemam s tobom ništa! (Na strani.) dobar lek. SULTANA: Slatki Trifiću, samo mi sad oprosti, pak ako se odsada najmanje u čemu nepokorna pokažem, radi sa mnom šta oćeš.
Zato da zaboravimo svi što je bilo, i da se skupa pročastimo. SULTANA: To je lepo, ljubezni Trifiću, ali ja imam jošt malo duga. (Pokazuje na Persidu i Stevana.) Treba da vratim. TRIFIĆ: Oni dobijadu po dva para aljina.
) Treba da vratim. TRIFIĆ: Oni dobijadu po dva para aljina. SULTANA: I od mene jedan, neka bude tri. Ljubezni Trifiću, ja imam osim toga jošt jednu veliku molbu.
SRETA: Milostiva gospođa! SULTANA (Trifiću): Oni su oboje dobri. TRIFIĆ: Sultano moja, tebi za ljubov i drugo što, a kamoli ono što je i meni samom po volji.