Obradović, Dositej - BASNE
Svašta i svakojako, kako su naumili da se pokažu mudriji i od samoga Hrista. Origena držaše trista godina za najvećega crkovnoga učitelja (kako i jest takovi), a posle trista godina prokleše ga kao jeretika, i knjige
Origena držaše trista godina za najvećega crkovnoga učitelja (kako i jest takovi), a posle trista godina prokleše ga kao jeretika, i knjige njegove, koje mogoše, sažegoše. A zašto?
Pritom pamtimo dobro našega starca; ne tri, no trista hiljada pandura da nam reku da jare nije jare nego nešto drugo, nek idu oni svojim putem, a mi jare nosimo doma, zašto
„Ako je prvo,” — odgovori — „u dobri čas, neka ide; ako li je ftoro, u trista zlih časa, to neka dobro znaš; ja imam toliko posla na glavi da mi svetinjičenje ni na um ne pada.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Poješće ti jezik, srce, krila, kandže, perje, i ostalo salo! I sve će joj, alo, biti malo! Još bi trista stotina takvih ala u ovu alu nad alama stalo!
Podviknite sluge i sluškinje! Uposlite kuvarice i kuvare: sto kuvara, dvesta kuvarica, na trista kuvara pedeset pekara, i hiljadu gudača i duvača! Zasednite za punu trpezu! Za trpezom pijte i pevajte!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i Mijailo da se ja ne šalim, dođoše i rekoše, te ja plajvazom, a nemam divita, napišem policu da Hadži-Bajići isplate trista talira Živkoviću; pa onda prenesem preko Save i dam Stevanu Živkoviću, a on meni džebanu.
Pita i̓ Milenko : „A kojim ste putem u Beograd došli, i koliko vas ima?” Kažu Turci da i̓ ima trista duša, a da su došli preko Ćuprije, džadom velikom.
Ja čujem, da je Karađorđe došao na Beli Brod, i odem k njemu. On vodi sa sobom kneza Teodosiju iz Knića i Gružana oko trista vojnika; Milan i Miloš Obrenovići s Rudničanima, i gornji kraj beogradske nahije. Dođem ja.
) Mi spremimo top i oko 60 konjika, pođemo; on ostade i kod njega knez Teodosije iz Knića, i sa njima oko trista vojnika. Ja i Stevo (njegov pisar) odemo, i na jedan sat i po, blizo logora, čujemo puške mnogo pucaju.
i dobro znate da su šabački Turci, ne mogavši trpiti od nas bojeve, lane iz grada isterali Mus-agu Fočića sa njegovi̓ trista momaka janičara; pak su sada s nama u miru i ljubavi, kao što smo i pređe bili, a inače bi pogoreli.
— Pročita Boža; on sluša kako se Đurica u skupštini zaklinje najvećom kletvom, živim Bogom i trista i osamnaest bogonosni̓ otaca i svim svetim — po kaluđerski — „da ću ja Đurica sa drugim sinodžijama starati se o svemu
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ja ću vas čekati — reče gazda Raka sasvim mirno. — Ne mogu ja to danas — odgovori Stevan. — Imam ja još trista poslova... Sutra ćemo! — Ama potra je najpreča, Stevane... Reci ljudima nek iziđu sad. — E baš da ti ne iziđu sad!
Kazuju da je onda vetar izvalio jedan grm kraj puta — bilo mu je valjda više od trista godina. Lepo ga, kažu, ponese u oblak kao perce, a u žilju mu zapleten čovek, crn kao ugarak, a zakačene mu na usta, pa
Vođevinu doveli, pa Srdan navalio čast i svadbuje se. Svatovi se razveselili, pa grade trista lakrdija; igra se, peva se, učinila se samo jedna graja. Tu je i Sreja s ćemanetom.
Dučić, Jovan - PESME
OPSENA Ti si kao zvezda jednog jutra slave, A u meni osta kao crna rana; Ti si trista vrela što bruje i plave — Da sva budu jedna suza otrovana.
Poveli sto bdenja. — Gavril, sluga Hrista, Kaza, a zapisah, đak iz Hilendara, Ja, Jež mnogogrešni. U hiljadu trista... KOPLjANICI Stoji tutanj konjskih oklopa i zveka Pancira. Već podne pada na vrhunce.
A prvi put zvona zazvoniće trista, Kad iz Carigrada vrati se Car smeli, I teški mač spusti u podnožje Hrista. DUBROVNIK Sav u zlatu, titan, riđ i
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Svi, svi! Svima će ona, sirota, politi! A da ona nekom rekne: „Polij mi!”, bilo bi trista čuda! S bojažljivošću prilaze ljudi i žene bunaru, i kao kakva gospoda, svaki, pošto se umije, kaže Anoci: „Hvala!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
popa, koga naročito zovu, i najuglednije mu mesto daju za stolom, jer zbog svatova je valjda i postala ona reč: »Trista, bez popa ništa«.
Posle će svinče razýditi na trista delova, i od njih trista nekih stvari načiniti, od kojih je sve jedna od druge bolja za jelo; a njima će posle
Posle će svinče razýditi na trista delova, i od njih trista nekih stvari načiniti, od kojih je sve jedna od druge bolja za jelo; a njima će posle prekraćivati ukućani vreme u doba
— Ah, badava — veli zadovoljno pop Spira. — Kažu: »Trista, bez popa ništa!« Ako niko nije, a ono ću ja da je preokrenem, pa od sad nek se kaže: »Trista, bez crkvenjaka ništa!
— Kažu: »Trista, bez popa ništa!« Ako niko nije, a ono ću ja da je preokrenem, pa od sad nek se kaže: »Trista, bez crkvenjaka ništa!« Aj, je l’ dobro divanim? što rek’o naš Nića bokter. Što jest, jest!
— A kako zaboga? — Ta... one naše žene... Žene k’o žene! Napravile trista čuda; pa sad obojica imamo pune šake posla i jednu glavobolju; al’ ja veću...
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
DIMA: Kala, adelfe, kala. JANjA: Nisam uzio interesu. DIMA: Kala, de. JANjA: Za tri meseca trista forinti. DIMA: Kala. (Broji mu.) JANjA (skupi novce, pak metne džep): Evharisto. Eto vekslu. DIMA: Evtis.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U stoleća! Sa Turcima se – tvrdio je Engelshofen – nose, oko nekog Kosova (Engelshofen je pisao: Cassova) već nekih trista šeset godina. Serbi ne zaboravljaju! To je jako neposlušna i divlja vrsta naroda.
Sve to, kaže, nije potrebno. Čuo je već o kapetanu. Neće da ga zadržava. Srećan mu put u Jaroslau. Na dvesta, trista koraka odatle, pred Pavlom puče širok vidik, koji je nestajao u magli, a spuštao se u dolinu.
Na reci, kod ostrva Turkhanov, vide na obali neko liko zaleđenih skela, a na jedno trista koraka, odatle, da ima, zavejana, crna, mračna, šumica. On se prodera: „Tam! Vaše Visokoblagorodije!
Za njim je gacalo, ritmično, urličući, trista vojnika, kao u nekom ludilu. Ura! Ura! Ulazili su, kao neki zid, koji sve probada, u neku šumicu.
Trifun je, nedaleko Petrovog naselja, dobio – kako reče – biće nekih trista lanaca, pet vodenica i čitavo selo ruskih paora, među koje je naseljavao svoje seratlije, koji su sa njim bili došli, a
Ta želja, taj san, mu se neće ostvariti. Umal’ ne ostade, dodeljen na invalidski protokol. Sa penzijom od trista rubalja godišnje, za kapetana. Budućnost mu se sad ukaza u silueti Bahmuta.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
“ „U jelu su“, veli on, „proždrljivi i tom prilikom samo o njemu misle i ne uznemiravaju se: srče bugarin ne šali se, trista pasa da se pokolju ne bi ga zaglušili. Uz to mu sa lica padaju graške znoja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Već skoro dve nedelje dana, otkad je došla poruka od markiza Askanija Gvadanji, zapovednika grada Oseka, da opremi trista biranih vojnika za polazak u rat na Francusku, ona nije prestajala lelekati.
Inače, Isakovič, cenjen u vojsci, dovodio mu je trista biranih vojnika, koje je hteo da upotrebi naročito pri opsadama, i Berenklau nije mislio da mu uskrati čin
U PRAZNINU, PO TUĐOJ VOLjI I ZA TUĐ RAČUN Cela kampanja po Loreni, u kojoj se borio, na čelu vojske, sa svojih trista biranih vojnika i blagorodni Vuk Isakovič, svršila se za nekoliko nedelja.
Topovi iz varoši opališe trista puta, a vojska izbaci tri plotuna. Isakoviču i njegovim oficirima, koji su sve to mogli videti, i durbinom, i slobodnim
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
strancu koliko ima stanovnika njegovo selo ili pleme, on žene i ne broji, nego samo muške glave, pa veli: „Ima nas trista pušaka.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Uostalom, šta se tu može? Na ispit se prijavilo preko trista kandidata, a glumačka klasa može da primi samo sedamnaest novih studenata. – Pa, šta ste nam lepo spremili?
Zaštitite me! Konobar je mirno sabirao cifre: — Neće vam oni ništa... — reče oborenih očiju — dvadeset šest hiljada trista osamdeset! Nina mu dade napojnicu, prezirući se kao nikada u životu. — Diži se! — prosikta momak.
Matavulj, Simo - USKOK
lijepo moj šjor amiralju, Miraš i Zeko jedva će odoljeti da nose i cijepaju drva, da donose vodu, da stružu krtolu, i trista drugih poslova, kao kad se gotovi za toliki narod! — Dobro, dobro — prekide ga đakon. — Radi kako znaš!
— Šta je? Zašto? — pita popadija, a Janko zabezeknut, gledaše ih. — Došlo mu blago iz doma! Blago! Trista žutijeh dukata. I knjiga! — Razumiješ li, Janko! — doda pop, videći Janka nepomična...
Zbogom! I otide. Pop nastavi pričanje popadiji: — Zapitah Sava koliko je došlo novca Janku. Veli: trista žutijeh cekina! I pokaza mi kesu zapečaćenu. Sad će, veli, da zida kuću u brastvu i da kupi zemlje.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: O, varvarskog naroda! ZELENIĆKA: Dobro je to: sad će se tek Serbijanci ogorčiti, pa će biti trista jada od nji! ŽUTILOV: Ja bi reko, da se složimo s Madžarima. Od Srbalja, vidim, neće biti ništa.
Radičević, Branko - PESME
od mene otrže, On ne znade šta je ni kako je, Samo vide besno lice moje, Pa pomisli, kakova sam luda, Može oda nj trista biti čuda, Te me divno ušicom dovati, I o zemlju pola mrtva sprati.
Uz Milenka još je jedan pristâ, Sam on samcat, kažu, vredi trista, Ime mu je Jeroglavac Bajko. A kaki je, moja mila majko, Kakva pleća, a kakova brka, Kakva oka i pogleda mrka, —
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ko se to više prepao: mi od golubova ili pernati gugutani od nas, trista i više godina starih istraživača, hajduka, kopača blaga i šta ti sve nismo bili. Lov nam nije pošao za rukom.
— Šta ćemo, moraš je dati. Trista ljudi gore gladuje. Momak povazdan mitraljez nosi, a gladan. Seljak se okameni u mjestu.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Idući sa društvom dalje jedan sahat, opazi opet jednog čoeka na putu, koji bijaše zakuvao kazan od trista oka kačamaka, i za doručak mu ne bilo dosta, te uzeo kuplaču, pa po kazanu loit struguće, nazove mu pomozi bog, a ovaj
Sad carski zet pošalje onog što je trista oka kačamaka pojeo za doručak pa mu ne bilo dosta, i kaže mu da ogleda jelo i piće i vidi kako je.
Potom ga kralj upita šta ištu godišnje svi. Grbo odgovori: — Daćeš nam sve trojici trista dukata. Kralj mu reče: — Ja ne dam više nego svakom po pedeset dukata.
Pa pođe, a za njim oba mu brata. Pošto kralj viđe da neće manje od trista dukata, vrati ih natrag pa im reče: — Daću vam trista dukata, kroz godinu, ali me pošteno služite.
Pošto kralj viđe da neće manje od trista dukata, vrati ih natrag pa im reče: — Daću vam trista dukata, kroz godinu, ali me pošteno služite.
Žali bože za mojijem šćerima i čizmama. Grbo odgovori: — Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! Potom se kralj vrati kući. Grbo i njegova braća idoše i dođoše do krštenog kralja.
Grbo mu odgovori: — Ej, đavole, ćavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! Tako prođe Grbo s konjem đavolsku državu i dođe kralju krštenom i dovede mu konja, pa reče: — Svijetli
— Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! — reče Grbo. Potom Grbo ode kralju krštenom i donese mu zlatnu struku, pa mu reče: — Evo ti zlatne struke
— Grbo mu odgovori: — Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! — pa viknu na volove, a volovi pođoše. Tako je iš'o Grbo nekoliko dana i doš'o do svoga kralja.
Ona kad ga sasluša, reče mu: — Lako će biti i to; nego idi k caru i išti lađu i u njoj trista akova vina i trista akova rakije, i uz to još dvadeset dunđera, pa kad dođeš na lađi tu i tu između dve planine,
Ona kad ga sasluša, reče mu: — Lako će biti i to; nego idi k caru i išti lađu i u njoj trista akova vina i trista akova rakije, i uz to još dvadeset dunđera, pa kad dođeš na lađi tu i tu između dve planine, zagradi vodu što je onde,
Pošto im otac umre, reče nepravedni pravednome: — Hajde od mene, nećemo više zajedno živjeti, i evo ti trista cekina i jedan konj, to ti je dno od svega što nam je od oca ostalo, više ti nema ništa.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Pelo, ti valjda čekaš povojnicu? (Drma je pojako.) More, ti! SULTANA (obučena u Pelinim aljinama, đipi): Trista ga vraga odnelo! SRETA: Spavaj jošt, bubo ženska, oćeš da ti najmim sluge da te budu, je li?
SRETA: Spavaj jošt, bubo ženska, oćeš da ti najmim sluge da te budu, je li? SULTANA: Šta, trista te vraga odnelo, sad ću ti oči iskopati, ugursuz, i da bi li harsuzine, tko ti je dao slobodu dirati me?
SULTANA: Ih! — Trista te vraga odnelo, jošt me ti nisi tukao. (Poleti mu u oči.) SRETA (opet je opali): Milostiva gospoja Trifička, ja
SULTANA: Udri, ugursuz, tek ti nećeš dočekati što misliš. SRETA: Je l’ tako? (Počne je mazati.) SULTANA: Jao, trista te vraga odnelo! (Lati šanove, pak se na njega baci.) SRETA: Šta, na mene ruku? Čekaj, kurjačko seme.
Sram te bilo, oždrkeljala si se kao krmača, pa si došla pre zore da uznemiruješ ljude. SULTANA (ciči): Ih, trista te vraga odnelo s orjatinom. (Tuče ga.) STEVAN: Je l’ tako? (Uvati je jednom rukom za prsi, a drugom je lupa.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
beli svet, na beogradske ulice, i dali ti hiljadarku da se isprovodiš namrtvo, pa si odmah iza ćoška kupila: sladoled — trista žvaku „hobi“ — sto filter „Jugoslaviju“ — trista pedeset i još ti ostalo da staneš na tačnu vagu.
da se isprovodiš namrtvo, pa si odmah iza ćoška kupila: sladoled — trista žvaku „hobi“ — sto filter „Jugoslaviju“ — trista pedeset i još ti ostalo da staneš na tačnu vagu.
ložite peć, pa ronite kroz jutarnji smog da kupite kilo polubelog, paket butera, jogurt, kifle mortadelu i, „molim vas, trista grama mlevenog, ako može mešano, za sarmicu ...
U drugoj gajbi jedan momak čita i puši lulu. Igra osamljenosti: fazon trista osamdeset i šest za pecanje osetljivijih mačaka. Ali, najmaksimalniji prizor sačeka me tek u trpezariji.
su u Briselu umesili džinovsku tortu od sedam metara sa dve hiljade osamsto pedeset jaja i, što je naročito zanimljivo, trista kila oraja, a u dalekoj Norveškoj desetine hiljade stanovnika Osla isfuralo na snežne padine izvan grada, dok se u
Sule sa Ade baci prema matorom iza fotelje telefon, i to onaj stilski što u Italiji košta trista iljada lira! Matori, ne budi lenj, zvizne u pravcu lopova najlepšu stonu lampu iz Vršca — muzejsko remek-delo, a Sule
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
nalet zračnih nasrtaja u četvrt-trenu, četvrtko od smisla: belutak pun je lepih sadržaja od jednog seva namnoži se trista, te tminin dub se, grana otežalih, u čestar zvezda, s grmljavinom, svali.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Odjednom — gledaj! Trista mu muka! Eto ti pred nas rogatog vuka! Repina duga za njim vijuga...“ Raspričan Mačak prede bez kraja i preko lule
Lovom se bavi obnoć i obdan s trista kopalja naoružan. I vuk, i medo, pa čak i — ovca, poznaju ježa, slavnoga lovca.
smeška, kavalir pravi, biranom frazom lisicu zdravi: „Dobar dan, lijo, vrlino čista, klanjam se tebi sa bodlja trista. Nek perje petla krasi tvoj dom, kokoš nek sedi u loncu tvom!
“ Nezahvalne gose tako prošle zlo i naopako. HRAST I TRN Živeli, tako, veoma davno, pre trista leta, u doba slavno, na kraju sveta jedan crn trn, svaka mu čast, baš pored puta, a pored njega, uz noge brega,
sive i bijele, prvi se sniježak roji, pod strehom ćuti vrabac, pospano pahulje broji: Jedna, još jedna ... trista ... hiljadu — poplava prava! Kad bi sve bile perje! Dosta ... baš mi se spava ...“ . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prastare daske krova se crne, pamteći trista i jedan dim, pod strehom vrabac, naravno, ćuti i još je bezbroj dečice s njim.
Čelične kule! Majstora veštih rad. Armijo naša poklon ti šalje kolektiv, složan, mlad! Vagoni ovi za neko selo trista plugova vuku, drugi u Zagreb sa žitom jure, treći — u Banjaluku.
“ Majmunski kavez, to ti je hajka: kovitlac tela, repovi, lica, tuča i dreka, ratova trista, nemirne oči, vrtoglavica! U ovom društvu, kićenom, lepom, počne se glavom, završi repom.
— „Potrebno nije ni da se viče, nisam, putniče, gluv. Ja sam ti glavom Ježević Boca, oružan s trista šiljastih koca.“ „Trista kolaca, ubojnih sprava!“ — prošapta dečak, leden.
Ja sam ti glavom Ježević Boca, oružan s trista šiljastih koca.“ „Trista kolaca, ubojnih sprava!“ — prošapta dečak, leden. — „Ovo je, Borka, tvrđava prava, valja mi biti meden!
“ Poruka takva po svetu šeta. Dao sam oglas — istina čista — u nekih tamo novina trista, sve čak do mudrog „Kupusnog lista“.
) ZAPIS NA BRVNIMA MLINA Ljubiš li bitku, krađu i svađu, od našeg mlina okreći lađu, jer će te trista čuda da snađu!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ To se čudo dalek’ čulo, do u Carigrad, Car opremi trista vojske i tri vojvode, Da vilina grada ori i nje bedeme. Ne da vila orit’ grada niti bedema, Hitala se b’jelom rukom
Ne da vila orit’ grada niti bedema, Hitala se b’jelom rukom u dil bedeme, Pa izvadi trista piljak’ i tri kamena, Te pobila trista vojske i tri vojvode. OBREDNE I OBIČAJNE PESME KOLEDARSKE 13.
vila orit’ grada niti bedema, Hitala se b’jelom rukom u dil bedeme, Pa izvadi trista piljak’ i tri kamena, Te pobila trista vojske i tri vojvode. OBREDNE I OBIČAJNE PESME KOLEDARSKE 13. Dobar veče, koledo! domaćine, koledo!
196. Vino pije Dojčin Petar, varadinski ban, Popio je trista dukat’, sve za jedan dan I još k tome vrana konja, zlatan buzdovan.
Karao ga kralj Matijaš, zemlji gospodar: “Bog t’ ubio, Dojčin Petre, varadinski ban! Bud ti popi trista dukat’ sve za jedan dan. Zašto popi vrana konja, zlatan buzdovan?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Treba otići u Pariz, obrstiti Narodnu biblioteku, sa trista knjiga o romantizmu, dati svoju tezu o L. Kostiću i vratiti se, pa opet nastaviti svađu o tome ko je sve kod nas krao,
A to smo, zasad, izgleda, mi. Imamo trista hiljada Švaba. Ja obožavam njihove socijaliste. Samo im ne verujem, i malo ih se gadim.
Izišli smo, visoko, sa zvonika, do jednog kamenog konjanika. To je kralj Gralon. On gleda sa trista stopa visine rečicu, kako teče, na konju kome drhte sapi, nad provalijom, ali koji se nikad više propinjati neće.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ustašca, okretale leđa, žalile se milim majčicama kako je gospodin Mojsilo dosadan, nesnosan, kako je neotesan i još trista čuda...
— i nije čovek od nas krio, sve nam je sâm pričao); pa posle o nekim seoskim babama, koje je kapetan vezao, i još trista drugih čuda, — pa, bogme, da vi'š jesu mu dosta i naređali...
Tako je i bilo. U XXI VEKU »Tuš... ura može — ne može rodila majka junaka... gaudeamuѕ... sitnu Malenu.« i još trista čuda brujaše mi u ušima, a u glavi beše strašniji lom i okršaj od sviju poznatih vam vašarskih prizora.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Vadi pet-šest neispunjenih menica iz džepa i prelistava ih, čitajući sume.) Sto, dvesta, trista, četiri stotine... 'Ajde ovu od pet stotina. Deder, gazda-Jevreme, potpiši ovo! JEVREM (zgrane se): Koje, more?
JEVREM (češe se za uvetom): Mnogo, brate! SEKULIĆ: Pa dobro, 'ajd ovu od trista, a ako docnije još zatreba, ti si, hvala bogu, tu! JEVREM (još se snebiva): Znaš, mislio sam...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Reč staje šest i po dinara i svega iziđe: šest hiljada trista osamdeset devet dinara i pedeset para. Sreti se okrete sudnica. Tolika suma! Ko sme pomenuti ćir-Đorđu!
Sede i prepravi drugu malo kraću depešu sa malo manje potpisnika. Potpisa poimence odbornike i doda »sa još trista poreskih glava«. Izbroja reči i izračuna i opet mu izađe: trista šezdeset dinara.
Potpisa poimence odbornike i doda »sa još trista poreskih glava«. Izbroja reči i izračuna i opet mu izađe: trista šezdeset dinara. S ovim se može izaći pred ćir-Đorđa, pomisli Sreta i pođe, ali se s pola puta vrati.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ustajem u cik zore Da čujem kako se čavke spore: Iz svih krošnji, u parku, odzvanja Rasprava o smislu postojanja; Iz trista grla diže se graja Oko pitanja: ima li kraja Taj svet, u kojem čavke i vrane Drečeći, čekaju sunce da grane!
Goniše je. Trista puta umače Od kašike i drvene kutlače. Tužiše je i Pijačnoj upravi... Naposletku, u medu se udavi!
Rakić, Milan - PESME
Preživi muke raspetoga Hrista Za sve u tebi što greši i strada, Za dužnost, kao Špartanaca trista, Uzvisi život veličinom jada!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Hata jašem, britku sablju pašem, kapetan sam od careva grada, u njem vladam od trista godinah; đed mi ga je na sablju dobio đe su carstvo sablje dijelile, te mu tragu osta za gospodstvo“.
SVE UMUČA, NIKO NIŠTA. KOLO Tri serdara i dva vojevode sa njihovo trista sokolovah, soko Bajo su tridest zmajevah mrijet neće dok svijeta traje.
I vrati se s pićem iz Kotora. Poju ljudi, gađu iz pušakah. Kad dođosmo navrh Potočinah, ali sjede oko trista drugah; na svakoga zelena dolama, na svakome toke i oružje. Pomislimo: ko će ono biti? Kakvi gosti? — Nije im vrijeme.
Godi jednom topom sa Kotora, Šenđerovu pogodi lubardu, u grlo joj zrnom ugodio — slomi mu je u trista komatah. Tad zadobi platu u principa, na godinu stotinu cekinah.
KNEZ NIKOLA Znaj, vladiko, i svi Crnogorci, ja znam divno kako mi je doma; ama imam trista Dupiljanah, nek me izda svako, kâ i hoće, zadajem vi božju vjeru tvrdu — s Turcima se hoćemo poklati ako će nam sjeme
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kao da će ove noći biti sa drugima, a ne sa svojim muževima, tako će biti lude. Trista će čuda od besa i strasti činiti.
voli; neke opet u testijama od svojih vina, jer boji se da će, ako drugo vino, jače piće pije, kao što je lud, | trista čuda načiniti, a ovamo od tog, njegovog vina, na koje se navikao, ništa mu neće biti. I tako svaka.
I kako se tamo propio, više se ne treznio. Ciganke i seljanke jurio i čak silom, pomoću slugu, čivčija napastvovao, trista čuda čineći. Mati, svekrva, uzalud mu poruči: da se odmah otuda vrati; ili ni ona ovde kod kuće neće ostati.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Gde laž ruča, ne večera. — Laž dobro ruča, ali zlo večera. — Ako laž i omrkne, ali ne osvane. — Uveče trista, ujutru ništa. — Što se govori a nije istina, raščini se kao maglina.
— Od rečena do stvorena kako od lista do korena. — Od zbora do tvora ima prostora. — Od riječi do čina, trista aršina. — Blago dobrom činu i svetom obrazu i poštenju. — Reč bez dela mrtvo telo. — Lepe reči ne mese kolača.
Prije ćeš se odužiti duga, Neg’ rđava razdružiti druga. Svaka zemlja ima gospodara, Jadna raja trista zulumćara. Svaka krava svoje tele liže. Svaka muka ima svoje vr’jeme, A sramota osta za vijeka.
— Pripovijeda se da je rekao nekakav pijan čovjek koji je pošavši da uzjaše na konja rekao: „Pomozite trista i sedamdeset bogonosnih otaca!“ pa se onda prevalio na drugu stranu. Pričaj ti to mojoj ponjavi.
U tome ga i nestane. Bokumire se potom pokupe na jednu kosu i sednu da se odmore i počaste. Ali se tu zavade i trista ih izgine. Ono što je ostalo raseli se po svetu.
(Uzimajući hleb — kolač): Pomoz’, bože, dve pole, četiri četvrti, osam komada, trista i osam dobrih časa! Kojih časa? — Kojeg se preblagi Hristos rodio — i međ’ nana dohodio!
— Ja pasah pokraj zlokotlokrpove kuće, đe zlokotlokrp kotle krpi, a zlokotlokrpovica ručak kuva; oko njih trista i troje zlokotlokrpčadi. — Jesi li ti to tu? Jesi li to tu ti? Jesi li to ti tu? Jesi li tu ti to? Jesi li tu to ti?
(Pauk) 167 — U zrahu bijelo, kad na tle padne — žuto? (Jaje) 168 — U našega vranca trista pokrovaca? (Perje na ćuranu) 169 — U našega soldata sva košulja od zlata?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” U tome stane huka s jedne strane, dok se iza brda pomoli jedan brk i u njemu trista i šezdeset i pet tičijih gnijezda. Malo po malo pomoli se i drugi brk; eto i Brka.
Ona kad ga sasluša, reče mu: „Lako će biti i to; nego idi k caru i išti lađu i u njoj trista akova vina i trista akova rakije, i uz to još dvadeset dunđera, pa kad dođeš na lađi tu i tu između dve planine,
Ona kad ga sasluša, reče mu: „Lako će biti i to; nego idi k caru i išti lađu i u njoj trista akova vina i trista akova rakije, i uz to još dvadeset dunđera, pa kad dođeš na lađi tu i tu između dve planine, zagradi vodu što je onde,
Pošto im otac umre, reče nepravedni pravednome: „Hajde od mene, ne ćemo više zajedno življeti, i evo ti trista cekina i jedan konj, to ti je dio od svega što vam je od oca ostalo, više ti nema ništa.
” On uzme trista cekina i konja, pa pođe govoreći: „Hvala Bogu! koliko me dopade od cijeloga kraljevstva!” Poslije nekoliko vremena
za trista šezdeset i pet koji su u godini!“ On se ustegne i ne videći nikoga upita: „Koji si ti što sa mnom zboriš? da se vidimo,
Idući sa društvom dalje jedan sahat, opazi opet jednog čoeka na putu, koji bijaše zakuvao kazan od trista oka kačamaka, i za doručak mu ne bilo dosta, te uzeo kuplaču pa po kazanu loit struguće, nazove mu pomozi Bog, a ovaj
Sad carski zet pošalje onog što je trista oka kačamaka pojeo za doručak pa mu ne bilo dosta, i kaže mu da ogleda jelo i piće i vidi kako je.
kad si u mijeh, ne oćeš pivati, a kad u me uđeš, koliko da trista vrazi u me uđu.“ 14. CIGANIN I VLASTELIN. Uputi se nekakva silna a pri tom bogata delija sam u kočiji na šetnju, i
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
TANASKO: Možeš ti na sebe da natovariš i iljadu, i trista iljada rana, al koja ti vajda kad te ni jedna ne boli? PROSJAK (spusti se na zemlju): Moja žrtva ispala zaludna,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
OBZNANjENIJE Nameravam izdati na tip trista ovi[h] knjiga; svaka će sostojati se iz dvadeset iliti oko dvadeset i pet tabaka u velikim oktavu.
Ili se, zar, hoće da smo mi bolji od apostola? U vreme apostola, i trista i više godina posle nji[h], episkopi su bili mirski poglaviti sveštenici i imali su svoje žene.
mi moj Haralampije, budući da se nije mogao uspeh u nekom nadejemom pretprijatiju imati, više mi se ne može dati od trista f[orinti], to znači, 500 manje 200. Zafalim i otkažem.
K jeseni polaze trgovci za Lajpsik, a ja imam blizu trista dukata! Evo, dakle, ono želajemo vreme za Germaniju i dalje.
On mi piše da njegove pitomce s trgovci otpravim u Moldaviju, i meni na dar pošalje 35 dukata. Trista u drugo vreme ne bi me tako obradovali kako su me ovi sad.
universitet i katedralnu veliku cerkov, za koju kažu da je pravljena 120 godina, i, ako ćemo pravo reći, više od trista [h]iljada svetaca, anđela i različni[h] svakojaki[h] obraza i videnija od kamena, kao da su od voska izrezana, i od
Pariz me je zadržao tri nedelje ravno. Da sam se mogao u kesu pouzdati, bi[h] i triput tri meseca. I ovo je ništa; trista godina da živiš, imaš tuda šta gledati. Pet dukata sam dao samo momku koji me je svuda vodio.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ne pomaže tu zabašurivati ni trošiti riči u vitar... Sve se zna. — Ma ko je to slagâ, trista mu krsta i svetaca?! Tada se knez umiješa i napravi lice kao da sve zna. — Ne psuj, magarčino, nego kazuj di je konj.
Ja znam da po svima našim župama nema prijuba imućnijega čovika, koji mu ne duguje, niki po sto, niki i po dvista i trista talira, sa četrnajst posto! — veli Dundak. Beljan se naljuti.
Prvo što treba spomenuti to je da je priložio crkvi pedeset talijera, a ne dvjesta ili trista kao što su se svi u manastiru nadali.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nije bratski... Nisam zaslužio... — Đorđe jedva govori, uzbuđen, uplašen. Vukašin ga prekide: — Koliko si mi dao? — Trista. Ej, trista! Zar ti je malo, brate? Trista... Imanje u Prerovu možeš da kupiš za trista...
Nisam zaslužio... — Đorđe jedva govori, uzbuđen, uplašen. Vukašin ga prekide: — Koliko si mi dao? — Trista. Ej, trista! Zar ti je malo, brate? Trista... Imanje u Prerovu možeš da kupiš za trista...
Vukašin ga prekide: — Koliko si mi dao? — Trista. Ej, trista! Zar ti je malo, brate? Trista... Imanje u Prerovu možeš da kupiš za trista... Za školovanje sam ti dao više od pet stotina... Mnogo, Vukašine.
— Trista. Ej, trista! Zar ti je malo, brate? Trista... Imanje u Prerovu možeš da kupiš za trista... Za školovanje sam ti dao više od pet stotina... Mnogo, Vukašine. Jedna nas majka rodila i sad ovako.
Kako će sudu da dokaže da mu je u toku školovanja... i posle, i onih trista dukata što mu je dao kad je dolazio... Kako će da do kaže da mu je isplatio njegov deo očevine?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Pade obećanje da Že onaj ko prokaže ili pronađe male svirače dobiti trista zlatnika. Nego šta! Ali ni pomisao na zlato ne otvori ribarima usta.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
vijao po paradama kao ti, savijao bih sad negde grbaču pod nekim teškim tovarima i balama, a ti ne bi nosila šešir od trista dinara, niti bi besnela kao što sad besniš.
Ali se i on najzad seća, i primećuje na meni da mi nije pravo, te skreće razgovor na drugo: „Trista ti, veli, novih bolesti, ima posle rata.
ni dužnog režisera odnosnog, i označenog večera u njegovu korist izigravanog narodnog komada Boj na Kosovu, hiljadu trista osamdeset devete, sa glavnom rolom u diktatorskim rukama sve dotle davljenog talenta i silnog temperamenta Alekse
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zamišljam da se i za to vrijeme premetao s noge na nogu i u sebi brojio do stotinu ili do trista, koliko je već unaprijed sebi odredio da mora najmanje ostati kod bolesnika.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vujo mu donese dvesta dukata od Janka, a odmah zatim izvrši smeo napad u požarevačkom okrugu, gde mu dopadoše još trista dukata. Ali pošto mu Vujo prepolovi dobit, opet mu ostade malo, te sad izgledaše gde bi još udario.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sad treba telo u zemlju, a duša u raj. Ali se starac naljuti pa reče: — Bogme neću još, nego mi produlji još trista godina, ili mi daj moje ovce. Kad to čuje sveti Petar, otide pa kaže gospodu, a bog reče: — Pa neka mu još i to bude.
Kad to čuje sveti Petar, otide pa kaže gospodu, a bog reče: — Pa neka mu još i to bude. Kad paše još trista godina, dođe sveti Petar pa reče: — Starče, sad moraš ići, druge nije.
Ona, kad ga sasluša, reče mu: — Lako će biti i to; nego idi k caru i išti lađu i u njoj trista akova vina i trista akova rakije i uz to još dvadeset dunđera, pa kad dođeš na lađi tu i tu između dve planine,
Ona, kad ga sasluša, reče mu: — Lako će biti i to; nego idi k caru i išti lađu i u njoj trista akova vina i trista akova rakije i uz to još dvadeset dunđera, pa kad dođeš na lađi tu i tu između dve planine, zagradi vodu što je onde,
Idući sa društvom dalje jedan sahat, opazi opet jednog čoeka na putu, koji bijaše zakuvao kazan od trista oka kačamaka, i za doručak mu ne bilo dosta, te uzeo kuplaču pa po kazanu loit struguće.
Sad carski zet pošalje onog što je trista oka kačamaka pojeo za doručak pa mu ne bilo dosta, i kaže mu da ogleda jelo i piće i vidi kako je.
Potom ga kralj upita šta ištu na godinu svi. Grbo odgovori: — Daćeš nam sve trojici trista dukata. Kralj mu reče: — Ja ne dam više nego svakom po pedeset dukata.
Pa pođe, a za njim oba mu brata. Pošto kralj viđe da neće bez trista dukata, vrati ih natrag pa im reče: — Daću vam trista dukata kroz godinu, ali me pošteno služite.
Pa pođe, a za njim oba mu brata. Pošto kralj viđe da neće bez trista dukata, vrati ih natrag pa im reče: — Daću vam trista dukata kroz godinu, ali me pošteno služite.
Žali bože za mojijem šćer̓ma i čizmama. Grbo odgovori: — Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! Potom se kralj vrati kući, a Grbo i njegova braća idoše i dođoše do krštenog kralja.
Grbo mu odgovori: — Ej, đavole! đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! Tako prođe Grbo s konjem đavolsku državu i dođe kralju krštenom i dovede mu konja, pa reče: — Svijetli
— Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! — odgovori Grbo. Potom Grbo ode kralju krštenom i donese mu zlatnu struku, pa mu reče: — Evo ti zlatne struke
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
za iskusnog istraživača od mehanističke teorije života, koju je Dekart (Descartes) donekle shvatio i postavio pre trista godina.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Međutim, na svu svoju žalost, imao sam samo trista jedanaest dolara u džepu na početku svoje karijere u Koledžu, a znao sam da ću moći da nastavim sa dobrim uspehom, a
inercijalna reakcija, koja je jednaka brzini ove promene. Ovo je otkrio Galilej pre više od trista godina. Delovanje ovog Zakona osećamo uvek kada se sudarimo sa nekim predmetom.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
RAKA: Pa dosta! ANKA: Gospodin Pera iz administrativnog odeljenja je najvredniji, on je kupio do sada trista. RAKA: E, a ujka Vasa? ANKA: On je svega osamdeset.
Evo ja sam kupio još šest brojeva – do sad trista šest. ŽIVKA: Hvala vam, vi ste najviše kupili, ali – kažu ipak se mnogo prodaje Je l' te, čita li svet; jeste li
VASA: Eh, nismo bili vredni! Eto, sa ovim što sam doneo, kupio sam sto i sedamdeset brojeva. PERA: A ja trista i šest. VASA: Eto! ŽIVKA: A jesi li bio vredan da raspitaš ko je pisao?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Kod Crnjanskog se bar nešto od toga sasvim jasno potvrđuje. Jer, na opštem planu ceo jedan narod, na užem njegovih trista ratnika poslatih na Rajnu, a na najužem svaki važniji lik ponaosob uzet, svi se oni tokom razvijanja sižea dovode bez
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Bacao je u tekije i crkve baš kao onaj đakovički bektaš što je na samrti podelio svojih poslednjih trista groša tekiji, džamiji i Dečanima: „pred Bogom jedna je vera prava — valjda će koja od ove tri pomoći meni grešnom
Tresnuo njime o tle i počeo da se bezobrazno kezi: „Arnaud?.. Bošnjak?.. A, Arnaud!.. Arnaud, Arnaud?!“ — doda– jući trista anadolskih neuljudnih izraza, inače kod njih uobičajenih, i preteći glavom.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zato teraj dalje, dalje, obilazi svaki kut, — Šetaj dvesta, šetaj trista, samo nemoj tisuć put, Šta ja rekoh? Sad poričem! Pa već gaziš tisuć put!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Sad će me smesta groznica uvatiti. VASILIJE: Ali zaboga, majstorice... FEMA: Ta trista te vraga odnelo, nisam ti ja nikakva majstorica...
VASILIJE: Ja ću se ubiti. EVICA: Ja luda, što sam je tamo ostavila? VASILIJE: Gdi si je, do trista vraga, ostavila? EVICA: U burmutici. A moja nesreća mati dala filozofu. VASILIJE: Šta, filozofu?
Svjatozar Rozičič, pjesnoslovec, dostoin jest da lepšu uzme. FEMA: Ta trista te vraga... SARA: Pst! (Ne šalite se vikati, on ima takvu narav.) FEMA: Bre, ale ga odnele, neće on mene sramotiti!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A zašto se niste malo založili? — Nisam imao kad, zaboravio sam, šta li. — O, ja na to nikad ne zaboravljam. Makar trista poslova čekalo, prvo valja založiti svoj kazan — to je moje pravilo, i ja ga ce sveto držim.
i poče liberalima, kako ce konzervativci u »krajnjem slučaju« mogu udružiti sa radikalcima, pa će onda biti od liberala trista čuda.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Tako „rekuć“, barone. — Molim... Grofe, koliko vam mitraljez puca u jednoj minuti? — Ja kažem trista. A ako vaše gospodstvo, barone, ne veruje, onda neka broji. — Usvajam razloge uvaženoga grofa.
I to su bili Nemci, kojima se mora odati svaka čast kao vojnicima... A trista hiljada Italijana pohvatali su Austrijanci kao zečeve.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
im vjeno mošnjom debelom prevali, Da se piše visoko-, pre-, i ot da imade, Da slugama valbe daje, — ko je, da se znade! Trista ti mu mana nađu nije l im po ćudi, Sve iz ljubve k čadu svome, makar da poludi!
) Čak od lutke svi skaredni do popovskih brada; Nejma čina, nejma pola, nejma ni vozrasta Kome ona zgrebla ne bi trista jetkih krasta. Načini su naši grubi, surovi nam pravi, Krupan jezik, ko ga zbori, hoće da g' udavi.
Jao! Jao trista puta! Pala nam je, pala kocka ljuta; More zala ov’ je svet! Ledi vatra, zrak, i grom, i voda, Zveri, zmije, gad od
Jest, al’ bolest ne zna što je takva šala, Ne toleći jedno, nosi trista zala Koji ga ščepaše, ne može se jače, Da već jadnom ćifti duša na nos skače.
Al’ najposle, kad dobi trista rana, Kad hiljade već turskih glava sruši, Kad Toplica i Kosančić s mejdana U večnoj slavi nađe mesto duši, Ah, i
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Čudo! — reče Ilija i sneveseli se. I pade mu u isti čas na pamet da je gazda sva tri dizela kupio za trista talijera, a valjada i za manje. —Čudo je! — povika kao za se.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
koje će Vam izgledati malo i usko, a u kojem je nekad mogla da stane cela ponosna flota republike, sa svojih trista brodova.
Petrović, Rastko - PESME
Samo glava tamna, od sunca preplanula, Samo oči, noći i vetru otvorene. ”Zovem se Selim. Rodio se u Bosni. Gonim trista ovaca. Govorim ovi jezik, i mnogi su naši ođe u brdima, Il su u Brusi dućandžije. Od Livna sam.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On je takav kad kaže da će Roksandu poznati po braći kao što je u Šari od trista jaganjaca svako po ovci poznavao. U svakoj od tih situacija on je obeležen ne kao plemić, nego kao senjak, kao čobanin
Tako će se temelj obdržati, tako ćete sagraditi grada. Zidaće te kuli u temelja. Oboriše do trista majstora, oboriše drvlje i kamenje. Kade dođe moj nejaki Jovo...
Kad ja bijah u Šari planini kod ovaca dvanaest hiljada, za noć bude po trista janjaca, ja sam svako po ovci poznavô: Roksandu ću po braći poznati“.
vojvoda, treće bješe Mrljavčević Gojko; grad gradili Skadar na Bojani, grad gradili tri godine dana, tri godine sa trista majstora; ne mogoše temelj podignuti, a kamoli sagraditi grada: što majstori za dan ga sagrade, to sve vila za noć
đevera Gojkovice mlade, uzeše je za bijele ruke, povedoše u grad da ugrade; podviknuše Rada neimara, Rade viknu do trista majstora; al' se smije tanana nevjesta, ona misli da je šale radi.
Turiše je u grad ugrađivat: oboriše do trista majstora, oboriše drvlje n kamenje, uzidaše dori do kolena; još se smije tanana nevjesta, još se nada da je šale
Oboriše do trista majstora, oboriše drvlje i kamenje, uzidaše dori do pojasa. Tad oteža drvlje i kamenje, onda viđe šta je jadnu nađe,
Pa doziva sila Velimira: „Velimire, moje čedo drago, uzmi, sine, za trista katana, idi dolje u polje široko, dovedi mi onoga junaka!
“ Velimir je na noge skočio, pa uzima trista katanije, on usjede vranca pomamnoga i iziđe gradu na kapiju, skoli Marka sa četiri strane.
Turkinja ćevojko, idi kaži bratu Mustaf'-agi da me nosi dvoru bijelome; kod mene su tri ćemera blaga, u svakome po trista dukata: ja ću jedan tebe pokloniti, drugi tvome bratu Mustaf'-agi, a treći ću sebe ostaviti, da ja vidam moje grdne
aga Mustaf'-aga, dobila sam ranjena junaka na Marici, na vodi studenoj; kod njega su tri ćemera blaga, u svakome po trista dukata: jedan hoće mene pokloniti, a drugi će tebe, Mustaf'-aga, a treći će sebe ostaviti, da on vida svoje grdne rane.
časti za tri bela dana, dade njemu tri tovara blaga, snaa kada košulju sa zlatom, uz košulju srmajli-maramu; još mu dade trista pratilaca, otprati ga dvoru gospodskome...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ja i Žuja pričekaćemo. — A ja neću da siđem ni za sto godina! — inati se Stric. — A ja i Žuja čekaćemo trista godina! —prkosio je Nikolica. — Mi smo ponijeli ručak. —A ja ću ostati hiljadu godina! — viknu Stric.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Eto, takoj se majstoriji Gedeon dovi, te ciglo sa svojih trista junaka razbi tuštenu madijamsku vojsku: sto i dvaist hiljada što ih pogibe na tom noćnom međusobnom boju.
Dvojim gospodarom jedan sluga s poslovanjem svojim ne može na volju ugoditi. Ne rad duše, nego rad guše. Trista zala iz svoga im grla. Bludljivo razroko oko ne spaža čistoće.