Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kuzman smeta Sv. Damjanu. Vas dvojica ste Kuzman i Damjan u matematici. — Dobro, za matematiku. Ali ima drugo. Trkunić me jednako proganja: „Vaš je zadatak iz srpskog jezika opet bio o b r a z a c Milanu Mariću. Milan prosto piše kao vi.
Milan ima najbolju ocenu iz srpskog kao i ti, a ti kao i ja ... More, kad strogo uzmeš, dobro njuši taj naš Trkunić. Nas troje smo jedna kujna, i jedno jako društvo za uzajamnu pomoć...
kancelariji gimnazije odigravali trenutci opšte radosti, i trenutci profesorskih ambicioznih obračunčića. Trkunić, profesor književnosti, govori kao da je useo na konja: — To je, gospodo kolege, prosto gotov pisac.
Marta i Marija su pokorne sluškinje. Mati Hristova je velika mučenica i čista žrtva.” itd. Profesori pljeskaju. Trkunić skače. Direktor ga prekida. — Još nekoliko reči, kraj priče. Junak je na samrti u neznanom i belom svetu.
onaj demon, koji je doduše bio dobar đak, ali školu učio bez knjiga i bio slab baš na peru — napisao dramu, i, kaže Trkunić, dobru dramu. Da li si ti to kad od Ribarića očekivao? — Nisam znao za to, ali kad kažete ti i Trkunić, što da ne.
Da li si ti to kad od Ribarića očekivao? — Nisam znao za to, ali kad kažete ti i Trkunić, što da ne. Književnost se ne piše perom, znaš ti to sam vrlo dobro. A zatim, demoni nisu poslednji ljudi u literaturi.