Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Rečenica nije sasvim jasna. Sigurno je samo da je to u pismu dan velikomučenika Trofima, za Isakoviče. A drugi oktobar u kalendaru papežnika. Oni su taj dan beležili kao dan anđela čuvara.
To što je i tog, ofucanog, kapetana, titularnog majora, graničarske milicije, Trofima Isakoviča, u Kijevu, toliko izmenilo, ni to nije bilo ništa drugo, nego taj nagon da se živi – koji je u njemu
Višnjevski, sa Trifunom, hteo, to je Pavlu postalo jasno, tek kad ču da sad postoji molba Višnjevskova, Kostjurinu, da Trofima Isakoviča postave, za šefa misije, u Tokaju.
Nekakve su mađije na njemu, kaže, jer naksutra je ponedeljak, a dan Svetog Trofima – kao naručen. Čega sve nema – reče Trifun – u Rosiji!