Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
DESET OBRAĆANjA BOGORODICI TROJERUČICI HILANDARSKOJ Majko Slova i Spasa, Trojeručice, neka naše čamce u blage luke iz gustih oluja s pučine dovedu ptice, izletele iz Tvoje treće ruke!
Trojeručice, neka naše čamce u blage luke iz gustih oluja s pučine dovedu ptice, izletele iz Tvoje treće ruke! Trojeručice, katance, brave i vrata, braću u kazanu olova koje ključa, sve što su bezbrojne ruke zaključale, neka nam Tvoja treća
i vrata, braću u kazanu olova koje ključa, sve što su bezbrojne ruke zaključale, neka nam Tvoja treća ruka otključa! Trojeručice, dok nas love i mere metrom, litrom, kantarom, tegom i vrećom, Ti, dveju ruku sklopljenih pred kantardžijom, izmeri
Dok kišu protkiva susnežica, i vuk, riba i vrana kreću na nas, u lov, beskućnima u vejavici, Trojeručice, Tvoj treći dlan neka nam bude krov!
Dok se zatvaraju sve kapije, svi kapci, pred smradom naših grehova i rana, Trojeručice, nek nam se otvori crkva na Tvojoj trećoj ruci sazidana!
mlaćene motkama, sekirama, oborene pod noge, i dotučene u podnožju brda uz koje smo se peli, trećom nas rukom, Trojeručice, isceli!
I uzvisi, trećom rukom, Trojeručice, sve one koji su, stotinama ruku, stotinama godina, iz žetvenih slama, bacani na dno kazana i jama!
U ovom svetu neslanih mora i jela, Dok nam se broje poslednji trenuci, nek zasvetli, nek nas osoli, Trojeručice, so suza, skupljena u Tvojoj trećoj ruci!
nam se broje poslednji trenuci, nek zasvetli, nek nas osoli, Trojeručice, so suza, skupljena u Tvojoj trećoj ruci! Trojeručice, luko i uteho, majko čokotu kog raspinju i tuku, smiluj nam se, grešnim i ubogim, i primi duše naše u Tvoju treću
Dvema rukama sahranjene, Trojeručice, u ovu zemlju, ispunjenu mŷkom, nek nas iz ove crne zemlje u oblak ponese hrast, zasađen trećom rukom!
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
sada mi na vučje sazvežđe liče Imaću čime da ispunim noći Ako se živ i zdrav kući vratim HILANDAR Crna majko Trojeručice Pruži mi jedan dlan Da se u čarobnom moru okupam Pruži mi drugi dlan Da se slatkog najedem kamenja I treći dlan mi
tri male nežnosti Dok mi ne padne hiljadu magli na oči I glavu ne izgubim I dok tebi sve tri ruke ne odseku Crna majko Trojeručice KALENIĆ Otkuda moje oči Na licu tvome Anđele brate Boje sviću Na ivici zaborava Tuđe senke ne daju Munju tvoga mača U
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
počinje da ređa: — Sveti Petre, i sveti Luka, i svete Časne Verige, i sveta Petko, i sveta suboto, i sveta Bogorodice Trojeručice, i sveta Stonogice, nosite ovoga svetog Papriku kud god znate, a vratite nam našu Lanu, makar bosu, amin! Sve uzalud.