Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ona dva stara (sveštenika) ispovedaju stare ljude, a nas trojica mlada učimo decu kako se valja krstiti, Bogu se moliti, i oca i majku u ruku ljubiti i počitovati, i proče, i koje god
Jednome reknu: „Udri ti kneževa ̓aznadara Živka, a nas ćemo trojica kneza.” Kad moj otac naiđe pokraj zasede, onaj jedan Turčin opali i Živka ubije, no oni drugi promaše moga oca i ne
A vi, Pocerci (okrete se njima, jerbo je onde s Milošem došlo nekoliko, oko sto, Poceraca), vidite kako ova trojica platiše svojim glavama, koji vole Turcima nego svojoj braći Srbima; tako ćete i vi svi koji odsad ne uzasluša ovoga
” Kažem da ja ne znam. Požalim se arambaši, da mi njegovi momci uzeše kesicu i prsten. On friško posla tri momka a ona trojica dođoše; uparadi i pita me koji je uzeo. Ja kažem: ovaj je, a on povika, te mi odma dade i prsten i petake.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Šta mislimo sad? — zapita on popa. — Još ne znam... Hajdmo sudnici, pa ćemo se razgovarati. I sva trojica krenuše se oborenih glava sudnici... Nije prošlo ni pun sahat, a Sima već sazvao domaćine.
Ali jedan događaj istače se i povede stvar sasvim drugim putem. Bilo je to nekako oko Trojica. Aleksa se vraćao s rada kući, pa, došavši blizu svojoj avliji, smotri Lazara gde nešto oko kuće vrla.
Otkad ja gledam tebe!... Pa prođe pored njega i uputi se Čupićevom šatoru. Vojvode ne behu pospale. Sedela su sva trojica i premišljaše šta da čine. Kad Deva uđe, svi prenuše. — Otkud ti?... Što si mokar tako? — upita Čupić. — Od Turaka.
Biće telesima zagađena i Sava i Zasavica! I kao da im se neki teret skide s duše. Sva trojica gledahu nekako pouzdano u budućnost. — U šarampov mi ne mogu prodreti da ih je još toliko! — reče Čupić.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U taj par Pavao izleti iz avlije s kolima i s konjima! — Sjedajte! — viknu on. — Sad ćemo ga uhvatiti! Dvojica trojica metnuše popa u kola. Posjedaše još njih nekoliko oružanih, a Pavao šiba konje da sve vrca krv.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pre Trifuna znalo ih tek dvojica trojica da pišu. Još ima starijih ljudi koji pamte dobro kako je teško bilo napisati pismo, na priliku sinu koji je u
Kad sam ja bio vaši’ godina, ja sam toliko mogao našte srca popiti koliko trojica vas sadašnji’ posle najmasnije karmenadle... — Ama, Spiro, kako to još govoriš!?
Afrika
Hrišćanin je. Uzimamo pus–pus nas trojica tri pus–pusa, i polazimo u tražnju najlepše crne Konakrijke. Poznato je koliko je jednom crncu, kod koga ljubomora
Iza ovih se vidi kako iz svih koliba dotrčavaju još i drugi crnci. Začas smo u sredini čvrstoga kruga. Izdvajaju se trojica, i dižu uvis velike drvene rogove pokrivene kožom; visoki, simetrični, oni pište u noć i prestaju odjednom ne
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Razmešteni po ćoškovima. Mogao je da ih broji. Bila su trojica. Bili su pristojno odeveni, u licu različiti, ali sva trojica imali su na ruci štap, od volovskih žila.
Razmešteni po ćoškovima. Mogao je da ih broji. Bila su trojica. Bili su pristojno odeveni, u licu različiti, ali sva trojica imali su na ruci štap, od volovskih žila. Gledali su ga zažagrenim očima.
Petar je bio sanjiv, pa je zevkario i posmatrao, sanjiv, kako mu sluškinje Žolobova dugmad glačaju. Sva trojica, Isakoviča, bila su poranila. Nesreća, međutim, nikad ne ide sama, nego u društvu.
A on, Isakovič, nije se zato izbavio od jednog tiranskog iga, da ga u drugi vezuju. Sitni su za to Višnjevski, i da su trojica, a ne jedan, koji mu šalje ženu, da ga zaplaši. Neka dođe personalno.
Fenrik Gavrilo Ilijevič, 44 lanca. Isto toliko i fenrisi, Maksim Mirilovič i Vuja Voinovič. Sva trojica u Feldvaru. Lajtnant Sava Karapandžič, Maksa Ninčič, Lazar Međanski, 58 lanaca. Sva trojica, u Kanjiži.
Sva trojica u Feldvaru. Lajtnant Sava Karapandžič, Maksa Ninčič, Lazar Međanski, 58 lanaca. Sva trojica, u Kanjiži. Kraj sveg saveza, koji je Austrija imala sa Rosijom, od godine 1746, imperije su se, tako, otimale o
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Treći od njih, onaj zidar, još je zadržao mavrovsku nošnju. Sva trojica imaju onaj trezveni pogled na život, koji kreće na rad i preduzimljivost i koji je karakterističan za srednje varoške
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Nema ih, pobjegla sva trojica! — uzdahnu čiča Trišo. — Hajdemo natrag u krčmu. Upali lampu, pa ćemo nastaviti da pijemo.
— U srećki broj deset stoji poslovica: „Jača su trojica nego sam Radojica“ — mirno reče Miš prorok. — Hajde brzo da smislimo kako ćemo namagarčiti toga žderonju.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kad se ispevaše, domaćin dâ znak da se deca dalje, a mati to sve izredi. Ostaše njih trojica i gospođa Soka. On je voleo kada ona do njega sedi, pa makar koliko I kakvih gostiju bilo; i kad posluškuje, i onda je
da je mogao u sva troja kola svoje upregnuti, no on će dati od svojih jačih konja dva u prva kola, u kojima će se njih trojica voziti, a jednog će dodati Krečar, i još će kupiti tri jaka konja, za treća daće opet Krečar svoja tri, a za četvrta
Sobu zaključaju, i jedan kočijaš već pazi. U birtiji čemerna publika. Za jednim stolom sede njih trojica, svaki u ruci po jedan nadžak. Čakšire nisu imali.
Gdekoji ima pušku, gdekoji pištolj, ali nadžak svaki. Sad će biti po njih šićara, što ikada. Ona prva trojica, golaći, nisu se hteli za onaj par bolje obući i oboružati, da ih ne poznaju, ali noge ih Čamčinom oku izdadoše.
Popiju, oproste se i izljube s armicijašem i odu. IX Putuju dalje. Čamča zakaže put, pa maločas svi trojica zaspe, san ih ovladao. Poduže je trajalo, dok su do prvog sela došli.
— Na službi. Zabeleži. Sad priđe Krečaru. — Vi se zovete Jovan Krečar? Trgovac iz U.? — Na službi. Zabeleži. Sva trojica se čude šta to znači. — Vi ste putovali u Krakovu? — pita dalje. — Jeste l’ bili u Krakovi? — Vi se sad vraćate?
Metnimo ruku na srce da nikog prevarili nismo, pa je duši pasoš gotov. A mislim da smo sva trojica više dobra neg’ zla činili. Sad se starci malo uteše. Čamča je bio u duhu nepokolebljiv.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sačekujući se, na dnu, u jarugama, pod logorom, skupljahu se po trojica i četvorica, ispitivahu se brzo: ko je iz koga sela, pod kojim oficirom, a posle, jurnuvši kroz žbunje, tražahu put,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Još trojica, dvojica, još samo jedan — i on se nađe oči u oči sa devojkom u crnom trikou. Gledala ga je sa blagom nevericom koju
rozete odlikovanja, između njih stoje on, ošišan do glave, sestra sa jabukom u ruci, i tri brata kojih se ne seća, sva trojica sa belegom smrti na čelu, a dalje, levo: tri uokvirene spomenice »Vaš sin pao je junačkom smrću. FNRJ zahvaljuje...
Matavulj, Simo - USKOK
ne bješe još „mrčio puške“ protiv neprijatelja, jer bjehu gotovo djeca, za vrijeme pošljednje vojne; ali, na žalost, sva trojica se ogledaše u međusobicama s Bajicama i tu se pokazaše „valjasti“.
Knez, jednako u se udubljen, pruži Krcunu čibuk da mu po drugi put napuni lulu i ukreše. Njih trojica starijih ne bjehu silazili u Kotor otkad ga konačno zauzeše ćesarovci.
Prekosjutra, na Božji dan, možemo zajedno! Po svoj prilici, ići će i knez i još dvojica-trojica od naših! A ja bih želio, gospodine Janko, da ti sjutra obučeš naške haljine! Naći će se za tebe! Bi li ih obukao?
Od njega nalijevo, naovitak, sjeđahu isto tako još trojica oružanijeh mladijeh Crnogoraca. Iza njih, u uglu kamene klupe, bješe prislonjen snop dugih pušaka.
Obično na dvije-tri nedjelje pred svadbu dođu ka vjerenici trojica od roda vjerenikova i donesu joj platna za košulje, svile za vez, dvije boce rakije i jedan dukat.
I drugi konj bješe pao, ali njegov konjanik bješe sišao i hramljući odmakao se. Taj i još trojica bjehu već na rudini, te s nategnutijem malijem puškama štićahu Mušovića, koji vikaše, dižući ruku. — Pun’te!
Četovođa viknu: — Brzo, djeco, nosimo naše, jer Nikšići odoše da dignu potoč! Brzo natrag! Trojica uzeše mrtvog Krcuna, trojica digoše Janka, koji jeknu, i s velikom mukom krenuše se natrag.
Brzo natrag! Trojica uzeše mrtvog Krcuna, trojica digoše Janka, koji jeknu, i s velikom mukom krenuše se natrag. Kad stigoše na pređašnje počivalište, spustiše mrtvaca i
Stijepo, koji bješe počeo slušati smijući se, uozbilji se, ne reče ni riječi, nego otide po oružje. Sva trojica ćutke stigoše navrh polja, prije sunčanog ogranka. Tu posjedaše i potkrijepiše se rakijom.
Radičević, Branko - PESME
Ajde tamo ceno seče Vlajko I taj Gojko i sokole Rajko, Nji trojica sa tri silna paše Po polju se bojnome poklaše: Dim i para kâ nebom oblaci, Zveka, cika padaju junaci, — Ali neću
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Njega je obično pravio po svom licu i podobiju. Pored Nikole dosta je tražen i sveti Jovan, arhanđeo Mihail, sveta Trojica, mudri vračevi Kuzman i Damjan, pa čak i neki prastari, tamni, vučji sveci, zaštitnici marve, ljudi sumnjive
Da čudo bude još veće, dozvaše s brda i onoga komordžiju Zekana, doratovog spasioca, pa njih trojica, uveče, ostaviše slavsku sofru i ostale goste i preseliše se u štalu, kod konja.
Pred njima je rakija, bokal s vodom i otvorena školska sveska. Sva trojica zabrinuto bulje u taj čisti kvadrat hartije kao da će otud svakog trena iskočiti vrag zna kakav prestupnik, možda čak i
Otuda tuku najmanje njih trojica, možda i više. Dakle, prvo: medresa. — A šta ti je to medresa? — zinu Mikan. — Pa medresa, brate.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Poslije nekog vremena ovi trojica, carski sinovi, tražeći sestre svoje dođu u jednu od tijeh mehana da zanoće te učine tu konak, a poslije večere dođe
Oni ustadoše, skidoše pokrov i vidješe da nema ništa osim noge, ruke, sise i glava. Odmah odoše sva trojica u poćeru za Grbom. Istom Grbo preš'o iz đavolske države u krštenu, a kralj, njegov prijatelj i sin mu na granicu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
KUM: I ja bih volio, da je kao vi. SOFIJA: A ti, Makso? MAKSIM: Meni peva sreća. SOFIJA: Eto vas trojica, pa ni jedan nije zadovoljan. Kako si ti, seko, s tvojim zadovoljna?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sigurno zaklon za komandira čete. iz austrijskih rovova proviruju žuti telećaci, a iza streljačke linije kreću se trojica i odlaze u pozadinu. Tanasije proba telefon i razgovara: — Eto, sedimo i pljuckamo na ceo svet...
Baterijski narednik je grizao usne i lomio prste. Nas trojica sigurno smo ličili na hijene, koje štekću pred svojim plenom.
Sigurno podnosi izveštaj. A ona dvojica još stoje. Iz grupe se izdvojiše trojica i priđoše onoj dvojici... Kreću se sada na odstojanju. — Hoćete li da gađate? — zapita nestrpljivo Aleksandar.
Stali su na samom uglu i opet o smatraju. Kao da su videli kola na putu... Ona trojica, koji su išli pozadi, žurno prilaze. Sada ih ima pet.
— Jest, jest, baš tada — upade poručnik Luka — kad su njih trojica stajali na osmatračnici i gađali jednoga konja, a nisu videli kolonu da im se približava...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
XIV U sudnici sede predsednik, ćata i trojica odbornika, pa nešto veoma živo i poverljivo pretresaju. Bogosav je u razgovoru, a već i inače, vazda glavno lice, pa se
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sva trojica smo bili oglašeni za nedostojne austrijskog, oficirskog, porteépéea i poslati na ratište. Koka Višnjički je onda od jedn
A posle bi sve opet bilo dobro dok ne bi skočio ponovo. Lakše se, međutim, mre, u zajednici, u bici, pa smo zato sva trojica bili se zarekli da ćemo, ako bude moguće, zajedno, predati se Rusima, ili bar zajedno ginuti.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Obazreše se oko sebe, onako nagrđeni i krvavi, da vide koliko ih je ostalo, ali samo je još njih trojica. Smrtni strah i očajanje ispuni njihovu dušu. Predeo nepoznat, brdovit, go kamen, a puta nigde.
— Zašto?! — Slep sam! Nastade tajac. — Jesi li u putu vid izgubio? — Ja sam se i rodio slep. Ona trojica oboriše očajno glave.
Sunce sakriveno oblacima, koji se kotrljaju i jure žurno nekud dalje, dalje. Ona se trojica zgledaše u smrtnom strahu. — Kuda ćemo sad? — procedi jedan grobnim glasom. — Ne znamo! Beograd, 1901.
Za kavu su glasala trojica (dvojica za slatku, a jedan za gorčiju) i, najzad, jedan glas za melanž. Taj je i inače, zaboravih napomenuti, bio
najopasnijih ličnosti (tu je bio kao kolovođa onaj osobenjak što pije melanž, „cukervaser”, šta li beše, zatim ona trojica što su bili za kavu) i molim za naređenje šta dale da preduzmem u ovako važnim i sudbonosnim prilikama po našu zemlju.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kad ih ugledamo, ja ću kazati ko će pucati... — E, kmete, a šta ćemo, recimo, kad nas dvojica ili trojica nagazimo na njih, a tebe nema. — U meso, brate, ja šta ćeš drugo! — odgovori kmet, posle kraćeg razmišljanja.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Kad je već tu, rekoh, da izmaknemo ovaj orman. SEKULIĆ: Jest, bome! Dobro si se setio. 'Ajde drži! (Prihvate sva trojica i odnose orman uz drugi zid.) Tako. Eto, vidiš! (Proveri na ključaonicu.) Sad se može i osluhnuti i videti.
(Pogledaju se, pa, kao ustupajući jedan drugom, sva se trojica povuku natrag.) SRETA (upadne u gomilu, grdi ih i izgura jednog). ČETVRTI GRAĐANIN: Dra... dragi gazda-Jevreme!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ide sve kao namazano. Primeru ćir-Đorđevu sledovaše još nekolicina; još trojica obećaše da će dati svaki po jednu staru mešinu od katrana. — Ala je sves’, slava mu! — uzviknu Sreta zadovoljno.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Stupivši sa radnicima u razgovor, saznao sam da su njih trojica profesionalni kriumčari iz jednog sela na levoj obali Dunava, u neposrednoj blizini Beograda.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
da mu se po prstu kažuje kâ nevjernoj kući Brankovića; no svi pali jedan kod drugoga, pjevajući i Turke bijući, a trojica samo pretekoše pod gomile mrtvijeh Turakah — ranjene ih Turci pregazili. Divne smrti, prosto im mlijeko!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Mi smo baš kod njega i noćili, nas trojica“, odvrati Savo. Đakon sad počeo bješe posluživati rakijom. Svaki redom poče pričati gdje je koga noć zatekla i kod
“ reče polako Otaš. Iz gore iziđe, pa se ustavi na kraju ledine, jedan — brkati Crnogorac. Za njim još trojica. Onaj prvi poglêdaše na sve strane; vidjelo se da nekoga traži. „Evo nas Njeguši! Prilazite slobodno!“ viknu Otaš.
Za ovijem ukazaše se još dvojica. Iđahu razdaleko jedan od drugoga. Tri konjika šljedovahu, a za ovijema još trojica pješke. Turci, svi imahu velje puške, a za pusat ne treba ni pominjati. Ne grajahu, no zvjerahu oko sebe.
Vidar pošto se umio, sjedio je u avliji, čekajući da cura pospremi kuću. U toliko dođoše iz komšiluka dvojica-trojica, pa sjedoše kraj njega i zametnuše razgovor.
Bješe kao ijedan Crnogorac! Poginuo je mlad na Čevu...“ „Bješe, valaj, soko sivi!“ potvrdiše ona trojica, stariji. „Pejo naš“, nastavi momče, „nije imao boljega prijatelja. Bjehu vrsnici.
Poblijeđe kao krpa, pa oborivši glavu istrže se. „Lako ćemo za to!“ reče Markiša i ode. I ona trojica, oprostivši se s vidarem otidoše. Do noći ostaše njih dvoje sami kraj ranjenika.
Do malo se vrtahu trojica. Bješe to krupna neka ljudina. Struku nakukuljio na glavu, pa koračaše, da ona dva jedva iđahu uporedo s njim.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Radojica, i Grujica, i jošt trojica. — Kazala nekakva đevojka kad su je pitali koji joj je momak u selu najmiliji. Sluti, sluto, naslutićeš.
Pismo u dobri čas i u bolji čas, a ovom trećom najvišom srećom. Pomogao nam Bog i sv. Trojica! Da bog da i milost božija, te nas sv.
Pomogao nam Bog i sv. Trojica! Da bog da i milost božija, te nas sv. Trojica iz svake muke izbavila; do volje dobavila, a dala nam ruku pomoći, pa nam ne mogo niko odmoći — Zdrav si, brate, koji
A najviše porastao ovaj u sredi što je rekao: da čekamo. VOJVODA I DVA ULAKA Odaberu se trojica od igrača koji lepo pevaju. Jedan od njih bude vojvoda, a druga dvojica ulaci. Ostala deca poređaju se u jedan red.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Najmlađi bio najlepši i odveć dobar, pa su ga druga braća držala za budalu. Sva trojica već dorastu za ženidbu, a otac ih ne ženi ni jednoga, jer je bio siromah.
” Po tom oni pođu sva trojica zajedno, ali starija dvojica stanu putem jednako ružiti najmlađega i smejati mu se, pa ga najposle oteraju od sebe, te
otkuda je i kuda je naumio; a on joj kaže otkuda je i pripovedi joj sve po redu kako ima još dva brata i kako sva trojica hoće da se žene, a otac im siromah, pa im rekao da donese svaki po jednu maramu kući pa koji donese najlepšu da će
Poslije nekog vremena ovi trojica carski sinovi tražeći sestre svoje dođu u jednu od tijeh mehana da zanoće te učine tu konak, a poslije večere dođe
dođu blizu svojega mjesta, reče jedan od njih: „Vaistinu nije pravo da pamet podijelimo svakome jednako, nego uzmimo mi trojica polovicu a polovica neka svemu selu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ma ja... onaj... kao... — poče se nećkati. — Odi, odi! Sidi i ti, Stipane, s namikare! I sva trojica složiše. Napolju se nadimaše vjetar na mahove, te treskaše vratnicama. Torni pas Kušmeljev vijaše u naslonu.
— Ej, da nije krov popločan, ili bar da je šira badža! — odgovori onaj uzdahnuvši. Pošto ona trojica pojedoše ribu, domaćin dohvati s police jedan zemljani vrč, duhnu u nj i naglo odmahnu glavom, jer milioni zrnaca
Osinjača zaleleka. Fratar se ukočanji na stocu. — Natrag! — povikaše sva trojica. Rkalina pogleda prezirno Stipana: — A što se ti uplićeš, ti skitaču, ti vratarski tavozilu, a!!?
— Mali Jerkoviću! — viknu ga kuvar, sjedajući u pročelje druge trpeze, te Bakonju posadi do sebe, a ona trojica đačića malo se odmakoše. Bakonja prionu svojski.
— Pričekajmo ga još malo. — Ajdemo prid Naćvarevu kamaru, pa ću se ja i nakašljati ako ustriba! — reče Bujas. I sva trojica, držeći obuću u rukama, prođoše trijem naokolo.
Berija! Bee-ri-ja! Amo-te, amo, bee-ri-ja! — U zvona, u zvona, i pucajte! — viče kovač. — Bee-ri-jaaa! Trojica se objesiše o konope, te zaljuljaše sva četiri zvona; ostali prihvatiše oružje iz mađupnice, te učesta pucnjava, kao da
Od dvadeset i tri fra-Jerkovića koji zamenom „biše i duovaše“ jedva da njih trojica duovaše u svome zavičaju.) Bakonja se vrati ka svome Baleganu.
— Pomoz bog! — nazivlju jedan za drugim, pak stadoše oko svoga glavara. Trojica ih samo zaređaše da ljube ruke fratrima vičući: „Valjen Isus!“ — Bog vam pomogâ! Vazda bija valjen Isus i Marija!
I po njegovoj šali s Mašom vidjelo se da su stari znanci. Najzad se njih trojica krenuše u grad. Trebalo bi čitava knjiga da se opiše sve što je Bakonja vidio putujući čitav dan do mora: njihovi
Ivan kupi kuću. Fra-Bakonja imađaše punu kuću gostiju, tako da su po dvojica, po trojica smješteni bili u jednoj sobi. Među gostima, razumije se, bijahu Srdar i pop Ilija.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Svi ga pogledaše. Đorđe sporo klima glavom i ceo se klati na tronošcu. — Oče, neka i Đorđe ostane. Večeras sva trojica moramo da razgovaramo. — Odsutno gladi prstima recke po ivici sofre, pa odjednom, kao sa vatre, trže ruku.
Sat je prošao pa se pozdravio... Oče... Neko zlo. — A zašto baš večeras sva trojica da razgovaramo? — upitno gleda u Vukašinovu strogu i lepu glavu s nešto dužom kosom i tankim brkovima i vidi: muči se.
Za ovom istom sofrom, pored ovakve sveće, pre nekoliko godina... — Zato što je ozbiljno. Sva trojica moramo večeras... — očev pogled preseče mu reč. Po Vukašinu se prosu tanka drhtavica.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nepismeno, upravo neukusno napisana, bez stila i pesničkog poleta“. On spusti glas i poče opet da šapuće: „Evo nas trojica, kako ovde na okupu sedimo, možemo, mislim sa pravom, reći da smo nešto uradili i stvorili.
“ Sva trojica oboriše glavu, ćuteći. „Tu mora da je nešto drugo posredi!“, nastavi Zenodotos. „Ta valjda me razumete?“ „Visoka
Prsnusmo sva trojica u smeh. „A šta uradi Šajner?“ upita Gerike. „On saopšti“, odgovori mu sin, „svoje otrkiće Marku Velzeru, učenom
Za njim dođe Furkroa, pa Giton de Morvo kada je prisustvovao mojim opitima. Sva trojica priključiše se meni da u zajednici, a usvajajući moje nazore, izgradimo novu nomenklaturu hemije. To je učinjeno.
Čim je u toku našeg daljeg razgovora primetila da su ona trojica završila svoje savetovanje, uhvati me za ruku i reče. „I Vi morate onamo, u slavno društvo“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A sutradan pozvali su ponova Petronija Svilara u sobu kod islednika, gde su još trojica okovanih klecali pored zida dok su lanci zvečali, i svi su bili tamni, iznureni, skljokani kao i on, a isprekidane
Te noći prenoćili smo nas trojica u jednoj maloj kućici punoj prljave slame i pamtim da ti nikako nisi mogao zaspati i da si prvi put tada preda mnom
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ovamo !... — Viknu Mitar, pritiskivajući ga grudima i stežući mu ruke... Popadoše na njega još trojica, četvorica... načini se gužva, gomila... Savladan je, pobeđen... I mozak, i srce, i krv, sve se sledilo, umrtvilo...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Poslije nekog vremena ovi trojica carski sinovi, tražeći sestre svoje, dođu u jednu od tijeh mehana da zanoće, te učine tu konak, a poslije večere dođe
Oni ustadoše, skidoše pokrov i vidješe da nema ništa osim nogu, ruku i glave. Odmah odoše sva trojica u poćeru za Grbom. Istom Grbo prešô iz đavolske države u krštenu, a kralj, njegov prijatelj i sin mu na granicu.
Zavikaše mu onda sva trojica: — Vrati se, vrati, vidimo tvoju vjernost; ne žalimo toliko tebe koliko tvoga magarca. A on njima: — Duše mi,
Morali su joj sve potanko ispripovijedati. Već se momcima bilo dosadilo babino propitkivanje, pak se dogovore njih trojica kako će babu prevariti i nasaditi.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Eno, još se tuku na terazijama, a vlada je morala da dâ ostavku, jer je ubijen jedan radnik i trojica ranjeni. ŽIVKA: Ju, ju, ju! Eto kako će i glavu da izgubi jednoga dana.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Hrišćanin je. Uzimamo pus–pus nas trojica tri pus–pusa, i polazimo u tražnju najlepše crne Konakrijke. Poznato je koliko je jednom crncu, kod koga ljubomora
Iza ovih se vidi kako iz svih koliba dotrčavaju još i drugi crnci. Začas smo u sredini čvrstoga kruga. Izdvajaju se trojica, i dižu uvis velike drvene rogove pokrivene kožom; visoki, simetrični, oni pište u noć i prestaju odjednom ne
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
KOLEBAN (gleda kroz prozor): Još sa njim idu trojica. HASAN: To nije dosad činio! KOLEBAN: Nešto se danas drukče setio. HASAN: Muke će biti, Ćerim-efendi!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
da na sviranje zbora i stoga nisu smeli doći, što su se bojali da to nije kakvo tursko lukavstvo, te da njih po dvojica-trojica ne zapadnu u zasedu kakvog povećeg turskog odeljenja.
Mi se rasusmo da ne budemo nišan, pa tako potrčasmo nizbrdicom, da se dvojica-trojica premetnuše zajedno s konjima. Stvar je stajala rđavo s našom baterijom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zamalo da mi kuršum probije ruku. A-u!... Sad smo prikovani za zemlju, jer nas drže pod okom. Nas trojica sabili smo se jedan uz drugoga i, čini mi se, ako malo jače udahnem vazduh probiće mi kuršum leđa.
Šta da radim? Oružje mi je potrebno, ali ne da se branim — šta možemo nas trojica? — već da sebi oduzmem život. Jedva sam se setio. — Skini bajonet! — rekoh vojniku.
Potpukovnik Petar zaćuta i donjom usnicom obuhvatio brkove. Obično je to činio kad je ljut. Nas trojica gledali smo ga oštro, jer se radilo o našoj glavi. Luka prekide ćutanje. — Sila boga ne moli... Da idemo.
Oni obično tu drže dva stražara, i njih dvojicu treba zaklati kao piliće. Da ne zinu! — Noćas ih je bilo trojica — upade kaplar. — Jedan je pokušao da beži i ubijen je na poljani, a dvojica su ubijena u rovu. — Otkuda znaš!
— Čini mi se, video sam ga kad se vraćao... — Gospodine kapetane, osam je nestalo, a trojica su ranjeni. Komandir kao da se prenu. — Neka se odmah puste raketle i pregleda teren.
Luka i Vojin bili su tužni. Pričali su mi da je juče naglo pozlilo potpukovniku Petru i odneli su ga u bolnicu. Nas trojica sedeli smo zamišljeni, kao da smo izgubili oca, najrođenijeg druga. Osećali smo se kao siročići, bez igde ikoga...
Neko se peo uz kosu i vikao još iz daljine: — Ima li koga tu? Nas trojica pojavili smo se najednom da vidimo ko pita. — Da li je ono Dragiša? — govorio sam više za sebe.
— govorio sam više za sebe. — Bogami, izgleda — odgovori Luka. — Jest, Dragiša — reče Vojin. Sva trojica potrčali smo u susret i počeli da se ljubimo sa njim.
A mi gi pretekosmo i podelismo nas trojica pare sproćom sebe. — Koliko je još od starih ljudi ostalo u bateriji? — Kako da vi kažem...
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Svi ovdje njemački govore, — opazi u razgovoru Ivo. Takav je običaj, odgovori prijatelj mu Piero. Uto k njima priđoše trojica đaka. Razgovarali su talijanski. Piero ga pristavi. Bijahu i to Dalmatinci.
S njime se udružila još druga trojica nezadovoljnika, kojima bijaše načelnik nanio toliko štete i nepravde, pa započeše, na čudo sviju u varoši, voditi
— A što su oni? — plane Ivo. — Lako je za vas, — reče učitelj — no mene je sigurno zabilježio! Sva trojica primiču se selu, ćute i — znoje se. Ivo pogleda na sat. — Već je blizu tri ure! — reče zlovoljno.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Verovali smo da će nam sačuvati glave. I zbilja od nas trideset samo su dvojica poginula a trojica ranjena, među njima i Lauš.
Samo odeća. Nikanor se nije setio, namerno ili ne, da trojica moraju nešto i jesti. Možda je mislio da i ne zaslužuju drugo do poljskih miševa, crva, pečurki i kupina, čega sada u
— Ali oni će — rekao je Matija — tek onda dobiti pravi dokaz da smo se nas trojica spanđali sa đavolom. — Koji to oni? — upitao sam ravnodušno. — Oni u manastiru, ko drugi — odgovorio je.
Vrate ih pre petlova blede i premorene, rashlađene za celi život. Artemije Prošlo je sedam dana otkako su njih trojica otišli, a ja nisam znao ni kuda su se zaputili ni dokle su stigli.
Lovina im je došla na noge. Nas smo trojica ovde i jednoga će sigurno odabrati kad smo im već pri ruci. Koga? Matiju? Matija je odista lep, mlad i jak.
Grom se kandžama zakačio za kožnu naramenicu na mojem ramenu, raširio svoja moćna krila i tako nas trojica letimo, letimo opijeni ne opažajući da nas lišće i grančice šibaju.
Jer, način kako su isterana ona trojica iz manastira pre bi priličilo kakvim šumskim divljacima koji nikada nisu primili svetu hrišćansku pričest, nego ljudima
Povratka nema. Čovek može da pogreši, crkva ne. Hteo sam da prizemljim stvari. Rekao sam da su ona trojica čestiti momci, umni i sposobni. Da crkva gubi ako se brzopleto liši takvih ljudi.
Tada sam potegao najjače oružje. Rekao sam da su njih trojica za kratko vreme stekli priličan imetak. Pomenuo sam stado ovaca, goveda, svinje, košnice sa pčelama.
„Ja godinama služim i ničega drugog nema osim onog konja i ono malo krpa na sebi, a ona trojica (i tu nabroja sijaset najpogrdnijih imena, koja nisam zapamtio) gomilaju blago. Kažnjeni! Zgrešili pa kažnjeni!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
On je zaista prvoklasan, osobito što se tiče cena. Više posluge no gostiju. Čim zazvonim ulete njih trojica, jedan preko drugog, u moju sobu; ostali, koji su zadocnili, čekaju uslužno pred vratima.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Čim direktor, ili neki profesor samo namisli da nekoga od njih pojedinačno istakne, ili odlikuje, sva trojica se dignu da protestuju, i crveni u licu sva trojica govore u isti mah, sve brže, sve zapletenije.
namisli da nekoga od njih pojedinačno istakne, ili odlikuje, sva trojica se dignu da protestuju, i crveni u licu sva trojica govore u isti mah, sve brže, sve zapletenije. Direktor bi se češće ozbiljno ljutio: — Šta hoćete!
— U bolnicu je išao, tvrdio je, da uhodi kako se boluje. Marko je imao tri sina. Sva trojica lepi kao mati, ali razmaženi u onoj udobnoj kući, i samovoljni.
Radovan raščinjen: kud su dve zvezdice, kud je dugačka sablja — niko ne viri. Za njim trojica mladih i lepih bivših stražara, u civilu svoje braće ili svojih otaca — niko ne viri.
” Pa se poče sećati vremena kad ju je, davno, neko doista prosio. „Trojica, i sva trojica, kao po dogovoru, šusteri, kao da ih pođonar slao...
” Pa se poče sećati vremena kad ju je, davno, neko doista prosio. „Trojica, i sva trojica, kao po dogovoru, šusteri, kao da ih pođonar slao...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
“ Nas trojica smo iz jedne duše krenuli u svet, još odmah po mome rođenju. Čim sam se prvi put u krilu majčinom nasmešio, iz toga
Ne napravimo ni prvi krug čestito, a mi se sva trojica srušimo onesvešćeni od vrtoglavice. Najpre padnem ja kao Mesec, na mene se sruči Zemlja, a na nju Sunce.
Tvojim će knjigama svaki dan padati cena, a mojim će akcijama rasti; tvoju će knjigu ceniti dvojica-trojica takvih kao što si ti, a moje će akcije imati cenu i na samoj berzi; tebi će se smejati kad prođeš kroz čaršiju, a o
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Odozdo čujemo neko jaukanje. Vežemo onda jednoga narednika, i spustimo. Javlja nam on odozdo, da su trojica mrtvi, a jednom polomljene obe noge. Trebalo je sada njega izvući.
Nama u susret išla su tri komandira baterija. Njihova lica bila su tamna kao zemlja. Sva trojica su imali pripasane sablje, što je bilo neobično videti za vreme rata.
— Blessé ou malade?1 — zapita jedan, da bi znali gde će da nose. Uneli su me u jedan auto. Tamo ih je bilo već trojica. Auto se u početku kretao lagano, potom sve brže.
— reče Svetislav i pokaza prstom na desni kraj karte. — Vidiš li ove urvine? Tvoj Kožuh, „ujka da ga vika“. Sva trojica gledaju u kartu. — Vidim da je nešto ogromno. Ali ne mogu da mu uhvatim početak i kraj — govorio je poručnik Mišić.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
st’jene; obazre se Kotarac Jovane, al’ sam ide Komnen barjaktaru, pa on reče Senjanin-Tadiji: „Moj Tadija, od tridest — trojica!“ Veli njemu Senjanin Tadija: „Ne bojte se, moja braćo draga!
Pa odoše u jelovo granje, izvadiše svijetlo oružje, o Turcima objesiš’ oružje, oćeraše trojica hajduka, oćeraše trideset Turaka, oćeraše Senju na krajinu.
pođe po zemljici carskoj i on kupi na carevu vojsku: gde s’ u kući četir’ muške glave, od četvoro uzima trojicu; gle s’ trojica, uzima dvojicu; gle dvojica, onde obojicu; gle je jedan, i onog jednoga.
on viknu u selo Sibnicu, Sibničani svi mu dolećeše: tu se sasta stotina junaka; namah Srblji hana zapališe, i trojica Turak’ izgorješe, a trojica pred njih istrčaše, i Srbini sva tri pogubiše.
svi mu dolećeše: tu se sasta stotina junaka; namah Srblji hana zapališe, i trojica Turak’ izgorješe, a trojica pred njih istrčaše, i Srbini sva tri pogubiše.
pjesmi, koja je upravo kao početak ovoj, pjeva se da je otac Toplice Milana bio otprije zatvoren u Varadinu, pa su ova trojica bili otišli da ga otmu, te i njih (pošto su razbili kapiju i ušli u grad) nekako uhvatio Vuča dženeral“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Paprika, ljut što se nije mogao dočepati dječaka, od puste muke napio zajedno s knezom i crkvenjakom, pa su se sva trojica uvalili u jamu s razrijeđenim gašenim krečom i odatle, po mraku, pogodili u seosko groblje i grdno uplašili neke kasne
Tamo još nijesu izlijepljeni ničiji oglasi. Trojica dječaka krenuše uz put, mrki, ozbiljni i ćutljivi. Ličili su na djecu porobljena, a nepokorena naroda.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A kad rog digne i ode, voda ostane ka i bila: nevaljala, gorka. ZOROVAVELOV SUD Kod cara Darija persijskogo trojica pobližih od njegovih udvornika se nadmudrivali koji bi pohitleniju neku besedu od sebe izneo pred cara da bi ga za to u
Tu ga tako ukoreni oma, te bi drvo i grane na sve strane ispusti. Tadar strag ona trojica stojeća rekoše mu: — Evstratije, samo sebe rad li učinio si to čudo?