Jakšić, Đura - PROZA
A kad joj pružih ruku, ona je pritište na usta i poljubi je — sirota! Ja uzmem jednu tronogu stoličicu, na kojoj su obično panduri sedeli pred vratima kancelarijskim, i sednem do nje.
dođe, pozdravi se lepo s ocem, izvadi iz neke modrikaste maramice svoj žuti tasić, a moj otac dohiti jednu malu tronogu stoličicu, posadi se na nju i mirno gledaše preda se, neveselo i zamišljeno. „Nećemo se dugo brijati, majstor-Simo, ne!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Pekar ostade sam, zlovoljno sede na jednu nisku, tronogu stoličicu, obori glavu i zamisli se. — Ide svet za njim kao lud... — mišljaše pekar.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Pastorče tražeć, tu je jurila!... Radače!... Vuče!... (Uzima jednu tronogu stolicu i seda na nju.) Šta mi je sad?... Kô da mi ponoć pade na oči, Na grudi stena s svojim teretom Disanje slabo