Jakšić, Đura - PROZA
Siroti! Iščekivahu pomoć, ali panduri, koji su se oko plota skupili, nisu smeli prekoračiti prag trošne zgrade na kojoj su već i zidovi popucali.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Bošča bi se belela, odudarala od trošne, crne zemlje groba u koju ona nikada nije smela dublje da zabode prst, sve bojeći se kao da ne napipa, dodirne trulo,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A pred nama su bile neke improvizirane, uske stepenice. Gotovo trošne. Ispeo sam se žurno i pružio ruku Arleti. Iako je njena ruka bila u kožnoj rukavici, osetio sam koliko je mala i topla.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
I može li se šalit galijot Kad orkan pomno zvezde zadrma, Šibajuć gneva bičem ognjenim, Daskama mrtvim trošne galije Jaok izvija bola paklena?...
(Čita.) „Trošne su, kćeri, naše galije, Mačevi slabi, da ih potisnu — Ti, kćeri, mo’š...“ Ja?... A otkud ja?... (Čita.
Bojić, Milutin - PESME
Čini joj se neki mužjak u dolini. Čeka ga i čezne. I u smrtnom trenu, U nemoći vrišti i mre u gorčini. Škripe trošne kosti i udi što venu. Modre, crne nokte u pesak zariva. Iz usta prosipa krv i žuč i penu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Slomljen godinama, sedi starac se verovatno i nije zanimao za rat i njegovi pojmovi nisu od micali daleko od trošne daščare u kojoj su se mahnito okretali vodenički točkovi.
U daljini negde vidimo kako se beli krečna zemlja i blešti na vrelom suncu. Sve te trošne kuće i tužni, sparušeni dudinjaci, i cela ova razrivena dolina, sve skupa, podseća na dno neke razlupane šerpenje.
Onda se zastalo. Stajali smo dosta dugo. Kada smo krenuli, prošli smo kroz neki zaselak. Vidimo neke košare, trošne kuće, ali nigde živog stvora. Čak ni pas da lane.
Šantić, Aleksa - PESME
Pogledaj, tamo, te kolibe gole, Trošne i tamne kao magle zimne, U njima žive duše gostoprimne — Srca što griju, što trepte i vole...